Tokom poslednje tri godine područje Istočne i Centralne Evrope je pretrpelo značajne promene u oblasti privrede. Veliki stepen neujednačenosti, različiti oblici državne pomoći, kao i zakonske promene ostavile su veliki trag na kretanja u vezi sa nesolventnošću kompanija. Pandemija virusa Kovid-19, zatim pad privrednih aktivnosti koji je usledio, kao i negativni uticaj rata u Ukrajini na svetsku privredu, stvorili su razloge za zabrinutost ne samo u pogledu makroekonomskih aktivnosti i tržišta roba već i u pogledu sposobnosti kompanija da izmiruju svoje obaveze.

Rasle ekonomije, ali i broj nesolventnih preduzeća

Zemlje Istočne i Centralne Evrope su tokom 2021, kao i tokom prve polovine 2022. godine, pokazale znake privrednog oporavka, pri čemu je većina zemalja zabeležila veće stope rasta uprkos poprilično visokom stepenu ekonomske nestabilnosti. “2022. godina je uglavnom bila obeležena solidnim stepenom privrednih aktivnosti, pri čemu su stope privrednog rasta Hrvatske i Slovenije premašile 5% dok su stope privrednog rasta Poljske, Rumunije i Mađarske bile približne”, rekao je Gžegož Šelevič, Direktor sektora za ekonomska istraživanja na području Istočne i Centralne Evrope u kompaniji Coface. “S druge strane, Estonija je zapala u recesiju, zabeleživši pritom negativnu stopu rasta od -1.3%.”

Što se nesolventnosti tiče, mere pomoći privredi koje su vlade zemalja sprovele tokom 2020. doprinele su padu broja nesolventnih kompanija. Proces ukidanja ovih mera je bio postepen, pa su tako kompanije mogle da ostvare korist od njih i tokom 2021, budući da su kamatne stope i dalje bile niske. “Međutim“, objašnjava Gžegož Šelevič, „u 2022. bili smo svedoci uvećanog stepena nesolventnosti kako su se kompanije suočavale sa nekoliko izazova, kao što su visoke cene energenata i sirovina, niz naglih skokova kamatnih stopa, zatim najviša stopa inflacije u poslednjih nekoliko decenija, kao i opšta nesigurnost prouzrokovana ratom u Ukrajini”.

Kompanija Coface procenjuje da je ukupni broj stečajnih postupaka u zemljama Centralne i Istočne Evrope porastao sa 25,917 iz 2021. na 36,090, koliko je iznosio u 2022. godini, što je skok od 39,3%. Osam zemalja (Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija i Srbija) je zabeležilo porast broja nesolventnih kompanija, dok su četiri (Češka Republika, Estonija, Slovačka i Slovenija) zabeležile pad broja takvih kompanija. Visok stepen rasta nesolventnih kompanija zabeležen je u Srbiji i Mađarskoj (+106%, odnosno +86%) dok je najveći pad broja stečajnih postupaka zabeležen u Estoniji (-17%).

Broj nesolventnih kompanija je porastao u svim privrednim sektorima

Ne iznenađuje činjenica da su upravo sektori koji zavise od potrošnje energenata oni koji su najviše pogođeni naglim rastom cena proizvoda, što je dovelo do rasta troškova proizvodnje. Na primer, poljske kompanije iz hemijskog, metalurškog, zatim sektora za proizvodnju drveta i papira, kao i prehrambeno-poljoprivrednog sektora su prijavile zastoje u plaćanju koji su duži od uobičajenih, dok su zastoji u plaćanju kod većine kompanija iz navedenih sektora bili duži godinu dana ranije. Ovi privredni sektori su takođe veoma zastupljeni u statistici nesolventnosti na datom području: u metalurškom i prehrambeno- poljoprivrednom sektoru, kao i oblasti proizvodnje papira i drveta, zabeležene su visoke stope nesolventnosti kompanija.

Sektor građevine je takođe pretrpeo značajne posledice. Stope nesolventnosti su naročito visoke u Hrvatskoj, Estoniji, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj i to usled visokih cene građevinskih materijala i sirovina. U istom sektoru je zabeležen usporen razvoj tržišta stambenog prostora usled povećanja kamatnih stopa ali i rastuće inflacije dok je dodatni problem bio manjak radne snage.

Naposletku, maloprodaja predstavlja još jedan primer sektora sa značajnim udelom u ukupnom broju nesolventnih kompanija u većini zemalja, iako su stopa nesolventnosti i rast broja stečajnih postupaka ostali u određenoj meri ograničeni tokom 2022. godine. Uporni rast inflacije sve više utiče na privatnu potrošnju, što bi trebalo da dovede do rasta broja nesolventnih kompanija u ovom sektoru.

“Ekonomske prilike ostaju, najblaže rečeno, neizvesne. Stručnjaci iz naše kompanije predviđaju usporavanje rasta inflacije u narednim mesecima ali uprkos tome očekuje se da će većina zemalja iz Centralne i Istočne Evrope imati slabiji privredni rast u 2023. godini. Stopa inflacije će svakako biti značajno viša od vrednosti koje su centralne banke postavile kao cilj. Vrednosti inflacije će kao takve nastaviti da utiču na rast kamatnih stopa, što će se negativno odraziti na solventnost kompanija. Stoga verujemo da će broj kompanija suočenih sa problemom nesolventnosti nastaviti da raste i tokom 2023. godine”, dodaje Jarosłav Javorski, izvršni direktor kompanije Coface za Centralnu i Istočnu Evropu.

Foto: Kaffeebart, Unsplash

Чланак Procenat stečaja u zemljama Centralne i Istočne Evrope porastao za 39,3% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rasprodaja imovine propalih firmi u Srbiji ne posustaje. Samo ovih dana stečajni upravnici oglasili su nekoliko aukcija.

U Subotici imovina „Medoprodukta“ u stečaju ponuđena je po ukupnoj početnoj ceni od 218 miliona dinara (1,9 miliona evra), objavio je stečajni upravnik.

Za 187 miliona dinara u prvoj prodajnoj celini ponuđeno je devet objekata na zemljištu od pet hektara i 2,5 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Početna cena za drugu celinu u kojoj je devet objekata i tri hektara zemljišta je 32 miliona dinara.
Prodaja nepokretnosti „Medoprodukta“ u stečaju biće na javnom nadmetanju koje je zakazano za 28. april.

U Subotici, prodaje se i zemljište i objekti farme „Gakovo“ u stečaju, po početnoj ceni od 144 miliona dinara (1,2 miliona evra).

U prodajnom paketu je više od 35 hektara zemljišta i 14,5 hiljada kvadratnih metara prostora u 37 objekata.

Javno nadmetanje zakazano je za 27. april.

Polsovni prostor na Novom Beogradu

Rasprodaje ima i u Beogradu, gde se na licitaciju iznosi nekretnina firme „Sam Son kompani“ u stečaju. Poslovni prostor se nalazi na Novom Beogradu a ponuđen je po početnoj ceni od 328 miliona dinara (2,8 miliona evra).

Na više etaža objekata u ulici Jurija Gagarina je oko 2.300 kvadratnih metara prostora a u prodajnom paketu koji je oglasio stečajnih upravnik je i osam garaža.

Javno nadmetanje za tu nepokretnu imovinu zakazano je za 25. april.

Banja upola cene

Na kraju, u ponudi je i jedna banja. Firma „Romulijana – Gamzigradska banja“ u stečaju, posle više neuspešnih prodaja, ponovo se nudi i to za 41 miliona dinara (350.000 evra) umesto dosadašnjih 73 miliona.

Stečajni upravnik je objavio da će nova prodaja javnim nadmetanjem biti 24. aprila.

Najvažnija imovina je 12 objekata čija je ukupna površina preko 5,1 hiljada kvadratnih metara, kao i sporna prava na dve katastarske parcele.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Ne posustaje rasprodaja imovine propalih firmi u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.