Kako biste ocenili razvoj komunikacijske industrije u Srbiji u poslednjih godinu dana? Šta se promenilo, i u kom smeru idemo?

Komunikaciona industrija se svakako razvija. I ko ne želi da se razvija – moraće, jer u suprotnom će ići unazad. Komunikaciona struka postaje sve fleksibilnija, jer takva mora da bude, ali i sve uticajnija, uz mudro korišćenje svih benefita digitalizacije i novih praksi u oblasti komunikacija. Imam utisak da se u poslednje dve, tri godine, zbog svega što se dešava, kako oko nas, tako i u svetu, mnogo više pažnje obraća na emociju, na kontekst u komunikaciji, jednom rečju na empatiju i to je dobar trend. Tako da generalno mislim da idemo u dobrom smeru. Imam prilike da razgovaram sa PR profesionalcima koji su na regionalnim pozicijama u globalnim kompanijama i mogu reći da u pogledu kreativnosti, posvećenosti, kao i po idejama i rezultatima, apsolutno ne kaskamo za svetskim trendovima.

Da li kompanije moraju da žive iznutra ono što zagovaraju spolja kroz javnu reč?

Moraju. I tu nema dileme. Ko to ne želi, moći će da se folira neko vreme, ali ne dugo.

Koju ulogu u kreiranju biznisa budućnosti igraju PR sektori kompanija?

Svi mi iz PR branše volimo da pričamo o svom poslu, da ukazujemo na njegov značaj i na rezultate koje postižemo. I to je u redu jer smo tako uspeli da se postavimo kao strateški partner biznisu. Jer sećam se, pre svega desetak godina kada sam iz novinarstva prešao u PR, oko mene se stalno čulo – PR podrška, PR podrška, PR podrška… U međuvremenu smo uspeli da od proste podrške i servisa postanemo strateški partner biznisu i to je dobro. Korporativne komunikacije imaju svoje mesto za stolom za kojem se donose odluke. Ali, budimo realni, ljudi koji vode biznis ipak te stvari znaju bolje od nas, a mi smo tu da budemo uključeni i da se naš glas čuje. Jer, nije sve u tome da imate dobar biznis ili proizvod, mnogo toga je i u načinu na koji ih predstavljate javnosti.

Zašto je neophodno uključivanje PR stručnjaka u strateške odluke kompanija?

Potrebno je kako bi se dao onaj ugao koji PR stručnjaci mogu da pruže, a on možda promiče biznisu. Nemojmo očekivati da će kompanija svaku odluku doneti na osnovu toga šta PR misli i želi. Biznis tako ne može da funkcioniše. Ali, da PR treba da bude uključen, da jasno ukaže na rizike, benefite, da usmeri neke stvari, da da fokus i slično, to i te kako treba da bude slučaj. I radujem se da to sve češće čujem. Biznis se, po prirodi stvari rukovodi profitom, a PR bolje razume i značaj empatije, emocija, svega onoga što čini nematerijalnu vrednost.

Šta Mark Awards znači za Vas lično i kako će uticati na Vašu dalju karijeru?

Kada sam pre 10 godina dobio „Zlatno pero“ za ekonomskog novinara godine, to mi je veoma značilo i to sam kao tada mlad novinar shvatio kao veliko priznanje za sav entuzijazam i trud koji sam pokazivao kao član fenomenalnog tima Ekonomske rubrike u dnevnom listu „Politika“.
Danas, kada sam dobitnik Mark Awards za PR/Corpprate communications manager of the year, mogu reći da priznanja uvek prijaju. Ali postoji jedna suštinska razlika između ove dve nagrade. A to je da za ovo priznanje veliku zahvalnosti dugujem kako svom timu fantastičnih profesionalaca i posvećenih ljudi koji vole svoj posao, tako i kompaniji NIS u kojoj radim na podršci. Jer sve novine, promene, unapređenja koja želite ne možete izneti bez ta dva stuba podrške.

Чланак Stefan Despotović, direktor Centra za odnose sa javnošću, NIS: Kompanije moraju da žive iznutra život koji promovišu u javnosti се појављује прво на Biznis i Finansije.