– Inflacija i poskupljenja koja gledamo neće se tek tako lako zaustaviti. Nestašice hrane koju svet uvozi iz Rusije i Ukrajine, treba još više očekivati, a imajući u vidu da će im ove godine biti desetkovana proizvodnja žita u kojoj svetski inače dominiraju. I treće, neminovni su manja tražnja i pad životnog standarda širom sveta, jer kako sve češće možemo čuti, vreme niskih cena i jeftine robe, polako, ali sigurno prolazi“.

U najkraćem ovo se može sažeti u odgovor na gore postavljeno pitanje, a koje je nesumnjivo potkrepljeno i izjavama upućenih, ali i zvaničnim brojkama koje svakodnevno obaraju loše rekorde.

Najnovija informacija je da je inflacija u Nemačkoj dostigla 7,3 odsto, što je najviši nivo od 1981. Time je inflacija u martu dostigla novi rekordni nivo koji nije viđen od ujedinjenja Nemačke. Gorivo je poskupelo za 47 odsto, lož ulje za 144… Na rafovima često nema brašna i ulja…

Grčka, koja pokriva oko 40 odsto svojih godišnjih energetskih potreba ruskim gasom, najavila je da će ubrzati projekte istraživanja gasa. Zamene ruskom gasu nalaze i druge zemlje, ali hrana i energenti nesporno će celom biti problem i naredne godine.

Stagflacija je već prisutna

– U narednoj godini postoje mnoge stvari kojih se treba plašiti. Sve se promenilo, vlada zategnuto stanje u okruženju i kako sada stvari stoje to će potrajati i ko zna da li će se ikada vratiti na staro. Najveći izazov predstavljaju energenti, odnosono potreba za energentima, što će jako biti iscrpljujuće za nas, kao i za okruženje i celu Evropu. Već u 2023. godinu bićemo svedoci platno bilansnih problema i ekstremne nelikvidnosti – kaže za Blic Biznis Ekonomista Ivan Nikolić.

– Što se tiče stagflacije ona je već prisutna, ona ustvari predstavlja samo međufazu do krize. Recesija može da se desi već sledeće godine, kaže Nikolić.

Srbija, posmatrano iz fiskalnog ugla, imala dobar ulazak u 2022. godinu

Optimističan nije ni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić.

– Inflaciju će svet gledati i naredne godine, ali i posle toga. Rašće sigurno, a to sigurno znači da cene nikako ne mogu da ostanu na ovim niovima – rekao je Savić za Blic.

– Rusija će da pretrpi veliku štetu i ekonomski će biti gurnuta unazad bar jednu deceniju. S druge strane, u EU troškovi će drastično da rastu, prenstveno energenata. I evro će biti strahovito pogođen, a ne bi me iznenadilo i da se izjednači sa dolarom što je već viđeno. EU istovremeno gubi trku u konkurentnosti i scenario koji je neminovan je strahovit pad životnog standarda – upozorio je Savić.

Ekonomista Aleksandar Vlahović kaže da je Srbija, posmatrano iz fiskalnog ugla, imala dobar ulazak u 2022. godinu.

– Strukturni deficit je u protekloj godini bio manji od 1,5%, javni dug se zadržao ispod 60 posto. Sa druge strane, rat u Ukrajini je neposredno uticao na rast cena energenata i hrane, i ako ovaj ratni sukob potraje to će bitno dodatno uticati na makroekonomsku stabilnost globalno – rekao nam je nedavno Vlahović i dodao da ne treba zaboraviti da je naša trgovinska razmena sa Rusijom i Ukrajinom značajna.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Zašto se svi ekonomisti boje 2023. godine? се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ono što smo naučili od epidemije virusa ebole jeste da treba da reagujete brzo. Treba da idete za virusom, treba da zaustavite lanac prenosa, treba da snažno angažujete zajednicu. Trebalo bi i da koordinišete sve i da budete koherentni, da gledate druge sektore i uticaj na njih: škole, bezbednost, ekonomija. U suštini imamo iste lekcije, ali lekcija koju sam naučio iz mnogih epidemija ebole koje sam doživeo u karijeri jeste da morate biti brzi. Morate prvi da povučete potez, virus će vas uvek pobediti ako ne budete dovoljno brzi. I morate da budete pripremljeni“, rekao je Dr Majkl Džej Rajan, izvršni direktor Svetske zdravstvene organizacije.

On dodaje da bi najveća greška bila da budemo paralizovani strahom od neuspeha. I to je najveća lekcija koju je, kako kaže, naučio iz odgovora na epidemije ebole u prošlosti.

Sačuvati hladnu glavu

U kriznim vremenima pravi lideri i dobri menadžeri treba da sačuvaju hladnu glavu i prisebnost. Potrebno je da reaguju mirno i brzo, jer se promene dešavaju iz dana u dan, a vlada velika neizvesnost šta donosi sutra. Prioritet menadžera i lidera je da budu uzori, stubovi organizacija, da smire paniku i da ponude rešenja, a ne da čekaju da im ih ponude drugi.

Tako je, kako navodi Rajan, savršenstvo neprijatelj dobra kada je reč o upravljanju vanrednim situacijama. Brzina je bolja od savršenstva i problem u društvu koji trenutno imamo je to što se svi plaše greške, svi se plaše posledica greške. Ali najveća greška jeste da ništa ne radimo.

“I jeste, moguće su greške i menadžera i zaposlenih, jer postoje situacije u kojima nismo ranije bili, ali to ne sme da zaustavi naš proces delovanja. Sve što smo učili, sve što smo radili do sada i sve vrednosti koje su u nama sada dolaze do izražaja. Biti pravi lider u kriznim vremenima znači postaviti plan zaštite i očuvanja svojih zaposlenih u svakom smislu. Zatim treba napraviti napraviti plan rada i očuvanja poslovnih procesa, uspostaviti implementiranje tog plana i poslednje, a ne manje važno, uspostaviti sistem pravila i vrednosti koji važi za sve”, ocenila je Jelena Bulatović, izvršni direktor Srpske asocijacije manadžera.

Kako ona ukazuje, mnogo je izazova pred menadžerima, mnogo je strahova zaposlenih i zato je potrebno pokazati brigu o njima. Ali treba imati u vidu da će zaposlene najviše umiriti da od lidera na čelu kompanije vide odlučnost da održi radna mesta, sačuva poslovanje i odnose sa partnerima.

Globalni problem

Direktor Nemačko-srpske privredne komore Martin Knap upozorio je da je po prvi put u svetskoj istoriji ljude iz celog sveta u isto vreme zadesila ekstremno teška situacija.

„Posledice pandemije korona virusa u svim zemljama, na svim kontinentima, reflektuju se i u sektoru privrede. Rešavanje ovih izazova zahtevaće udruženo delovanje i zajedničku solidarnost. Trenutno skoro sve vlade u svetu deluju po principu „zdravlje na prvom mestu“, što je prioritet i liderima i menadžerima kompanija. S druge strane, i vlade i centralne banke svesne su činjenice da će svetskoj ekonomiji nakon pandemije biti potrebno vreme za oporavak“, ocenio je Knap.

Zoran Petrović, predsednik Američke privredne komore kaže da je u ovakvoj situaciji svima jasno šta treba raditi.

„Ključ je na tome da primene sve moguće mere zaštite zaposlenih. Takođe i da, u zavisnosti od mogućnosti, pošalju ljude da rade od kuća. Da komuniciraju transparentno sa zaposlenima, klijentima, dobavljačima, regulatorima… Da vode računa o finansijama. U meri u kojoj je to moguće, da sačuvaju radna mesta. Da ne očekuju pomoć sa neba“, ocenio je Petrović.

Izvor: Blic biznis

Чланак „Strahu od neuspeha nema mesta u ovim okolnostima, mora se delovati brzo“ се појављује прво на Biznis i Finansije.