„Dešavalo se da ljudi lažno konkurišu za subvencije. Mi radimo šta možemo da to sprečimo. Imamo snimke satelitom gde postoji neka poljoprivredna kultura, a gde ne postoji. Takođe inspekcije izlaze na teren kako bi utvrdile stvarno stanje”, izjavila je ministarka poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Jelena Tanasković gostujući u emisiji „Jutro“ na Blic TV.

Dodala je da su na ovaj način otkrivene razne zloupotrebe i malverzacije, počev od toga da su se za subvencije prijavljivali oni koji uopšte ne obavljaju poljoprivrednu delatnost, do situacija da poljoprivrednici sade jednu kulturu, a prijavljuju drugu.

Međutim, nadležno ministarstvo je odlučilo da stane na put ovoj praksi. Jedna od njenih mera u tom kontekstu je stavljanje u pasivan status na tri godine svakog poljoprivrednika za kojeg je utvrđeno da je davao lažne podatke kako bi dobio subvencije, što znači da on za to vreme neće moći da se bavi poljoprivredom.

Izvor: Plodna zemlja

Foto: mbll, Pixabay

Чланак Više od 20.000 poljoprivrednika lažiralo svoje podatke zbog subvencija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo je najavila Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dodavši da će nadležni organi dalje delovati shodno zakonu i zavisno od toga kakav je prekršaj napravljen.

Kako je ministarka navela, od 101 poljoprivredne parcele koja je proveravana, nepravilnost je uočena na njih 99. Od parcela kod kojih su primećene nepravilnosti čak 82 je potpuno nepoljoprivredno, tačnije na njima se ništa ne gaji. Nepravilnost kod ostalih 18 parcela ogledala se u tome da su poljoprivrednici posadili jednu kulturu, a prijavili drugu.

„Oni koji su prijavili jednu proizvodnju, a bave se drugom neće biti kažnjeni, već će samo dobiti opomenu da u registru navedu ono što stvarno gaje. Ali, oni koji su lažirali prijave biće stavljeni u pasivan status na tri godine i u tom periodu neće moći da se bave poljoprivredom. Naša ideja je da odvojimo prave poljoprivrednike od onih koji su uzimali novac na konto poljoprivrede, a zapravo se njom ne bave“, navela je Tanasković.

Kako je ministarka najavila, sledeći korak je registar životinja: „Razlog zašto se subvencije za stočare ne isplaćuju u roku od 15 dana, kako bi inače mogli da isplaćujemo, jeste taj što proveravamo registar životinja, odnosno proveru svakog podnetog zahteva“.

Izvor: Plodna zemlja

Foto: Raphael Rychetsky, Unsplash

Чланак Zabrana bavljenja poljoprivredom za one koji zloupotrebljavaju subvencije za poljoprivrednike се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na svega deset hektara ove sezone ubiraće se plod hmelja od polovine avgusta u Bačkom Petrovcu, gde se još samo ova kultura gaji, mada je svojevremeno na petrovačkim oranicama pod ovom biljkom bilo 200 hektara, a u Vojvodini je zauzimao čak 1.500 hektara i imao tradiciju dugu 250 godina.

Rastislav Struhar jedan od uzgajivača iz Bačkog Petrovca, skreće pažnju na to da Pokrajina svake godine daje subvencije za uzgajanje hmelja, ali da nema zainteresovanih, iako kada se posadi koren – rizon na jesen, u narednih 15 godina zemljoradnici ga više ne sade, već samo seku koren nad zemljom i iznova pokreću proizvodnju.

On objašnjava da je pre nekoliko godina dobio novčani podsticaj za podizanje stubova pošto je hmelj dugačak i širok, može da dostigne visinu od šest metara i bude širok isto toliko, pošto se omotava, piše Dnevnik.rs.

„Podsticaj mi je dobro došao, dobio sam tri miliona dinara i bio zainteresovan da se hmeljarstvo obnovi, razgovarao sam o tome sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i Pokrajine, ali bezuspešno. Mada iz godine u godinu sve više malih privrednika se odlučuje za proizvodnju zanatskog piva i što ovde privređuju velike industrijske pivara“, napominje Struhar.

On hmelj ne prodaje ovde već ga izvozi u Nemačku, Poljsku, Italiju Hrvatsku, čiji uvoznici (trgovci, pivare i proizvođači čaja ) nasuprot domaćim pivarama, prepoznaju kvalitet. Doduše, male količine, svega nekoliko stotina kilograma, se proda i zanatskim pivarama, ali to su beznačajne količine, jer oni pivo proizvode u malim količinama.

SIgurno inotržište

„Privatizacijom domaćih pivara naša država nije postavila uslov da novi vlasnici moraju da u proizvodnji otkupljuju hmelj sa domaćih njiva, kao što je to tražila u vlasničkoj transformaciji duvanske industrije. Zato su dolaskom stranih prerađivača poljoprivrednici pre dve, tri decenije izvadili koren i odustali od ove biljke, pošto nisu imali kupce, a radili su ga u okolnim selima oko Bačkog Petrovca pa i šire čak i u Sremu. Petrovac je bio centar hmeljarstva, gde još ima sačuvano skladište i mahanizacija.

Prosečan prinos hmelja je oko dve tone po hektaru, a kilogram košta od četiri do 20 evra, u zavisnosti od toga da li se prodaje cvet – šišarica ili kao pelet, koji je skuplji jer predstavlja viši stepen obrade, piše Dnevnik.rs

„Prosečno se može zaraditi bruto oko 15.000 evra, ali treba znati da i troškovi proizvodnje nisu mali, posebno što u hmeljarstvu treba puno ručnog rada, pa su sezonski radnici neizbežni. Ti troškovi su svakom poljoprivredniku najveći izdatak, jer treba obezbediti keš“, priča ovaj proizvođač.

Za hmelj postoji sIgurno inotržište, dobra cena i pomoć države. Nije berzanska roba, a kada se gleda zarada uzima se desetogodišnji prosek.

„S druge strane, ono što verovatno sputava ratare da se okrenu hmelju su velika ulaganja, u startu proizvodnje treba čak 30.000 do 35.000 evra po hektaru. Međutim posle tog ulaganja nema novih, već svake godine održavati novi koren i uz pomoć sezonske radne snage, agortehniku i mnogo rada stići do zarade“, navodi Struhar.

Izvor: Dnevnik.rs

Foto: Pixabay

Чланак Gajenje hmelja isplativo a država daje i subvencije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Subvencije će dodeljivati u saradnji sa Nacionalnom službom za samozapošljavanje (NSZ), u jednokratnom iznosu od 300.000 dinara, odnosno 330.000 dinara za nezaposlene osobe sa invaliditetom, i to radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva, kao i osnivanja privrednog društva, ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.

Pravo na subvenciju može se ostvariti i udruživanjem više nezaposlenih, osnivanjem privrednog društva radi samozapošljavanja. Ukoliko se više nezaposlenih udruži, u skladu sa zakonom, svako lice pojedinačno podnosi zahtev za samozapošljavanje i ostvarivanje prava na subvenciju od 300.000 dinara, odnosno 330.000 dinara u slučaju kada su podnosioci zahteva osobe sa invaliditetom.

Da bi neko stekao uslove da se prijavi na ovaj konkurs, on mora biti prijavljen na evidenciju nezaposlenih NSZ u Beogradu, završiti obuku za razvoj preduzetništva u NSZ ili nekoj drugoj organizaciji i odabrati zanimanje sa liste ponuđenih. Najbolje će biti bodovani poslovi u proizvodnji, zanastvu, zdravstvenim i intelektualnim uslugama, zatim uslužne delatnosti i građevina, te hotelijerstvo i ugostiteljstvo.

Nezaposleni koji prime subvenciju biće u obavezi da obavljaju registrovanu delatnost i po tom osnovu izmiruju doprinose za obavezno socijalno osiguranje najmanje 12 meseci počev od dana otpočinjanja obavljanja delatnosti.

Više o ovome možete saznati na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje.

Чланак Grad Beograd i ove godine dodeljuje subvencije za samozapošljavanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj Fond će od doprinosa koje plaćaju poslodavci koji nemaju zaposlene osobe sa invaliditetom prihodovati od devet miliona evra, dok je predlogom budžeta bilo predviđeno da država doplati još četiri miliona evra za potrebe korisnika.

Međutim, prema broju i visini sadašnjih prijava, ispostavilo se da će ove godine Fondu biti potrebno najmanje 26 miliona evra, skoro dva puta više nego prošle godine. Dobar deo tog novca odlazi na podršku za zapošljavanje osoba sa invaliditetom za čije zarade se primaju subvencije u zavisnosti od obima invaliditeta, a mogu dostići i do 75 odsto bruto zarade na koju je prijavljena određena osoba.

Plata od 8.000 evra od koje 6.300 plaća država

Postoji više načina da se izvuče novac od države na ovaj način. U Crnoj Gori se, primera radi, neretko dešava da osobe sa invaliditetom osnuju svoju firmu i same sebe prijave na primer na zaradu od osam hiljada evra, od koje im država uplaćuje oko 6,3 hiljade evra.

To se dešava zato što sadašnji zakon ne predviđa ograničenja visine zarade koja se subvencioniše, kao ni mogućnost kontrole zarada, odnosno utvrđivanja da li se one obračunavaju na osnovu stvarnog učinka nekog radnika i njegovog doprinosa preduzeću. Zbog toga se ovaj Fond obratio resornom Ministarstvu rada i socijalnog staranja kako bi se promenio zakon i ograničila visina subvencije.

Inače, broj korisnika ovih subvencija, kao i visina zarada na koje su prijavljeni, se povećava iz godine u godinu, a poslednjih meseci je to dostiglo drastična povećanja, tako da se humana ideja pretvorila u svoju suprotnost i pustošenje državne kase.

Naime, broj poslodavaca, korisnika prava na subvenciju zarade, u periodu između 2017. i 2022. se u proseku godišnje nominalno povećao za više od 300, dok se broj zaposlenih lica sa invaliditetom u proseku povećao za više od 500.

Izvor: Bankar.me

Foto: Mufid Majnun, Unsplash

Чланак Crna Gora: Pljačka budžeta preko zapošljavanja osoba sa invaliditetom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pravo na subvenciju za kupovinu električnog ili hibridnog automobila imaće pravna lica, preduzetnici i fizička lica, a zahtev je moguće podneti do 31. oktobra ove godine.

Predviđena je pojedinačna dodela subvencija u iznosu od 250 evra za nabavku mopeda i lakog tricikla, kao i za motocikl, motocikl sa bočnim sedištem, težak tricikl, lak i težak četvorocikl u visini od 500 evra. Subvencionisaće se i kupovina putničkih i teretnih vozila isplatom iznosa od 2.500 do 5.000 evra.

Za realizaciju subvencionisane kupovine vozila u budžetu za 2023. godinu predviđeno je 294 miliona dinara, što je dvostruko više nego prošle godine.

Kako je saopštilo nadležno ministarstvo, pomoću ovih subvencija svake godine se kupuje sve više „ekoloških“ vozila. Tako je 2020. godine kupljeno 112, 2021. godine 446, a 2022. godine čak 625 vozila.

EURACTIV.rs

Foto: bixusas, Pixabay

Чланак Podsticaji za kupovinu električnih i hibridnih automobila kreću se do 5.000 evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže za RTS da ovo nije kraj inflacije, već predah pred buru. „Ne možete organizam koji je teško oboleo da lečite snižavanjem temperature“, poručuje on.

Poredeći ekonomsku krizu iz 2008. godine i ovu sada, on kaže da je ova neponovljiva, drugačija i nepredvidljivija.
Podsetio je na to da se u aprilu 2009. godine sastala grupacija G20, a prva rečenica njihovog zajedničkog saopštenja je bila „nad svetom se nadvila globalna opasnost i svet podrazumeva globalna rešenja“.

Jedan deo sveta je otišao deceniju i više unazad

„Sada imamo potpuno drugačiju situaciju, imamo svet koji je apsolutno podeljen u kome znamo ko su osnovni akteri i ko na koju stranu više navija. Situacija je trenutno takva da apsolutno niko ne može da kaže do kada će ovo trajati, kada će se završiti i kakve će posledice imati, da li će rata biti još negde na nekom području. Ali, čak i da se to ne desi, u ekonomskom smislu jedan deo sveta je otišao deceniju i više unazad“, navodi Savić.

Ističe da najveću štetu naravno trpe Ukrajina i Rusija, pre svega u ljudskim žrtavama, ali da u ekonomskom smislu najveću štetu trpi Evropa.

„Ona je ove godine imala sreću što nije bila tako hladna zima, nije bilo svih onih problema koji su se predviđali, što ne znači da ih neće do kraja zime biti, ali za sada je Evropa nekako preživela, a posledice koje su oni dobili sa ovom krizom su takve da će Evropi trebati verovatno više godina da se od toga oporavi“, poručuje profesor.

Savić kaže da, osim recesije, sada imamo kombinovanu inflaciju i kombinovanu recesiju što se u ekonomiji zove stagflacija.

„To je najgore moguće stanje u koje neka ekonomija može da zapadne. Problem u ovom trenutku jeste što jednom merom pokušavate da rešite dva problema, a to nije moguće“, dodaje Savić.

Ukazuje na to da smo decenijama imali politiku jeftinog novca što je dovelo do, kako kaže, visoke stope zaposlenosti i visoke stope rasta BDP-a, direktnih stranih investicija, spoljne trgovine…

Mnoge zemlje subvencionišu gas i struju i pomažu građanima i privredi

„Sve je to donelo dobre rezultate i to je bila posledica pre svega činjenice da je novac bio jeftiniji nego ikada pre. Sada imamo infaciju koja se udružila sa ovim što se nama dešava i najbolja mera i najčešće korišćena mera u borbi protiv inflacije je podizanje referentnih kamatnih stopa, odnosno povećanje cene novca što bi trebalo da zaustavi tražnju i to se po pravilu dešava, sa nekim odloženim dejstvom, ali sa druge strane, šta je problem te mere što to u stvari jako loše utiče na proizvodnju“, objašnjava Savić.

Zbog toga, napominje, s jedne strane imamo borbu protiv inflacije, a sa druge strane cena toga je smanjivanje proizvodnje, otpuštanje ljude, smanjivanje plata.

Govoreći o tome da li je inflacija dostigla vrhunac i ima li mesta opuštanju, profesor Savić kaže da nema.

„Mislim da ovo nije kraj inflacije, ja bih više rekao da je to neki predah pred buru. Bio bih veliki optimista kada bih rekao da znamo šta se dešava, da znamo da ovo što se dešava u Ukrajini ide ka nekom kraju. To ide ka esklaciji, sve veći broj zemalja sveta se uključuje u sve to, ova kriza je zbog ove tople godine odložena, prema tome nema baš mnogo osnova da procenjujemo da će dugoročno inflacija ići dole“, dodaje profesor.

Ukazuje na to da možemo očekivati predah, koji je posledica čitavog niza mera koje zemlje preduzimaju.

„Ali ne možete organizam koji je teško oboleo da lečite snižavanjem temperature“, poručuje Savić.

Rat u Ukrajini i sankcije Zapada Rusiji doveli su do nezabeležene nestašice energenata, a Evropa je najugroženija. Prognoze ukazuju da će 2023. energetski gledano biti još teža.

Ove godine puna skladišta nafte i gasa u Evropi su se manje koristila nego što se predviđalo i zato se nisu ostvarila, na sreću, očekivanja da će se u Evropi ljudi smrzavati, ali to nas čeka sledeće godine. Teško je zamisliti da će se desiti dve uzastopne godine koje neće biti hladne, ističe profesor Savić.

Mnoge zemlje subvencionišu gas i struju i pomažu građanima i privredi u borbi protiv krize. Profesor Savić kaže da to nije održivo.

„To ćemo verovatno vrlo brzo i videti u Srbiji. Mi smo imali pandemiju, kao i ostali deo sveta, dosta novca smo potrošili, sada ćemo morati taj novac negde da tražimo u svetu i da se zadužujemo, a već govorimo da je osnovna ideja da novac u svetu bude skuplji“, dodaje on.

„Možete pomoći u nekom kratkom vremenskom periodu, preduzeti neko više – neko manje, ali zamislite svet da živi još jednu godinu, dve ili tri sa nekim subvencijama i nekim pomoćima stanovništvu i privredi. To nije moguće“, naglašava Savić.

Izvor: RTS/021.rs

Foto; Pixabay

Чланак Savić: Nije kraj inflacije, već predah pred buru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uredba o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u Srbiji predviđa zapošljavanje onihza kojima postoji potreba koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu, a koji osim uslova o vremenu provedenom u Srbiji moraju da ispunjavaju i onaj koji se tiče dogovorene osnovne mesečne zarade – ona mora biti veća od 300.000 dinara.

Pravo na dodelu podsticaja poslodavci imaju za one radnike sa kojima je ugovor o radu potpisan zaključno sa 31. decembrom 2023, a osim stranaca to mogu biti i domaći povratnici iz inostranstva ili oni koji su se školovali van granica zemlje. To mogu biti i oni koji su neprekidno zaposleni kod poslodavca u periodu između dana podnošenja prijave i 31. decembra godine u kojoj je podneta prijava.

“Uredba predstavlja važnu meru za prilagođavanje poslodavaca novim uslovima poslovanja na međunarodnom konkurentnom tržištu u periodu značajne inflacije i omogućiće podsticaje domaćim poslodavcima, uz zadržavanje jednakog fiskalnog opterećenja, kako bi zarade koje isplaćuju stranim državljanima ili domaćim povratnicima, kao i licima obrazovanim u inostranstvu, bile konkurentne zaradama inostranih poslodavaca”, navodi se u Uredbi objavljenoj na sajtu Vlade.

Iznuđene mere

Podsticaj će tako pokriti 70 odsto obračunatog i uplaćenog poreza na zarade za jedno ili više zaposlenih radnika i 100 odsto obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Ovo se, kako se navodi u Uredbi, odnosi na isplate izvršene za zaposlene novonastanjene u periodu od najviše 60 meseci, počev od 1. jula 2022. i zaključno sa 31. decembrom 2028. godine.

Pravo na ovu pomoć države neće imati oni poslodavci koji isplaćuju dividende, ali ni oni koji većprimaju državnu pomoć, a koja ima obavezu zapošljavanja, osim ako sa tom obavezom ne završe do 1. jula ove godine. Na ovu vrstu pomoći neće moći da računaju ni oni poslodavci koji već koriste pravo na umanjenje osnovice u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak.

“Sve su to iznuđene mere da se poslodavcima da prostor da privuku nekoga kome se više isplati da radi u inostranstvu”, kaže za Danas Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Deficit kadrova

On napominje da su na mnogim deficitarnim pozicijama, gde se traži visoko obrazovanje, ali i iskustvo, plate skakale i 30 i 50 odsto, negde se i udvostručile, i da treba znati da bez takvih radnika rast firme staje.

“Poslodavci takvima moraju da dižu zarade, a to je posledica deficita kadrova, imamo probleme sa fakultetima, koji dosta u pogledu prakse zaostaju za evropskim i mi imamo mali broj kadrova koji su osposobljeni da nešto brzo rade”, kaže Rajić.

Kompanije i univerziteti kod nas zaviseod konkretne pomoći države, dok je u drugim državama obratno, napominje, univerziteti zarađuju za sebe, država ih dotira, tako da su univerziteti pokretači privrednog razvoja jer se na njima prodaje to visokotehnološko znanje.

“Problem svih tih mera je što će većinom moći da apliciraju strane kompanije, većini malih i srednjih preduzeća će biti teško da se prijave, zato što ima od 15 do 30 uslova. Koliko će se firme obavezati da uđu u takve programe, u trenutku krize, inflacije. Neke hoće, ali efekat svega toga bi bio mnogo bolji kada bi te olakšice moglada upotrebljava cela privreda”, ističe Rajić i napominje da su uslovi za te mere takvi da oni koji nemaju stabilne prihode ne mogu da se upuštaju u tu avanturu jer je to obaveza kojajeslična podizanju kredita.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da kao poslodavac podržavatakvemere, ali da o tome treba i sindikati da se izjasne.

“Za platu od 300.000 dinara doprinosi su grubo rečeno nekih 200.000, a sa ovim umanjenjem bruto plata bi poslodavca koštala za tog određenog radnika umesto 500.000 dinara, 100.000 dinara manje”, kaže Atanacković.

O ovome će, kako kaže, biti više reči kada se bude odlučivalo i o minimalnoj zaradi, jer poslodavci tradicionalno ne prihvataju da se opterećenje poslodavcima poveća.

Naši radnici odlaze

“Smanjenje opterećenja poslodavaca olakšaće zapošljavanje ljudi koji su neophodni kompanijama, pomoći će im da smanje troškove koje imaju na te velike plate. Godinama se izbegava prijava osnovnih plata na prave, velike iznose, već se uplati manje i onda se traže načini kako da se doplati”, ističe Atanacković i dodaje da bi se na ovaj način to izbeglo. On napominje dabidoprinose trebalo smanjiti za sve plate, a da bi porez na minimalne zarade trebalo da se ukine.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže za Danas da je to doživela samo kao jednu namensku uredbu, koja je ciljano doneta i odnosi se, pre svih, na digitalne radnike iz Rusije i Ukrajine.

“To je pokušaj da se oni zadrže da ostanu ovde, da ne idu u zemlje EU. Tako posmatrano je dobro što je doneta, ali je vrlo nekorektno da se ona odnosi na strance, dok naši radnici odlaze. Uredba da, ali i za domaće radnike”, napominje Savić.

Ona kaže da može da pretpostavi reakciju naših građana i radnika kada čuju za ovo oslobađanje poreza i doprinosa i da će te doprinose plaćati svi građani Srbije.

“Neprekidno se pravidiskriminacija, krene se sa najboljom namerom, alisene razmišlja o tome da to dovodi do diskriminacije i zato to ne mogu da pozdravim, kada poreski obveznici treba da plaćaju sa ovakvim platama doprinose onima koji zarađuju minimum 300.000 dinara”, naglašava Ranka Savić.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Subvencije za strane radnike u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji se tek razvija potpuno novi segment ovog tržišta, modularna gradnja, koja pored toga što omogućava da se objekti prenamene i presele, izuzetno je otporna na zemljotrese i poplave. Zakoni su isti za gradnju ovakvih objekata kao i kod zidanih, ali je učešće kredita za montažne kuće u ukupnim stambenim kreditima i dalje malo, ispod pet odsto.

Periskop

8. EGIPAT – OD NAJVEĆEG IZVOZNIKA DO NAJVEĆEG UVOZNIKA PŠENICE: Žitni salto mortale
Egipat, nekadašnja žitnica Mediterana, sada je najveći svetski kupac pšenice, sa godišnjim uvozom od 11 miliona tona. Mada je naša poljoprivredna proizvodnja skoro u svemu manja od egipatske, Srbija je prehrambeno samodovoljna i izvozi polovinu roda pšenice. Razliku čini to što mi raspolažemo sa 0,46 ha obradivog zemljišta po stanovniku, a Egipćani sa 15 puta manje.

10. RAĐANJE NOVE INDUSTRIJE: Brojači ugljen dioksida
Srednjovjekovni teolozi trošili su puno vremena i energije pokušavajući da utvrde koliko tačno anđela može stati na vrh igle. Moderna verzija ove diskusije je koliko tačno ugljen dioksida se proizvede tokom izrade svakog proizvoda, od momenta vađenja rude u Africi pa do stavljanja finalnog proizvoda na policu u radnji u SAD.

12. KONAČNO REŠENJE ZA ODSTRANJIVANJE NEPOŽELJNIH: „Autsorsing“ migranata
Britanska vlada je sklopila ugovor sa Ruandom, „svetskim liderom za čuvanje nepoželjnih“ da tamo iseljava izbeglice. Oni koji dobiju azil ostaće u Ruandi, dok će ostali biti deportovani u svoje države. Britanija je ovakav model „autsorsinga“ izbeglica prekopirala od Izraela, dok Australija seli migrante na „ofšor“ destinacije u drugim državama. Bogati Zapad pruža pribežište za svega 15% tražilaca azila, a sve ostale prihvataju zemlje u razvoju.

14. ELITNI LANAC NEPISMENIH DOSTAVLJAČA HRANE U INDIJI: Spasavanje domaćeg ručka
Dabavale su dostavljači domaćeg ručka zaposlenima od njihove kuće do kancelarije u Mumbaju, koji su dobili potvrdu za vrhunski kvalitet od Poslovne škole Harvard, jer prave samo jednu grešku na šest miliona isporuka. Mada je reč o jako složenom lancu koji čine većinom nepismeni dostavljači, on savršeno funkcioniše bez ijednog tehničkog uređaja, zahvaljujući izvanredno smišljenom sistemu kodova. Dabavale su preživele ratove i najveće prirodne katastrofe, ali je i ovaj posao desetkovala korona, pa sada u Mumbaju pokušavaju da privatnim inicijativama i donacijama spasu „pokretni“ domaći ručak od navale brze hrane.

Biznis

18. ŠANSE ZA IZVOZ VOĆA I POVRĆA U EMIRATE I SAUDIJSKU ARABIJU: Bliski istok nije tako blizu
Domaći poljoprivredni proizvođači trenutno u zemlje Bliskog istoka najviše izvoze jabuke, jagodičasto i bobičasto voće, a po plasmanu jabuka su među deset najvećih uvoznika u Emiratima i Saudijskoj Arbiji. Ali ova vrlo osetljiva roba putuje više od mesec dana jer za razliku od mnogo agilnije konkurencije, Srbija nema direktan kargo prevoz do ovih zemalja, niti je tamo obezbedila magacine i hladnjače za svakodnevno snabdevanje lokalnog tržišta.

20. „TRIGOS“, PREDUZEĆE ZA TRGOVINU MATERIJALIMA ZA ZAVRŠNE RADOVE U GRAĐEVINARSTVU: Tri gospođe u „muškom“ poslu
U Beogradu posluje preduzeće za trgovinu građevinskim materijalima „Trigos“, što je skraćenica od „tri gospođe“, jer su vlasnice žene. Počele su, kako kažu, uz mnogo međusobnog bodrenja i snalažljivosti. Danas sarađuju sa brojnim i raznovrsnim kupcima, od najvećih građevinskih kompanija preko malih preduzetničkih radnji do građana. „Zarekle smo se da kada postanemo bogate nećemo dozvoliti da nam pare udare u glavu. To se još nije desilo, ali ne gubimo nadu“, šale se naše sagovornice dok pričamo o tome kako ženska ruka može biti prednost u tradicionalno „muškom“ poslu.

22. POSAO UKLANJANJA GRAFITA: Skupa „ulična“ umetnost
U glavnom gradu, skidanjem grafita bavi se nekoliko privatnih firmi, a od pre tri godine i javno komunalno preduzeće. Cene su raznolike, zavise od površine i materijala sa kog se skida grafit, kao i od njegove starosti. Majstori koji se time bave kažu da je za kompletan posao potrebno izdvojiti od 1.000 pa do čak 15.000 evra. Dobar majstor, u proseku, može da očisti oko sedam kvadrata za jedan dan.

24. „My Spoon“ – ZELENO UGOSTITELJSTVO U VOJVODINI: Jestive kašičice za napitke
Mala firma „My Spoon“ iz Banatskog Karlovca u Vojvodini za samo dve godine, bez subvencija i stranog kapitala, uspela je da na domaće, ali i strano tržište plasira ugostiteljski proizvod koji ne ostavlja za sobom trag na divljim deponijama. Jestive kašičice za napitke koje su osmislili domaći inženjeri, napravljene su od meda i svežih jaja u vidu biskvita koji se ne otapa u napicima, niti ostavlja bilo kakav ukus u tečnosti.

Finansije

26. SUBVENCIJE I KREDITI ZA PROLEĆNU SETVU: Ovogodišnja setva skoro za polovinu skuplja
Ovogodišnja setva će koštati poljoprivrednike za 45% više nego prošle godine, pa je interesovanje za subvencije daleko veće, a proizvođači po prvi put mogu da koriste kredite i za nabavku đubriva. U bankama kažu da generalno raste potražnja poljoprivrednika za kreditima, i to ne samo za obrtna sredstva, već i za dugoročnija ulaganja.

28. UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA: Novac na službenom putu
Srbija primenjuje ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa više od 60 zemalja, uključujući i najveće strane investitore kod nas, izuzev SAD. Država ovakvim sporazumima prati sve veće interesovanje domaćih privrednika za tržišta na Arabijskom poluostrvu, ali ne i u Africi, iako brojna domaća preduzeća iz različitih industrija osnivaju ćerke firme širom „crnog kontinenta“. Istovremeno, imamo potpisane ugovore sa zemljama koje važe ne samo za direktne, nego i za „indirektne“ poreske rajeve, poput Holandije, koja je u jeku korona krize bila najveći strani ulagač na ovdašnjem tržištu.

30. POVRAT ULAGANJA U OBRAZOVANJE: Šta znači visoka plata u siromašnoj državi
Srbija je među zemljama centralne i istočne Evrope gde zaposleni sa fakultetskom diplomom u proseku zarađuju najviše u poređenju sa onima sa najnižim obrazovanjem, ali samo zato što naša zemlja ima daleko manje visoko obrazovanih nego razvijenije države u ovom regionu. Srbija ima više stanovnika sa osnovnom školom nego visoko obrazovanih kojih je manje od 20%, a Slovenija, na primer, manje od petine nisko obrazovanih i skoro 30% viosoko obrazovanih. Zato je prosečna vrednost BDP-a po glavi stanovnika kod nas oko 6,500 dolara, a u Sloveniji oko 23,500 dolara.

32. ŠTA DOMAĆI REVIZORI MISLE O UPOTREBI DRONOVA U POSLOVANJU: Verujem, ne verujem…
Zagovornici upotrebe dronova u reviziji finansijskih izveštaja smatraju da bi ona bila najsvrsishodnija u kontroli zaliha i tvrde da bi znatno veća učinkovitost revizora na terenu obezbedila i veću zaradu revizorskim kućama. Ali neka druga istraživanja u svetu sugerišu da su ovakvi zaključci veoma diskutabilni. Većina revizora u Srbiji, posebno oni koji rade u međunarodnim revizorskim kućama, zainteresovana je za upotrebu dronova u poslovanju. Ipak, manje od polovine veruje da bi im bespilotne letelice pomogle da u svom poslu budu efikasniji i da njihovi izveštaji budu kvalitetniji.

Temat – Montažna gradnja

35. PREPREKE I PREDRASUDE U IZGRADNJI MONTAŽNIH OBJEKATA U SRBIJI: Malo kreni, malo stani
Tržište montažnih objekata u Srbiji u poslednje dve godine bilo je kao na klackalici – prvo je naglo imalo skok, a potom postepeno prizemljenje. Oni koji se bave tim poslom strepe od toga šta će se u narednom periodu dešavati, a što će u najvećoj meri, kao i za druge poslove, zavisiti od rešavanja sukoba u Ukrajini.

38. MONTAŽNE KUĆE SVE POPULARNIJE: Za jedan stan dve kuće
Montažne kuće su sve traženije u Srbiji, najveći broj kupaca je iz Beograda i Vojvodine, a proizvođači ovakvih objekata tvrde da se za novac od prodaje jednog stana mogu sagraditi dve montažne kuće po obodnim delovima grada. Ali rast cena materijala remeti i ovo tržište, pa je samo za mesec dana za jedan prosečan montažni objekat armatura poskupela za 5.000 evra. To je naročito problem za one koji kuću kupuju na kredit, jer je za realizaciju kredita potrebno tri do četiri meseca, a za to vreme, sa ovakvim rastom cena građevinskih materijala, predračun više nije isti.

40. MONTAŽNI OBJEKTI ZA POTREBE PRIVREDE: Ulaganje koje se brže vraća
Osim za proizvodnju, privrednici u Srbiji koriste montažne objekte i kao logističke centre, a sve češće i kao poslovne zgrade sa kancelarijama. Montažni objekti su jeftiniji od zidanih, brže se grade, uz pravovremeno planiranje omogućavaju lakšu dogradnju koja ne utiče na već izgrađen objekat, a garancije za njihov rok potvrđuju i da su dugotrajni. Ovo tržište već godinama raste, čak i u lošim vremenima, pokazuje dugogodišnje iskustvo preduzeća „Konstruktor“. Njegovi stručnjaci kažu da je sada najveće umeće napraviti dobru finansijsku konstrukciju, jer zbog nestašica i poskupljenja materijala „više se ne zna šta nosi dan, a šta noć“.

42. MONTAŽNI PLASTENICI I POLJOPRIVREDNI SAVETI NA JEDNOM MESTU: Uradi kao za sebe
„Iceberg salat centar“ je kompanija koja proizvodi salatu, a gaji je u plastenicima koje takođe sama pravi. Iskustvo „na dva fronta“, u biljnoj i proizvodnji plastenika, omogućilo je ovom preduzeću da pravi montažne plastenike baš onakve kakvi su potrebni poljoprivrednicima, kao i montažna skladišta koja štite poljoprivredne proizvode od ekstremnih vremenskih uslova. Sve montažne objekte koje naprave prvo isprobaju u sopstvenoj proizvodnji, a klijentima nude i savete za uzgoj biljaka.

44. MODULARNA GRADNJA U SRBIJI: Tržište koje tek nastaje
Tržište montažnih objekata izuzetno je raznovrsno, a jedan od njegovih najmlađih segmenata je modularna gradnja. Iako svaki četvrti montažni objekat u Evropskoj uniji pripada tipu modularnih, u Srbiji je modularna gradnja relativno slabo zastupljena, ali sa perspektivom značajnog rasta, s obzirom na brzinu i kvalitet izgradnje, feksibilnost namene, energetsku efikasnost i otpornost takvih objekata, kaže za B&F vlasnik i direktor „Arhimoda“ Milomir Ćurčić

48. ODOBRAVAJU LI BANKE KREDITE ZA MONTAŽNE KUĆE: Šta ćemo sa hipotekom?
U Srbiji je, prema podacima Kreditnog biroa, s početka 2022. godine bilo tačno 145.290 korisnika stambenih kredita. Koliko od njih se u banci zadužilo kupujući montažne kuće – nije poznato. Ako je suditi po podacima pojedinih banaka, učešće ovih kredita u ukupnim stambenim kreditima je ispod pet odsto.

Intervju

50. DRAGANA MOLES, OPERSKA PEVAČICA I GLADIJATORKA: Borbe gladijatora su uzbudljivije od bilo koje fudbalske utakmice
„Ne heklam ručne radove, imam malo drugačiji hobi, to su borbe gladijatora. Borbe petstotinak legionara i varvara sa gvozdenim mačevima uzbudljivije su od bilo koje fudbalske utakmice“, objašnjava svoju nesvakidašnju strast Dragana Moles, operska pevačica iz Niša koja već dve decenije živi i radi u Italiji. Dragana se obrela u Rimu na poziv tamošnje opere, tamo je upoznala svog sadašnjeg supruga i pronašla još jednu veliku ljubav – gladijatorstvo.

Skener

54. MEĐUMESNI JAVNI PREVOZ: Dvostruko skuplji od evropskog proseka
Autobuski prevoz je od presudnog značaja za funkcionisanje domaće privrede i najzastupljeniji vid prevoza putnika u Srbiji, ali su cene karata kod nas dvostruko skuplje od proseka EU. Najveća koncentracija tržišta je na lokalu, jer na oko dve trećine svih linija polaske obavlja samo po jedan autobuski prevoznik. Autobuske stanice podstiču šaltersku prodaju karata na štetu prodaje putem interneta ili u vozilima i koriste svoj položaj da naplaćuju više cene prevoznicima koji nisu povezani sa njima.

56. PAD IZVOZA ČOKOLADE IZ SRBIJE: Gorki signali sa slatkog tržišta
Svetskim tržištem čokolade dominira samo pet kompanija. Srbija je prema ostvarenom izvozu čokolade prošle godine bila na 33. mestu u svetu, ali je njeno tržišno učešće od 0,3% u svetskom izvozu i dalje veoma skromno, dok je prosečna izvozna cena od oko 3,3 dolara po kilogramu ispod svetskog proseka, koji iznosi 4,9 dolara po kilogramu. Preko 68% izvezene čokolade završava u CEFTA regionu, ali je loša vest da plasman u ove zemlje opada iz godine u godinu.

58. INOVATIVNI POSLOVNI MODELI ZA MALE FIRME U SRBIJI: Pametno odigrano
Sa dolaskom novih digitalnih igrača na tržište, i najveće svetske kompanije u tradicionalnim industrijama su primorane da inoviraju svoje poslovne modele. Koliko su uspešni primeri među ovakvim firmama primenjivi i, recimo, u sektoru malih i srednjih preduzeća u Srbiji? Iako na prvi pogled deluje da ove dve teme i nemaju mnogo zajedničkog, detaljnija analiza pokazuje sasvim suprotno. Naime, postoje rešenja kako sa ograničenim ulaganjima transformisati poslovni model.

60. ČISTA ENERGIJA I POMAMA ZA MINERALIMA: Operacija uspela, pacijent mrtav
Ako naftaši viču „buši, buši!“, zelena industrija vapi „kopaj, kopaj!“ Sa razvojem čistih tehnologija koje gutaju retke minerale, rudarska iskopavanja su se više nego udvostručila u prethodne dve decenije i to u oblastima koje su najkritičnije za očuvanje planete. Ukoliko uništimo prirodu da bismo je spasili – to bi bila najveća ironija od svih.

Nove tehnologije

62. ŠTA PREDUZIMA NJUJORK DA SE NE BI UDAVIO: Upijanjem kiše do Nojeve barke
Njujork pokušava da se spase od davljenja usled sve učestalijih i razornijih poplava tako što će njegovo tlo postati mnogo poroznije. U tom cilju, grade se kišne bašte i biološki vrtovi pored trotoara, novi sistemi za prirodnu drenažu i rekreativni prostori koji mogu da se pretvore u podzemna skladišta za upijanje ogromnih količina vode tokom obilnih padavina. Ova verzija „suvog“ Njujorka košta oko 330 miliona dolara, ali potpuna zaštita grada od poplava, uključujući nadogradnju celokupne kanalizacije, je takođe poduhvat biblijskih razmera i ne može da se isfinansira iz gradskog budžeta.

Nauka

64. AMAZONKE MEĐU DELFINIMA: Eva Sunđerašica
U životinjskom svetu postoji za sada jedinstven primer da jedna životinja koristi drugu životinju kao alatku da bi pojela treću. Reč je o delfinima sunđerašima, koji upotrebljavaju morske sunđere kako bi se zaštitili od povrede dok love bodljikave životinjice na morskom dnu. Ono što posebno fascinira naučnike je činjenica da ovu tehniku primenjuju ženke delfina dok love i da to znanje prenose isključivo potomstvu ženskog roda. Stručnjaci su utvrdili da ova tehnika potiče od samo jedne inovatorke, koja je živela pre otprilike 180 godina, i koju su nazvali „Eva Sunđerašica“.

Koktel

66. RAST POPULARNOSTI DOKUMENTARNIH FILMOVA: Kamera kao oružje istine
Uprkos tome što su iza nas dve teške godine, u kojima je celokupna svetska industrija, pa i kulturna, radila u smanjenom obimu, na programu ovogodišnjeg Festivala dokumentarnog filma „Beldocs“ našlo se više od sto novih filmskih ostvarenja. Popularnost dokumentaraca raste već godinama, a taj trend nije poremetila ni velika zdravstvena kriza. Šta više, ona nam je pružila vreme za razmišljanje, preispitivanje i sagledavanje značajnih društvenih tema iz novog ugla, kažu iz „Beldocs“-a. Rat u Ukrajini koji je usledio verovatno će nam nametnuti neke nove teme, teške i uznemirujuće, sa kojima se uglavnom nerado suočavamo trudeći se da održimo bar privid normalnog života.

68. JEDINA REGISTROVANA OPANČARKA U SRBIJI: Kikindska „Maca papučarica“
Poznata slovenačka književnica za decu Ela Peroci napisala je 1963. godine priču pod nazivom „Maca papučarica“, o dobrodušnoj mački koja popravlja staru dečju obuću i vodi računa o tome da nijedno dete iz sela ne dočeka zimu bosonogo. Skoro pola veka kasnije, ovoj priči udahnula je novi život prva registrovana opančarka u Srbiji, nazvavši svoju zanatsku radnju po njoj. Nastavljajući macinu tradiciju, Mirna Rackov vodi računa da noge folklorskih izvođača i svih ostalih ljubitelja narodne nošnje budu u udobnoj obući, ali i da opanak ne padne u zaborav.

72. PRVOMAJSKA GERILA: Baštovanstvo i štrikeraj
Prvi maj su kao svoj praznik prisvojili neki novi gerilski pokreti, koji umesto retrogradnih sindikalnih demonstracija, sprovode svetsku revoluciju subverzivnim baštovanstvom i pletenjem.

74. DIVLJI STANOVNICI VELIKIH GRADOVA: Kada gradiš nakraj sela, lisica ti je komšija
Turska poslovica iz naslova važi i za gradove koji sve više gutaju divljinu, pa se neke životinje, posebno predatori, zauzvrat naseljavaju u gradovima. Brojna istraživanja pokazuju da su „životinje građani“ drskije, ali i radoznalije od svojih rođaka sa sela, jer su primorane da prostudiraju uličnu školu. Zahvaljujući izobilju bačene hrane po gradskim izletištima i kontejnerima, ulenjili su se i najveći grabljivci. Ali svoj komfor u urbanoj džungli plaćaju genetskim promenama, jer se na ograničenom prostoru pare samo sa bliskim rođacima.

Komunikacije

76. ORGANIZACIJA PROSLAVA U REALNOM I ONLAJN SVETU: Fabrika koja proizvodi veselje i radi u tri smene
Neobičan i zabavan, ali ozbiljno organizovan posao. Tako bi se najkraće moglo opisati šta radi „Vesela fabrika“, koja proizvodi sadržaje za sva moguća slavlja na svim kontinentima. Planetarnu popularnost je zadobila u jeku korone, kada je otvorila elektronsku kafanu, koja nudi atmosferu kao da slavite „uživo“, a uglavnom manje košta. Zadovoljni onlajn gosti mogu da pošalju i elektronski bakšiš, a „Vesela fabrika“ zahvaljujući ovoj ideji ima posla od jutra do sutra, tokom cele godine.

Reprint

78. DA LI ĆE TALIBANI ZAISTA OBUSTAVITI PROIZVODNJU MAKA U AVGANISTANU: Previše dobro da bi bilo istinito
SAD su potrošile preko osam milijardi dolara u neuspelim nastojanjima da zaustave avganistansku trgovinu drogom. Hoće li talibanski „uradi sam“ napori zaista ukinuti delatnost koja je glavni izvor zapošljavanja i preživljavanja u Avganistanu i usmeriti poljoprivrednu proizvodnju u legalne tokove? Zvuči suviše dobro da bi bilo istinito.

Vremeplov

80. BITKA ZA PRIHVATANJE KROMPIRA: Ova hrana kod našeg naroda nije baš osobito milovana
Sa dolaskom krompira u Evropu, izbila je revolucija u kojoj je sve bilo obrnuto. Revoluciju su predvodili vladari, namećući gajenje krompira pod prisilom, kada su shvatili da je on produktivan saveznik u suzbijanju gladi. Seljaci su se masovno opirali da sade ovog tuđinca koji raste pod zemljom, uvereni da je „đavoljev šegrt“ koji uzima snagu ljudima a zemlji plodnost. U Srbiji je bitka za prihvatanje krompira trajala ceo vek, a tadašnji profesori narodne ekonomije su žalili što ovaj dar iz Novog sveta naš narod više ne ceni.

Чланак Biznis & finansije 197: Montažna gradnja – Prostri se prema guberu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Registrovana poljoprivredna gazdinstva u Srbiji itekako su zainteresovana za subvencije, koje su u 2022. zbog energetske situacije i rasta cena ostalih inputa povećane sa četiri na osam hiljada dinara po hektaru biljne proizvodnje. Za razliku od ranije, ove godine beleži se rekordno podnošenje zahteva za subvencionisanje kupovine novih traktora. Osim subvencija, poljoprivrednicima su na raspolaganju i namenski krediti po prvi put i za nabavku đubriva. Računice pokazuju da je setva skuplja za 45%, jer su sredstva za zaštitu bilja, gorivo i seme poskupeli za oko 20% u odnosu na prošlu godinu, a mineralno đubrivo za čak 300%.

Prema podacima Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, koje su dostavili za B&F, do sada je isplaćeno 13,27 milijardi dinara subvencija za biljnu proizvodnju na račune 317.624 gazdinstava, najvećim delom početkom marta 2022. godine.

„Isplate će se nastaviti i u narednom periodu, jer podnošenje zahteva traje do 4. maja 2022. godine. Podsticaji se ostvaruju za prijavljene i zasejane, odnosno zasađene površine pod odgovarajućom kulturom do najviše 20 hektara i to samo za obradivo poljoprivredno zemljište“, objašnjavaju u Upravi.

Osim subvencija na koje mogu da računaju iz republičkog budžeta, poljoprivrednicima su na raspolaganju i subvencije koje odobravaju lokalne samouprave. One su u prošloj godini izdvojile 1,26 milijardi dinara. To su uglavnom lokalni programi pomoći koji se prilagođavaju potrebama poljoprivrednih proizvođača, a u zavisnosti od teritorije gde se nalaze.

„Obnavljanje“ traktora

Kada je reč o merama koje podstiču investicije u poljoprivredi, najveće interesovanje vlada za podsticaj za nabavku novog traktora i ostale mehanizacije. Poljoprivrednici mogu da računaju na mere ruralnog razvoja nacionalnog programa podrške i IPARD fond, kojima se u 2021. godini pridružuje i Projekat konkurentne poljoprivrede Srbije koje Ministarstvo poljoprivrede realizuje sa Svetskom bankom. Od 2017. godine, posle višedecenijske pauze, počinje ciklus odobravanja podsticaja za nabavku traktora. U tom periodu isplaćeno je 2.641 zahteva za nabavku traktora kroz nacionalni program podrške, sa oko 2,79 milijardi dinara.

U okviru Projekta konkurentne poljoprivrede Srbije u javnosti poznatog kao „50:40:10“, za nešto više od godinu dana realizacije projekta, raspisana su dva javna poziva – za primarnu biljnu i stočarsku proizvodnju na koje je stiglo ukupno 3.562 prijava, mahom za nabavku novog traktora. Zbog velikog interesovanja opredeljena sredstva po osnovu oba javna poziva, višestruko su uvećana.

„Obe mere namenjene su gazdinstvima sa manjim obimom proizvodnje, dok veća gazdinstva svoju mehanizaciju i traktor mogu da nabave kroz IPARD Meru 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava. Najveće interesovanje je za nabavku novog traktora, o čemu svedoči podatak da je na upravo završeni treći javni poziv, pristigao najveći broj zahteva do sada – oko 600. Na prethodna dva javna poziva za nabavku traktora pristiglo je 830 zahteva“, ističu u Upravi za agrarna plaćanja.

Kreditiranje nabavke đubriva

Deset banaka u Srbiji u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede odobrava beskamatne kredite. Poljoprivrednim gazdinstvima se kroz subvencionisanje kamatne stope omogućava olakšani pristup korišćenju kredita za nabavku i osiguranje životinja, nabavku semena, sadnog materijala, sredstava za zaštitu bilja i hrane za životinje, kao i investicije u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu.

Od ove godine dostupni su i krediti za nabavku đubriva. U Upravi za agrarna plaćanja kažu da je u prvoj trećini 2022. godine odobreno 3.455 kredita u iznosu od 4,73 milijardi dinara. Učešće kredita za nabavku đubriva u ukupnom iznosu odobrenih kredita je oko 70 odsto, dok je prosečan iznos po kreditu za đubrivo 1,24 miliona dinara. Кrediti za đubrivo se odobravaju sa rokom trajanja do tri godine uz grejs period do godinu dana.

Biljana Janev, rukovodilac Službe za proizvode i prodaju malim i srednjim preduzećima AIK banke, za B&F kaže da svake godine interesovanje poljoprivrednika za kratkoročne poljoprivredne kredite raste, posebno u predsetvenom periodu, odnosno mesecima februar-mart i septembar-oktobar, kada se obavljaju poljoprivredni radovi i kada postoji najveća potreba za obrtnim sredstvima.

„Kada govorimo o investicionim kreditima, situacija je drugačija. Investicije nisu vezane za sezone, već su uslovljene realnim potrebama agro biznisa. Često se kod poljoprivrednika vidi trend rasta investicija tokom održavanja glavnog poljoprivrednog sajma u maju“, naglašava naša sagovornica.

Šta poljoprivrednici finansiraju iz kredita

Za prva tri meseca od početka ove godine Banka Inteza je poljoprivrednim gazdinstvima ukupno plasirala preko dve milijarde dinara, što je rast od 54% u odnosu na isti period protekle godine. Na pitanje kakve su specifičnosti kreditiranja agrara početkom i u vreme trajanja pandemije i sada, Željko Petrović, direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom i član Izvršnog odbora Banka Inteza za B&F kaže:

„Tokom posmatranog perioda, Banka nije menjala politiku plasiranja kredita namenjenih poljoprivredi, međutim, uočava se promena u pogledu namene kredita za koju postoji potreba poljoprivrednika. Tokom pandemijske godine, najveća tražnja je bila za kreditima za likvidnost koji su bili deo programa subvencionisanih kredita pripremljenog u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, dok je krajem 2021. i početkom tekuće godine povećana tražnja za investicionim kreditima“, ističe Petrović.

U razgovoru sa bankama saznajemo da je uglavnom prosečni iznos kredita kod većine 15.000 evra, ali ima i većih iznosa kod pojedinih od 50.000 do 60.000 evra. Kamatne stope zavise od vrste kreditnog proizvoda i rejtinga klijenata. U Rajfazjen banci kažu da se kreću od 0% za subvencionisane kredite do 8% na godišnjem nivou.

„Ročnost kredita zavisi od namene finansiranja, krediti za obrtna sredstva su sa rokom otplate od 12 do 18 meseci, krediti za nabavku poljoprivrednih mašina i opreme su sa rokom otplate do 84 meseca, dok krediti za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i objekata poljoprivrede idu i do 120 meseci otplate“, objašnjavaju u Rajfajzen banci.

Velika zainteresovanost poljoprivrednika sa područja Vojvodine je za kredite koje agraru odobrava Unikredit banka. U zavisnosti od sezone poljoprivrednici imaju različitu potrebu za poljoprivrednim kreditima, ipak najveće interesovanje je za kratkoročno finansiranje obrtnih sredstava.

„Takođe, imaju potrebu za dugoročnim kreditima čija je namena nabavka traktora, kombajna i priključne mehanizacije, sistema za navodnjavanje, nabavka priplodnih grla stoke osnovnog stada, kupovina poljoprivrednog zemljišta i drugo. Primetno je da je sektor poljoprivrede imao gotovo redovan tok u delu proizvodnje, jer pandemija nije imala veliki uticaj kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju. Tražnja za kreditima za poljoprivredu nije ni u jednom trenutku opala, već je imala jedan svoj kontinuirani tok koji je bio i pre početka pandemije“, kažu u Unikredit banci.

Pandemija je ubrzala digitalizaciju, pa je i kreditiranje agrara takođe u skladu sa inovacijama u bankarskom sektoru. OTP banka je prva u regionu koja u svojoj ponudi ima određene modele brzih i investicionih agro kredita za poljoprivrednike koji se odobravaju kroz softversku platformu.

„Ova metoda se pokazala kao veoma efikasna i rezultira brzim odgovorom, te je svojim inovativnim konceptom poslovanja značajno podigla standarde i otvorila nove mogućnosti za bržu i jeftiniju distribuciju finansijskih sredstava u sektoru poljoprivrednih proizvođača“, kažu za B&F u OTP banci u kojoj su najpopularniji krediti u agro biznisu kratkoročni za obrtna sredstva i repromaterijal na 12 meseci. U proseku, oni čine oko 70% od ukupnog broja isplaćenih kredita.

Danijela Nišavić

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Subvencije i krediti za prolećnu setvu: Ovogodišnja setva skoro za polovinu skuplja се појављује прво на Biznis i Finansije.