“Izvoz i uvoz su se brzo oporavili i premašili su pretkrizni nivo za skoro 20 odsto. Tokom drugog tromesečja ostvaren je i visok priliv stranog kapitala, a strane direktne investicije su iznosile 731 miliona evra (5,6 odsto BDP-a), dok je neto priliv bio 428 miliona zbog odliva kapitala po osnovu kamata i dividendi”, ocenio je Arsić.

On je istakao da je spoljni dug dostigao do sada rekordan iznos od 32,2 milijarde evra koji je od 2019. godine povećan za 4,1 milijarde evra. U septembru se država zadužila za dodantih milijardu evra na inostranom tržištu. Odnos spoljnog duga prema BDP-u je 69 odsto što nije najviše do sada, zbog kako objašnjava Arsić, jačanja dinara prema evru.

Sprečeno jačanje dinara

Inflacija je u avgustu dostigla 4,3 odsto, blizu gornje granice cilja NBS, a Arsić ističe da veći deo Evrope ima sličnu situaciju i da ipak vlade i centralne banke i dalje prednost daju privrednom oporavku i nastavljaju sa ekspanzivnom politikom.

“Oni objašnjavaju inflaciju samo poremećajima u ponudi i lancima snabdevanja, ali mislim da je to pristrasno i da je rast cena delom podstaknut i velikom tražnjom izazvanom ekspanzivnom fiskalnom i monetarnom politikom. Ako se u nekoliko narednih meseci ponuda ne uskladi sa tražnjom može se očekivati restriktivnija politika, mada to ne treba očekivati ove godine”, istakao je Arsić.

Što se tiče deviznog kursa, u poslednjih pet godina dinar je ojačao prema evru za 10 odsto, a u prvih osam meseci ove godine za 1,8 odsto. Arsić smatra da NBS vodi de fakto politiku fiksnog deviznog kursa i interveniše i kod pritisaka na slabljenje i na jačanje dinara.

“Od aprila do avgusta NBS je kupila oko milijardu evra na deviznom tržištu i na taj način sprečila jačanje dinara. Mi smo zastupali tezu da dinar treba da slabi, ali u uslovima pritisaka na jačanje dinara ovo je dobra politika”, ocenio je on.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Spoljni dug dostigao rekordan iznos od 32,2 milijarde evra се појављује прво на Biznis i Finansije.