„Zaštita prirode, kontrola lova, ribolova i šumarstva predstavljaju su važan deo Poglavlja 27. U Srbiji se na neadekvatan način upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima. To se finansira i od seče šuma, što je suprotno očuvanju prirode“, objašnjava Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole (BOŠ).

Površine pod šumama u Srbiji su prema njenim rečima ispod proseka pošumljenosti u EU, gde je pod šumama 40 odsto teritorije, za razliku od naših 30 odsto. Ipak, Srbija se, kako dodaje, obavezala da joj 41% teritorije biti pod šumama.

Da bi to dostigli, prema tempu koji je naveden u Prostornom planu i prema kome je 2019. godine pošumljeno svega 600 hektara, trebaće nam preko 1.400 godina, napominje predstavnica BOŠ-a. Dodaje da je najveći deo naših šuma niskog kvaliteta, kao i da je to loše u ekonomskom smislu i u ekološkom smislu.

„U njima ne stanuju ugrožene vrste životinja i one ne utiču na stabilnost zemljišta. Jedan od najvećih problema je što se u Srbiji prečišćava veoma mali broj otpadnih voda, manje od 15%, to je poražavajuće“, objašnjava predstavnica BOŠ-a.

Drugi veliki problem kako dodaje je tretman svih vrsta otpada, o čemu nema pouzdane zvanične statistike. Pored toga treba rešavati probleme koje izazivaju buka, zagađenje vazduha.

Tu kako podseća živi preko tri miliona ljudi, što znači da polovina građana Srbije udiše prekomerno zagađen vazduh. Pored toga, u medijima se često može čuti da nam od šest do 15 hiljada ljudi prerano umre zbog zagađenog vazduha.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Trenutnim tempom Srbiju ćemo pošumiti za 1.400 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Živimo u vreme kratkog pamćenja. Tako je u aktuelnim polemikama šta bi sve moglo spasiti svet, sada kada smo se zahvaljujući koroni duboko zamislili nad sudbinom čovečanstva, nedavno osvanula i vest američke televizijske kuće CNN pod pompeznim naslovom: „Kako bi genetski modifikovano drveće moglo spasiti Zemlju“.

U ovoj vesti gotovo ništa nije vest, budući da se ponavljaju rasprave koje među naučnicima traju već više od tri decenije o tome da li je pribegavanje genetskoj modifikaciji drveća još jedan doprinos oporavku planete ili još jedna zamka na putu za propast.

Glavna teza zagovornika jeste ona da najstarija stabla koja skladište polovinu proizvedenog ugljen-dioksida i tako ga uklanjaju iz atmosfere, čine svega jedan odsto drveća na planeti. Ljudske aktivnosti koje produkuju ugljen-dioksid „napreduju“ mnogo brže nego što drveće raste po svom prirodnom ritmu, pa bi rešenje opet bila prečica – da se genetskom modifikacijom drveće omasovi i ubrza njegov rast.

Ako bismo drveće „hakovali“, tako što bi se primenila specijalizovana tehnika DNK kojom naučnici mogu da precizno modifikuju organizam bez uvođenja stranog genetskog materijala, ono bi bilo i mnogo otpornije na klimatske promene.

Suprotni argumenti su u pomenutoj vesti svedeni na uopšteno upozorenje da bi širenje genetski modifikovanih (GM) biljaka u divljini moglo doneti više štete nego koristi, te da bilo kakvo uplitanje u genetiku zahteva široku raspravu o dalekosežnim posledicama.

Pored toga što nema ni reči o tome kakve bi to posledice mogle da snađu sve nas u društvu hakovanih šuma, u spasilačkoj misiji istrebljenja ugljen-dioksida na ovakav način nigde se ne pominje ekonomski interes. A on je, kao i slučaju genetski modifikovane hrane, prisutan uporedo sa ekološkim još od davne 1987. godine, kada je izvršen prvi takav eksperiment na topolama. Od tada su se topolama pridružila i brzorastuća stabla jasike, ali sa još jednom svrhom – radi osvajanja tržišta biogoriva.

Mutant plantaže

Naime, umesto prirodnih ugljovodonika, koji su veliki zagađivači, u svetu se sve češće koristi etil alkohol iz kukuruza i šećerne trske, biodizel iz uljane repice i biogas iz biljnih otpadaka. Cena biogoriva je, međutim, i dalje generalno nekonkurentna u odnosu na cene fosilnih goriva, pa se u potrazi za kvalitetnom, a jevtinijom sirovinom za njegovu proizvodnju zaključilo da to može biti obična drvna masa.

Mana ovog rešenja je što drveće sporo raste, te su se naučnici fokusirali na pronalaženje instant varijanti prirodnih stabala, koje imaju višestruke prednosti. Osim što daleko brže rastu, ovako dobijena stabla su i mekša i pogodnija za preradu. Uporedo sa tim, eksperimenti koji se vrše sa zasadima GM drveća imaju za cilj, kako se tvrdi, i da što preciznije ispitaju potencijale „mutiranih“ šuma da umanje posledice isparenja žive u atmosferu, nastale sagorevanjem fosilnog goriva i spaljivanjem otpada.

Da niko nije gadljiv na novac, pa i nekadašnji predvodnici komunizma, potvrđuje i podatak da su ovakav ekspriment još pre jedne decenije započeli stručnjaci sibirskog Instituta za fiziologiju i biohemiju biljaka u Irkutsku. Tokom istraživanja je po prvi put jasika modifikovana genom kukuruza koji „upravlja“ hormonom brzog rasta. Radi transformacije topole korišćena je metoda gajenja izolovanih ćelija izmenjenog oblika.

Kao rezultat, eksperimentalni uzorci su rasli sedam do osam puta brže od običnih i za dve godine od sadnje dostigli su visinu od četiri metra. To u praksi znači da bi se uz dozvolu za sadnju, već za nekoliko godina dobila stabla koja bi mogla da se seku i prerađuju za dobijanje biogoriva.

Sa istim ciljem i nekoliko industrijskih giganata u Americi nastoji da se šume na jugoistoku zemlje zamene genetički modifikovanim eukaliptusom, brzorastućim australijskim drvetom. Najveću podršku daje im kompanija ArborGen LLC, koja sarađuje sa vladinim sekretarijatom za energiju, a koja intenzivno radi na kontroli razmnožavanja brzorastućeg eukaliptusa, kako ne bi postao invanzivan i ugrozio autohtone vrste.

Američke kompanije ne kriju da bi dobijanje dozvole za industrijsku proizvodnju GM drveća donelo značajan profit proizvođačima, ali i obnovilo konkurentnost američkoj drvnoj industriji na svetskom tržištu. Ako bi se planiranih 10 miliona jutara zemlje na jugoistoku SAD preusmerilo na gajenje brzorastućeg eukaliptusa, otvorila bi se vrata za sustizanje ne samo Brazila, već i drugih zemalja poput Čilea, Rusije, Indije, Kine ili Novog Zelanda, gde se eksperimenti sa GM drvećem uveliko sprovode.

Nisu tehnologije te koje određuju šta je moralno

Šta je, onda, u ovom konceptu koji su uključivanjem genetski modifikovanog drveća u Kjoto protokol kao čistog razvojnog mehanizma podržale i Ujedinjene nacije toliko sporno, da mu se protive sve vodeće ekološke organizacije u svetu i naučna imena od velikog autoriteta?

Kada je u pitanju kompanija ArborGen, zamera joj se da i dalje ne postoje utemeljeni dokazi koliko je zapravo efikasna njena metodologija za ograničavanje oplodnje, kao i da ovaj sistem nikada nije ozbiljnije proučavan kod višegodišnjih biljnih vrsta. Time se otvara pitanje u kojoj meri su ugrožene autohtone vrste drveća ukoliko oplodnja eukaliptusa izmakne kontroli.

Protivnici genetske modifikacije drveća tvrde i da su eksperimenti sa „mutiranim“ šumama već pokazali da njihova stabla prenose svoje genetski modifikovane gene čak 600 kilometara unaokolo, pa je opasnost mnogo veća nego u slučaju genetski modifikovanih useva.

Prema upozorenjima naučnika, među kojima su posebno loša predviđanja izneli američki profesori Džo Kumins i Tomas Koks, zbog ogromne invazivnosti GM stabala, ugroženi su zemljište, voda i ukupan bidiverzitet. Povrh toga, usled činjenice da se kod GM drveća zbog potreba industrijske prerade smanjuje otpornost na bolesti i ograničava nivo rasta koji mogu da dostignu, potencijalno se smanjuje šumska biomasa. Još jedan kontrargument su pokazatelji da su upravo spororastuće vrste drveća glavni prerađivači ugljen-dioksida.

Tehnologije nemaju morala, bile one stare ili nove, podsećaju američki profesori. Tim pre je veći skandal da se bioenergetske kompanije, a posebno naučnici, utrkuju za zaradom pozivajući se na koncept čistih tehnologija kao moralni argument, bez ozbiljnog promišljanja kako njihova „ekološka“ istraživanja mogu dovesti do ekološke katastrofe.

Drveće je već ubrzalo rast zbog klimatskih promena

Pomenute kontradiktornosti dodatno uvećavaju rezultati studije koju su američki stručnjaci, na čelu sa Džesom Parkerom sprovodili čak 23 godine na oko 50 hiljada stabala širom istočnog dela SAD. Oni ukazuju da usled klimatskih promena drveće raste brže nego ranije, te da će budućnost svetskih šuma obeležiti još značajnije promene.

Opisujući ovaj fenomen, američki naučnik navodi da se tokom te 23 godine količina ugljen-dioksida u atmosferi povećala za 13%, godišnja prosečna temperatura za 0,3 stepena Celzijusa, a sezona rasta drveća za oko sedam dana. On dodaje i da šume širom sveta pokazuju sličnu stopu rasta, ali da efekat tih promena još nije jasan. Iako bi brži rast mogao da dovede do omekšavanja drveta i čak kraćeg životnog veka nekih vrsta, istovremeno bi mogao da doprinese smanjenju ugljen-dioksida u atmosferi zbog uvećanja šumske biomase.

Ako su i naučnici zbunjeni i kontradiktorni u svojim ocenama, šta li tek, nakon svega iznetog, može biti jasno običnom čoveku? Verovatno samo to da će, za razliku od epiloga u bajci o Ivici i Marici, moderna baba roga iz šume, ova mutirana, kad tad dočekati svoj obrok.

Zorica Žarković

broj 182, februar 2021. 

Foto: Pixabay

Чланак Genetski modifikovano drveće: Hakovanje šuma се појављује прво на Biznis i Finansije.

U prebrojavanju svih koristi koje čovek ima od šume, pojedini stručnjaci su stigli do računice da šume u Evropi imaju više od tri stotine važnih uloga u životu našeg kontinenta. One su izvor drveta, hrane i različitih poslova, ali su istovremeno čuvari prirode i kulture.

Šume sprečavaju i smanjuju eroziju, one su filteri za vodu, ali i izvorišta čiste vode. Povećavaju plodnost zemljišta, apsorbuju buku i prašinu i predstavljaju jedno od najvažnijih „oružja“ u borbi protiv klimatskih promena. Šume su prostor za rekreaciju, ali i utočište za očuvanje kulturne tradicije. One su i ogledalo savremene kulture i društvenih vrednosti, jer način na koji se ophodimo prema šumama mnogo govori i o nama samima.

Da bi šume opstale kao čuvari planete, potrebni su im stručnjaci koji o njima brinu. Među njima su i zaposleni u nacionalnim parkovima, koji u Srbiji, pored ostalog, održivo gazduju šumama. Njihov je posao da ujedine društveni i ekonomski interes sa očuvanjem biodiverziteta. Ili kako objašnjava Ivana Vasić, master upravljanja zaštićenim područjem u JP „Vojvodinašume“, seča šume uvek mora da se obavlja tako da obezbedi negu i obnovu šumskih resursa, „kako bismo imali ’ravnomeran raspored šuma svih starosti’. Na taj način imamo vitalne i zdrave šume koje daju ekološki i ekonomski maksimum“.

One ujedno predstavljaju veoma vredno nasleđe, što potvrđuje i činjenica da su bukove šume na područjima nacionalnih parkova Fruška gora, Kopaonik i Tara nominovane za Uneskovu Listu dobara svetske prirodne baštine. Zato je, prema rečima Predraga Šumarca, izvršnog direktora JP „NP Kopaonik“, ovaj nacionalni park krenuo u proces prepoznavanja značaja bukovih šuma kao nasleđa Uneska i istovremeno da menja strategiju finansiranja NP u kojoj se do 2018. godine najviše prihodovalo od seče šuma.

Odgovornost na kvadrat

Održivo gazdovanje šumama je složen koncept, a njegova primena kod nas još složenija, jer za razliku od država bivše SFRJ, a naročite zemalja zapadne Evrope, u Srbiji su nacionalni parkovi organizovani kao javna preduzeća. To znači da se od njih pre svega očekuje da posluju profitabilno, koristeći određene prirodne resurse u kojima preovlađuju šume i da ispunjavaju sve obaveze koje proističu iz Zakona o javnim preduzećima. U isto vreme, imaju obavezu da brinu o zaštićenom području, u skladu sa Zakonom o šumama, Zakonom o nacionalnim parkovima i drugim propisima, objašnjava mr Nenad Radaković, izvršni direktor JP „NP Đerdap“.

Drugim rečima, uprava nacionalnog parka mora da osmisli poslovni model „na dva koloseka“. S jedne strane mora da se ponaša kao preduzetnik koji će šumarstvo, ribarstvo, lovstvo, i turizam učiniti isplativim, obezbediti prihode, ulaganja u razvoj preduzeća i plate zaposlenima i sve to prema pravilima koje određuje država kao vlasnik preduzeća. S druge strane, sve to ne sme da ugrozi prirodne resurse za koje je nacionalni park odgovoran da ih štiti i unapređuje, pri čemu često dolazi do preklapanja nadležnosti sa drugim institucijama, pa i nerazumevanja ko je za šta ovlašćen i odgovoran, priča Radaković.

Zato se zalaže da nacionalni parkovi dobiju drugačiji status i da budu organizovani na način koji se pokazao veoma uspešnim u najrazvijenijim zemljama, omogućivši im da se pre svega bave razvojem sadržaja. „Tamo nacionalni parkovi nisu organizovani kao javna preduzeća, već kao ustanove, zavodi i slične državne institucije. Zaposleni primaju plate od države koja im pokriva i druge troškove poslovanja, ali i omogućava da kroz razne projektne aktivnosti unapređuju svoje poslovanje. Oni nemaju obavezu da sami iskazuju dobit, već je njihova uloga da svojim programima doprinesu da od nacionalnog parka za koji su odgovorni dobit ima celo društvo“, kaže Radaković.

Šumska pedagogija

Da bi nacionalni parkovi u Srbiji mogli da se na taj način razvijaju, pored promene njihovog organizacionog statusa, potrebno je da se promeni još nešto. Mi sami. Na pitanje sa početka teksta šta bi naše šume rekle o nama, Ivana Vasić odgovara da se kao narod ne možemo baš pohvaliti svojim odnosom prema prirodi, niti naročito visokom svešću o njenoj važnosti.

Ranko Milanović, rukovodilac službe informisanja, prezentacije i turizma u JP „NP Tara“, smatra da se taj odnos razlikuje od pojedinca do pojedinca. Ali kada se sve sabere, njegovo iskustvo takođe pokazuje da većinom ili ne umemo i nismo spremni da se družimo sa prirodom, kao što to čine, na primer, Austrijanci i Nemci, ili je posmatramo samo kroz ekonomsku dobit. „Ima dosta ljudi koji u šumi vide samo ’kubike’. Često mi se dešavalo da tokom obilaska lokaliteta prvog stepena zaštite sa posetiocima, čujem komentare kako je velika šteta da tolika količina drveta propada neiskorišćena“, priča Milanović.

Ipak, oboje naših sagovornika se slažu da ako je pandemija korona virusa donela nešto dobro, onda su to masovne „ekskurzije“ iz gradova na selo i u prirodu. Prošle godine se događalo ono što je kod nas, nažalost, i dalje retkost – cele porodice su boravile zajedno na Đerdapu, Staroj planini, Kosmaju, u Obedskoj bari… Ljudi u Srbiji su odjednom, masovno otkrili sopstvenu zemlju.

Ali da ovakvo interesovanje ne bi bilo „jednokratno“, dok ne prođe korona, potrebno je više raditi na obrazovanju, još od osnovne škole. Prema mišljenju Nenada Radakovića, tome bi doprinelo organizovanje đačkih ekskurzija za obilazak nacionalnih parkova, kao i veća podrška države za organizovanje kampova za decu i mlade sa što raznovrsnijim sadržajima.

Sličnog stava je i Ivana Vasić koja smatra da se obrazovni sektor mora posvetiti šumskoj pedagogiji, navodeći kao primer „šumske“ vrtiće u Norveškoj i Švedskoj na periferiji gradova, gde deca najveći deo dana borave napolju bez obzira na vremenske prilike i uče kako da brinu o sebi u prirodi.

„Škole i časovi u prirodi koje zajednički organizuju nevladine organizacije i uprave nacionalnih parkova su redovna praksa u svetu. Kod nas, izgleda da još postoji određena barijera da takva praksa zaživi, ali ne mislim da je problem u nedostatku novca“, kaže Predrag Šumarac, koji je uveren da bi uz zajednički napor da se osmisle zanimljivi i kvalitetni sadržaji u prirodi, ovaj vid obrazovanja postao mnogo zastupljeniji i u Srbiji.

Hiljadu i jedna noć na Tari

Primeri iz bližeg okruženja pokazuju da mnogo toga što mogu da ponude nacionalni parkovi može u isto vreme da bude put ka sticanju znanja i razvoju turizma. Slovenci su na planini Pohorje napravili edukativnu stazu kroz krošnje šuma, kojom podjednako rado prolaze i domaći i strani radoznalci, a u pojedinim austrijskim zaštićenim područjima lokalni stanovnici su i vodiči za sakupljanje gljiva ili lekovitog bilja.

Ovi, ali i mnogi drugi primeri su primenjivi i u Srbiji, jer ne traže „astronomska“ ulaganja. „Mi se uvek pravdamo nedostatkom finansijskih sredstava, ali u osnovi svega je ideja“, kaže Ranko Milanović, koji ovu tvrdnju zasniva na sopstvenom iskustvu. Iako svi pričaju o lepotama Tare, za mnoge posetice kojima šuma nije struka, pešačke staze su pomalo dosadne. A svaka od tih staza ima svoju priču, od lokalne istorije, preko botanike, do zanimljivosti iz svakodnevnog života tamošnjih stanovnika.

„Dakle, i bez posebnih zahvata možete ’obično’ drveće da učinite neobičnim i posebnim. Samo treba da znate da ispričate pravu priču“, preporučuje Milanović.

Jelena Bujdić Krečković

broj 182, februar 2021. 

Foto: Ranko Milanović

Чланак Nacionalni parkovi u Srbiji: Kako možemo da „naplatimo“ šumu bez sekire? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. SKRIVENI PORESKI RAT U SAD ZBOG RADA OD KUĆE: Jedna raja a dva gospodara
U pozadini radikalnih političkih podjela unutar SAD između Demokrata i Republikanaca, bjesni puno ozbiljniji rati zmeđu saveznih država, gdje uzrok nisu ideološke razlike već pitanje ko će ubrati milijarde dolara u vidu poreza na prihod građana. Naime, više od 2,1 milion Amerikanaca koji su prije pandemije odlazili na posao u susjednu saveznu državu, sada rade od kuće, odnosno u drugoj saveznoj državi.

10. ROBOVLASNIŠTVO REGULISANO ZAKONOM: Migranti kojima je zabranjeno da se vrate kući
Najveće žrtve pandemije u zalivskim zemljama su nekvalifikovani strani migranti, koji tamo rade po kafala sistemu. Oni nemaju bilo kakva radna prava niti zdravstvenu zaštitu, tretiraju se kao imovina poslodavca koju on može i da proda, čak i preko aukcija na društvenim mrežama. Nedavna popuštanja u kafala propisima u pojednim zalivskim državama koja siromašnim migrantima dozvoljavaju da se vrate kući, nisu podstaknuta humanošću, već rastom nezaposlenosti domaćeg stanovništva zbog korona krize.

12. NOVI IGRAČ NA GLOBALNOM TRŽIŠTU BATERIJA ZA ELEKTRIČNA VOZILA: I Evropa kilovate za trku ima
Evropska unija planira da trenutno učešće od tri odsto u globalnoj proizvodnji baterija podigne na čak 25 odsto do 2030. godine. U tome će joj pomoći milijarde evra subvencija za istraživanja i razvoj koje je namenila preduzećima, a u istiskivanju konkurencije ne bi trebalo da odmogne ni najavljeno pooštravanje pravila za baterije koje se prodaju na evropskom tlu.

Biznis

14. FARMACEUTSKE KOMPANIJE O NOVIM TERAPIJAMA U SRBIJI: Više inovativnih lekova za hronične bolesnike
Ako je korona u proteklih godinu dana predstavljala najveću traumu za većinu zdrave populacije, obolelima od drugih bolesti je bilo bar dvostruko teže zbog ograničenja u dostupnosti zdravstvene nege. Ove godine, planirano je 5,8 milijardi dinara za uvođenje novih inovativnih lekova na pozitivnu listu, što je više nego u prethodnih pet godina zajedno. Predstavnici farmaceutskih kompanija očekuju da će bar tridesetak novih inovativnih terapija biti na listi. To će značajno olakšati situaciju hroničnim bolesnicima u uslovima manje dostupnosti zdravstvene zaštite.

16. KONKURENCIJA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU MINERALNIH ĐUBRIVA: Jedan za sve
Pošto je pančevačka Azotara krajem prošle godine stavljena na „stečajni bubanj“, a pre toga je prestalo da radi i preduzeće Fertil iz Bačke Palanke, u Srbiji koja ima preko pet miliona hektara poljoprivrednih površina ostao je samo jedan proizvođač mineralnog đubriva, Elixir Group. Ovo preduzeće ima i najveći udeo u ukupnom prometu na domaćem tržištu, najveći je izvoznik, a do skoro je bilo i najveći uvoznik.

18. ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM: Dobrim poslovanjem protiv predrasuda
Prilikom poslednjeg popisa stanovništva, od ukupnog broja osoba sa invaliditetom u Srbiji samo devet odsto njih je bilo zaposleno. Nešto noviji podaci Poreske uprave pokazuju napredak u ovoj oblasti, ali ne dovoljno brz da bismo mogli da pariramo evropskoj stopi zaposlenosti osoba sa invaliditetom koja iznosi 50 odsto. Ipak, primeri kompanija poput Delez Srbije, Delta Holding-a ili Wurth-a pokazuju da se ovakva ulaganja itekako isplate, i zbog unapređenja međuljudskih odnosa unutar kompanija ali i zbog velikog doprinosa novozaposlenih razvoju njihovog poslovanja.

20. NAJBOLJI DOMAĆI PREDUZETNICI O POSLOVANJU U KORONA KRIZI: Rast na odloženo
Mada se korona kriza vrlo negativno odrazila i na većinu najbrže rastućih kompanija u domaćem vlasništvu, polovina neće otpuštati radnike, a više od četvrtine najavljuje nova zapošljavanja. Ipak, samo dve petine neće odustati od planiranih ulaganja, a skoro dve trećine najboljih preduzetnika je spremno da nađe partnera kome bi prodali deo kompanije, radi opstanka preduzeća na duži rok, pokazuje najnoviji „EY Preduzetnički barometar“.

Finansije

22. ŠTA DONOSI PRIMENA ZAKONA O DIGITALNOJ IMOVINI: Jednostavnije finansiranje malih firmi
Pred domaćom privredom je nova prilika za lakše finansiranje inovativnih ideja, ali i unapređenje likvidnosti, a uz to Srbija se uključuje u tržište digitalne imovine i virtuelnih valuta. Iako je Zakon o digitalnoj imovini usvojen, primenjivaće se tek za šest meseci od 29. juna, dok se ne donesu i neophodna podzakonska akta. Postavlja se, međutim, pitanje da li će privreda oslabljena posledicama pandemije, imati znanja, potrebe i volje da bude „finansijski inovativna“, uprkos brojnim potencijalnim koristima.

26. OPOREZIVANJE KRIPTOVALUTA I DIGITALNE IMOVINE: Podsticanje legalizacije
Uslovi za oporezivanje trgovine kripto valutama nisu preterano strogi. Razlog je najverovatnije želja zakonodavca da trgovinu i korišćenje digitalne imovine uvede u legalne tokove. Zato je naročito važno da se ovi tokovi što više obelodane kod fizičkih lica.

28. KAKVA FINANSIJSKA PODRŠKA JE POTREBNA IZVOZNICIMA: Povoljni krediti važniji od pomoći za minimalce
Pandemija nije podjednako pogodila sve izvoznike, pa stručnjaci smatraju da bi ove godine država trebalo da pomogne one izvozne sektore kojima je najteže. Izvoznici, iako u različitim situacijama, saglasni su da su povoljni krediti važniji za opstanak poslovanja nego pomoć za minimalne zarade radnika.

30. KOLIKO JE POTREBNO POVEĆATI GODIŠNJA ULAGANJA U ZDRAVSTVENI SISTEM: Vakcina za zdravstvo
Najveći problemi u domaćem zdravstvu su loša opremljenost državnih bolnica i nedostatak lekara i medicinskog osoblja, što ima za posledicu sve duže liste čekanja za pojedine preglede i pad kvaliteta zdravstvenih usluga. Da bi se takvi trendovi preokrenuli, država mora da poveća godišnje investicije u zdravstvo na najmanje 0,5% bruto društvenog proizvoda, a ova vrsta ulaganja mora biti jedan od prioriteta u fiskalnoj politici. Potreban novac bi mogao da se obezbedi manjim izdacima za opremanje bezbednosnog sektora, preporučuje Fiskalni savet.

Temat – Šumsko preduzetništvo: Ne seci granu na kojoj sediš

35. ŠUMSKA EKONOMIJA U SRBIJI I REGIONU: Triput seci, jednom meri
Utvrđivanje realnog doprinosa šumskog sektora nacionalnoj ekonomiji, a pogotovo upoređivanje tih podataka u regionu je sizifovski posao. Uprkos razlikama u obimu i kvalitetu dostupnih podataka, kao i u razvoju drvnoprerađivačke industrije, jasno je da region najviše živi od drveta za ogrev. Proizvodi veće tržišne vrednosti u drvnoj industriji su i dalje izuzeci, a oni van nje, poput prerade šumskih plodova, na nivou hobija.

38. NACIONALNI PARKOVI U SRBIJI: Kako možemo da „naplatimo“ šumu bez sekire?
Da li se vrednost šume meri jedino kubicima drvne građe ili šumu možemo da „naplatimo“ i bez sekire i motorne testere? Naši sagovornici koji brinu o šumama kao zaposleni u nacionalnim parkovima u Srbiji, zalažu se za manje seče u korist što većeg druženja sa šumama kroz učenje, rekreaciju i turizam. Da bi se to postiglo, bilo bi dobro da se nacionalni parkovi organizuju na način koji se pokazao veoma uspešnim u najrazvijenijim zemljama i da se uvede „šumska pedagogija“ u Srbiju. I to ne samo za najmlađe.

40. STANJE PRIVATNIH ŠUMA U SRBIJI: Mrtav kapital u bespuću
Bogatstvo siromašnim šumama, usitnjeni posedi, zastarela mehanizacija, manjak kvalifikovane radne snage, nedostatak novca i znanja za razvoj preduzeća, slaba volja za udruživanjem, nelojalna konkurencija… Ovo je tek deo problema u gazdovanju privatnim šumama, ali i u onim delovima Srbije gde je situacija znatno bolja, ekonomski vredne šume su neretko „mrtav kapital“ jer do njih nema puteva. Ako su šumama nedostupni putevi, ni one nisu dostupne ljudima.

42. PRIVATNA ŠUMA – POSAO VELIKIH PRIHODA I RASHODA: Kad zatreba novca, trk u šumu
Polovinu zarade od seče drva za ogrev vlasnici šuma ili oni koji organizuju posao potroše na ulaganja. Težak rad i pored velikih izdataka donosi dobru zaradu i kad god zatreba novca, mnogi se ne dvoume da ga potraže u šumi. U zavisnosti od dogovora, rad kod drugih nekad je isplativ podjednako kao i u sopstvenoj šumi.

44. ZA KOJE POTREBE SE IZNAJMLJUJE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE: Šta je nama šuma dala
Šumsko zemljište u javnoj svojini, u Srbiji uglavnom iznajmljuju preduzeća i institucije iz vrlo različitih delatnosti. Najčešće je to eksploatacija mineralnih sirovina, ali su česti zahtevi i za postavljanje elektronske i opreme za mobilne telefone, za komunalnu infrastrukturu, pa sve do sakupljanja pečuraka i lekovitog bilja. Šume koriste za svoje potrebe i institucije iz oblasti kulture i socijalne zaštite, kao i naučni instituti koji rade na očuvanju autohtonih vrsta.

46. ILEGALNA SEČA ŠUMA: Koliko košta „besplatni“ ogrev?
Ilegalna trgovina drvetom iz balkanskih šuma ni izdaleka nije tako unosna kao u delovima sveta koji obiluju kvalitetnim šumama, pa je prema istraživanjima u ovom regionu najčešći motiv za bespravnu seču pribavljanje drveta za ogrev u siromašnim krajevima. U Srbiji, različiti izvori imaju različite podatke o obimu ilegalne seče i štete koju ona proizvodi, ali su saglasni da je ona najprisutnija u privatnim šumama. Podaci koji su neophodni za odgovarajuće gazdovanje šumama uglavnom ne postoje za šume u privatnom vlasništvu, pa je zato i kontrola korišćenja tih šuma veoma slaba.

48. DOMAĆA DRVNO-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA: Stolica skoro šest puta vrednija od rezane građe
Sa 3.734 preduzeća, od kojih 932 proizvodi nameštaj, domaća drvnoprerađivačka industrija u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije učestvuje sa niskih dva odsto. Ali zato već deceniju unazad beleži rast izvoza, trenutno zapošljava više od 53.000 radnika i može da računa na globalno pozitivan trend – okretanje cirkularnoj ekonomiji i rast potrošnje drveta. Pod uslovom da se poveća finalizacija proizvoda, jer kada bismo od izvezene sirovine pravili samo stolice, njihova vrednost u izvozu bi bila 5,8 puta veća.

50. PREDNOSTI DRVETA KAO GRAĐEVINSKOG MATERIJALA: U sve se meša
Drvo je najstariji ljudski pratilac, sa bezbrojnim primenama u gradnji. Zahvaljujući inovacijama, unapređena je njegova savitljivost i postignuto da u isto vreme bude otporno kao čelik. Danas se proizvode potpuno novi drvni materijali, poput armiranog drveta ili drveta u granulama.

52. GENETSKI MODIFIKOVANO DRVEĆE: Hakovanje šuma
Spasilačka misija za preživljavanje planete, kao što to predstavlja deo naučnika koji se svim silama zalažu za genetsku modifikaciju drveća kako bi se ubrzalo „istrebljivanje“ ugljen dioksida, ima i svoju ekonomsku računicu. Projekti „hakovanja“ šuma se uveliko sprovode i radi ekonomskog prestiža na globalnom tržištu.

Intervju

54. IGOR BOGIĆEVIĆ, OSNIVAČ KOMPANIJE ORGNOSTIC: Jednom preduzetnik, uvek preduzetnik
Pre nešto više od decenije, kroz ćaskanje na internetu dvojica tehnoloških entuzijasta došla su na ideju o osnivanju firme Seven Bridges Genomics. Ona je vremenom prerasla u prestižnu kompaniju sa nekoliko stotina zaposlenih, zaslužnu za velike naučne proboje u oblasti biotehnologije. Međutim, na vrhuncu njene slave, jedan od osnivača je napušta i osniva novi startap – Orgnostic. Zašto? „Zato što sam ’navučen’ na preduzetništvo. Ne želim da radim u kompaniji u kojoj pravila ponašanja diktira korporativna kultura, već u malom timu u kojem se svi zaposleni poznaju, gde je komunikacija prirodnija“, kaže fizičar i programer Igor Bogićević, koji se sada bavi upravo analizom funkcionisanja timova u preduzećima.

Skener

58. EFEKTI PRIVATIZACIJE SEKTORA OBEZBEĐENJA U SRBIJI: Imperija partijskih interesa uz ponekog penzionera
Tržište privatnog obezbeđenja u Srbiji karakteriše loša praksa odabira radnika, niska cena rada, nedostatak delotvornog nadzora, politizacija sektora, sukob interesa i siva ekonomija. Uterivanje niske cene rada postaje sve sofisticiranije, uključujući i masovno angažovanje penzionisanih pripadnika vojske i policije. Ipak, najveće malverzacije se odvijaju preko iznajmljivanja radnika na lizing, ispumpavanjem novca iz javnog sektora u privatne, partijske džepove.

60. BITKA ZA DIGITALNE NOMADE TOKOM PANDEMIJE: Na prodaju Sunce tuđeg neba
Iako je korona primorala i većinu digitalnih nomada na rad od sopstvene kuće, pandemija nije sprečila države da se nadmeću u osvajanju ovog sve atraktivnijeg tržišta pokretne radne snage. Tako se i u našem regionu, uključujući i Srbiju, raširila nova pandemija političkih obećanja o uvođenju posebnih viza za pretvaranje Balkana u digitalno-nomadski raj.

62. DA LI SE MENJA PRAVAC SRPSKIH SEOBA: Privremene i zemlje za svagda
Statistika pokazuje da se poslednjih godina smanjuje broj ljudi iz Srbije u starim članicama EU, dok se u novim članicama više nego udvostručio. Ipak, dublja analiza dostupnih podataka sugeriše da nije reč o suštinskom preokretu. Oni koji odluče da odu zauvek i dalje slede utabane staze „seobe Srba”, dok se u bivše komunističke države, sada članice EU, odlazi pre svega privremeno, kako bi se bar kratkoročno podigao standard. Analitičari smatraju da je sve masovniji odlazak u bogate zemlje Persijskog zaliva i Kinu takođe privremen, zbog orgomnih kulturoloških razlika, ali i zato što ove države ne podstiču trajnije useljavanje radne snage.

Nove tehnologije

66. VEŠTAČKO ZAMRZVANJE SEVERNOG POLA: Ledena novorođenčad
Ako smo već učinili sve što smo mogli da odledimo Severni pol, možemo li da ga vratimo iz „toplotne kome“ tehnologijama za veštačku proizvodnju leda? Rešenja nude više varijanti za ovu vrstu „veštačke oplodnje“, ali osim što iziskuju mnogo novca i još više vremena koje nemamo, postavlja se i pitanje kakve bi neželjene efekte proizveo veštački uticaj na klimu.

Nauka

68. ZAŠTO JE ČOVEK NEIZLEČIV OD DRUŠTVENOSTI: Poverenje je ljude uzdiglo u čovečanstvo
Otuđenost i usamljenost su zvanično proglašene bolestima modernog doba sa veoma teškim posledicama, uključujući i preranu smrt, mnogo pre nego što je izbila pandemija samoće tokom pandemije korone. Virus koji nam je oteo društveni život je potvrdio da je čovek, srećom, neizlečiv od društvenosti i teze naučnika da bez te osobine ljudi nikada ne bi izrasli u čovečanstvo.

Koktel

70. OSLIKAVANJE ZVONA ZA BICIKLE: Psst! Radim i dok spavam
Retko se dešava da se preduzetnik i umetnik sretnu u jednoj osobi. Retko je i to da se ideja za novi posao rodi zahvaljujući pametno potrošenoj prvoj plati od drugog posla. Ivana Novaković se, umesto za umetnost, opredelila za preduzetništvo u porodičnoj firmi, a sada živi kao preduzetnik koji prodaje sopstveni umetnički proizvod. Njena oslikana zvona za bicikle uveliko zvone na svakom kontinentu. Ipak, domaći kupci su joj bili najveća podrška da održi poslovanje i tokom pandemije.

72. GRADOVI U SVETU KOJI NOSE IME NAŠE PRESTONICE: Gde je sad moj Beograd
Sedam gradova širom planete već vekovima nosi ime Beograd, zahvaljujući našoj prestonici. Oni su podsetnik da se, čak i u doba kada vesti nisu brzo putovale, u svetu ipak znalo za nju. Istorija ovih gradova nas uči da smo i pod turskom okupacijom i posle nje, kao kraljevina Srbija, a potom i Jugoslavija, imali veliku dijasporu i slavne inženjere i investitore koji su širili lepu reč o našem glavnom gradu, ali i da je Beograd nekada bio poznato pristanište za trgovačke brodove, čiju slavu su i drugi hteli za sebe. Šta nam se u međuvremenu desilo, to je već tema za analizu druge vrste.

74. KAKO UZGAJANJE PIRINČA OBLIKUJE LJUDSKI KARAKTER: Ako čovek radi naporno, zemlja neće biti lenja
Rad u pirinčanom polju je deset do dvadeset puta naporniji od rada na polju kukuruza ili pšenice iste veličine. Kineski seljak radi u proseku tri hiljade sati godišnje, daleko više i od najvrednijih poljoprivrednika u SAD i Evropi. Uz to, uzgajanje pirinča je veoma složeno, zahteva razvoj izuzetnih veština. Uzgajivači pirinča su poboljšavali prinos postajući pametniji, raspolažući bolje svojim vremenom i praveći bolje izbore.

Komunikacije

76. SPORAZUMEVANJE ZVIŽDANJEM: Razgovori preko sedam gora i sedam mora
Jedan od najdrevnijih načina komunikacije na daljinu, zviždanje, održao se u tek nešto više od sedamdeset jezika u svetu. Razgovor zviždanjem se zasniva na maternjem jeziku, a ponegde se uči i u školi, da ne bi pao u zaborav. Za razliku od nekih današnjih korisnika interneta, zviždači mogu da oblikuju vrlo složene rečenice i pritom upotrebljavaju oba dela mozga.

Reprint

78. KAKO JE TRGOVINSKI RAT PROMENIO ODNOS SNAGA KINE I SAD: Gol za Kinu
Trgovinski rat je koštao američku privredu preko 300 hiljada poslova i 0,3-0,7% BDP-a. Ni Kina nije prošla bez gubitaka, ali se pokazala znatno sposobnijom u apsorbovanju troškova za potrošače i preduzeća.

Vremeplov

80. OD INDUSTRIJE U POVOJU DO SVETSKOG MONOPOLISTE: Jeretik slobodnog tržišta koji je lansirao Ameriku
Aleksandar Hamilton, prvi američki ministar finansija u vreme kada je ova zemlja bila britanska kolonija a njena industrija tek u povoju, zalagao se za primenu protekcionističke politike u razvoju zemlje, koja je i Britaniju učinila moćnom. Iako je danas zvanično priznato kako je njegov koncept stvorio modernu Ameriku, da je kojim slučajem Hamilton živ i ministar finansija u nekoj od zemalja u razvoju, Svetska banka i MMF bi sigurno odbili da pozajmljuju novac toj državi i lobirali bi za njegovo uklanjanje s ministarskog položaja.

Чланак Biznis i finansije 182: Šumsko preduzetništvo – Ne seci granu na kojoj sediš се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima Svetske fondacije za prirodu, na 29 područja u Južnoj Americi, Africi i Jugoistočnoj Aziji, u kojima se drveće masovno krči, nestala je šuma površine Nemačke. Ovaj gubitak čini polovinu ukupne deforestacije na planeti. Među najugroženijima našli su se brazilski i bolivijski deo Amazona, tropska šuma Serado, ali i šume u Paragvaju, Argentini, Madagaskaru, Maleziji, na Sumatri i Borneu.

Šume se najčešće krče u nastojanjima da se poveća poljoprivredno zemljište, pre svega zbog ispaše stoke, ali i radi veoma unosne trgovine drvetom.

Naučnici podsećaju da se uništavanjem šuma ugrožava i njihov biodiverzitet, što može pogodovati širenju zaraznih bolesti i među ljudima, kakvo sada imamo usled pandemije korona virusa. Ukoliko nastavimo da sečemo drveće ovim tempom, kažu oni, pandemije će biti mnogo učestalije u predstojećem periodu.

Foto: Pixabay

Чланак Šume nestaju neverovatnom brzinom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Veći deo drvenog nameštaja u kućama širom sveta sadrži u sebi bar neki deo ilegalno isečenih stabala, upozorava Interpol. Ova stabla seku i distribuiraju kriminalne grupe koje se povezuju sa brojnim ubistvima i trgovinom oružjem, stoji u poslednjem izveštaju ove međunarodne organizacije.

Posledice njihovog delovanja su višestruke – ekonomske, ekološke i društvene. Ekološke su mahom poznate široj javnosti, a tiču se uništavanja ekosistema i uticaja na klimatske promene. Od ekonomskih posledica je najslikovitiji podatak da ilegalna seča stabala na javnom zemljištu uzrokuje gubitke u državnoj imovini i prihodima u visini od 10 milijardi dolara godišnje na globalnom nivou.

Ali, manje se zna o društvenim posledicama, odnosno o sukobima u pošumljenim regionima, gde se maltene vode ratovi podzemlja oko teritorije. Osim što se ubijaju međusobno, ovi kriminalci ne štede ni „civile“, ponajviše one koji se bave ekologijom. Tako je prema podacima Global Witness-a, neprofitne organizacije koja izveštava o korupciji i zloupotrebama iz oblasti ekologije, između 2002. i 2014. godine ubijeno više od 950 ljudi koji su se bavili zaštitom šuma, pretežno šumskih rendžera, aktivista i autohtonog stanovništva.

Šume seku i kriminalci, ali i obični građani

Osim za seču, ubistva i prevoz drveta, kriminalci imaju i dobro razrađene šeme za pranje novca, ali i visokotehnološki kriminal. Oni se povremeno bave i hakovanjem zvaničnih državnih vebsajtova u cilju lažiranja dozvola za seču drveća. Kod nas doduše to još nije slučaj jer država šakom i kapom deli i drveće i reke i ostala prirodna dobra. No, Srbija je i dalje, ma koliko bila popustljiva prema pojedinačnim investitorima, “malo dete” u ovoj disciplini. Prema procenama ekoloških organizacija, više od polovine ilegalno posečenih stabala dolazi iz Amazonije, Centralne Afrike, Jugoistočne Azije i Rusije. Najpopularnije je, ipak, seći tropske šume u kojima raste veoma kvalitetno drvo, te su one trenutno i najugroženije.

Najpoznatiji primer uništavanja šuma jeste upravo onaj iz Brazila. Amazon je u prošloj godini imao samo 80,5 odsto pošumljenih površina u odnosu na brojke iz sedamdesetih godina prošlog veka. Dakle, posečena je petina ove šume. Amazon je inače jedan od najvrednijih resursa koje imamo za borbu protiv klimatskih promena. Zato se i naziva “plućima sveta”.

Međutim, osim kriminalaca, ovu šumu krči bukvalno ko stigne. I onaj ko želi da od nje napravi poljoprivredno zemljište za napasanje stoke ili za uzgoj određenih kultura, i onaj ko smatra da baš tu treba da prolazi neki put, i onaj kome treba drvo da bi izgradio neki objekat u svom dvorištu… Među običnim građanima najviše je onih koji šumu krče za potrebe poljoprivrede i to – podmetanjem požara. Za pomenute požare mnogi krive predsednika Žaira Bolsonara, međutim za sada nema dokaza o njegovoj povezanosti sa istima, osim što ih on lično ne osuđuje pa se stiče utisak da će na ovakav način raskrčavanja šuma država žmuriti. A sve zbog kupovine socijalnog mira.

I Evropa u problemu

Za većinu naših čitalaca je prva asocijacija na ilegalnu seču drveća verovatno Amazon, međutim ona se dešava svuda u svetu, pa i u Evropi. Primera radi, šumski pojasevi na Karpatima su veoma ugroženi ovom aktivnošću. Tamošnje stanovništvo već godinama unazad trpi ozbiljne posledice deforestacije, koji ugrožavaju i ekonomiju ali i ljudske živote.

Ukrajina je u poslednjih nekoliko godina doživela više velikih poplava zato što nije bilo dovoljno drveća da apsorbuje padavine. Karpatski ekosistem je tamo već značajno ugrožen, tako da neke životinjske vrste masovno migriraju.

Rumunski deo Karpata je takođe desetkovan zahvaljujući kombinaciji moćnika koji imaju interes u krčenju šuma i korupcije na državnom nivou koja im to omogućava. Zastrašujuć je podatak da su te šume izašle netaknute iz poslednjeg ledenog doba na planeti ali im to ovaj put neće uspeti, zbog organizovanog kriminala. Pripadnici kriminalnih klanova i u Rumuniji ubijaju šumske rendžere i druge osobe koje im se suprotstavljaju u namerama da zarade “brzu lovu”.

U našoj zemlji se pak ilegalno krčenje šuma ne dovodi u vezu sa mafijom, već sa – građanima kojima je potreban ogrev i ponekim privatnim investitorom. Samo u prvih pet meseci ove godine, prema podacima kojima raspolažu “Srbijašume”, bespravno je posečeno 2.613 kubika drveta u državnim šumama, a ako se zna da kubni metar drva za ogrev košta najmanje 5.000 dinara, Srbija je od početka godine do kraja maja izgubila oko 111.000 evra.

Zašto je tako teško boriti se protiv ilegalne trgovine drvećem?

Za početak, zato što na komadu drveta ne piše gde je ono posečeno. Kriminalci imaju svoje načine da ga preprodaju više puta kako bi se izgubio trag njegovog porekla.

Možda bi, kažu stručnjaci, bilo efikasnije boriti se protiv seče na licu mesta, ali ni to nije jednostavno, što pokazuje primer iz Brazila. Naime, uprkos ogromnom broju čuvara reda koji redovno patroliraju Amazonijom, kriminalci uvek uspevaju da se dokopaju velike količine drveta i da najčešće za to nedelo prođu bez kazne.

Oni rade uglavnom noću, dobro organizovani, kamuflirani i sa modernom opremom. Dojavljuju jedni drugima kuda se kreću čuvari šume, pa “operišu” na mestima koja nisu pod njihovim nadzorom. Kada odvezu ogromne količine drveta u pilane, često potkupljuju lokalne birokrate koje im izdaju dokumente o legalnom poreklu drveta. Zato su policiji često vezane ruke, ponekad čak i u bukvalnom smislu, kada se njenih pripadnika dokopaju kriminalci.

Finansiranje terorizma

Interpol je baš iz svih ovih razloga 2010. godine uspostavio Program za zaštitu životne sredine. Ove nedelje on slavi deceniju postojanja. U početku se bavio pojedincima koji su se bavili sečom stabala ali se posle nekog vremena okrenuo organizovanom kriminalu. Interpolovi stručnjaci utvrdili su da je u pitanju prava mafija, koja ima veoma kompleksnu organizacionu strukturu, i da je zato teško doskočiti joj.

Osim toga, ovaj vid kriminala donosi i veoma veliku zaradu, kojom je moguće i “častiti” pojedine političare. Primera radi, trenutno je na globalnom nivou najtraženije palisandrovo drvo koje se nabavlja u Južnoj Americi i Južnoj Aziji. Od seče ovog drveta do njegove pojave na tržištu vrednost mu se uvećava za neverovatnih 700 puta. Kvalitetno palisandrovo drvo može dostići i cenu od 50.000 dolara po kubnom metru. A kada se ilegalno seče, onda je sirovina – džabe. Dakle, samo treba uložiti u radnu snagu koja će ga poseći i prevoz na željenu destinaciju, i eventualno u nekog potkupljivog lokalnog birokratu.

Zato se u ovaj biznis rado uključuju razne terosističke i kriminalne grupe, kako bi obezbedile finansiranje svojih drugih aktivnosti. Prema Interpolovim podacima, terorističkoj grupi Al-Šabab koja je izvela nekoliko izuzetno nasilnih napada u Somaliji i Keniji je ovo jedan od glavnih izvora prihoda.

Foto: Pixabay

Чланак Ilegalna trgovina drvetom i meka ruka zakona се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema analizi koju je nedavno objavila Boston Consanting group, šume se prostiru na 3.982.000.000 hektara, što je oko 30% površine Zemlje. Najviše šuma je u Rusiji, koje čine 20 odsto svetskih šuma, sledi Brazil sa 12 odsto svetskih šuma, Kanada sa 9 odsto, SAD sa 8 odsto i Kina, čije šume čine 5 odsto svih šuma u svetu.

U analizi se procenjuje da svetske šume, na osnovu svoje uloge u očuvanju životne sredine i komercijalnog potencijala na tržištu vrede između 50.000 milijardi i 150.000 milijardi dolara. To je deset puta više od vrednosti celokupnog zlata i njegovih procenjenih rezervi, dva puta više od vrednosti svetskih berzi i dvostruko više od tržišne vrednosti svetske nafte.

Uloga koju svetske šume imaju u skladištenju ugljen-dioksida čini od 65 do 90 odsto njihove vrednosti, čišćenje vode i vazduha učestvuje sa 2 do 7 odsto, dok se tržišni potencijal šuma kreće od 5 do 20 odsto učešća u njihovoj ukupnoj vrednosti.

Koliko vredi socijalna uloga šuma

Autori analize posebno ističu socijalnu ulogu šuma, koja njihovoj vrednosti doprinosi između 2 i 7 odsto. Socijalna uloga ima više komponenti, od kojih je neke teško vrednovati.

Ipak, računica je napravljena na osnovu podataka da je oko 200 miliona ljudi životno vezano za šume, oni žive u šumama i izdržavaju se od šumskih resursa. Stručnjaci su izračunali koliko bi tih 200 miliona ljudi platilo za stanovanje i hranu ukoliko bi živeli u nepošumljenim seoskim područjima.

Takođe, još 12,6 miliona ljudi širom sveta radi u šumarskoj industriji. I na kraju, šume služe i rekreaciji, a do vrednosti te socijalne uloge šuma se došlo tako što su analitičari obračunali pretpostavljene putne troškove, koje bi ljudi bili spremni da plate da stignu do šuma.

Pogrešna slika šta najviše šteti šumama

Najveću štetu svetskim šumama ne nanose požari, kako bi se to moglo zaključiti iz medijskih tekstova, tvrde stručnjaci Boston Consantung group.

Najveću štetu šumama nanosi prenamena šumskog zemljišta i rast temperature. Usled toga, vrednost svetskih šuma bi do 2050. godine mogla da se smanji za 30 odsto.

Izvor: Ekonomske vesti

Foto: jplenio, Pixabay

Чланак Svetske šume vrede više nego zlato, nafta i berze се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njenim rečima, plan koji je gradska vlast Beograda stavila na javni uvid do 13. jula, predstavlja loš primer investitorske gradnje, jer pravljenjem stambenih zgrada može da dođe do velikog krčenja šuma na Košutnjaku.

„Iako je ovo stanovanje predviđeno sa 40% zelenih površina, te zelene površine nisu deo „Šume Košutnjak“, već podrazumevaju naknadno sađenje niskog zelenila (najčešće travnjaka), koji se najčešće formiraju preko podzemnih garaža“, piše Milja Mladenović analizirajući mapu „budućeg“ izgleda Košutnjaka.

Mladenović ocenjuje da je namera investitora kratkoročno isplativa, ali samo za njega, dok bi sa druge strane, nadležne institucije morale da spreče kršenje intresa grada i međunarodnih standarda.

Analizirajući postojeća zvanična dokumenta i zakone, ona je izdvojila nekoliko zaključaka, koji osporavaju ono što je obuhvaćeno Planom detaljne regulacije kompleksa Avala filma.

Kako objašnjava planirana izgradnja nije dozvoljena Uredbom o ekološkoj mreži Srbije (Sl. glasnik Republike Srbije 102/2010).

Nepovratno se može ugroziti uslovi za život u Beogradu

Podseća da je na zaštićenom području „Šume Košutnjak“ zabranjena promena namene zemljišta, izgradnja industrijskih, infrastrukturnih, privrednih, hidrotehničkih i drugih objekata koji mogu da izazovu nepovoljne promene u ekosistemu (Sl. list grada Beograda 34/14).

Milja Mladenović izdvaja i činjenicu da, prema mišljenju Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, veći deo severne zone lokacije obuhvaćene novim planom regulacije pripada kulturno istorijskoj celini „Točider“.

Takođe, plan bi trebalo i da se bavi novim objektom Jugoslovenske kinoteke, ali i da uzme u obzir činjnicu da je i samo područje Filmskog grada u režimu delimične zaštite.

„Kreiranje multifunkcionalnog gradskog centra na ovoj lokaciji može se prepoznati kao opasno, odnosno u procentima u kojima je osmišljeno, nepovratno može ugroziti uslove za život u Beogradu, kao i u Srbiji“, upozorava Milja Mladenović.

Ko treba da štiti interes većine

Povodom oglašavanja novog plana za uređenje Košutnjaka na rani javni uvid, mnoge organizacije, pojedinci i građani, usprotivili su se nameri investitora i poručili da neće dozvoliti seču šume.

Arhitekta Milja Mladenović naglašava i da bi Urbanistički zavod Beograda trebalo da bude „poslednji bastion odbrane struke od investitorskih projekata i da radi za interese građana“.

„Deluje gotovo nemoguće da struka na ovaj način previdi posledice koje ovakvo planiranje može da donese. Takođe je nemoguće da se niko nije bavio preklapanjem uslova, jer sigurno jeste. Samo se postavlja pitanje ko je, kako i zašto doneo odluku da zanemari interes grada, stručnu etiku, i u krajnjem slučaju, međunarodne agende“, kategorična je Mladenović.

Izradi PDR-a za kompleks Avala filma pristupilo se na inicijativu kompanije Avala Studios, koja je pre dve godine najavila da će u njegovu obnovu uložiti 50 miliona evra, preneo je ranije N1.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Arhitekte: Šuma u Košutnjaku mogla bi da postane trava na krovu podzemne garaže се појављује прво на Biznis i Finansije.

Buduća nominacija, koja je predmet ovog unosa u Tentativnu listu, predstavlja proširenje postojeće liste zaštite svetskog prirodnog dobra „Drevne i prašumske bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope“. Na njoj se naime već nalaze bukove šume Albanije, Austrije, Belgije, Bugarske, Hrvatske, Nemačke, Italije, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije u Ukrajine.

Čiste i mešovite šume bukve rastu i dominiraju jedino na evropskom kontinentu i najznačajniji su listopadni šumski ekosistem severne hemisphere. Zato je njihova zaštita proritet.

„Ima preko 100.000 rednih bukovih zastoja na nivou Evrope koji su podeljeni u nekih osamdesetak segmenata. Postoji oko 40 zaštićenih prirodnih dobara, koja su smeštena u 12 država. U ovom ciklusu nominacija, ušlo je deset novih država, kako bi se te površine pod rednim bukovim zastojima zbog njihovog geno fonda i bio fonda, zbog zaštite za buduće generacije, stavile pod još jedan vid zaštite, odnosno pod okrilje Uneska“, rekao je Predrag Šumarac, izvršni direktor Nacionalnog parka Kopaonik u izjavi za RTS.

„Uradili smo pripremne radnje 2019. godine oko izbora zastojine, definisanja potrebnih uslova sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije i sve one tehničke stvari koje smo trebali da odradimo po preporuci Uneska, odnosno njihove Kancelarije za zaštitu prirodne baštine“, rekao je Šumarac.

„Radi se o lokalitetu Kozje stene koji je pod prvim stepenom zaštite i kao takav je do sada podrazumevao posebne tretmane i režime zaštite. U budućnosti, nadamo se, kada kandidatura uspe, to će podrazumevati još neke nove mere zaštite i upravljanja sve u skladu sa međunarodnim i internacionalnim legislativama“, kaže Mirko Dugalić, izvršni direktor za čuvanje zaštićenog područja.

Naseljavanje životinja na Kopaoniku

Pošto će lokacija biti pod posebnim režimom zaštite, u planu je naseljavanje još životinjskih vrsta koje su nekada obitavale na Kopaoniku. To se posebno odnosi na divokoze na čijoj se reprodukciji radi prethodnih godina. „Projekat je, nadam se, u nekoj završnoj fazi, tako da ćemo i sam taj prostor Kozijih stena koji će ući na ovu listu, obogatiti još jednom plemenitom životinjskom vrstom“, najavljuje Dugalić.

Unošenjem ove plemenite divljači Nacionalni park Kopaonik je od danas bogatiji za 20 jedinki evropskog jelena. Danas je u savremeno uzgajalište na površini od 200 hektara, na prostoru nacionalnog parka Kopaonik uneto četiri jelena i 16 košuta.

Na Kopaoniku je ponovo nastanjen evropski jelen koji od skora broji 20 jediniki kao i 16 košuta koji obitavaju na oko 200 hektara površine. Ove životinje se poslednji put pominju u radovima Josifa Pančića krajem 19 veka.

Slaba vajda od zaštite prirode

Međutim, postavlja se pitanje smisla i dometa zaštite prirode u Srbiji. S obzirom na sve veću ilegalnu i legalnu seču planinskih šuma nejasno je koliko će ova vrsta zaštite pomoći, imajući u vidu da je većina planinskih šuma u Srbiji zaštićena, a posebno one koje se nalaze u rerezvatima prirode i nacionalnim parkovima, pa ih to ne spasava od seče.

Isto tako, opasnost po ekosistem predstavlja i izgradnja mini hidoroelektrana, zbog kojih se planinske reke potpuno uništavaju stavljanjem u cevi zarad besmisleno male proizvodnje električne energije. Ova struja se čak ni ne prodaje na tržištu, već svi građani Srbije subvencionišu njihov rad plaćajući privatnom investitoru stavku „za povlašćene proizvođače električne energije“ na svojim računima za struju.

Ako uzmemo samo Kopaonik za primer, većina kopaoničkih reka je već u cevima. Jošanička reka i Graševačka reka i borba oko nje su pravi primeri za to.

Izvor: Daljine.rs

Foto: Wikipedia

Чланак Bukove šume Srbije nominovane za Uneskovu listu dobara prirodne baštine се појављује прво на Biznis i Finansije.