Da podsetimo, Stari kontinent drži primat u stopi vakcinisanosti, budući da je na njemu većina država vakcinisala više od polovine stanovništva, a ima i onih koje su prešle procenat od 90 odsto imunizovanih građana. Statistika za zemlje Evropske unije pokazuje da je u njima 82 odsto odrasle populacije vakcinisano, dok neke jugoistočne zemlje, poput naše, značajno zaostaju po ovom pitanju.

Nedavno je u EU započeto sa vakcinacijom dece uzrasta od pet do 15 godina, ali interesovanje je još malo, delom zbog nepoverenja u vakcine a delom i zato što vlada opšte mišljenje da deca lakše prebole Kovid-19 od odraslih.

U javnosti se često pominje nametanje obavezne vakcinacije, ali mnogi misle da bi to bio pogrešan potez. I sam direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, dr Hans Kluge, rekao je da uvođenje obavezne vakcinacije treba da bude poslednja mera, ukoliko se sve druge mogućnosti iscrpe. Dodao je da, iako je na Starom kontinentu otkriveno 432 slučaja zaraženih novim sojem, delta varijanta je ovde i dalje najdominantnija i da je zato sada procentualno manje smrti nego u prethodnim talasima – jer vakcine sprečavaju teže oblike bolesti. Bar kada je delta u pitanju, dok se za omikron još ne zna.

Evropa je inače u poslednjih nekoliko nedelja globalni epicentar zaraze. U ukupnom broju zaraženih u svetu njen udeo je 70 odsto.

Zbog velikog broja zaražene dece, Kluge savetuje evropskim zemljama da preduzmu sve mere za sprečavanje širenja zaraze u školama. Jer, iako deca lakše podnose ovu bolest, ona je mogu širiti na svoje roditelje i starije članove porodice.

Izvor: Medical Xpress

Foto: Pixabay

Чланак U Evropi je najviše zaraženih među decom се појављује прво на Biznis i Finansije.

U njeno ime, generalni direktor ove organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus obećao je i transparentnost i odgovornost u budućem radu. On je naveo da svetu nije potreban još jedan mehanizam ili komitet ove vrste, već ojačavanje i unapređenje institucija koje već ima.

Dodao je i da planeta više ne može da priušti ovakvu “kratkotrajnu amneziju” koja je karakterisala globalni odgovor na zdravstvene krize u prošlosti.

Gebrejesus je takođe pozvao na uspostavljanje sveobuhvatnog okvira za bolju pripremljenost za ovakve pandemije.

“Svetu ne nedostaju oruđa, naučna znanja i sredstva za zaštitu od pandemija, već posvećenost u njihovoj upotrebi u cilju sprečavanja ovakvih kriza”, rekao je prvi čovek SZO.

U trenutku kada je ovo izgovarao svet je imao 4,7 miliona zaraženih virusom korona, od čega 315.000 preminulih.

Foto: peter-gamal, Pixabay

Чланак SZO će inicirati nezavisnu procenu svog rukovođenja pandemijom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada su Sjedinjene Američke Države, usred vrhunca pandemije koronavirusa, objavile da će privremeno obustaviti finansiranje Svetske zdravstvene organizacije (SZO), usledile su burne rekacije iz sveta, ali i mnoštvo podmešljivih poruka na račun američkog predsednika. Međutim, ima li u ovakvoj situaciji ijednog razloga za smeh?

Svetska zdravstvena organizacija je osnovana 1948. godine s ciljem da usklađuje napore za poboljšanje globalnog zdravstva, ali i da učestvuje u donošenje važnih preporuka i pravila, organizuje naučna istraživanja i edukativne kampanje i pokreće hitne akcije u vanrednim situacijama kao što je sadašnja borba ptotiv Kovida-19.

Ova organizacija se ranije finansirala iz članarina 194. zemalja članica, u skladu sa mogućnostima i veličinom ekonomija tih država. Međutim, početkom ovog veka udeo od članarina u njenom budžetu je pao za 50 odsto. Danas on iznosi samo 20 odsto, pa SZO najviše zavisi od dobrovoljnih priloga. Oni čine i većinu trenutnog dvogodišnjeg budžeta od 4,8 milijardi dolara, a najveći donator je upravo – Amerika.

Dve strane istog novčića

U prošloj godini najveću donaciju Svetskoj zdravstvenoj organizaciji uplatile su Sjedinjene Američke Države – 400 miliona dolara, što je činilo skoro 15 odsto njenog ukupnog budžeta. Imajući u vidu ovu brojku i informaciju koja je naknadno otkrivena – da Kina zaista na početku epidemije nije ažurno izveštavala o broju zaraženih i preminulih – ne čudi bes američke administracije zbog posledica koje je korona izazvala u SAD. Zaista, kineski izveštaji u početku epidemije nisu signalizirali koliku opasnost Kovid-19 može predstavljati po ceo svet, počev od toga da je tek naknadno revidiran broj preminulih u Vuhanu i to čak za 50 odsto naviše.

Donald Tramp se zato nije nimalo suzdržavao u optužbama na račun kineskih vlasti, prozivajući ujedno i SZO da nije na vreme proverila izveštaje koji su stizali iz Kine. No, ne treba zaboraviti ni da dobar deo odgovornosti za teške posledice pandemije u SAD snosi i američka vlast. To potvrđuje i studija Oksford univerziteta o državnim reakcijama na širenje zaraze u SAD, Velikoj Britaniji, Kini, Južnoj Koreji, Francuskoj i Italiji. Pokazalo se da je Amerika najsporije reagovala među navedenim zemljama. Isto misli i većina američkih građana. Prema anketi Pju istraživačkog centra, dve trećine Amerikanaca smatra da je Tramp previše odugovlačio u preduzimanju mera za suzbijanje zaraze.

Epilog ove priče je već svima poznat. Američka administracija je privremeno zamrzla finansiranje SZO i pokrenula istragu o načinu na koji je ova organizacija upravljala krizom. Tramp takođe traži i odgovor na pitanje da li je i koliko Kina uticala na odluke SZO. Pri tome se služi istim sredstvima za koja optužuje Kinu – vrši pritisak na Svetsku zdravstvenu organizaciju, koristeći moć koju Amerika ima kao njen najveći donator.

Sumnje u kinesku darežljivost

S druge strane, Kina jeste povećala finansiranje Svetske zdravstvene organizacije, ali ti iznosi nisu ni približni sumi koju su izdvajale SAD. Drugi najveći donator posle Amerike je Fondacija Bila i Melinde Gejts, koja budžetu SZO doprinosi sa 9,8 odsto. Slede je Velika Britanija, Nemačka, GAVI (javno-privatno partnerstvo za širenje imunizacije), UNOCHA i drugi. Kina je na listi donatora na 16. mestu. Prošle godine je donirala 86 miliona dolara Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, što je za 52 odsto više od sume koju je izdvojila 2014. godine.

Kritičari smatraju da je upravo zbog ovako velikodušnog povećanja donatorskih sredstava, SZO gledala Kini „kroz prste“ od samog početka širenja epidemije. Kao jedan od ključnih dokaza navodi se i to što je SZO ignorisala upozorenja koja su stizala iz Tajvana. Tajvanske vlasti su naime još 31. decembra prošle godine izvestile ovu organizaciju šta se dešava u Vuhanu i nagovestile mogućnost da se virus prenosi sa čoveka na čoveka.

Ostavši bez odgovora iz Svetske zdravstvene organizacije, Tajvan je bio prepušten sebi, ali tamošnje vlasti su odmah reagovale, uvele pravovremeno preventivne mere i efikasno suzbile zarazu. Naime, od 23,6 miliona stanovnika, do početka maja bilo je samo 438 zaraženih i ukupno šest preminulih.

Kada se razmatraju sve ove optužbe, treba imati u vidu i to da Kina ne priznaje Tajvan kao suverenu državu, zbog čega mu je uskraćeno članstvo u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Ni mnoge druge međunarodne organizacije ne priznaju Tajvan, između ostalih i Ujedinjene nacije pod čijim okriljem radi i SZO, Olimpijski komitet, Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo…

Nema vakcine protiv korupcije

Svetska zdravstvena organizacija, i pre nego što je Amerika otkazala njeno finansiranje, nije imala dovoljno sredstava za borbu protiv Kovida-19. Zato je u martu objavila poziv da prikupljanje još 675 miliona dolara za te namene. U međuvremenu, Kina je najavila da će Organizaciji, pored 20 miliona koje je donirala u martu, dati i dodatnih 30 miliona dolara. Istovremeno, Evropska investiciona banka i SZO su sklopile partnerstvo kako bi pomogle afričkim zemljama koje su najranjivije u borbi sa pandemijom i koje će, kako se procenjuje, najviše pogoditi odluka SAD da zamrzne finanisranje SZO. Dogovor sa Evropskom investicionom bankom podrazumeva paket pomoći za podizanje kapaciteta javnog zdravlja u tim državama, snabdevanje medicinskom opremom, unapređenje higijenskih uslova i edukaciju zdravstvenih radnika za borbu sa virusom.

Trenutni manjak sredstava nije jedini problem sa kojim se SZO suočava. Teškoće već godinama stvaraju složene birokratske procedure ali i jedna, čini se neizlečiva boljka – korupcija. Agencija The Associated Press iznela je dokaze kako su funkcioneri SZO u prethodnim godinama veoma galantno trošili budžetska sredstva, na putovanja u biznis klasi, luksuzne hotele i večere. Prema njenim navodima, SZO godišnje troši više na putovanja nego na suzbijanje AIDS-a. Primera radi, samo pretprošle godine je potrošila 192 miliona dolara na ime putnih troškova. Godinu dana kasnije, njeni čelnici su se žalili da nemaju dovoljno novca za borbu protiv ebole – bilo im je potrebno više od 88 miliona dolara, a imali su samo 34 miliona.

Šta je sada preče?

Ipak, uprkos svim manjkavostima Svetske zdravstvene organizacije, jasno je da u ovako teškoj situaciji svet mora da se udruži i da je potrebno telo koje će koordinisati napore da se što pre pronađe vakcina za Kovid-19, kao i da na terenu budu odgovarajuće edukovani i zaštićeni medicinski radnici. A smanjenje budžeta SZO usred pandemije svakako neće pomoći ni u njenom obuzdavanju, ali ni u lečenju drugih bolesti. Jer, ona veliki deo američke donacije troši na programe kao što su iskorenjivanje dečje paralize, razvoj vakcina i omogućavanje šireg pristupa lečenju u nerazvijeniim zemljama. Lorens O. Gostin, direktor O’Nil instituta za nacionalno i svetsko zdravstveno pravo, kaže da se 70 odsto američkih sredstava namenski troši na programe usmerene protiv opasnih oboljenja kao što su sida, mentalni problemi, rak i prevencija srčanih bolesti.

I zaista, sa budžetom za 2020. i 2021. godinu, SZO je planirala da učini dostupnjim lečenje za još milijardu ljudi na planeti i da dodatnih milijardu zaštiti od nepredviđenih zdravstvenih rizika. Organizacija je nameravala i da pruži podršku siromašnim zemljama da poboljšaju svoje zdravstvene sisteme, ali i da uloži još novca u iskorenjivanje dečje paralize i u razvoj drugih specijalnih medicinskih programa.

Marija Dukić

broj 173, maj 2020. 

Foto: Pixabay

Чланак Kako se finansiranje SZO koristi u geopolitičkim razmiricama се појављује прво на Biznis i Finansije.