Možda ćete se iznenaditi, ali prema podacima Ujedinjenih nacija, danas čak 2,9 milijardi ljudi, a to je ugrubo dvoje od svakih pet stanovnika planete, nema pristup internetu. Zapanjujuće, zar ne? Ogromna većina ljudi bez interneta, čak dve trećine njih, živi u 46 najslabije razvijenih država. Situacija bi, zapravo, bila još nepovoljnija da nije bilo kovida 19, pre koga je svaki drugi stanovnik sveta živeo bez interneta.

Prema istraživanju Međunarodne unije za komunikacije (International Telecommunication Union, ITU), koje je sprovedeno i objavljeno pre pola godine, pandemija je dovela do toga da se na internet dodatno priključi čak 782 miliona ljudi. Kao posledica lokdauna, zatvaranja škola i povećanog korišćenja komunikacija i servisa na daljinu, broj korisnika interneta se od pojave korona virusa povećao za 17 odsto.

Ova pojava, koju ekonomisti i preduzetnici nazivaju skok u povezanosti (connectivity boost), sama po sebi je dovela do ekonomskog jačanja brojnih servisa koji su orijentisani na internet poslovanje. No, svet se zbog toga ipak nije okrenuo naglavačke.

Internet ne može zameniti lični kontakt

U prvim nedeljama i mesecima pandemije, kako to biva u krizi takvih razmera, mnogima se činilo da ništa više neće biti isto – da sasvim nestaju najrazličitiji pružaoci usluga koje se ne mogu dati na daljinu, kroz žice, kao što su kozmetički saloni, frizeri, ugostitelji, bioskopi, pozorišta… Bez sumnje su sve ove tercijarne delatnosti pretrpele dramatičnu ekonomsku štetu, pre svega zbog opšteg karantina, ali ljudi tokom pandemije ipak nisu toliko promenili navike da ova zanimanja nestanu.

Nije sve bilo na utiscima. Čak i prva istraživanja na ovu temu, tokom 2020. godine, pokazivala su da će do takvih promena doći. Na primer, u zapaženom radu “Kako će pandemija kovida 19 uticati na budućnost urbanog života?” (How Will the COVID–19 Pandemic Affect the Future of Urban Life?), koji su 2020. objavili Metju Konvej i saradnici sa Univerziteta u Arizoni, navodi se očekivanje dugoročnih promena u radu na daljinu, korišćenju javnog prevoza, restorana i avionskog saobraćaja. Ispostavilo se da dve godine kasnije sve to postoji, a da je ključna promena to što je internet malo veći i korisniji nego što je bio.

Istraživanje koje je godinu dana kasnije sproveo uticajni američki Pew Research Center među punoletnim stanovnicima SAD, zabeležilo je izvesne promene u ponašanju ljudi, ali zanimljiv je nalaz kako se mnogi zbog toga osećaju loše. Naime, više od 40 odsto ispitanika je reklo da su tokom kovida 19 otkrili mogućnosti interneta i digitalnih tehnologija za koje prethodno nisu znali, dok čak 81 odsto ispitanika nikada pre epidemije nije koristilo video-pozive. Međutim, oko 40 odsto ispitanika se izjasnilo da se zbog toga ne oseća dobro, a 68 odsto da smatra novu vrstu komunikacije korisnom, ali da ona ne može da zameni lični kontakt.

U radu “Kovid 19, internet i mobilnost: porast rada na daljinu, lečenja na daljinu, učenja na daljinu i onlajn kupovine” (“COVID–19, internet, and mobility: The rise of telework, telehealth, e–learning, and e–shopping”), koji je u novembru 2021. objavio “Elsevier”, a koji potpisuju grčki istraživači Kostas Muratidis i Apostolos Papaginakis, uočene su promene u internet aktivnostima i takozvanoj urbanoj aktivnosti ljudi i u Evropi.

Istraživanje je pokazalo da je među ispitanicima iz gradskih sredina zaista došlo do izvesnih promena u ponašanju – broj ljudi koji rade na daljinu povećao se za 31 odsto, a broj onih koji uče preko interneta za 34 odsto. Postojeći korisnici internet komunikacija su pritom učetvostručili broj video-poziva sa rođacima i prijateljima. Međutim, istovremeno nije došlo do jednako značajnog povećanja korišćenja lečenja na daljinu i onlajn kupovine, mada su se i ove aktivnosti blago povećale u odnosu na vreme pre kovida 19.

Nekim kompanijama je i pogodovala kriza

Ponekada užasne okolnosti, globalna katastrofa ili svetski rat mogu da pogoduju pojedinim biznisima čak i kad su oni, sami po sebi, sasvim bezazleni. Poznat takav primer je instant kafa, koja je zahvaljujući Drugom svetskom ratu osvojila svet. Malo švajcarsko preduzeće je, zbog zastoja u transportu sveže kafe iz Južne Amerike, tokom rata počelo da kafu dehidrira i u konzervama je prodaje američkoj vojsci, da bi zahvaljujući tome izraslo u globalnog giganta koji i danas dominira svetskim tržištem proizvodnje hrane i napitaka. Tokom pandemije, očekivalo se da takva sudbina čeka i brojne internet i kućne proizvode.

Dok je virus punio odeljenja intenzivne nege, berze su zaista beležile neprekidni rast akcija kompanija kao što je Netfliks Inc. ili Peloton (koji prodaje kućne bicikle). Ispostaviće se da je izuzetni rast korisnika ipak bio ograničen na doba karantina i da se nije nastavio istom snagom sa slabljenjem pandemije.

Kako izveštava list “Fortune”, početkom 2022. godine došlo je do zaustavljanja i pada akcija ovih kompanija. Zanimljiv detalj u ovoj analizi je da bi ovakva preduzeća koja nude nove tehnologije rasla i bez zaraze – porast Netfliksa od 2004. do danas je tako stabilan da efekti pandemije uopšte nisu presudni, pa bi ovaj popularni servis postupno stigao gde je sada i bez pojave virusa.

Slobodan Bubnjević

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: Pixabay

Чланак Da li je pandemija promenila naš život? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveće telekomunikacione kompanije u Evropi, Deutsche Telekom, Orange, Telefonica i Vodafone, nedavno su ponovo uputile zahtev velikim tehnološkim kompanijama da počnu da plaćaju korišćenje njihove mrežne infrastrukture, opisujući trenutnu situaciju kao „neodrživu”. One apeluju kod evropskih zakonodavaca da primoraju kompanije koje pružaju usluge društvenih mreža i usluge striminga da doprinesu troškovima vezanim za mrežnu infrastrukturu.

Naime, evropski telekom operateri su uložili ogromna sredstva u nadogradnju svoje mrežne infrastrukture i povećanje kapaciteta. Zahvaljujući tome, komunikacije i internet su neometano funkcionisali u Evropi tokom krize izazvane pandemijom, uprkos porastu vršnog fiksnog i mobilnog saobraćaja.

Međutim, prema nedavno prikupljenim statističkim podacima, više od polovine (57%) ukupnog mrežnog saobraćaja u 2021. godini pripisivalo se kompanijama Google, Netflix, Facebook, Apple, Amazon i Microsoft. Ovo predstavlja povećanje ukupnog saobraćaja od 33 odsto u odnosu na 2019. godinu. Poslednje brojke pokazuju da je to prvi put da je ukupan mrežni saobraćaj ovih šest kompanija veći od svih ostalih provajdera zajedno, a aplikacije za striming kao što su Youtube i Netflix zauzimale su skoro četvrtinu ukupnog mrežnog saobraćaja.

Doveden u pitanje 5G u Evropi

Stoga se u zajedničkom pismu, koje su potpisali izvršni direktori najvećih telekomunikacionih kompanija u Evropi, poziva na „pravednije rešenje“ za troškove mrežne infrastrukture. Potpisnici upozoravaju da ukoliko najveći provajderi internet usluga (ISP) budu morali da i nadalje sami snose ove troškove, to može dovesti u pitanje realizaciju plana za digitalnu transformaciju EU pod nazivom „Digitalna decenija“. Evropski telekomi se žale da im profitabilnost stalno pada zbog velikih investicija u modernizaciju internet infrastrukture, dok su s druge strane, kako ističu, naknade za korišćenje interneta vrlo skromne.

Izuzev kompanije Deutsche Telekom, telekom operateri Orange, Telefonica i Vodafone su doživeli i pad cena akcija u poslednjih pet godina. Podaci pokazuju da je cena akcija kompanije Telefonica pala za više od 50%, dok su Orange i Vodafone zabeležili pad od 25%, odnosno 30%. Nasuprot njima, velike tehnološke kompanije koje ne učestvuju u finansiranju internet infrastrukture doživele su pravi bum na berzama, naročito tokom 2021. godine, a njihove kapitalizacije su neuporedivo veće nego kapitalizacije pomenutih telekoma, čak i do preko deset puta.

Zbog pada profita, četiri velika provajdera internet usluga su jasno upozorila da je dalji razvoj internet infrastrukture u opasnosti, što bi moglo da ugrozi i brzo širenje 5G mreže. Podaci iz izveštaja o mobilnosti za 2021. godinu kompanije Ericsson pokazuju da je nivo penetracije 5G širom Evrope ostao nizak, i to na 6% u Zapadnoj Evropi i na samo 1% u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Iako je predviđeno da se ove brojke eksponencijalno povećaju do 2027. godine, takve optimistične projekcije mogu biti ometene nedostatkom resursa.

Nezadovoljstvo i preko okeana

Dok se odvija borba između evropskih provajdera internet usluga i „big teh“ kompanija oko podele troškova mrežnog saobraćaja, sve oči su uprte u Južnu Koreju zbog potencijalno značajnog pravnog presedana. U oktobru prošle godine, južnokorejski telekom provajder SK Broadband podneo je tužbu protiv kompanije Netflix, sa zahtevom da servis za striming mora da plati dodatne troškove za održavanje interneta koji su uzrokovani povećanim prometom na mreži. U toj zemlji već pripremaju zakon koji će naterati Netflix da participira u ulaganjima u internet.

Slični apeli sada se čuju i širom Sjedinjenih Američkih Država. Sve je više zahteva da „big teh“ kompanije usmere novac u Fond univerzalnih usluga (USF). Američko telo za telekomunikacije je osnovalo ovaj fond 1997. godine, kako bi pomogao u finansiranju izgradnje širokopojasnih mreža u ruralnim i neopsluženim područjima zemlje, kao i da bi pomogao Amerikancima sa niskim prihodima da priušte telekomunikacione usluge. Ali primarni izvori finansiranja USF-a su sami mrežni operateri, koji često prikupljaju taj novac putem USF naknada koje se naplaćuju njihovim klijentima.

Prema novoj, detaljnoj studiji kompanije Recon Analitics, američki internet saobraćaj na optičkim mrežama dostigao je tokom pandemije vrhunac na 27,3% iznad normalnih nivoa, dok je mobilni internet saobraćaj porastao za 22,6% iznad nivoa pre pandemije. Saobraćaj na kablovskim mrežama porastao je za 22,1% iznad pragova pre pandemije. Globalni trendovi su očito slični.

Vaso Dulović, generalni direktor kompanije Ilirika Investments

Biznis i finansije 195, mart 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Ulaganja u internet: Telekomi protiv „big teh“ družine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koliko su nove tehnologije, koje su zavladale svim delovima društva, ispunile optimistička očekivanja da će podstaći razvoj demokratije i ukupni ekonomski prosperitet? Da li su aktuelna nastojanja država da ograniče moć i zloupotrebe tehnoloških giganata upozorenje da optimizmu preti stranputica, koja u ime slobodnog tržišta sve više izrabljuje i tržište i demokratiju?

Ovoj temi bio je posvećen i međunarodni naučni skup Srpske akademije nauka „Nadzorni kapitalizam”, nazvan po istoimenoj knjizi profesorke sa Harvarda Šošane Zubov. Jedan od organizatora ovog skupa, profesor Alpar Lošonc sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, tom prilikom je rekao da onlajn divovi gotovo predatorski upotrebljavaju svoj položaj na tržištu. Oni iskorišćavaju sve mogućnosti koje im nudi „najrastegljivije“ shvatanje kapitalizma, iako je veliki broj njih, kao i sam internet, nastao uz velikodušnu pomoć države.

U razgovoru za B&F detaljnije je pojasnio svoju tezu: „Posle Drugog svetskog rata, državama širom sveta postalo je jasno da moraju imati bolji uvid u obaveštajne informacije. Zato su anglosaksonske zemlje napravile savez poznat pod imenom ’Pet očiju’, koji je stariji od NATO pakta, a služi upravo za razmenu ovakvih informacija. U njima se tada intenzivno radilo na razvoju novih tehnologija za komunikaciju. Međutim, malo ko zna da ni istočne zemlje, naročito Sovjetski Savez, nisu sedele skrštenih ruku. One su takođe ulagale velika sredstva u razvoj kibernetskih sistema. Čak i neke manje razvijene države, poput Čilea, su eksperimentisale sa konstruisanjem mreže kakva je kasnije postala poznata kao internet“.

Ipak, preteča današnjeg interneta debitovala je u SAD. Tamošnji naučnici su napravili računarsku mrežu ARPANET za razmenu informacija preko više nezavisnih kanala, kako bi one, u slučaju nuklearnog udara koji onemogućava rad telefonskih linija, ipak stigle na adresu na koju su poslate.

U međuvremenu se internet pretvorio u svet za sebe, koji vojska i obaveštajne službe i dalje koriste za prikupljanje podataka, ali u tome su danas podjednako, ako ne i više, uspešne privatne kompanije.

„Posao nadziranja je veoma unosan, posebno za tehnološke divove koji prikupljaju informacije o korisnicima. Razvoju njihovog poslovanja su pogodovali teroristički napadi 11. septembra jer osećaj nesigurnosti kod ljudi pojačava uverenje da je nužno ulagati u bezbednost, pa i u nadziranje. Jedan ekonomista je zbog toga izrazio ‘bojazan’ da će sa nestankom ratova nestati i zamajac za profitabilno nadziranje, odnosno za celu jednu granu privrede. No, to se neće desiti, kao što možemo videti i iz trenutne situacije sa Ukrajinom“, komentariše sagovornik B&F-a. Ovu tezu potvrđuje i podatak da je, uprkos usporavanju rasta globalne ekonomije u pandemijskim vremenima, trgovina oružjem u 2020. godini oborila rekord, bar prema podacima stokholmskog međunarodnog instituta SIPRI.

Ekonomija bez ekonomske logike

Pored trgovaca oružjem, među retkima koji su povećali svoje bogatstvo tokom ove krize nalaze se i gigantske tehnološke kompanije čije poslovanje je, dok je cela privreda bila u padu, neprekidno raslo.

„One podređuju tržište sebi i ostvaruju ono što drugi žele, ali ne mogu da imaju: kvazi-monopolističku, odnosno dominantnu poziciju. Na osnovu klasične poslovne logike nikada nećete razumeti kako Amazon i Gugl stiču ogromne profite. Primera radi, potonji posredstvom svoje holding kompanije, aukcijskog metoda i odgovarajućeg algoritma realizuje svoje prihode na osnovu reklama i to u srazmeri od 90% ukupnog profita. Ovo nije proizvodnja u standardnom smislu, nego iskorišćavanje mreže koja se zasniva na monetarizaciji informacija“, ističe profesor Lošonc.

U tradicionalnoj privredi proizvodnja robe ima svoje troškove. Oni se ogledaju i u ceni proizvodnih sirovina, rada mašina i zaposlenih, ali i troškova za plasiranje krajnjeg proizvoda. U pomenutoj onlajn ekonomiji se pak roba dobija za džabe: korisnici dobrovoljno daju informacije o sebi. Na pitanje zašto ljudi tako olako dele svoje podatke naš sagovornik odgovara da je razloga više, počev od, u medijima najčešće navođenog, narcizma. Ipak, kaže, ceo ovaj sistem je izgrađen da lako manipuliše krhkom jedinkom koja je u današnjem društvu „uslovljena relativizacijom svega, pa i svoje privatnosti“.

Premda roba kojom ove kompanije trguju nije fizički opipljiva, njihovi profiti jesu. Mnoge od njih nemaju realnu proizvodnju, a opet vrede više od velikih preduzeća koja poseduju fabrike, poslovne zgrade, skupe proizvodne mašine, stovarišta…

Međutim, kada se govori o ovom poslovnom modelu, često se zaboravlja jedna bitna činjenica – čak i sa podacima koje im ljudi svojevoljno daju, tehnološki giganti ne bi smeli da rade šta žele. Ali, to se ipak dešava zahvaljujući njihovom dominantnom položaju na tržištu, koji je, prema rečima našeg sagovornika, rezultat rupa u postojećim pravnim sistemima.

Da li će zakon pobediti bezakonje?

Naravno, sve ovo ne znači da je internet čovečanstvu doneo samo negativne stvari. On ima i mnogo vrlina – omogućio je da se svačiji glas čuje, da se razmenjuju korisni i informativni sadržaji, kao i da i oni koji nemaju veliki početni kapital zasnuju poslovanje. No, profesor Lošonc upozorava da treba biti oprezan prilikom isticanja njegove uloge u demokratizaciji društva, jer je internet vrlo često plodno tlo za širenje dezinformacija i manipulisanje javnim mnjenjem.

„Uticaj interneta na demokratiju sigurno nije jednoznačan, mogli bismo navesti sijaset situacija u kojima joj baš on odmaže. Jedno je izvesno, on sam po sebi neće dovesti do raja demokratije jer predstavlja samo izraz postojećih društvenih odnosa“, kaže Lošonc i dodaje da nije lako razlučiti šta je u ovoj sferi opasnije – zloupotreba interneta u ideološke, odnosno političke svrhe, ili u komercijalne, zarad interesa određenih preduzeća.

Ipak, nije sve tako crno, jer postoji opravdana nada da bi se raznovrsnim vidovima zloupotreba u ovoj sferi ekonomije uskoro moglo stati na put. Evropski parlament je prošlog meseca usvojio nacrt Zakona o digitalnim uslugama, koji se bavi zaštitom korisničkih podataka, posebno onih koji se upotrebljavaju za ciljani marketing, kao i sprečavanjem širenja dezinformacija i drugih štetnih sadržaja.

„Bez sumnje, Evropa tradicionalno pokazuje veću osetljivost u odnosu na monopolističke ambicije nego SAD. Nastup dotičnih firmi na međunarodnim tržištima je utemeljen na stečenoj tržišnoj moći koja lako prelazi u političku. One ulažu ogroman novac u lobiranje i često uspevaju da ublaže, ako ne i da ukinu regulativu koja im ne ide u korist“, kaže profesor Lošonc, koji očekuje da će se velike tehnološke kompanije svim silama boriti protiv usvajanja ovog zakona.

Slične tendencije se mogu primetiti i u liberalnim, krajnje tržišno orijentisanim Sjedinjenim Američkim Državama, kaže on. „Od juna prošle godine na čelu Federalne komisije za trgovinu je mlada pravna zvezda Lina Kan, koja je prethodno objavila takoreći revolucionarni članak o neefikasnosti američke antimonopolističke prakse sudova. Pokazala je da kriterijumi kojima se ovi sudovi rukovode uopšte ne mogu obuhvatiti način poslovanja onlajn giganata. S obzirom na njeno znanje o ovoj temi, od Line Kan se očekuje da će biti predvodnica promena. Ipak“, upozorava Lošonc, „treba imati u vidu jednu otežavajuću okolnost za nju – u SAD se izbori ne mogu dobiti ako idete frontalno protiv Silikonske doline“.

Marija Dukić

Biznis i finansije 194, februar 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Zašto tehnološki giganti zarađuju više od celih industrija? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zašto je ovo pravi trenutak za lokalizaciju? Koje industrije u Srbiji imaju najveći potencijal da ubrzaju revitalizaciju privrede? Zbog čega uspeh lokalizacije najviše zavisi od razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća? Šta su osnovni preduslovi da ovaj, najbrojniji deo domaće privrede, ne bude više „perjanica i lokomotiva“ samo pred izbore, već istinski pokretač prosperiteta?

U saradnji sa stručnjacima kompanije „Egzakta Advisory“, predstavljamo analize koje se podrobnije bave ovim temama, a zasnovane su na studiji „Putokaz za lokalizaciju srpske privrede“, koju je nedavno objavila ova domaća konsultantska kuća.

Periskop

8. ZAŠTO TEHNOLOŠKI GIGANTI ZARAĐUJU VIŠE OD CELIH INDUSTRIJA: Nadziri, pa vladaj
Internet je od sredstva za nesmetanu komunikaciju u vojne svrhe koje je nastalo tokom Hladnog rata, izrastao u mrežu preko koje može da razgovara ceo svet, a nadzor koji su vršile vojne službe, pretvorio se u profitabilan posao privatnih kompanija. Roba kojom one trguju nije fizički opipljiva, ali njihove zarade jesu, i pri tom često vrede više od celih industrija u realnom sektoru. Tehnološke kompanije, od kojih je veliki broj, kao i sam internet, nastao uz velikodušnu pomoć države, svesrdno su iskoristile slobodno tržište da bi njime zavladale i učinile ga neslobodnim, kaže za B&F Alpar Lošonc, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

10. JUŽNOAFRIČKI GIGANT „NASPERS“: Od čuda aparthejda do čuda digitalnog doba
DvA međusobno povezana preduzeća, južnoafrički „Naspers“ i holandski „Prosus“, retko se pojavljuju u medijima, iako su među najvećim i najuticajnijim svetskim investitorima u digitalno poslovanje.

12. OŽIVLJAVANJE NAPUŠTENIH SELA: Imaš euro, evo ti kuća
Prodaja kuća za jedan euro u italijanskim selima pokazala se kao uspješna strategija za oživljavanje ruralnih područja. Neki su ove kuće kupovali sa namjerom da tu i žive, drugi kao vikendice a treći kao investiciju za penzionerske dane, ali su svi oni ubrizgali svjež novac u lokalnu ekonomiju i udahnuli novi život u poluprazna sela. Slično sada pokušavaju i u Španiji, ali se tamo ne prodaju kuće, već čitava napuštena sela.

Biznis

14. DANKO BRČEREVIĆ, GLAVNI EKONOMISTA FISKALNOG SAVETA: Partijski interesi su najveći neprijatelj energetskoj stabilnosti
Sada je više nego jasno da je najveći neprijatelj energetske stabilnosti u zemlji partijsko upravljanje javnim preduzećima, umesto da se rukovođenje prepusti vrhunskim profesionalcima. Ako je Srbija pre pola veka bila u stanju da uspostavi odličan energetski sistem zahvaljujući tehničkim stručnjacima, valjda bi i nove generacije inženjera bile dostojne tog izazova, ističe za B&F Banko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta.

18. MALE FIRME KOJE SU IZRASLE U PREDVODNIKE DOMAĆE PRIVREDE: Sidra za povezivanje dobavljača
„Stalno govorimo ljudima u Srbiji – nemojte da idete u Nemačku, da tamo radite za 3.000 evra, kada mi možemo da vam pomognemo u organizovanju posla od kojeg ćete zarađivati najmanje 5.000 evra mesečno. A živećete u svojoj zemlji, sa svojom porodicom i sa svojim narodom“, ističe Božo Janković, vlasnik firme „Enterijer Janković“. On i drugi preduzetnici koji su počeli u skromnim radionicama a postali veliki igrači, predstavljaju „sidra“ za razvoj malih domaćih kooperanata. Međutim, upozoravaju da u današnjim uslovima nema budućnosti za male firme ako povezivanje domaće privrede ne postane ekonomski prioritet.

20. EMILIJA I ALEKSANDAR ĐORĐEVIĆ, „ARDE LINE“: Vaspitavani za preduzetništvo
U Nišu se trenutno grade dva stambena kompleksa koja predstavljaju novost na domaćem tržištu. Reč je o projektu porodičnog preduzeća „Arde line“, koje uspešno vode dvoje mladih niških preduzetnika i – supružnika. Suprotno uobičajenom razvoju u poslovanju, oni su svoju proizvodnju prvo izvezli na strano tržište, a sada to iskustvo primenjuju i kod kuće. Ipak, za preduzetništvo su vaspitavani u Srbiji.

22. MILICA MILOŠEVIĆ, DIREKTORKA SAJTA „STETOSKOP“: Naučila sam da ne ostanem bez glasa, ali i da ne budem najglasnija
Stručni medicinski sajt „Stetoskop“ je od „volontera“ izrastao u profitabilni posao. Način njegovog funkcionisanja preokrenula je Milica Milošević, koja je još kao studentkinja prava čvrsto rešila da dobije vlasnički udeo u sajtu i od njega napravi uspešan preduzetnički poduhvat. Na tom putu je morala mnogo toga da nauči, između ostalog i kako da razgovara sa poslovnim partnerima koji su svi bili stariji od nje. „Naučila sam da ne ostanem bez glasa, ali i da ne budem najglasnija“, priča direktorka sajta koji sada ima dva miliona posetilaca mesečno.

Finansije

26. DA LI JE REGULATIVA „UBILA“ PREDUZETNIČKI DUH U BANKAMA: Nije, nego je konfekcija sigurnija od originala
Neko ko ima samo poslovnu ideju i ništa drugo, ne može nikada biti klijent za banku. S druge strane, i preduzimljive manje firme koje već iza sebe imaju dobre poslovne rezultate, žale se da je u Srbiji teško dobiti kredit za „nestandardnu“ ideju, jer banke posluju kao konfekcija – sve idu na sigurno, nudeći manje-više iste proizvode. Razlog za takvo ponašanje banaka na domaćem tržištu nije postojeća regulativa, već naprotiv, manjak zakona koji bi omogućili da bankari konačno dobiju konkurenciju. Srbiji nedostaju nebankarske finansijske institucije koje bi i banke „stimulisale“ da postanu preduzimljivije, saglasni su sagovornici B&F-a.

28. PORESKE POVOLJNOSTI I OGRANIČENJA ZA MODERNIZACIJU DOMAĆE PRIVREDE: Otvori prozor da pritvoriš vrata za iseljavanje
Domaće tržište kapitala je i dalje pošteđeno navale alternativnih investicionih fondova, iako je zakon koji reguliše ovu oblast, kada je usvojen pre tri godine, najavljen kao velika šansa za razvoj inovativnih preduzeća. Ove godine imamo priliku da alternativni vidovi ulaganja u inovacije konačno dobiju zalet i da zajedno sa poreskim podsticajima, koji su usmereni na smanjenje odliva mozgova, pomognu modernizaciji domaće privrede, smatra Svetislav Kostić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

30. UTICAJ NOVE REGULATIVE NA RAZVOJ TRŽIŠTA KAPITALA: Berza? Zar to kod nas postoji?
Teško da će Strategija za razvoj tržišta kapitala i novi Zakon o tržištu kapitala, usvojeni krajem prošle godine, podstaći razvoj Beogradske berze koja je prethodnu godinu okončala sa prometom šest puta slabijim od slovenačkog i sedam puta lošijim od hrvatskog tržišta kapitala. Jer, kao što je i deci poznato, doza iskrenosti je neophodan sastojak želja ako se kane i ostvariti.

32. JAVNE INVESTICIJE NA LOKALU: Stroga dijeta za ulaganja
Uporedo sa rastom prihoda gradova i opština u Srbiji od početka prethodne decenije, opada udeo kapitalnih ulaganja u rashodima lokalnih samouprava. Učešće lokalnih ulaganja u javnim investicijama na nivou cele države je prepolovljeno za manje od decenije, a izdaci za kapitalna ulaganja čine tek oko jedne šestine ukupne potrošnje opština i gradova.

Temat – Mogućnosti za lokalizaciju srpske privrede

35. ZAŠTO JE OVO DOBAR TRENUTAK ZA LOKALIZACIJU: Произведено у Србији
Posledice pandemije su napravile zaokret u svetu od globalizacije ka lokalizaciji. Srbija sada ima priliku da ubrza ekonomski rast kroz revitalizaciju lokalne industrije, u kojoj najveći potencijal za napredak imaju prerađivačka industrija, poljoprivreda, IKT i medijska industrija.

38. KAKO POVEĆATI PRODUKTIVNOST U PRERAĐIVAČKOJ INDUSTRIJI: Preradi pa zaradi
O tome kako su neke od zemalja bile i ostale bogate i kako su neke od zemalja bile i ostale siromašne, govore njihove privredne aktivnosti u kojima su se specijalizovale. Prerađivačka industrija je godinama unazad nosilac srpske privrede, a glavne prepreke za brži rast preduzeća u ovoj industriji su niska produktivnost i zastarela tehnologija. Prevazilaženje ovih ograničenja je najveći potencijal za srpsku prerađivačku industriju i zajednički zadatak za državu i kompanije.

40. PREDUSLOVI ZA POVEĆANJE DODATE VREDNOSTI U POLJOPRIVREDI: Edukacijom i partnerstvima do punog potencijala
U vreme kada je poljoprivreda u svetu obeležena većom tražnjom a sve oskudnijim resursima, Srbija i dalje raspolaže sa dovoljno poljoprivrednog zemljišta za prehrambenu sigurnost stanovništva, ali su prinosi među najnižima u Evropi. Činjenica da se domaća poljoprivreda zasniva na usitnjenim poljoprivrednim gazdinstvima ne mora biti prepreka za razvoj. Pod uslovom da se podstiče udruživanje i kroz lokalizaciju smanje rizici u proizvodnji i finansiranju, povećaju ulaganja, znanje i primena savremenih tehnologija.

42. RAZVOJ SOPSTVENIH PROIZVODA U IT INDUSTRIJI: Gradimo svoje, a ne uvezene snove
Pokazatelj da „autsorsing“ ostvaruje najveću godišnju stopu rasta prihoda u servisnoj industriji koja je najveći deo IT sektora, nameće utisak da smo prestali da jurimo svoje snove i izabrali lakši put, onaj koji nažalost retko kada dovodi do samog vrha. Zato je primarni cilj lokalizacije u IT sektoru podsticanje razvoja sopstvenih proizvoda i usluga.

44. ALTERNATIVNI IZVORI FINANSIRANJA ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA: Duboki džepovi, brzi rast
Alternativni izvori finansiranja i nisu baš toliko alternativni. Ti džepovi su toliko duboki, da su i te kako dobro došli za brži rast domaćih preduzeća.

46. UDRUŽIVANJE I KLASTERSKO POVEZIVANJE MSP U SRBIJI: Zajedno smo jači
Srbija može kroz razvoj klastera da pospeši razvoj domaćih preduzeća i poboljša rezultate na nivou cele ekonomije. Da bi ovakve inicijative zaživele, pre svega je potrebno malo više međusobnog poverenja, otvorenosti i vere u prednosti udruživanja domaćih preduzeća.

48. POSLOVNA EDUKACIJA DOMAĆIH PREDUZEĆA: Znanje je najveće imanje
Najbogatiji su oni koji znaju šta ne znaju i koji se trude da taj nedostatak nadoknade.

Intervju

50. IGOR RIPAK, VIZUELNI UMETNIK I FOTOGRAF: Život i predrasude
Kada se suočite sa tuđim predrasudama, dobro je da počnete da preispitujete i svoje istine koje uzimate „zdravo za gotovo“, uveren je srpski umetnik Igor Ripak, koji je tokom studiranja umetnosti u Beču morao da odgovara i na pitanja kolega da li se oseća kao ratni zločinac. Predrasuda je i uverenje da naši ljudi kada odu iz Srbije automatski prestanu da je vole, kao i nagađanje zbog čega sve odlaze. „Voleo bih kada bi mladi u inostranstvo odlazili zato što su željni iskustava, a ne zato što ih na to primoravaju okolnosti“, ističe Ripak u razgovoru za B&F.

Skener

54. Posledice poskupljenja mineralnih đubriva: „Posne“ njive
U Srbiji su tokom prethodne setve mnoge njive ostale „posne“ zbog vrtoglavog rasta cena veštačkih đubriva, od kojih su neka poskupela gotovo 200% za godinu dana. Stoga je intervenisala i država, nedavnim ukidanjem carina na uvoz azotnih đubriva tokom narednih šest meseci. Poljoprivrednici, međutim, smatraju da je za dugoročnu stabilizaciju potrebno više domaćih proizvođača od svega tri, koliko ih trenutno posluje u Srbiji.

56. UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA SEKTOR NEKRETNINA: Pazi, zagreva se!
Srbija se zagreva malo brže od svetskog proseka. Zato postoji opasnost da ukoliko se pogoršaju vremenski uslovi i građevine budu izložene dugotrajnim toplotnim periodima ili ekstremno niskim temperaturama, pojedini materijali ili čitave konstrukcije izgube neka od svojih svojstava i budu oštećene. Posebno pitanje je da li ekstremne vremenske pojave, kojih će biti sve više, mogu da izdrže objekti građeni bez građevinskih dozvola ili oni na klizištima i vodoplavnim područjima.

58. PREDSTOJEĆE IZMENE ZAKONA O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Odloženo za posle izbora
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada iza sebe ima pet godina prakse, koja je ukazala na različite nedoumice i probleme u primeni. Prošle godine je Sudu časti u Privrednoj komori Srbije dostavljeno 157 prijava protiv profesionalnih upravnika zgrada, najviše iz Beograda. Problema je svestan i zakonodavac, pa su predviđene izmene i dopune zakona. Procedura će uslediti tek posle izbora, jer pre toga nema vremena da se organizuje javna rasprava, kažu u Ministarstvu građevinarstva.

60. TRŽIŠTE UDŽBENIKA U SRBIJI I SVETU: Koliko košta Pitagorina teorema?
Hrvatska je propisala formulu po kojoj se tačno izračunava cena udžbenika, u Srbiji je tržište udžbenika slobodno. U Sloveniji udžbenike kupuje škola iz sredstava udžbeničkog fonda, u našoj zemlji to je obaveza roditelja ili staratelja. U Portugaliji osnovci dobijaju udžbenike besplatno i obavezni su da ih vrate na kraju školske godine. U Srbiji je veliki broj udžbenika, naročito u nižim razredima, pravljen kao „radni udžbenik“, i nije ih moguće vratiti jer đaci u njima pišu i popunjavaju zadatke.

Nove tehnologije

62. KORIŠĆENJE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U TERORIZMU: Širenje terora preko proširene stvarnosti
Suprotno uvreženoj predstavi da su teroristi mahom konzervativni ljudi koji odbijaju sve tekovine moderne civilizacije, bezbednosni stručnjaci kažu da su oni među prvima prigrlili internet za širenje svoje propagande, kao i za regrutovanje saboraca. Terorističke grupe uveliko upotrebljavaju i veštačku inteligenciju za izvođenje svojih napada, a uskoro bi se mogli okoristiti i metaverzumima, onlajn svetovima koji olakšavaju njihovo delovanje u stvarnom svetu.

Nauka

64. GENETSKI MODIFIKOVANE SVILENE NITI: (Ne)uspešna imitacija života
Svila koju predu pauci je jedan od najboljih materijala na svetu. Istovremeno je jak kao čelik i rastegljiv, razlaže se u prirodi a nije otrovan kao vlakna svilenih buba. Pošto paukova svila ne može da se proizvodi u većim količinama, naučnici koriste proteine iz njegovih vlakana za proizvodnju genetski modifikovanih svilenih materijala. Oni su primenjivi u mnogim industrijama, posebno u medicini, uključujući i mogućnost da zamene ljudsku hrskavicu. Ipak, svi dosadašnji ljudski pokušaji su daleko od onoga što pravi paukova „biofabrika“.

Koktel

66. PEDAGOŠKI MUZEJ U BEOGRADU: Mlađi brat Narodnog muzeja
Ako niste sasvim sigurni kako su hotel za bubamare ili rešavanje zagonetki koje kriju drevna pisma povezani sa obrazovanjem i vaspitanjem, odgovore možete pronaći u Pedagoškom muzeju u Beogradu. Zahvaljujući maštovitim, veoma raznovrsnim kulturnim sadržajima i povoljnim cenama ulaznica, posećenost ovom muzeju – koji je jedan od najstarijih u Srbiji i zaposleni ga u šali nazivaju „mlađim bratom Narodnog muzeja“ – toliko je porasla da je uveden rad u smenama, kao u fabrici. Samo što ova proizvodi kulturu.

70. POSLOVICE – SAŽETA FORMULA LJUDSKE MUDROSTI: Štono stari vele
Za razliku od govora domaćih političara, srpske narodne poslovice sažimaju iskustvo celih generacija u samo jednu rečenicu, a ponekad i u dve reči. Kada bi Srbija imala političare koji poseduju bar zrno mudrosti kao naše narodne poslovice, gde bi nam bio kraj.

72. POSAO SERIJSKIH VENČANJA NA BRZINU: Ovde uđi, a ovde izađi iz braka
Las Vegas je svetska prestonica brzih venčanja, ali i brzih razvoda, gde srećno venčani i nesrećno razvedeni dele istu strast – hrle da potroše novac u gradskim kockarnicama. Industrija „uđi-izađi iz braka“ danas doprinosi gradskoj ekonomiji sa oko dve milijarde dolara godišnje, ali opstanak čak i onih koji su najduže u tom poslu je sve ugroženiji. Razlog nisu samo ekonomske krize koje nadiru jedna za drugom, već i nove tehnologije i nove generacije koje imaju potpuno drugačije želje kada se venčavaju „na brzaka“.

Komunikacije

74. BUDUĆNOST KARIKATURE U SRBIJI: Smeh od muke
Ideološko „usmeravanje“ karikature preovlađuje i na Zapadu, ali u Srbiji zabrinjava to što povoda za „smeh od muke“ ima sve više, dok se uporedo prostor u novinama za ovakvu kritiku društva rapidno smanjuje, kažu naši poznati karikaturisti. Srećom, nove tehnologije su pružile karikaturistima i nove mogućnosti da se približe publici, posebno mlađoj.

Reprint

78. ŽELEZNICA U SRBIJI: Vozovi koji se sporo kreću i slabo gde stižu
I pored čestog hvalisanja vlasti o velikim ulaganjima i razvoju železničke infrastrukture, realno stanje je lošije nego pre deset godina. Srbija je danas železnički izolovanija nego ikada od ostatka sveta, a u unutrašnjem saobraćaju je smanjena dužina pruge, opao je broj putnika, dok je broj radnika prepolovljen. Za neverovati je da, uprkos svim tehnološkim inovacijama, danas putovanje od Beograda do Niša traje samo dva sata kraće nego pre 137 godina.

Vremeplov

80. PREVOZ U OKUPIRANOM BEOGRADU: U se, i u svoje kljuse
Nakon bombardovanja i nemačke okupacije Beograda 1941. godine, pešačenje je postalo najmasovniji vid „prevoza“ u gradu, a nepoštovanje pešačkih pravila koje je uspostavila nova vlast, svojevrsni vid otpora. U ono malo tramvaja koji su preživeli bombe gužva je bila nesnosna, čemu je uveliko doprinela i nemačka rasna politika. Zato su bicikli i kočijaši postali najpopularnije saobraćajne alternative. U situaciji kada se svakodnevnica Beograđana okrenula naglavačke, jedan savremenik je zaključio: „Ne ostaje ništa drugo, nego da čovek pešači i izdrži!“

Чланак Biznis & finansije 194: Mogućnosti za lokalizaciju srpske privrede – Svoj na svome се појављује прво на Biznis i Finansije.

U pokušajima da najveće tehnološke kompanije koje dominiraju na tržištu „dovede u red“ kako ne bi zloupotrebljavale svoju moć, Evropska unija radi na dva ključna zakona, Zakonu o digitalnim tržištima (ZDT) i Zakonu o digitalnim uslugama (ZDU). Prvi bi trebalo da primora velike kompanije da se ponašaju odgovorno, odnosno da ne koriste svoju snagu kako bi gušile konkurenciju i da ne zloupotrebljavaju korisničke podatke radi sticanja profita. Drugi zakon zabranjuje objavljivanje ilegalnih i štetnih sadržaja koji na bilo koji način mogu škoditi društvu, kao što je to činio „Fejsbuk“ sa dezinformacijama o vakcinama jer je na njima zarađivao. Ovaj zakon se bavi i unapređenjem zaštite korisničkih podataka, kako se ne bi zloupotrebljavali za ciljani marketing.

Iako bi novi zakoni trebalo da stupe na snagu najranije za godinu i po dana, već su proglašeni za najstrožiju digitalnu regulativu na svetu zbog veoma visokih zaprećenih kazni. Najveće tehnološke kompanije očigledno nisu spremne da tek tako promene ponašanje koje ih je u velikoj meri i dovelo do vrha, pa izdvajaju ogroman novac za lobističke kuće kako bi, ako ne promenile, onda bar ublažile novu regulativu. Njihovi lobisti su sada brojniji i plaćeniji od lobista farmaceutskog, hemijskog i finansijskog sektora zajedno.

Milioni zamenili hiljade

U studiji „Mreža lobista: Velike tehnološke kompanije i njihov uticaj na EU“ koju je izradila neprofitna istraživačka organizacija „Evropska korporativna opservatorija“, pobrojane su lobističke firme ali i neverovatni iznosi koje im isplaćuju velike kompanije.

Na listi 10 kompanija koje najviše izdvajaju za lobiranje, sva mesta popunjavaju tehnološke i digitalne firme, osim sedmog i osmog na kojem se nalaze farmaceutska kompanija „Bajer“ i naftni gigant „Šel“.

Na godišnjem nivou, najviše novca za lobiranje izdvaja „Alfabet“, vlasnik „Gugla“ (5,75 miliona evra), a slede ga „Fejsbuk“ sa 5,5 miliona, „Majkrosoft“ sa 5,25 miliona, „Epl“ sa 3,5 miliona, „Huavej tehnolodžis“ sa tri miliona i „Amazon“ sa 2,75 miliona. Dinamiku rasta ovih izdvajanja najbolje pokazuje podatak da početkom prošle decenije, sa izuzetkom „Majkrosofta“, budžeti za lobiranje ovih kompanija nisu prelazili milion evra.

Međutim, mnogo toga se u međuvremenu promenilo. Digitalne i tehnološke kompanije su toliko ojačale da su počele da postavljaju svoje uslove na digitalnom tržištu. Pažnja javnosti sve više se usmerava na funkcionisanje pomenutog tržišta, pa su počeli da se javljaju i glasovi koji traže njegovu čvršću regulaciju. Ti glasovi su najveći odjek imali na Starom kontinentu.

Možda baš zato u Briselu trenutno lobira 599 tehnoloških i digitalnih kompanija, koje na godišnjem nivou izdvajaju ukupno 97 miliona evra kako bi se njihov glas čuo na pravim mestima. To je više od bilo kojeg drugog sektora privrede.

Samo prvih 10 digitalnih i tehnoloških trošadžija za lobiranje izdvaja 32,7 miliona evra. To je više nego što za ove svrhe zajedno opredeli 10 najvećih hemijskih kompanija (17,7 miliona evra), 10 najjačih proizvođača vozila (9,8 miliona) i isto toliko kompanija iz finansijske industrije (12 miliona evra).

Međutim, nisu sve tehnološke i digitalne kompanije toliko velikodušne. Zapravo, većina njih (75 odsto), za lobiranje opredeljuje manje od 200.000 evra godišnje, što znači da ovu igru predvode uglavnom „krupne zverke“.

Previše otvorena vrata

Za sve ove korporacije iz digitalnog i tehnološkog sveta radi ukupno 612 kompanija, lobističkih grupa i poslovnih asocijacija koje svoje izaslanike redovno šalju na sastanke sa evropskim zakonodavcima.

Od kraja 2019. godine, kada su nacrti dva zakona stigli pred Evropsku komisiju, tri četvrtine ukupnih sastanaka u vezi sa novom regulativom održano je sa predstavnicima i lobistima tehnoloških kompanija ili njihovim strukovnim organizacijama. Konkretno, od 271 sastanka, 202 su održana sa onima koji zastupaju interese tehnoloških giganata, a samo 52 sa nevladinim organizacijama, udruženjima građana i drugim predstavnicima civilnog sektora.

Evropski mediji su sarkastično zaključili da su vrata Komisije zaista otvorena za sve, ali su za neke ipak „previše otvorena“. Nadležni u komisiji su na ovakve optužbe odgovorili novinarima „Euroaktiva“: „Mi ne kontrolišemo i nećemo kontrolisati ko traži sastanke, ni koliko često. Uostalom, nije na Komisiji da objašnjava ili komentariše strategije lobiranja različitih kompanija i predstavnika interesa“.

Šta konkretno traže tehnološki giganti?

Velike tehnološke kompanije bi verovatno bile najsrećnije kada bi ovi zakoni bili povučeni iz procedure. Ali pošto se to neće desiti, odlučile su da budu skromnije i da se bore za ublažavanje novih pravila.

Njihovi lobisti pokušavaju da utiču na smanjenje kazni, ali i na drugačiji pravni pristup prekršiocima zakona. Oni smatraju da nije svaki slučaj kršenja propisa isti i da tehnološki giganti zato ne bi trebalo da budu kažnjavani „šablonski“, nego od slučaja do slučaja. Zagovornici ovih zakona pak tvrde da bi to u potpunosti uništilo njihovu svrhu – stvaranje korporativne kulture u kojoj će se podrazumevati da se kompanije ponašaju odgovorno prema svojim korisnicima.

A koliko se sada odgovorno ponašaju najbolje ilustruje zaključak istražitelja, koji su u svom izveštaju o prodaji korisničkih podataka pred referendum u Velikoj Britaniji doslovce napisali: „Fejsbuk se ponaša kao neki digitalni gangster, koji misli da zakoni za njega ne važe“.

Upravo zato, autori pomenute studije smatraju da je ovo jedinstvena prilika za EU ne samo da ograniči moć tehnoloških giganata, već i da im zabrani korišćenje rupa u zakonu i poslovanje u sivoj zoni. „Zakon o digitalnim uslugama bi trebalo da zaustavi praksu zarađivanja na špijuniranju građana, ali i na širenju govora mržnje, dezinformacija i ilegalnih sadržaja”, navodi se u studiji.

Koliko su moćni „digitalni gangsteri“?

U poslednje dve decenije moć tehnoloških kompanija je enormno porasla. Onemogućavajući razvoj konkurencije, neke od ovih kompanija su toliko učvrstile svoj položaj na digitalnom tržištu, da se za njih bez zadrške može reći da se ponašaju kao monopolisti.

Taj rast uticaja pratio je i rast ekonomske moći. Do kraja 2020. godine, „Epl“, „Majkrosoft“, „Amazon“ i „Gugl“ su svi imali tržišnu kapitalizaciju od hiljadu milijardi dolara, a ove godine im se u tome pridružio i „Fejsbuk“. Sve pomenute kompanije su produbile svoju dominaciju u sektorima u kojima posluju i počele još više da nameću sopstvena pravila poslovanja i ponašanja. Uporedo sa ekonomskom moći, one su povećale i svoj politički uticaj, što se može videti i po tome što su za njih uvek otvorena vrata pojedinih zvaničnika.

Amerikanci i dalje predvode u lobiranju

Najveći procenat kompanija koje lobiraju u Evropskoj uniji, 20 odsto, dolazi iz kolevke lobiranja – Sjedinjenih Američkih Država, a slede ih evropske i to najviše iz Nemačke (14 odsto), Velike Britanije (10 odsto) i Francuske (osam odsto). Autori studije se, ipak, ograđuju od ovog podatka jer je jedan deo američkih kompanija, poput „Amazona“, „Fejsbuka“ ili „Dropboksa“, registrovao podružnice na Starom kontinentu, pa se vode kao evropska preduzeća. Manje od jedan odsto kompanija koje lobiraju dolazi iz Kine. One, iako nisu brojne, ipak imaju određeni uticaj budući da su, poput „Huaveja“ ili „Alibabe“, velike i moćne.

Marija Dukić

Biznis & finansije 190, oktobar 2021.

Foto: Pixabay

Чланак Lobiranje na digitalnom tržištu EU: Kad tehnološki giganti odreše kesu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija Alfabet, u čijem vlasništvu je i Gugl, u prvom kvartalu ove godine imala je rast prihoda od 34 odsto u odnosu na isti period lane. U brojkama to je 44,6 milijardi dolara. Ovi prihodi uglavnom dolaze od onlajn oglašavanja, koje je raslo jer je pandemija mnoge ljude primorala da sede u kućama, a vreme provedeno u četiri zida oni su uglavnom koristili surfujući internetom. Posle objave o rastu prihoda, akcije Alfabeta porasle su za četiri procenta.

Majskrosoft je u prva tri meseca ove godine zabeležio rast prihoda od 17 odsto, ponajviše zahvaljujući rastu prodaje PC-eva. U prvom kvartalu 2020. prodaja računara imala je generalno najveći rast u poslednjih 20 godina, od 32 odsto. Razlog za to je, kažu analitičari, isto pandemija.

Foto: Pixabay

Чланак Alfabet i Majkrosoft imali veliki rast prihoda u prvom kvartalu 2021. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, prema nacrtu ovog zakona, digitalni izdavači i platforme poput Gugla i Fejsbuka će morati da plaćaju medijima za sadržaje koji se objavljuju na njihovim stranicama.

Međutim, Amerikancima se ova ideja nimalo ne sviđa. U zvaničnom zahtevu koji je vlast Sjedinjenih Američkih Država podnela australijskim zvaničnicima piše da bi trebalo suspendovati ove planove, i umesto njih “proučiti tržišta i, po potrebi, razviti dobrovoljni kodeks”.

Takođe piše i da je američka vlast zabrinuta zbog “pokušaja da se regulišu konkurentske pozicije određenih tržišnih igrača… što bi moglo imati veoma štetne posledice”. Pominje se i briga o “međunarodnim trgovinskim obavezama Australije”.

Međutim, čini se da se Australijanci nisu mnogo uplašili, bar sudeći prema rečima tamošnjeg ministra finansija Džoša Frajdenberga koji odlučno tvrdi da će poštovanje ovog zakona biti obavezno za tehnološke gigante.

Izvor: Rojters

Foto: stevepb, Pixabay

Чланак SAD traže od Australije da povuče iz procedure zakon o obavezama tehnoloških giganata prema medijima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Komisija je predložila dve uredbe – zakon o digitalnim uslugama i zakon o digitalnim tržištima, u kojima se predviđaju niz obaveza i zabrana ali i sankcije koje bi trebalo da posluže za odvraćanje velikih aktera od zloupotrebe svog položaja.

Ove uredbe će se uskoro naći na javnoj raspravi pa tek onda u Evropskom parlamentu, tako da za sada još uvek nije sigurno da li će i kada stupiti na snagu.

Međutim, ukoliko stupe uneće značajne izmene u poslovanje velikih tehnoloških kompanija na Starom kontinentu.

Kazne za manipulacije ali i za monopolsko ponašanje

Zakon o digitalnim uslugama uvodi obavezu za ove kompanije da regulatorima u zemljama u kojima funcionišu obznane algoritme na kojima rade, ali i kako prilikom oglašavanja targetiraju određene skupine ljudi, kao i na osnovu kojih kriterijuma odlučuju o uklanjanju sadržaja sa svojih stranica.

Ovo se uglavnom odnosi na velike kompanije koje imaju više od 45 miliona korisnika, što znači na Fejsbuk, Jutjub, Tviter i TikTok.

Ukoliko se pomenute kompanije ne budu pridržavale pravila rizikuju kazne do šest odsto svojih godišnjih prihoda. Ovolika kazna bi, primera radi, za Fejsbuk iznosila oko 4,2 milijarde dolara.

Drugi zakon bi se mogao svrstati u antimonopolsku regulativu. Njegov cilj je da se manjim kompanijama pruži mogućnost da adekvatno konkurišu divovima na digitalnom tržištu. Da se podsetimo, već godinama se piše o monopolskom položaju velikih tehnoloških kompanija koje često kupuju konkurenciju ili je onemogućavaju da normalno posluje.

Kompanije koje budu redovno kršile pomenuti Zakon o digitalnim tržištima suočiće se sa kaznom od 10 odsto svojih godišnjih prometa.

Izvor: Tanjug, Times

Foto: Edar, Pixabay

Чланак Evropska komisija predlaže nova pravila za poslovanje velikih tehnoloških kompanija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Airbnb, Affirm, C3.ai, Roblox i Wish će do kraja godine najverovatnije izaći na berzu i tako potvrditi koliko je ova godina bila uspešna za inicijalne javne ponude (IPO) tehnoloških kompanija.

Podsećamo da je kompanija Tesla prošle nedelje dostigla najveću vrednost svojih akcija, a Ilon Mask je time prestigao Zakerberga na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na planeti.

Airbnbn je u avgustu iznenadio odlukom da izađe na berzu zbog toga što su prihodi kompanije prepolovljeni u odnosu na 2019, a bili su prinuđeni i da otpuste 2.000 radnika.

U sledećoj deceniji treba očekivati da će više tehnoloških kompanija postajati javne, piše Techcrunch. Mnoge firme su godinama „usporavane” time što su imale privatno finansirane strategije za rast. Danas u industriji postoji mnogo više mogućnosti za finansiranje, rast i eventualnu prodaju, pa i razvijenih opcija da kompanije postanu javne a da ne prođu klasičan IPO.

Šta više, autor članka smatra da će kompanije koje izlaze na berzu biti mnogo ravnomernije raspoređene geografski. Pet firmi koje su ove nedelje predale papire neophodne za IPO imaju baze u San Francisku i okolini, ali to više deluje kao odraz vremena kada su osnovane.

U SAD se sve češće dešava da „jednorozi” (startapi koji vrede više od milijardu dolara) niču i van Zalivske oblasti. Tako je Root Insurance iz Ohaja nedavno postao javna kompanija, a Qualtrics iz Jute takođe ide u tom smeru. Tehnološki startapi su danas globalni, pa mnoge države rade na tome da svoje jednoroge zadrže bliže sebi.

Marko Marković

Izvor: Startit

Foto: Pixabay

Чланак Airbnb i još 4 firme izlaze na berzu do kraja 2020. се појављује прво на Biznis i Finansije.

U zajedničkom dokumentu koji će se uskoro naći pred Evropskom komisijom, dve zemlje predložile su da se evropskim vlastima omogući efikasnije kontrolisanje tržišne snage tri velike kompanije – Alfabeta (koji poseduje Gugl), Fejsbuka i Amazona.

Predlagači ove mere smatraju da bi pristup podacima koji imaju ove kompanije mogao biti od koristi i vlastima i privredi u članicama EU, a sve u cilju podsticanja slobodne konkurencije na tržištu. Oni misle da su tri tehnološke kompanije sada u boljoj tržišnoj poziciji od drugih preduzeća jer imaju pristup korisničkim podacima koji im omogućava da prave adekvatnije personalizovane ponude za potrošače.

Ovo međutim nije novost. EU već mesecima radi na unapređenju regulacije u ovoj oblasti, a paralelno sa tim realizuje i istrage monopolskog ponašanja pojedinih tehnoloških kompanija.

Ni Amerika, doskorašnji sinonim za otvoreno i krajnje liberalizovano tržište, ne miri se više sa uplivom inostranih tehnoloških divova na svoje tržište, što se vrlo jasno videlo u nedavnom obračunu sa kineskom kompanijom BajtDens.

Izvor: CNBC

Foto: rupixen, Pixabay

Чланак Francuska i Holandija traže čvršću regulativu za velike tehnološke kompanije се појављује прво на Biznis i Finansije.