Svakoga dana suočavamo se sa odlukama, od nekih naizgled beznačajnih do onih velikih, životno važnih. Ima stvari koje ne volimo da menjamo. Kažu da žene nerado menjaju frizera i ginekologa, a muškarci kafanu i automehaničara. Svi znamo da se poverenje dugo gradi, a lojalnost se ceni.

Nasuprot tome, postoje stvari koje menjamo lako. Ukoliko nam se ne dopada hrana u restoranu, sledeći put ćemo otići u neki drugi, ako nas brend garderobe razočara, teško ćemo mu se vratiti. Menjamo teretanu, željenog lekara i mobilnog operatora. Što je postupak jednostavniji, to se češće opredeljujemo za promenu.

Zašto se sve veći broj korisnika odlučuje na ovaj korak?

Prenos broja je zaista jednostavan i besplatan. Ceo proces se završava za četiri radna dana, korisnici zadržavaju broj, uključujući prefiks, i ni u jednom trenutku ne dolazi do prekida usluge. Dakle, sve vreme ste dostupni. Kod prelaska u A1 zahtev se može podneti i onlajn uz prethodnu registraciju na njihovom portalu. Kod Yettel-a i Mts-a neophodno je otići u poslovnicu.

Broj mogu preneti i postpejd i pripejd korisnici. Ono što je bitno da znaju ukoliko žele da prenesu broj u drugu mrežu jeste da to ne podrazumeva raskid ugovora. Sve što treba da urade jeste da podnesu zahtev operatoru kod koga žele da prenesu broj. Podnosilac zahteva nije u obavezi da navede razlog prenosa broja u drugu mobilnu mrežu i ne treba da pribavlja bilo kakvu dokumentaciju – svu papirologiju završava novoizabrani operator, a sve se može završiti i bez odlaska u najbližu prodavnicu i čekanja.

Jedini uslovi za podnošenje zahteva su da je korisnik najmanje tri meseca bio pretplatnik kod postojećeg operatora. Takođe je neophodno da su izmirena sva dugovanja i obaveze prema prethodnom operatoru.

Kako saznaje B&F, više ljudi započne proces prenosa broja nego što ga završi, jer je nezvanična politika pojedinih operatora takva da svojim korisnicima nude ozbiljnije popuste tek kada započnu ovaj postupak. Zato nemali broj ljudi podnese zahtev za promenu operatora samo da bi dobio određeni telefon po povoljnijim uslovima ili neke pogodnosti u okviru novog paketa, a onda kada to dobije odustane od prelaska u novu telekomunikacionu kompaniju.

Чланак Više od 32.500 hiljade korisnika promenilo operatora u poslednjem kvartalu 2021. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Građani Srbije su prošle godine izdvojili skoro 4% ukupnog BDP-a za telekomunikacione usluge, koje su učestvovale sa oko 5% u ukupnim izdvajanjima iz kućnog budžeta. Ovakva računica proizilazi iz podataka da je prošlu godinu Telekom Srbija završio sa 1,17 milijardi evra prihoda i prikazanom EBITDA od oko 408 miliona evra, SBB sa 276 miliona evra prihoda i oko 110 miliona evra EBITDA, Telenor je ostvario 436 miliona evra prihoda i 160 miliona evra EBITDA, a A1 je imao prihode od 286 miliona evra i EBITDA od 87,6 miliona evra.

Prema podacima za ovu godinu, Telekom i dalje dominira u fiksnoj telefoniji sa 75,8% tržišnog učešća, SBB imao udeo od 21,2%, a preostalih 3% dele svi drugi operateri. Odnos snaga je nešto ravnomerniji u mobilnoj telefoniji, gde Telekom ima 43,6% tržišnog udela, Telenor 32,4% i A1 24,4%. Telekom je dominantan i na tržištu širokopojasnog interneta sa udelom od 53,7%, drugi je SBB (31,5%) a prate ih sa daleko manjim udelima Orion (2,6%), Sat-Trakt (2,5%), dok svi ostali provajderi imaju ukupno ispod 10% tržišnog učešća. Na kraju, najveća borba se vodi na polju plasmana medijskih sadržaja, gde je Telekom posle nedavne akvizicije PTT kablovske mreže podigao tržišni udeo na 47,7%, odmah iza je SBB sa 46,1%, a svi ostali imaju zbirni udeo ispod 10%.

Očigledno je da se kao i prošle, i ove godine nastavlja konsolidacija tržišta koju predvode najveći operateri. Ostao je jako mali broj alternativnih provajdera, naročito onih koji pored internet konekcije nude i usluge plasiranja medijskih sadržaja i fiksne telefonije. Iako Orion Telekom i Sat-Trakt i dalje ostvaruju rast u veoma oštroj konkurenciji, verovatno je da su i oni na radaru velikih telekomunikacionih kompanija kao potencijalne mete za preuzimanje.

Tržište i dalje polarizovano

Prvo što bi trebalo uzeti u obzir kada se predviđa dalji razvoj na ovom tržištu je najava Telenora da će početkom naredne godine plasirati „quad play“ uslugu, koja objedinjuje četiri usluge (fiksni telefon, mobilni telefon, internet i TV). Zahvaljujući tome, Telenor će postati drugi učesnik na tržištu koji nudi ovakvu uslugu. Drugo, za narednu godinu je planirana i licitacija za 5G licencu. Sigurno je da će SBB biti spreman da visoko licitira za licencu koja bi mu otvorila vrata za ulazak na tržište mobilne telefonije i tako omogućila da postane treći provajder „quad play“ usluge na tržištu. Ostaje da se vidi kakve će poteze preuzeti kompanija A1, koja se za sada izgleda zadovoljava uvećanjem EBITDA margine za 5% u poslednjoj godini.

Veoma je važno i kako kompanije, kojima pripadaju provajderi, posmatraju srpsko tržište i koliko je ono bitno za njihovo ukupno poslovanje. Telekom u tom pogledu nema dilemu, srpsko tržište je najvažnije za njegovo poslovanje jer Telekom Srpske i Mtel imaju daleko manji udeo u ukupnim prihodima na nivou cele grupe. Grupacija PPF, vlasnik Telenora u svom portfoliju posluje još u Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj, Bugarskoj i Crnoj Gori, pa će svoje aktivnosti svakako uskladiti sa interesima grupe, ali ulazak na fiksno tržište i plasiranje medijskih sadržaja su jasan pokazatelj da je Srbija jako bitan činilac u poslovanju.

A1 je već dugo prisutan na našem tržištu, ali sa opreznim pristupom ulaganjima, a SBB koji posluje u okviru United grupe sada čini tek 13% ukupnih prihoda u grupi. United grupa se okrenula akvizicijama najpre u Hrvatskoj, zatim Bugarskoj i na kraju u Grčkoj, gde je za godinu dana povećala svoje prihode više od dva puta. Koliko će biti fokusirana na ovo tržište verovatno će najviše zavisiti od 5G licence, ali ne treba smetnuti s uma da je Grupa krenula upravo iz Srbije i da u vlasničkoj strukturi ima veliki udeo onih kojima je naše tržište sigurno važno.

Dalja kretanja bitno određuje i činjenica da su se operatori okrenuli masovnijoj proizvodnji medijskih sadržaja kroz sopstvene produkcijske kuće, što se ogleda u velikom broju serija, otvaranju novih kanala i ostalih sadržaja koji su sastavni deo njihove ponude. Očekivalo se da će popularni Netflix ili slični striming servisi umanjiti interesovanje za domaće serije, ali piplmetri govore da ono ne jenjava, bilo da je reč o novim ili starim domaćim serijama. Serije su se ranijih godina emitovale vikendima, danas se emituju svakodnevno. Produkcija ovako velikog broja domaćih sadržaja je probudila jednu celu industriju, oživela ovdašnje lokalitete, povećala stručnost ljudi koji rade na filmu i u produkciji, što za sobom povlači i sve veći broj stranih produkcija.

Tržište je, ipak, i dalje polarizovano, što je vrlo loše za korisnike jer mogu da gledaju samo sadržaje svojih operatora, koji po pravilu nisu dostupni ostalima. Bitka se vodi i za prava objavljivanja sadržaja, posebno sportskih događaja. Ovo je dovelo do toga da se prava prenosa za Srbiju plaćaju astronomskim ciframa, kao u slučaju Pemijer lige ili Lige šampiona.

Rastu zahtevi za dodatnim servisima

Ako pogledamo operativno poslovanje, lokalni menadžment je cele godine stavljao akcenat na povećanje efikasnosti u prodaji i tehničkoj operativi, a borba za svakog korisnika i povećanje prosečnog prihoda po korisniku su glavne lokalne teme. Svedoci smo rata cenama i među prodajnim timovima koji nude besplatne uređaje ili njihovu kupovinu na rate, višemesečne besplatne ponude (12 meseci za dinar) i druge pogodnosti.

Kompanije i dalje ulažu u optičku infrastrukturu, mada u manjem obimu, ali sada je primetno širenje mreže i u ruralnim sredinama. Svi operatori su shvatili da su brzina interneta i stabilnost mreže podjednako važni, pa se bitka vodi pre svega oko korisnika koji još koriste starije tehnologije, a glavna aktivnost na terenu je „swap“ prebacivanje baza korisnika sa starih tehnologija (ADSL, WIFI) na stabilnije optičke ili HFC mreže. Pojavom 5G mreže, ova borba će postati još oštrija, jer će dobar deo korisnika imati na svojim mobilnim uređajima opseg koji će zadovoljavati i sve potrebe domaćinstava.

Osim toga, primetno rastu zahtevi za dodatnim servisima, posebno u premijum segmentu. Povećava se i broj onih koji koriste striming servise, Netflix, Amazon Prime, Disney+, Hulu ili pak tradicionalne stanice kao NBC, ABC, CBS. Ovi korisnici žele slobodu u izboru i traže dostupnost usluge na više uređaja. To zahteva dodatno unapređenje infrastrukture, jer brze internet veze postaju neophodne za digitalne sadržaje koji troše veliku količinu opsega.

Ne bi trebalo zaboraviti ni OTT koji nalazi svoje mesto na srpskom tržištu iako nije regionalizovan kao što je to Netflix. Operatori su shvatili da moraju da se prilagode navikama korisnika, pa su ponudili kvalitetnu internet konekciju za što kvalitetniju OTT uslugu. Kod nas, svi vodeći provajderi imaju i svoju OTT uslugu, koja je jedna vrsta alternative poznatim OTT servisima, sa povoljnim cenama i dodatim pogodnostima za svoje korisnike.

Borba za konsolidaciju srpskog tržišta telekomunikacija se nastavlja, pa su korisnici u prilici da dobiju bolji servis, kvalitetniji sadržaj i podršku. Profitabilnost kompanija koje posluju na srpskom tržištu raste i to kod svih operatora, bilo organski ili kroz akvizicije. Veći deo operatora je spreman za dalja ulaganja, a videćemo šta će ova borba i investicije, koje se dobrim delom finansiraju iz kredita, doneti na duže staze. Dva velika fonda i dva institucionalna operatora iza kojih stoji država su sasvim dovoljna za jednu jako dobru utakmicu.

Nenad Tešić, partner u konsultantskoj kući Egzakta Advisory

Biznis & finansije, Biznis top 2020/21

Foto: Pixabay

Чланак Ukrupnjavanje na tržištu telekomunikacija: Gledaćemo još žustriju utakmicu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. UTRKA ZA BIJELOM NAFTOM: Litijumska groznica kruži Evropom
Budućnost je u električnim automobilima a benzinski i dizel motori trče počasni krug, najavljuju i političari i proizvođači automobila. Umesto točenja benzina u rezervoare, kod električnih automobila struja se „toči“ u litijumske baterije i tu počinju problemi. Litijuma je malo, potražnja raste, pa se novi rudnici litijuma planiraju i u Srbiji, BiH, Portugalu, Austriji.

10. MOLDAVIJA U POTRAZI ZA IDENTITETOM: Razapeta između tuđih interesa
O Moldaviji, prvoj zemlji u Evropi koja je dobila vakcine iz programa Covax, u medijima se mogu uglavnom pročitati samo tri stvari. Jedna je da ima nadaleko čuveno vino, koje čini gotovo polovinu izvoza ove zemlje. Druga je da ovo vrhunsko vino potiče iz najsiromašnije zemlje u Evropi. Treća je da je u tom siromaštvu ponikao jedan od najozloglašenijih tajkuna, povezan sa „krađom veka“ koja je Moldaviju koštala milijardu dolara, ili osminu njenog BDP-a. To je premalo da opiše sudbinu zemlje koja već tri decenije traga za sopstvenim identitetom, razapeta između tuđih interesa.

12. ŠTA SVE UTIČE NA CENE ZAČINA: Korona, nuklearno naoružanje i klimatske promene u istom sosu
Prinudno zaključani, ljudi su ponovo otkrili čari kuvanja kod kuće, pa je potražnja za začinima tokom pandemije značajno porasla širom sveta. Pored kulinarskih navika potrošača, vrednost ovog tržišta ubuduće će određivati i geopolitički sukobi. To je već slučaj sa šafranom, koji se ilegalno izvozi iz Irana zbog sankcija koje su SAD uvele ovoj zemlji. Na cene začina će uticati i klimatske promene, koje otežavaju uzgoj aromatičnih biljaka, poput vanile. Konsultanska kuća Grand view research predviđa da će zbog navedenih razloga, svetsko tržište začina koje je 2019. godine vredelo 11,5 milijardi dolara, porasti na 14,5 milijardi do 2025. godine.

Biznis

16. NAUČNO TEHNOLOŠKI PARK BEOGRAD – AKCELERATORSKI PROGRAM „RAISING STARTS“: Nove zvezde u Zvezdarskoj šumi
Na prvi javni poziv za novi, akceleratorski program koji je pokrenuo Naučnotehnološki park Beograd, stiglo je više od 180 prijava. Razlog za ovako veliko interesovanje je mogućnost da početnici u tehnološkom preduzetništvu, zahvaljujući podršci Vlade Švajcarske, dobiju već dokazano uspešnu stručnu, ali sada i finansijsku pomoć i to bez učešća u vlasništvu.

20. DOMAĆE TRŽIŠTE TELEKOMUNIKACIJA I SVETSKI TRENDOVI: Digitalna svetlost na kraju optičkog vlakna
Fokus tržišta telekomunikacija je, nažalost, na potpuno pogrešnom mestu. Kao što su nekada vodeće kompanije Nokia i Blackberry izgubile bitku na tržištu mobilnih telefona jer su previdele trendove koji će postati budućnost, isto će se desiti i tradicionalnim telekom operaterima ako se ne prilagode promenama koje donose novi igrači na tržištu i ne zaborave na kvazi monopole.

22. ZAŠTO JYSK ULAŽE U ODRŽIVI RAZVOJ: Sve više kupaca je svesno da nam je Zemlja jedini dom
Proizvod koji kupac poruči preko interneta kod danskog proizvođača nameštaja JYSK, stići će mu u kartonskoj kutiji koja je prilagođena veličini porudžbine. Pored smanjenja otpada i uštede električne energije, ova danska kompanija sada intenzivno radi i na razvoju ambalaže koja je biorazgradiva i na sistemu nabavke samo onih sirovina čija proizvodnja nije naštetila planeti. Zašto se JYSK odlučio na ovakva ulaganja u jednoj od najtežih godina za poslovanje, za B&F objašnjava Sem Harington, menadžer za održivi razvoj u ovoj kompaniji.

24. KAKO SE KRIZA ODRAŽAVA NA POJEDINAČNE INDUSTRIJE: Neravnomerni oporavak
Pored činjenice da pandemija nije jednako pogodila sve industrije, na porast nejednakosti među sektorima utiče i neravnomerni oporavak onih delatnosti koje su najveći gubitnici krize, poput proizvodnje metala, autoindustrije i transporta. Iznenađujući napredak globalne autoindustrije podstaknut je privrednim oporavkom Kine, gde se beleži i rast metalske industrije, pre svega zahvaljujući javnim ulaganjima u infrastrukturu. Transport je i dalje pod velikim pritiskom, s tim što su i u ovom sektoru vidne razlike u oporavku pojedinih vrsta prevoza.

Finansije

26. STEČAJ PREDUZETNIKA: Nova poslovna šansa ili propast?
Nasuprot većini zemalja u regionu, Srbija kasni sa uvođenjem stečaja preduzetnika. Iskustva u okruženju pokazuju da je najvažnije uspostaviti jednostavan i balansiran sistem stečaja preduzetnika a zatim i potrošača, kako bi se dužnici i poverioci podstakli da koriste takve mogućnosti.

28. FINANSIJSKA PODRŠKA EBRD SISTEMU NAVODNJAVANJA U SRBIJI: Krediti za „imunizaciju“ protiv klimatskih promena
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je izdvojila 30 miliona evra kredita za izgradnju infrastrukture za navodnjavanje u Negotinu, Svilajncu i u okolini akumulacionih jezera Pavlovci i Borkovac u Vojvodini. Kreditna podrška je deo zajedničkog programa za borbu protiv klimatskih promena, koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO). U ovoj finansijskoj instituciji najavljuju za B&F da planiraju nove kredite za efikasnije navodnjavanje useva, jer je ono presudno za održivu proizvodnju hrane.

30. EFEKTI FINANSIRANJA JAVNOG PREVOZA U SRBIJI: Neki ne mogu da trče za atobusom jer ga nema
Godišnje se autobusima gradskog i prigradskog saobraćaja preveze u proseku više od milijarde putnika u našoj zemlji. Trećina građana Srbije nije zadovoljna javnim prevozom, a oko milion njih ne može ni da se žali, jer u 40% gradova i opština javni prevoz ne postoji. Tamo gde je ova usluga od opšteg interesa obezbeđena, sredstva koja se opredeljuju iz lokalnog budžeta za finansiranje javnog prevoza uglavnom nisu efikasno upotrebljena.

Temat – Subvencije: U kom grmu leži zec

35. ŠTA SUBVENCIONIŠU DRŽAVE U REGIONU: Gašenje pandemijskog požara
Dok su prošlogodišnji, „pandemijski“ paketi pomoći u svim zemljama Zapadnog Balkana uglavnom imali isti cilj – da spreče masovna bankrotstva firmi i otpuštanja radnika, ove godine prioriteti se donekle razlikuju. Tako je, na primer, Severna Makedonija izdvojila veliki deo budžetskih sredstava za pomoć najsiromašnijima, a Albanija za subvencije poljoprivredi. Ono što međutim povezuje države u regionu su brojne domaće i međunarodne kritike o svrsishodnosti pojedinih subvencija, pre svega kada je reč o budžetskim davanjima za javna preduzeća i subvencijama za proizvodnju energije iz uglja i malih hidroelektrana.

38. KOLIKO JE REALAN PLAN O SMANJIVANJU SUBVENCIJA JAVNIM PREDUZEĆIMA U SRBIJI: Previše ako, premalo kako
Fiskalna strategija predviđa smanjenje subvencija na 1,9% BDP-a do kraja 2023. godine, što je za skoro 40% manje u odnosu na iznos državne pomoći u pretkriznoj 2019. Imajući u vidu da su subvencije za poljoprivredu, železničku infrastrukturu, životnu sredinu i nauku strateški važne, proizilazi da bi znatno morala da se umanji budžetska pomoć javnim preduzećima. I tu cela računica pada u vodu, ocenjuju u Fiskalnom savetu.

40. NOVČANA POMOĆ PRIVREDI NA LOKALU: Veća dara nego mera
Subvencije privredi u većini opština i gradova svode se na pomoć javnim preduzećima koja loše posluju, zbog čega se već godinama upozorava da one predstavljaju daleko veću štetu nego korist. Iskustva na terenu pokazuju da svega desetak opština u Srbiji upravlja svojim finansijama na način koji ih je pretvorio u efikasne servise za razvoj privatnog poslovanja.

42. KAKVU DRŽAVNU PODRŠKU PRIŽELJKUJU DOMAĆI PROIZVOĐAČI: Smanjenje nameta je najbolja subvencija
Proizvodne firme u Srbiji rado bi uzele subvencije države koje bi im pomogle da nabave opremu, mašine ili plate obuku radnika, ali bi im više od toga odgovaralo da se konačno „prečiste“ svi nameti koje plaćaju i napravi podsticajan poreski sistem. Stručnjaci skreću pažnju da bi subvencije trebalo da budu ciljane, odnosno da se konačno utvrdi koji su to sektori zaista prioritetni za privredni razvoj, a ne da to jedne godine bude turizam, druge poljoprivreda a treće IT industrija.

44. BUDŽETSKA PODRŠKA POLJOPRIVREDI: Zdrav sektor i u pandemiji
Podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini čine 72,6 odsto ukupnog budžeta u Ministarstvu poljoprivrede, a najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari je 800.000 dinara. Kontrole načina korišćenja subvencija pokazuju da većina poljoprivrednih proizvođača poštuje svoje obaveze. Stručnjaci smatraju da bi budžetska izdvajanja za modernizaciju poljoprivrede trebalo da budu i veća, jer se pokazalo da je ova delatnost ostala zdrava i u pandemiji.

46. SUBVENCIJE U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE: Nova energija i stari problemi
Dok se u sektoru energetike pripremaju novi propisi koji će temeljno promeniti sistem subvencionisanja proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije, reciklažna industrija već beleži devetu godišnjicu „nerazumevanja“ sa državom kada je reč o isplati podsticaja za prikupljanje i tretman otpada. Građani, za sada, mogu da se nadaju samo posrednoj podršci za „ozelenjavanje“ svog svakodnevnog života.

48. SUBVENCIONISANI KREDITI: Mogu li „povlastice“ biti efikasnije?
Finansiranje malih i srednjih preduzeća (MSP) predstavlja jednu od ključnih tačaka na kojoj se lomi postojanost privrednog rasta. Ulogu u ostvarenju ovog cilja imaju i subvencionisani krediti, no ostaje veliko pitanje koliko ovaj instrument finansiranja može biti efikasniji u procesu stvaranja konkurentne privrede.

50. PORESKI TRETMAN SUBVENCIJA: Kratkoročno rasterećenje obaveza nekad može biti najveća pomoć
Svim subvencijama u Srbiji je zajedničko to da moraju posebno da se evidentiraju u poslovnim knjigama i vrate u punom iznosu, ako korisnik izgubi pravo na subvenciju. Zakonodavac je uveo ovaj uslov kako bi se sprečile zloupotrebe. Ali sada preduzeća mogu doći u situaciju da više nisu u stanju da ispune uslove koji su im postavljeni prilikom odobravanja subvencija, zbog poremećaja u poslovanju izazvanih pandemijom. Možda je, zato, svrsishodno razmisliti o mogućnosti da korišćenje subvencija miruje određeni period pre nego što poslodavac izgubi pravo na njih.

Intervju

52. ALEKSANDAR ČABRILO, OSNIVAČ I IZVRŠNI DIREKTOR KOMPANIJE HTEC GROUP: U dobrim vremenima se gradi poslovanje, a u lošim reputacija
“Znam da nije lako čuti ’ne’, ali svako ko želi da uspe u preduzetništvu mora da se pripremi da će ga, bar u početku, čuti nebrojeno mnogo puta. Ali bez obzira na to kako se u tom trenutku osećate, morate da nastavite dalje. Mi smo bili jako uporni, ponekad čak i naporni. Ja sam razmišljao ovako – ako mi se od sto vrata na koja sam pokucao otvore jedna, onda odmah krećem da tražim novih sto, kako bi mi se opet otvorila još jedna“, objašnjava Aleksandar Čabrilo, osnivač i izvršni direktor HTEC Group-a, kako je na globalnom tržištu uspela ova kompanija koja je osnovana usred svetske finansijske krize, a tokom pandemije je udvostručila svoje poslovanje.

Skener

56. DA LI SU FRILENSERI RADNICI ILI PREDUZETNICI: Dvolična sloboda
Zvanični Brisel upozorava kako su koncepti „radnika“ i „samozaposlenog“ na današnjim tržištima rada postali toliko zamagljeni, da su zbog toga mnogi prinuđeni, a ne „slobodni“, da prihvate ugovor kao samozaposleni. Pitanje da li su prema važećim propisima u Srbiji, frilenseri radnici ili preduzetnici je i te kako važno, jer odgovor na njega može imati dalekosežne posledice po armiju mladih ljudi, koja se iz dana u dan uvećava.

58. DA LI ĆE TEHNOLOŠKE KOMPANIJE PREOTETI TRŽIŠTE AUTOMOBILA: Ćeraćemo se još
Zaokret ka električnim automobilima kao vozilima budućnosti nije samo pitanje ekološke, već i tržišne revolucije sa neizvesnim ishodom kome će od proizvođača ona biti majka, a kome maćeha. Prognoze da će tehnološki giganti zavladati i automobilskom industrijom ne deluju verovatno u bližoj budućnosti. Ali to ne umanjuje njihove ambicije i izglede da dugoročnije zaista preraspodele karte u svoju korist na tržištu automobila. I time uvećaju svoju dominaciju, za koju mnogi misle da je već sada – prevelika.

60. PROIZVODNJA DRŽAVNIH SIMBOLA: Posao s vremena na vreme
Cene državnih zastava su vrlo šarolike, i osim od dimenzije, zavise i od materijala od kog su šivene. Među najjeftinijima su one od poliestera mrežastog tkanja, dok su najskuplje one šivene od satena. U nekim firmama kažu da prodaja državne zastave iznosi svega dva procenta od njihovog celokupnog prometa. Naše istraživanje je pokazalo da se proizvodnjom ordenja ne bavi mnogo firmi u Srbiji i da nerado govore o cenama.

62. UTICAJ STILOVA RUKOVOĐENJA NA RAZVOJ PREDUZEĆA: Najgori su direktori koji se ne mešaju u svoj posao
Direktor, onakav kakvog traže kompanije u svojim konkursima, u životu – ne postoji. Nijedan pojedinac, ma koliko sposoban, nije u stanju da bez dobrog tima podjednako uspešno obavlja sve ključne zadatke od kojih zavisi razvoj preduzeća. Ali od direktora „niko kao ja“ u različitim varijantama, još je gori onaj koji „hvata krivine“. Beskorisni direktor koji ne radi ništa samo da bi opstao je najpogubniji po firmu, saglasni su i stručnjaci i zaposleni.

Nove tehnologije

64. KAKO JE SKROMNI TURSKI PROFESOR OMOGUĆIO RAZVOJ 5G TEHNOLOGIJE: Učenik koji je prevazišao sve učitelje
Razvoj 5G tehnologije je zasnovan na otkriću polarizovanih kodova iz oblasti fundamentalnih nauka, do koga je došao turski profesor Erdal Arikan. Svi su ga ubeđivali da „batali“ rešavanje problema od koga su odustali i „najveći američki umovi“, a kasnije su njegovo otkriće ignorisale i najprestižnije američke kompanije. Nasuprot njima, kineska kompanija Huavej je odmah prepoznala vrednost Arikanovog dostignuća i na njemu razvila inovativnu 5G tehnologiju, uručivši mu i zvanično priznanje za njegov rad. Zahvaljujući tome, danas Huavej poseduje dve trećine svetskih patenata vezanih za polarizovane kodove – deset puta više od najjače konkurencije.

Nauka

66. POTRAGA ZA NAJVEĆIM NEGATIVCIMA U SVEMIRU: Uhvati me ako možeš
Nakon što su uspeli da prvi put snime crnu rupu, a potom i da otkriju onu najbližu Zemlji, naučnici su uz pomoć najnovijih računarskih modela došli do zaključka da u okolini ovih „ubica galaksija“ postoji mnoštvo planeta. Na nekima od njih je moguć i život, ali uz verovatnoću da tamo vreme drugačije protiče nego na Zemlji.

Koktel

68. GOLUBARSTVO U SRBIJI: Na krilima prošlosti
Kada slušate sa kojim nadahnućem golubari pričaju o svom hobiju, učiniće vam se da golubarstvo sasvim sigurno čeka svetla budućnost. Istina je, međutim, potpuno drugačija – sve je manje mladih koji imaju volje, vremena ili sredstava da gaje golubove i da ih treniraju za takmičenja. A zamiranje ove discipline bi predstavljalo nenadoknadivu štetu ne samo za Srbiju već za celu planetu, kažu golubari, jer mi imamo autohtonu vrstu goluba koji u visokom letu pravi najbolje rezultate na svetu.

72. ŽENSKE RIBOLOVAČKE PRIČE: Riba jede pare
Žena je i dalje manje u sportskom ribolovu, ali one kojima je pecanje strast kažu da su ravnopravne, a nekada i bolje od muškaraca. No, bez obzira na pol, ovaj sport nije isplativ kod nas. Naprotiv, riba „jede“ mnogo novca zato što je oprema skupa a mora često da se obnavlja. Na takmičenjima u inostranstvu, naši takmičari uglavnom sve sami finansiraju, dok konkurencija iz drugih zemalja često ima sponzore, pa to izgleda „kao kad na trkama automobila mi vozimo fiću, a oni mercedesa“.

74. GROCKA – TURIZAM U SOPSTVENOM GRADU: Šetnja duga šest hiljada godina
Beograd među voćnjacima i vinogradima s pogledom na Dunav. Ovako bi mogao da glasi neki od turističkih putokaza za Grocku, jednu od sedamnaest beogradskih opština. Ako živite u nekom drugom delu prestonice, u Grockoj možete da se osećate kao turista u sopstvenom gradu. Što kolima, što peške, u prilici ste da se prošetate kroz šest hiljada godina istorije. I da razmislite o ponudi da uložite u voćnjake.

Komunikacije

76. ZABLUDA KOJA SE PRENOSI S KOLENA NA KOLENO: Kako su zeleni falsifikovali svog „Če Gevaru“
Govor koji je pre dva veka održao indijanski poglavica Sijetl kada je morao da preda zemlju belim doseljenicima, pravi je primer kako istorijske događaje prekrajaju oni koji ih prenose i oni koji ih koriste za svoje potrebe. Njegov govor su menjali decenijama, sve dok neko nije umetnuo upozorenje da će pohlepa belog čoveka uništiti planetu, koje ga je učinilo „Če Gevarom“ ekološkog pokreta. Kult indijanskog „proroka“ traje i danas, iako je u međuvremenu dokazano da su stvarni događaji bili potpuno obrnuti.

Reprint

78. „SONI“ OSTVARIO NAJVEĆU ZARADU U ISTORIJI: Povratak iz „kliničke smrti“
„Soni“ će nakon godina tavorenja imati najveći profit u istoriji – i to ne zahvaljujući elektronici.

Vremeplov

80. IŠČEZLO DRŽAVNO ZANIMANJE: Objavi i nazad dojavi
Dobošari su nekada bili glavni izvor vesti šta država „daje na znanje“ narodu – od objave rata, preko imena dužnika kojima će biti zaplenjena imovina jer nisu platili porez, pa do proglasa da je zabranjeno lenčarenje po kafanama. Podrazumevalo se i da dobošar dojavi vlastima kakvo je „raspoloženje naroda“, ali i da stranke na vlasti koriste ove državne službenike za političku propagandu protiv opozicije. No, kako su bili slabo plaćeni, dobošari su se snalazili za dodatnu zaradu ulazeći u „javno-privatna“ partnerstva. Pored državnih objava, vikali su „čujte i počujte“ i da bi okupljenom narodu čitali oglase privatnika.

Чланак Biznis i finansije 183: Subvencije – U kom grmu leži zec се појављује прво на Biznis i Finansije.