TV kuće već pokušavaju da sustignu internetske divove gejming industrije u borbi za pažnju mlađe publike i, posledično, prihoda od oglašavanja.

Nazire se početak takozvanog “metaverzuma”, što je pojam koji se odnosi na sistem interaktivnih internetskih svetova, igara i trodimenzionalnih sastajališta, koji već sad privlače milione korisnika.

Dok su stariji potrošači medijskih sadržaja još uvek vezani uz tradicionalnu televiziju, gledanost među mlađima od 35 godina se u poslednjih godinu dana prepolovila i naglo će padati kako se metaverzum bude razvijao, prema Statisti, nemačkoj kompaniji koja se bavi istraživanjem tržišta, prenosi Index.hr.

“Mladi ljudi su evoluirali od pasivnih posmatrača TV-a do aktivnih igrača i odmakli su se od ekrana (računara) u korist pametnih telefona. TV kanali će umreti zajedno sa svojim publikama”, rekao je Frederic Kavaca, saosnivač francuske firme specijalizovane za digitalnu transformaciju Sysk.

Deo priče

Televizijske kuće će, kako bi doprle do mladih ljudi, morati da se nadmeću s gejming platformama poput Robloxa, Fortnitea i Minecrafta, koje već uspostavljaju dominantnu poziciju na tržištu i smatraju se prethodnicima metaverzuma.

Polovina uzrasne grupe od 9 do 12 godina u SAD barem jednom nedeljno koristi Roblox, platformu na kojoj igraju igre, slušaju koncerte ili se jednostavno druže s prijateljima, prema Dubitu, firmi koja se bavi istraživanjem medija.

Publike mogu biti ogromne: 33 miliona ljudi gledalo je repera Lil Nas X-a kako nastupa na Robloxu 2020, što je tri puta više od ljudi koji su ga gledali na televiziji na dodeli Gremija ove nedelje.

Televizijske kuće moraju da odaberu hoće li ostati na sve manjem tržištu tradicionalne televizije ili će svoja lica i brendove početi dovoditi na platforme metaverzuma, rekao je Metju Vorneford, saosnivač Dubita.

“To znači dovoditi ljude u svet, učiniti ih delom priče, igrati pored njihovih prijatelja, na isti način kao što Diznilend vama i vašim prijateljima omogućuje da budete u njihovom svetu s Mikijem Mausom”, rekao je.

Ostati relevantnan

Televizijske kuće imaju vremena da se prilagode, ali suočavaju se s velikim izazovom jer istovremeno moraju da zadovolje potrebe starijih ljudi koji gledaju tradicionalnu televiziju, sredovečnih ljudi koji se okreću striming platformama i mladih koji žude za interaktivnom i društvenom razonodom.

“Ako želimo ostati relevantni, moraćemo se postaviti prema svim ovim tipovima korišćenja”, rekla je Kejti Breme, voditeljka sektora za inovacije francuske javne televizije France Televisions.

Rekla je da je ta javna televizija i dalje u fazi istraživanja, gde se poigrava s proširenom i virtuelnom stvarnošću kako bi stvorila kulturna i sportska iskustva.

Najveći izazov, međutim, mogao bi biti finansijske prirode.

Televizijske kuće će morati radikalno da se prilagode brzorastućem svetu internetske zabave ako nameravaju da opstanu, upozoravaju stručnjaci.

Televizijske kuće već pokušavaju da sustignu internetske divove gejming industrije u borbi za pažnju mlađe publike i, posledično, prihoda od oglašavanja.

Nazire se početak takozvanog “metaverzuma”, što je pojam koji se odnosi na sistem interaktivnih internetskih svetova, igara i trodimenzionalnih sastajališta, koji već sad privlače milione korisnika.

“Ako žele dopreti do mladih ljudi, hoće li kompanije nastaviti ići na televiziju ili će otići negde gde se mladi ljudi zaista nalaze – u gejming i metaverzum”, upitao je Vorneford.

Televizijske kuće do sada nesu bile pogođene padom prihoda od oglašavanja zbog tehnološkog napretka, kao što je to bio slučaj drugih tradicionalnih medija poput novina.

To bi se moglo promeniti “brže nego što ljudi shvataju”, rekao je Vorneford.

Ranije je bilo teško premestiti televizijske oglase u svet gejminga jer su individualne kompanije stvarale igre “koje su zaključale i zarobile svu vrednost”, dodao je.

Međutim, metaverzum nudi mnogo otvorenije polje delovanja, na kojem brendovi imaju puno više mogućnosti promocije i direktne prodaje dobara korisnicima.

Modne i luksuzne marke već zarađuju milione prodajući virtuelnu odeću i predmete na Robloxu, Fortniteu i drugim platformama.

Чланак Da li će internet ubiti i televiziju? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako biste odlučili da pogledale sve domaće serije koje su premijerno emitovane u poslednje četiri televizijske sezone u Srbiji, bilo bi vam potrebno punih 27 dana, i to bez spavanja. Samo ove sezone je prikazano 100 novih naslova, a pre dve decenije u Srbiji se snimalo najviše šest domaćih serija godišnje. Ukoliko bismo sadržaj pretvorili u sate, ove sezone je proizvedeno više od 500 sati domaćeg serijskog programa, a tokom poslednje četiri godine preko 2.300 sati, više nego za 15 godina pre toga.

Kada je reč o žanrovima, do 2018. godine komedije su činile 60% naslova, drama 27%, a potom serije inspirisane događajima iz prošlosti. Od 2018. komedije su i dalje dominantne, ali se pojavljuju trileri, raste interesovanje za događaje i likove iz prošlosti i povećava se broj telenovela.

Ovi podaci su izneti na panelu „Eksplozija serija u regionu“ na Weekend Media Festivalu u Rovinju, a u razgovoru za B&F potvrdili su ih i oni koji učestvuju u trenutnoj hiperprodukciji serijskog programa koji se snima u Srbiji.

„Mislim da je uzrok ovakvog rasta pre svega odluka Telekoma Srbija da uloži u proizvodnju dramskog programa. Zahvaljujući tome, naša zemlja prati rast proizvodnje dramskog programa u celom svetu, koji je podstaknut razvojem striming platformi. Istovremeno, Srbija je zauzela vodeću poziciju u regionu po obimu i kvalitetu serija koje proizvodi. Na kraju, to utiče na razvoj domaće filmske industrije i zapošljavanje velikog broja ljudi. Pored toga, otvara se prostor za prodaju naših serija na stranim tržištima, što je dobro i za nas lokalne producente, i za one koji ulažu u dramske sadržaje“, smatra Tea Korolija, izvršna direktorka producentske kuće Adrenalin i producentkinja popularne serije „Besa“.

U posao se ne ulazi bez milion evra

Ono što je, međutim, ostalo po starom jeste da nema sistematizovanih podataka na osnovu kojih bi se moglo zaključiti koliko trenutno vredi domaće tržište serijskog programa. Ipak, upućeni u ovu industriju su saglasni da najviše novca u domaće serije ulažu Telekom Srbija i Junajted medija, sa vrlo grubim procenama da Telekom za te namene odvaja oko 30 miliona evra, a Junajted medija oko 20 miliona evra godišnje.

S druge strane, i bez statistike je vidljivo da ubrzani rast ovog tržišta, koji je započet 2018. godine, nije uspela da zaustavi ni korona, premda je snimanje serija složen poduhvat i u normalnim uslovima.

Vreme koje potrebno za to zavisi od broja lokacija i koliko su zahtevne scene koje se snimaju, objašnjava Korolija i dodaje: „Za kvalitetnu dramsku seriju potrebno je najmanje osam dana snimanja po epizodi, ali se preporučuje da to bude minimum deset dana. Snimanju prethode pripreme koje zavise od puno faktora, na primer kod serije kao što je ’Besa’, potrebno je uraditi pripreme u više različitih zemalja. Ono čemu se u Srbiji još uvek ne posvećuje dovoljno vremena, naročito u vrtlogu hiperprodukcije je pisanje scenarija i rad na njemu. I to se uvek vidi u finalnom proizvodu. Potrebno je najmanje dve godine da napišete seriju od nule.“

Koliko košta proizvodnja jedne serije zavisi od velikog broja faktora, i zato je svaka od njih „finansijska“ priča za sebe. Ipak, neko je pravilo da su najjeftiniji sitkomi, dok su najskuplje „istorijske epohe“. Prema iskustvu producenata, milion evra je minimum bez koga se ne planira pokrivanje finansijske konstrukcije za najjeftiniji serijski program.

„Broj ljudi koji radi na produkciji jedne TV serije zaista varira. Mi smo na ’Besi’ ukupno angažovali oko 480 saradnika, računajući glumce i ekipu. Za producenta je najveći izazov da uskladi toliko saradnika različitih karaktera na različitim funkcijama, u specifičnim uslovima, na duži vremenski period, a da svi zajedno daju svoj najveći doprinos istom projektu. To je ujedno i najteži segment u ovom poslu, i ono što nažalost ne možete nigde da naučite, iskustvo je presudno“, ističe Korolija.

Prema njenim rečima, ovu industriju, kao i ostatak privrede, „muči“ manjak stručnjaka, počev od producenata koji su sposobni da uspešno rešavaju mnogobrojne probleme i iznesu ceo projekat od početka do kraja, pa do pomoćnika reditelja, pisaca, kasting direktora…

Osim ulaganja dva „velika igrača“, Telekoma i Junajted Medije u domaći serijski program, ljudi koji rade u ovoj industriji smatraju da su i podsticaji države i te kako uticali na to da danas govorimo o fenomenu hiperprodukcije serijskog programa. Takođe, i sve veći globalna borba za publiku među inostranim striming platformama preslikala se i kod nas. Samo su naši igrači lokalni.

„Zaposlenost u sektoru filmskog i serijskog programa porasla je za 80 procenata od uvođenja podsticaja 2016. godine, i sada u ovoj industriji ima preko 4.000 stalno zaposlenih. Takođe, procenjujemo da će ove godine priliv od inostranih projekata premašiti 2019. godinu, koja je bila rekordna sa 40 miliona evra priliva. Prema podacima iz rebalansa budžeta, Ministarstvo kulture je ove godine izdvojilo oko 9,9 miliona evra za podsticajne mere. Ali važno je napomenuti da ovakve podsticajne mere daje još 97 zemalja u svetu“, kaže Milica Božanić, izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije.

Asocijacija je u saradnji sa Ekonomskim fakultetom u Beogradu, pre dve godine uradila istraživanje o tome kakve su ekonomske efekte imali podsticaji za audiovizuelnu produkciju. Nalazi su pokazali da od ukupno odobrenih sredstava, svega 7% je upotrebljeno za proizvodnju serijskog programa.

Jedna prodaja strancima pokrije većinu troškova

Kakav je odnos troškova i zarade u ovom poslu? Bogdan Stoiljković, dugogodišnji producent koji je radio na i serijama „Crni Gruja“, „Treći Rajh“, za B&F kaže:

„Serije koje se snimaju u unutrašnjem prostoru, uglavnom najmanje koštaju. U tom slučaju, većina zaposlenih radi za mesečnu platu, uglavnom je reč o kupljenim pravima iz Španija ili Francuske, i po epizodi koštaju oko 40.000 evra. Ali serije koje se snimaju napolju su poskupele u poslednjih šest meseci, i teško da mogu da se snime bez 150.000 evra po epizodi“. Pored skupljih snimajućih dana, hiperprodukcija serija je podigla i honorare koji se isplaćuju glumcima. Dnevni honorar određenog glumca zavisi, naravno, od njegove popularnosti, a glumci sa takozvane „A liste“ u Srbiji zarađuju po danu snimanja najmanje 1.000 evra, pa i dvostruko više.

Producenti ne žele javno da govore o iznosima za koje se prodaju aktuelne domaće serije na stranim tržištima jer je to, kako tvrde, poslovna tajna. Ali kažu da je trenutna situacija na tržištu takva, da ukoliko seriju prodaju samo jednoj zemlji, tim novcem mogu da isplate veliki deo troškova koji su pratili snimanje. Cena, naravno, zavisi i od toga koliko je serija imala epizoda, i da li se prodaje na teritoriji nekadašnje Jugoslavije ili su kupci zemlje u kojima se govori drugim jezikom.

„Mislim da su se cene pre deceniju ili dve znatno razlikovale od današnjih. Mi smo nekada ’Crnog Guju’ prodavali televizijama u regionu za samo 1.000 evra po epizodi, a svi se sećaju koliko je ta serija bila popularna. Ali, činjenica je i da proizvodnja serijskog programa danas košta više“, kaže Stoiljković.

Prema mišljenju stručnjaka, zbog ovako velike proizvodnje serija u regionu, vrlo često trpi njihov kvalitet. Procenjuje se da Srbija ima objektivne kapacitete da pored redovne TV produkcije proizvede četiri do pet naslova koji mogu da se plasiraju na globalno tržite, Hrvatska dva do tri, a Bosna i Slovenija po jedan. Preostalo se prikazuje na domaćem tržištu, ali sudeći po podacima o trenutnoj popularnosti domaćih serija u Srbiji, gledalaca ne manjka.

Aleksandra Galić

Biznis i finansije 192/193, decembar 2021./januar 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Hiperprodukcija domaćih serija: Program za mesec dana gledanja bez spavanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema istraživanjima agencija Nilsen i Ipsos u koje je UNS imao uvid, internet je prošle godine dnevno koristilo 72 odsto građana, dok je televiziju pratilo 69 odsto.

Konsultant Ipsosa, Srđan Bogosavljević, kaže da veliku ulogu u rastu interneta imaju pametni telefoni.

„U istraživanjima nam se često dešava da ljudi kažu da ne koriste internet, a zatim navedu da redovno prate na mobilnim telefonima Fejsbuk, Jutjub ili neke od društvenih mreža, ali internet i dalje znatno zaostaje kao izvor političkog informisanja za televizijom“, kaže Bogosavljević.

Objašnjava i da su političke emisije sve manje gledane i doživele dramatičan pad gledanosti, dok su pregledi vesti i dalje ostali glavni izvor informisanja.

Radio stanice su bile na trećem mestu i slušalo ih je 37 procenata građana, dok je štampu, dnevnu, nedeljnu, periodičnu, pratilo 30 odsto stanovnika Srbije.

Pre samo pet godina, čak 59 odsto građana je pratilo jedan ili više štampanih medija, pa je u tom medijskom sektoru primetan pad, navodi se dalje u obrazloženju rezultata.

Kada se posmatra praćenje medija na nedeljnom nivou, čak 88 odsto u toku jedne nedelje gleda neki od TV kanala, dok internet prati 74 odsto.

Značaj društvenih mreža

Bogosavljević je primetio i da su u Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, društvene mreže odigrale veliku ulogu u pobedi Donalda Trampa na predsedničkim izborima 2016. godine.

„Mi smo imali pre Trampove pobede još neverovatniji primer uticaja društvenih mreža, kada je Fejsbuk imao ogromnu ulogu u takozvanom Arapskom proleću, ali u Srbiji nijedna partija nije pokazala ozbiljne ambicije da šalje poruke preko te ili drugih uticajnih društvenih mreža“, dodaje Bogosavljević.

Tramp je, kako podseća Bogosavljević, protiv sebe imao gotovo sve mejnstrim medije osim Foks njuza, ali analitičari smatraju da pobedu nad medijski favorizovanoj Hilari Klinton može da zahvali društvenim mrežama.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак U Srbiji na dnevnom nivou veći broj korisnika interneta od gledalaca televizije се појављује прво на Biznis i Finansije.