Dvadeset odsto ispitanih direktora upravljanja rizicima u finansijskim institucijama izdvojilo je pre svega kreditni rizik kao rizik čiji će značaj za njihovo poslovanje rasti tokom sledeće dve godine, iz 16 različitih kategorija rizika. Reč je o snažnom porastu u odnosu na 3% ispitanika iz 2018.godine.

Merenje kreditnog rizika  veoma važan prioritet

Osim toga, 62% izvršnih direktora koji su učestvovali u Deloitte-ovom istraživanju izjavilo je da će merenje kreditnog rizika biti izuzetno ili veoma važan prioritet za njihove institucije u naredne dve godine. Upravljanje kreditnim rizikom je način za ublažavanje gubitaka određivanjem koji potencijalni klijenti sa sobom nose preveliki nivo rizika, viši od predefinisanog nivoa tolerancije u bilo kojem trenutku. Oblasti koje viši rukovodioci smatraju posebno izazovnim za njihove institucije su vrednovanje kolaterala, komercijalni krediti, poslovne nekretnine, neobezbeđeni krediti, kreditiranje već zaduženih klijenata i kreditiranje srednjih preduzeća.

„Finansijske institucije suočavaju se sa više rizika iz više izvora nego ikad ranije“, kaže Miroslava Gaćeša, direktorka u Sektoru za upravljanje rizicima. „Pandemija COVID-19 promenila je okruženje upravljanja rizicima i donela neverovatne nove izazove za finansijske institucije – dovedena je u pitanje i stavljena na probu otpornost na pritiske svega što je povezano sa rizicima.“

Napomenula je da 66% ispitanih izvršnih direktora banaka smatra kako će pogoršanje kreditnog kvaliteta biti jedan od tri makrotrenda sa velikim uticajem u sledeće dve godine.

Institucijama će biti potrebno snažno upravljanje rizicima

„Brzi ekonomski pad, kombinovan sa naglim promenama u ponašanju potrošača i poslovnih kompanija, može dovesti do toga da sistemi, programi i modeli zasnovani na podacima iz perioda pre pandemije COVID-19 možda više neće tačno odražavati stvarnost nakon pandemije COVID-19“, rekla je Miroslava.

„Institucijama će biti potrebno snažno upravljanje rizicima uz istovremenu agilnost i spremnost da redefinišu svoje tradicionalne pristupe u radikalno izmenjenom poslovnom okruženju.“

Dvanaesto izdanje Deloitte-ovog dvogodišnjeg istraživanja pod nazivom „Pokretna meta: Redefinisanje rizika i otpornosti u vremenima trajne neizvesnosti“ prikupilo je stavove direktora za rizike ili njihovih kolega u 57 finansijskih institucija širom sveta, uključujući banke, društva za upravljanje investicijama i osiguravače od marta do septembra 2020. Vrednost ukupne aktive svih anketiranih institucija iznosi 27,2 biliona dolara, dok institucije koje pružaju usluge upravljanja imovinom upravljaju imovinom u ukupnom iznosu od 16,1 biliona dolara.

Među ostalim zaključcima:

• Iako su gotovo svi ispitanici svoje institucije ocenili kao izuzetno ili vrlo efikasne u upravljanju finansijskim rizicima (jedini izuzetak je kreditni rizik), ta cifra je pala na 65% za nefinansijske rizike, što je oblast koja može imati dalekosežne efekte na finansije i reputaciju institucija. Ovaj procenat je bio još niži za određene vrste i aspekte nefinansijskih rizika kao što su ponašanje i kultura (55%), geopolitički faktori (42%) i kvalitet podataka (26%).

• Samo 61% ispitanika veruje da su njihove institucije izuzetno ili vrlo efikasne u upravljanju rizicima sajber sigurnosti, a 87% ispitanika je izjavilo da će poboljšanje njihove sposobnosti da upravljaju rizicima sajber sigurnosti biti izuzetno ili veoma važan prioritet u naredne dve godine.

• S obzirom na sve veću zabrinutost zbog klimatskih rizika, 38% ispitanika je zabrinutost zbog ekoloških, socijalnih i upravljačkih rizika istaklo kao jednu od tri vrste rizika, uz kreditni rizik i rizike sajber sigurnosti, čiji će značaj za njihove institucije najviše rasti u naredne dve godine. To je kumulativno veći procenat nego za bilo koju drugu vrstu rizika, a opet samo 33% izvršnih direktora veruje da njihove institucije upravljaju ovim rizikom izuzetno ili vrlo efikasno.

• Većina institucija prepoznaje potrebu da učini više na poboljšanju upravljanja podacima, a 69% ispitanika je reklo da će povećanje kvaliteta, dostupnosti i pravovremenosti podataka o rizicima biti izuzetno ili veoma važan prioritet za njihovu instituciju u naredne dve godine. Samo 26% ispitanika veruje da su njihove institucije izuzetno ili vrlo efikasne u upravljanju kvalitetom podataka, dok samo 8% ispitanika veruje da su njihove institucije efikasne u korišćenju i upravljanju nestrukturiranim podacima.

• Institucije su pod pritiskom zbog približavanja datuma prestanka objava LIBOR stopa (u većini slučajeva kraj 2021. godine). Prema izveštaju, finansijske institucije „su možda potcenile koliki posao treba da obave i savetuje im se da se pripreme za tranziciju“. Samo 24% ispitanika smatra da su ažuriranja i razvoj tehnologije / aplikacija izuzetno ili vrlo zahtevni, dok 22% njih razmišlja o ažuriranju i razvoju procesa i kontrola na ovaj način.
Četrdeset pet odsto ispitanika očekuje povećanje godišnje potrošnje u svojim organizacijama na upravljanje rizicima u naredne dve godine. Međutim, u izveštaju se ističe da će pritisak na prihode verovatno povećati napore za „smanjenje stalnog povećanja rashoda za upravljanje rizicima“.

Institucije još nisu uvele ove tehnologije

Stoga je 50% ispitanika izjavilo da će tehnološki alati orijentisani na efikasnost biti izuzetno ili veoma važan prioritet za njihove institucije u naredne dve godine. Ali prema istraživanjima iz poslednjih godina, institucije još nisu uvele ove tehnologije. Najčešće se koristi cloud tehnologija (46%), a manji broj institucija izjavio je da koristi robotsku automatizaciju procesa (29%), mašinsko učenje (27%) ili kognitivnu analitiku (13%).

„Postoji pet stvari koje finansijske institucije svih vrsta pokušavaju da shvate kada je reč o upravljanju rizicima: izazovi u vezi sa upravljanjem talentima, rad na daljinu, zaštita podataka, prelazak na digitalno poslovanje i sigurnost sistema i programa“, navodi Miroslava.

„Liderima upravljanja rizicima potrebna je fleksibilnost da brzo odgovore na nestabilne ekonomske uslove i promene poslovne prakse, dok istovremeno prate koje promene su privremeni odgovor na pandemiju, a koje će postati dugoročne. Ne sećamo se tako velikih izazova u nedavnoj prošlosti, posebno tako neizvesnih i dinamičnih u smislu jačine i obuhvatnosti.“

Чланак Najozbiljniji rizici za finansijske institucije u sledeće dve godine се појављује прво на Biznis i Finansije.