RZS je objavio publikaciju Trendovi, treći kvartal 2022. godine, u kojoj se vidi da je u prethodnoj deceniji proizvodnja struje u Srbiji smanjena sa 38.600 gigavat-sati (gwh), koliko je proizvedeno 2011. godine, na 38.235 gigavat-sati, kolika je bila proizvodnja u 2021.

Prema ovim podacima, proizvodnja u hidroelektranama je u ovom periodu porasla sa 9.243 gigavat-sata u 2011. na 11.984 gigavat-sata prošle godine, dok je proizvodnja u termoelektranama, gde se inače proizvodi najviše struje, oko dve trećine, smanjena sa 28.672 na 23.734 gigavat-sata.

Prve količine struje proizvedene u solarnim elektranama zabeležene su 2014. godine i iznosile su šest gigavat-sati, a lane je ova proizvodnja iznosila 14 gigavat-sati.

Dve godine kasnije pridružena je i struja proizvedena u vetroelektranama i to 26 gigavat-sati, koliko je proizvedeno te 2016. godine.

Ova proizvodnja napredovala je mnogo brže od proizvodnje iz solarnih elektrana, pa je prošle godine proizvedeno 1.085 gigavat-sati.

Uvoz struje je u pomenutom periodu porastao sa 6.701 gigavat-sat u 2011. na 6.984 u 2021. dok je izvoz smanjen sa 6.979 na 6.333 gigavat-sata.

Kada je reč o potrošnji struje, prema podacima za prošlu godinu najviše struje i to 48 odsto potroše domaćinstva, zatim prerađivačka industrija 31 procenat, a sledi poljoprivreda gde se potroši 18 odsto električne energije.

Izvor: RTS

Foto: Anja van de gronde, Unsplash

Чланак Proizvodnja struje smanjena u protekloj deceniji, najviše troše domaćinstva се појављује прво на Biznis i Finansije.

O aerozagađenju u Srbiji se inače govori poslednjih nekoliko godina, predlažu se alternative za zelenu energiju i za izbacivanje prljavih energenata iz upotrebe, ali država i dalje gradi termoelektrane na ugalj (primeri: Kostolac i Kolubara). Govori se i o gasifikaciji domaćinstava, ali se u tome ne uspeva u dovoljnoj meri.

Tužbom Višem sudu u Beogradu koja je pokrenuta zbog „višestrukog prekoračenja dozvoljenih emisija sumpor dioksida“ RERI, kako navodi, nastoji da zaštiti zdravlje i pravo građana Srbije na zdravu životnu sredinu.

Drugi cilj je, objašnjavaju, da se obezbedi da termoelektrane ubuduće ne emituju sumpor dioksid „iznad granice maksimalnih godišnjih dozvoljenih emisija“.

Termoelektrane emitovale su oko 300 hiljada tona ovog otrovnog gasa godišnje

„U 2018. i 2019. godini termoelektrane u vlasništvu EPS-a emitovale su oko 300 hiljada tona ovog otrovnog gasa godišnje, iako je Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP), koji je Srbija dužna da primenjuje od 1. januara 2018, dozvoljeno najviše 55 hiljada tona godišnje“, navodis e u saopštenju RERI-ja.

Tužba je usledila, kako se dodaje, nakon nekoliko uzastopnih zahteva za vanredni inspekcijski nadzor nad termoelektranama kojima upravlja EPS, a koje su obuhvaćene NERP-om.

„Izgleda da nam je jedino preostalo da od suda očekujemo da obezbedi primenu propisa, jer Vlada Srbije i nadležno ministarstvo to ne žele da učine“ izjavio je Jovan Rajić, advokat RERI-ja.
On je podsetio je da je poštovanje NERP-a i usaglašavanje sa emisijama koje su utvrđene tim planom zakonska obaveza koja proističe iz međunarodnog ugovora koji je Srbija potpisala i obavezala se da ga primenjuje.

Rajić je naglasio i da „prekoračenje emisija sumpor dioksida ozbiljno ugrožava i vladavinu prava i ustavni poredak Republike Srbije“.

Prema navodima RERI-ja EPS-ove termoelektrane spadaju među najveće zagađivače sumpor dioksidom u Evropi, a TENT i Kostolac emituju u proseku 35 puta više sumpor dioksida od prosečne termoelektrane u EU.

Oštećenje zdravlja i povećanje smrtnosti stanovnika

Na teritoriji EU emituje se oko 600 hiljada tona sumpor dioksida godišnje. Samo TENT i Kostolac emituju 300 hiljada tona sumpor dioksida godišnje, količinu koja je jednaka polovini one koja u atmosferu stiže sa teritorije EU.

„Jasno je da je neminovna posledica značajno oštećenje zdravlja i povećanje smrtnosti stanovnika u izloženim oblastima Republike Srbije“, stoji u zaključku izveštaja o uticaju sumpor dioksida na zdravlje, koji je priložen uz tužbu RERI-ja.

Naglašeno je da su taj zaključak izradili pulmolozi i doktori medicinskih nauka, koji su između ostalog upozorili da manje PM čestice, koje se sagorevanjem ispuštaju u atmosferu, lakše prodiru u ljudski organizam, dospevaju duboko u pluća i izazivaju različita oštećenja organa.

„Svedoci smo, nažalost, loše prakse da u Srbiji sudovi moraju da obavežu državu i javna preduzeća (koja su) pod njenom kontrolom, da poštuju sopstvene propise i međunarodno prihvaćene obaveze, a sve kako bi zaštitili zdravlje sopstvenih građana“, navode predstavnici RERI-ja.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак RERI podneo tužbu protiv JP EPS-a zbog aerozagađenja се појављује прво на Biznis i Finansije.