Test samostalnosti koji je početkom godine uveden za preduzetnike sa paušalnim statusom sadrži 9 kriterijuma koji određuju u kojoj meri je on samostalan.

Kroz te kriterijume treba da se posmatra odnos sa klijentom, a ukoliko je on takav da ispunjava 5 ili više kriterijuma, pada se na testu,“ podsećaju sa portala pausal.rs i naglašavaju da je važno da test rade sami preduzetnici, kao i da ne postoji forma koja se ispunjava u poreskoj upravi prilikom registracije ili sklapanja ugovora.

Prema njihovim rečima bitno je da se test uradi zbog inspekcije.

„U slučaju kontrole, inspektori mogu potvrditi ili osporiti prolaznost testa. Međutim, svakako je bolje da preduzetnici imaju popunjene odgovore i obrazloženja, koja mogu podupreti sa dokazima, kako bi lakše u slučaju kontrole argumentovali svoje mišljenje da su samostalni.“

Kako se radi test samostalnosti?

„Test se radi sa svakim klijentom i ukoliko ga preduzetnik padne, to ne znači da ne može više da posluje kao preduzetnik uopšte, već da sa tim klijentom ne može da nastavi saradnju na taj način. Prihod koji je ostvario sa tim klijentom se onda oporezuje kao ostali prihod, bez obzira što su već plaćeni porez i doprinosi po poreskom rešenju.“

Sa portala pausal.rs napominju i da je sa Testom samostalnosti uvedena velika nesigurnost u poslovanje preduzetnika, upravo zbog toga što ne postoji garancija prolaska i da neće zavisti od odluka inspektora koji vrše kontrolu.

„Preduzetnici koji rade sa domaćim klijentima, a smatraju da padaju Test samostalnosti su se uglavnom kod njih i zaposlili. S druge strane, preduzetnici koji rade sa inostranim klijentima nemaju ovu opciju, pa su uglavnom upravo oni otvarali DOO društva kako bi prilagodili svoje poslovanje,“ kažu naši sagovornici i napominju da su to uglavnom digitalci, bilo iz IT industrije, konsaltinga, edukacija i slčnih oblasti, koji rade sa strancima ili kod njih.

U pausal.rs smatraju da olakšice koje je država uvela za paušalce pomažu u zapošljavanju radnika, s obzirom da su troškovi značajno niži. Međutim, tvrde i da prema njihovom iskustvu, veliki broj paušalaca nema potrebu da zapošljava radnike, jer sav posao obavljaju sami.

Poreske olakšice takođe važe od početka godine, na njih može da računa poslodavac koji zaposli bivšeg paušalca i svakog ko je bio nezaposlen tokom 2019. i do aprila ove godine.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Zbog testa samostalnosti prelaze u DOO се појављује прво на Biznis i Finansije.

Među paušalcima u Srbiji je veliki broj IT stručnjaka koji rade za strane poslodavce. Umesto očekivanih olakšica za sektor koji se često ističe kao razvojna šansa za srpsku privredu, tvrde da im je država znatno otežala položaj.

Uredbama koje su stupile na snagu početkom godine, predviđeno je da svi paušalci moraju da prođu test samostalnosti. Uputstva su tada na skoro 100 strana objavljena na sajtu Poreske uprave. O testu samostalnosti više puta oglašavala se Digitalna zajednica Srbije. Prema njihovim podacima o prvim efektima tih mera, nešto manje od 5 hiljada IT preduzetnika ugasilo je ili prekinulo delatnost.

DOO kao privremeno rešenje

Firma za koju rade dvojica sagovornika Nove ekonomije, Vlade i Peđa je iz Švedske, ali oni žive i rade u Srbiji. Završili su Elektrotehnički fakultet u Beogradu, odsek za softvere.

Njihov poslodavac bavi se pravljenjem mobilnih aplikacija u sektoru maloprodaje. Klijenti su uglavnom iz Švedske i Amerike, Izraela, Australije.

Kako će poreznici kontrolisati samostalnost preduzetnika

Obojica su osnovali svoje firme, preko kojih rade za stranog poslodavca. U početku su poslovali kao paušalci, a sada su prešli u status Društva sa ograničenom odgovornošću (DOO).

Prema njihovim rečima, problemi su samo produbljeni epidemijom korona virusa.

Vlade kaže da ga najviše muči neizvesnost poslovanja u Srbiji, a kako naglašava, to se posebno pokazalo u vremenu dok se čekalo da se konačno objavi test samostalnosti.

„Ništa se nije znalo u vezi sa tim kako će u praksi da izgledaju ta pravila. Nismo znali kako će da izgleda test samostalnosti, niti da li se popunjava ili se vrši direktna provera od strane poreske inspekcije. Čini se kako je od strane nadležnih organa namerno plasirano malo informacija o tome, možda kako bi što više ljudi prešlo iz statusa paušalca u status Društva sa ograničenom odgovornošću“, kaže naš sagovornik.

Niko nije uvažio mišljenje samih frilensera

Njegov kolega Peđa kaže da niko nije uvažio mišljenje samih frilensera.

„Neko je zamislio kako izgleda posao frilensera, neko ko se nikada nije bavio razvojem softvera je konsultovao velike kompanije koje su dale svoje mišljenje i totalno omašio suštinu. Javnost i mali frilenseri koji su mogli da daju doprinos ovom zakonu su ostavljeni u mraku. Na kraju je vođena javna diskusija i sve se zavrsilo na tome da je zakon donet, pa ko se snađe, snašao se. Kako smo se snalazili? Prosto jedina alternativa koja je preostala testu samostalnosti bilo je osnivanje DOO, neki su to i uradili“.

Naši sagovornici ocenjuju da bi bilo bolje kada bi im se izašlo u suset sa manjim porezima, jer je pandemija smanjila obim posla.

„Uglavnom se održavaju rešenja za postojeće klijente. Opala je tražnja za novim aplikacijama i rešenjima. Najbolje bi bilo da se ukine test samostalnosti i omogući IT sektoru da se neometano razvija“.

Peđa stiče utisak da je nakon pandemije situacija znatno lošija i na domaćoj poslovnoj sceni.

„Situacija sa koronom, da se izrazim slikovito, je po mom mišjenju poslednji ekser u sanduku srpskog frilensera. Test samostalnosti je ubio malog samostalnog preduzetnika, situacija sa koronom nas je samo dokrajčila. Verovatno ću uskoro zatvoriti novootvoreni DOO, jer iako prihoda neće biti, država i dalje očekuje svoj deo. “

Večita dilema: ostati ili otići

Uslovima za dobru poslovnu klimu u svojoj zemlji, ne može da se pohvali ni treći sagovornik Nove ekonomije, koji je posao u digitalnom marketingu pronašao na drugom kraju sveta, u Singapuru, ali i dalje živi u prestonici Srbije.

„Bavimo se pružanjem korporativnih usluga klijentima iz celog sveta koji žele da otvore firmu u Singapuru i Hong Kongu. Domaće firme trude se da ponude bolje uslove, ali u poređenju sa strancima i dalje poprilično zaostaju. Plate su u gotovo 90% slučajeva ispod 1000 evra. Što se tiče testa samostalnosti, to je moglo malo suptilnije da se uradi“, kaže naš sagovornik koji se poslovima digitalnog marketinga, kao frilenser, bavi duži niz godina.

Smatra da su se problemi nagomilali i da zbog toga nisu lako rešivi.

Ljudi gube posao, gube se klijenti, zatvaraju se ili se otpuštaju radnici

Test samostalnosti pogađa samo paušalce, tako da postoje dve solucije kako rešiti problem – prebaciti firmu u DOO i time dodatno smanjiti priliv novca, ili naći uhlebljenje van granica zemlje.

Što se tiče efekata pandemije – vidljivi su u celom svetu. Ljudi gube posao, gube se klijenti, zatvaraju se ili se otpuštaju radnici, privrede tonu. Jednom rečju haos. Ne deluje da će se situacija vratiti u normalu pre prve polovine 2021, zaključuje ovaj tridesetčetvorogodišnji Užičanin, koji naglašava da definitivno planira odlazak u inostranstvo.

„Uslovi za posao i, što je još važnije, za normalan život u Srbiji, na žalost, neće se promeniti, bar ne na bolje. Oni nisu najbolji, ali nisu ni toliko loši da budem iskren. Sve zavisi od toga gde se traže klijenti, kakva je postavka firme. Sto se tiče beneficija koje država nudi programerima i ljudima iz sveta digitalnog marketinga – ako ih ima, ja ih ne vidim, pogotovo posle uvođenja testa samostalnosti.“

Vlade kaže da on, lično, ne planira odlazak iz zemlje, osim ako se, kako dodaje „trend državne nebrige prema IT sektoru u vidu loše donetih mera nastavi i ubuduće“.

Sa druge strane, Peđa odlazak vidi kao neko dugoročno rešenje.

„Ja nisam Don Kihot da se borim protiv vetrenjača. Pokušali smo, videli da nije bilo sluha za sitne preduzetnike koji rade isključivo za inostrane klijente i to je to.“

Među paušalcima u Srbiji je veliki broj IT stručnjaka koji rade za strane poslodavce

Prema anketi „Zajedno kroz krizu“ koju su zajedno sproveli Privredna komora Srbije i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, kriza se, zbog pandemije, iz ugostiteljstva, kreativne industrije, saobraćaja i skladištenja, prelila i na IT sektor i industriju.
koji je uveden kako bi se definisao rad paušalaca, mnogi frilenseri u Srbiji opterećeni su dodatnim brigama u vezi sa porezima. Međutim, na sve te muke dodatnu glavobolju zadaje i pandemija.

Među paušalcima u Srbiji je veliki broj IT stručnjaka koji rade za strane poslodavce. Umesto očekivanih olakšica za sektor koji se često ističe kao razvojna šansa za srpsku privredu, tvrde da im je država znatno otežala položaj.

Uredbama koje su stupile na snagu početkom godine, predviđeno je da svi paušalci moraju da prođu test samostalnosti. Uputstva su tada na skoro 100 strana objavljena na sajtu Poreske uprave. O testu samostalnosti više puta oglašavala se Digitalna zajednica Srbije. Prema njihovim podacima o prvim efektima tih mera, nešto manje od 5 hiljada IT preduzetnika ugasilo je ili prekinulo delatnost.

Чланак Test samostalnosti još teži sa koronom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se navodi u pismu, predlog je da se primena testa samostalnosti pomeri za 01. jun ove godine, a da se olakšice koje se uvode u pogledu zapošljavanja kvalifikovanih novozaposlenih lica predviđene članom 17. gore pomenutog zakona mogu iskoristiti do:

30. septembra 2020. za bivše preduzetnike koji prelaze u radni odnos, a koji na osnovu zakona mogu steći status kvalifikovanog novozaposlenog i do

30. marta 2021. godine za lica koja su nezaposlena, a koja spadaju u kategoriju kvalifikovanih novozaposlenih lica i za koje poslodavac može dobiti olakšicu.

– Verujemo da je, donošenjem navedenih zakonskih odredbi povećan broj ljudi koji se kreće po državnim organima od Poreske Uprave,sudova pa do Agencije za privredne registre i Penzijskog i invalidskog fonda osiguranja, kako bi regulisali svoj radnopravni status. Usled velike koncentracije ljudi, raste mogućnost širenja virusa i povećanja broja obolelih – navodi se u pismu.

Izvor: Ekapija

Чланак Predlog je da se primena testa samostalnosti pomeri za 01. jun ove godine се појављује прво на Biznis i Finansije.