Devojčica Jana je progovorila pre navršene prve godine, ali njeni roditelji su to prihvatili kao uobičajeno a ne kao prirodni dar. Kada je prohodala, puštali su je da se po ceo dan igra s drugom decom i jurca naokolo, bez ikakvog usmeravanja u razvoju njenih sposobnosti. Tek kada se pokazalo da Jana stalno pobeđuje drugu decu u trčanju, dali su mnogo novca za skupe treninge i opremu u nastojanju da razviju ovaj njen talenat.

Jana je posle nekog vremena izgubila interesovanje za trčanje i izrazila želju da uči da svira klavir. Iako se potvrdilo da je nadarena za muziku, njeni roditelji nisu hteli ponovo da troše pozamašne svote za još jedan ćerkin hir koji bi uskoro mogla da zameni drugim i nisu je upisali na časove klavira. Zbog ovakve odluke svojih roditelja, Jana nikada u životu nije sela za klavir niti se bavila muzikom.

Šta bi se desilo da su oni odmah po Janinom rođenju zatražili da se ispitaju njena genetska preimućstva? Nauka bi otkrila da Jana ima izraziti dar za muziku i pre nego što bi navršila prvu godinu života. Janini roditelji bi odmah počeli da razvijaju ovaj njen talenat, okružujući je muzikom i kupujući muzičke igračke. Sa navršene tri godine počela bi da pohađa časove muzike, sa sedam godina bi postala muzičko čudo od deteta, a sa deset bi počela da komponuje.

Navedeni tekst je deo promotivnog materijala malezijske kompanije „Map My Gene“, specijalizovane za izradu „instant“ genetskih testova. Reklame slične sadržine sve više dobijaju roditelji u mnogim zemljama i od drugih preduzeća ili ustanova koje se bave genetskim testiranjem.

Poruka je da za budući uspeh deteta nije dovoljno da roditelji sruče gomilu novca u najelitnije škole, već je najbitnije da na vreme uoče u čemu njihovo dete može biti najbolje zahvaljujući genetskim predispozicijama. I da zato sruče gomile novca u genetska testiranja koja će usmeriti život njihove dece na način kako je to nekada u socijalizmu radila takozvana planska privreda.

Spremam dete za predatora

Od kako je sveta i veka, najveći broj roditelja nastoji svim silama da svojoj deci omogući bolji život od sopstvenog. Na pitanje šta je bolji život, Sjedinjene Države su kao dosadašnji predvodnik u savremenoj globalizaciji nametnule odgovor da u životu možete biti samo pobednik ili gubitnik. Merilo za to u koju grupu spadate je takođe vrlo isključivo – to koliko ste bolji od drugih presudno zavisi od broja cifara na vašem bankovnom računu.

U džungli koja se sada zove globalno tržište, takmičarska pravila su bespoštedna. Stoga se roditeljima potura stav da njihov glavni zadatak više nije da pomognu svom detetu da odraste u odgovornog čoveka sa moralnim integritetom, već u talenat za koji će se otimati svi i koji će drugima nametati sopstvene uslove, umesto da mu drugi otimaju poslove i diktiraju kako će zarađivati za život.

U takvim okolnostima, roditeljska ljubav može odvesti na stranputicu ako se dete ne posmatra kao dugogodišnji projekat. U tom projektnom zadatku nije dovoljno samo to da se upis u željenu obrazovnu ustanovu postavi kao pitanje života ili smrti, nego je potrebno iskoristiti sve prednosti koje nudi savremena nauka zahvaljujući naprednim genetskim tehnologijama.

Navedeno je u suštini ono što propagira američka kompanija „BabyGenes“, nudeći roditeljima ispitivanja oko 170 gena koji mogu da oblikuju budući život njihovog deteta. Informacije se odnose na mnoštvo životnih aspekata, počev od zdravstvenih na koje su roditelji i najosetljiviji. Mogu da dobiju pravovremene dijagnoze o podložnosti njihove dece različitim fizičkim i mentalnim bolestima, o sklonostima u ishrani, potencijalnim alergijama….

Pored toga, ispituju se geni „odgovorni“ za određene talente i veštine, pa sve do stvari koje sa nama laicima čine sporedne ali po tvrdnjama stručnjaka i te kako vredi izdvojiti novac i za njih, poput procena da li je dete dnevni ili noćni tip.

Najozbiljniji takmac u podrivanju američke hegemonije, Kina, shvatila je da su naučna istraživanja u oblasti veštačke inteligencije i genetičkog inženjeringa ključ za pobedu u borbi za budućeg svetskog predvodnika. Kina velikom brzinom postaje dominantna sila u sakupljanju ogromnog broja podataka, neophodnih za nova otkrića o funkcionisanju gena.

Uporedo se otvaraju zdravstveni centri za genetska testiranja, koji obećavaju roditeljima da sa velikom sigurnošću mogu da predvide budućnost njihove dece. Ove ustanove tvrde da mogu precizno da odrede dečije talente u preko 30 različitih oblasti, od matematike do sporta. Neki roditelji u Kini sada plaćaju oko 1.500 dolara za genetski test pod nazivom „myBabyGenome“, a koji ukazuje na 950 gena povezanih s rizicima od bolesti, na 200 koji su povezani sa reakcijama na lekove i na 100 gena koji utiču na fizičke i karakterne osobine.

Perverzno priznanje Hitleru

Za razliku od reklama, renomirane medicinske ustanove širom sveta upozoravaju da ovakvi genetski testovi za sada mogu samo da utvrde neke rizike od monogenetskih mutacija, ali ne i da pouzdano predvide bilo kakve opšte karakteristike u fizičkom i mentalnom razvoju deteta.

Ali pritisak na roditelje da u globalnoj areni obezbede što bolju takmičarsku poziciju svojoj deci, koristi sve veći broj biotehnoloških kompanija da im ponude „instant“ genetske testove za potomstvo, iako njihovi rezultati nisu dovoljno dokazani jer su zasnovani na tehnologiji koja je i dalje nepouzdana. U svemu ovome je svakako najspornije poigravanje sa nedovoljno utemeljenim prognozama o budućim zdravstvenim rizicima po dete, no i druge projekcije „može biti a ne mora“ mogu da nanesu ogromnu štetu.

Brojne dileme koje se javljaju oko primene genetičkog inženjeringa su možda najvidljivije upravo u ovakvim situacijama, kada se manipuliše roditeljskim osećanjima, a posebno strahovima. Iz ovih razloga, neke države poput Nemačke i Francuske, zabranile su direktnu prodaju „instant“ genetskih testova dok se oni ne razviju do nivoa koji obezbeđuje proverene informacije. No, kada se to i postigne, ostaje pitanje gde je granica između boljitka i zloupotrebe?

Kao i kod svake nove tehnologije, i kod genetičkog inženjeringa se u prvi plan ističu moguće dobrobiti za čovečanstvo. Malo ko se ne bi saglasio sa ciljem da se ulaže u nauku koja će pomoći da se pravovremeno reaguje kako bi se izbegle teške bolesti kod dece ili makar znatno popravio kvalitet života obolelih mališana. Ali kako odrediti finese između onoga što se čini radi poboljšanja zdravlja i genetskih intervencija koje se sprovode u nameri da se „proizvede“ superiorni pojedinac?

Ako to postane preovlađujuća medicinska praksa, šta će biti sa decom čiji roditelji nemaju finansijskih mogućnosti za ovakve intervencije? Čak i da one postanu svima dostupne u dalekoj budućnosti, da li će u društvu koje bi usvojilo vrednosti o programiranju sve naprednijih generacija roditelji uopšte imali izbor da od sopstvenog deteta ne prave robota?

I na kraju, nije nikakva teorija zavere ono na šta upozoravaju mnogi priznati genetičari, da će „poboljšani“ pojedinci početi da traže partnere isključivo među onima sa sličnim genetskim izmenama. Ukoliko se pravovremeno ne nađu i ne usaglase mehanizmi za sprečavanje nekontrolisane primene genetičkog inženjeringa, nauka može na jedan krajnje perverzan način odati priznanje Hitleru da je zapravo bio „neshvaćeni vizionar“, a ne jedan od najvećih monstruma u ljudskoj istoriji.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Ben White, Unsplash

Чланак Genetički inženjering i roditeljstvo: Hakovanje potomaka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podsećamo, postoje i PCR testovi za koje se uzima bris iz grla i njihova cena u državnim laboratorijama je 6000 dinara.

Dozvolu za serološka ispitivanja na koronavirus dobilo je 27 privatnih laboratorija, rečeno je za taj list u Ministarstvu zdravlja.

Kada je u svim kovid ambulantama i zavodima za javno zdravlje od 1. jula omogućena ta vrsta testiranja na lični zahtev, propisana je i jedinstvena cena od 1.200 dinara.

Serološko testiranje bilo je skuplje jedino u Institutu za primenu nuklearne energije (INEP), koji je naplaćuje 3.000 dinara i to opravdava činjenicom da primenjuje nešto drugačije testove nego ostale državne laboratorije.

Privatnici, međutim, samostalno određuju cenu serološkog testa, pišu Večernje novosti.

Tako je u jednoj od najvećih beogradskih privatnih zdravstvenih ustanova serološki test 3.900 dinara, a visoku cenu oni su objasnili time da rade antigensko testiranje.

U drugoj, takođe, velikoj beogradskoj privatnoj klinici serološki test je još skuplji i košta 4.500 dinara i oni rade test na oba antigena, na IgG koji pokazuje da li je osoba bila u kontaktu sa virusom i ima imunitet, i IgM antitela čije prisustvo u krvi ukazuje na aktivnu infekciju.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак U privatnim labaratorijama brzi testovi na Covid19 nekoliko puta skuplji nego u državnim се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema izjavama stručnjaka, sada je znatno više asimptomatskih pacijenata, to jest onih koji nemaju nikakve ili samo blage simptome. Ukoliko neko sumnja da je zaražen, jedini način da sazna da li je oboleo ili nije, jeste da uradi test.

Evo kakva je procedura…

Prva opcija:

Ako se u Beogradu, jeste Gradski zavod za javno zdravlje Beograd. Ipak, ako je suditi po obaveštenju koje su ostavili na svom sajtu, to u ovom trenutku nije moguće zato što su termini za jun popunjeni.

Kako se navodi na sajtu ove ustanove, zakazivanje za jul će se obavljati od 29. juna i to putem mejla info@zdravlje.org.rs u kojem treba ostiti svoj broj telefona kako bi vas kontaktirali oko preciziranja termina.

Pre nego što dobijete termin i zaputite se u Institut, treba da uplatite 6.000 dinara na poseban žiro račun, a kako izgleda uplatnica za građane Srbije, ali i one koji dolaze iz inostranstva možete videti na slikama ispod.

Druga opcija:

Druga opcija je brža u ovom trenutku – a to su domovi zdravlja, kako u Beogradu tako i širom Srbije. Svaki od njih vrši PCR testiranje na korona virus na lični zahtev. Gužve su i tamo, a da biste ih predupredili neophodno je da pozovete 011/3620-000 ako se testirate u Beogradu.

Produženo je radno vreme kovid ambulanti u svim domovima zdravlja i ambilante će radnim danima raditi od 7 do 20 sati, a vikendom od 8 do 18 časova. Dve u Beogradu rade i celu noć. One se nalaze u Cara Dušana 176 (Zemun) i Ulici Čarli Čaplina 18 (Palilula).

Inače, u Domu zdravlja Palilula za sada se zakazuje testiranje za dva dana od poziva, a slično je u domovima zdravlja Vračar i Voždovac – i tu se od dana zakazivanja do termina za testiranje čeka po dva-tri dana.

Gotovo u svim domovima zdravlja postoje kovid ambulante koje primaju ljude na testiranje.

Ako imate simptome…

Građani koji imaju simptome respiratornih infekcija ili simptome oboljevanja od korona virusa – povišena temperatura, kašalj, bol u grlu, treba da se najpre jave u posebnu ambulantu (kovid ambulanta) matičnog doma zdravlja.

U tim ambulantama će, kako kažu u Ministarstvu zdravlja, svakome sa navedenim simptomima biti urađena dijagnostika, odnosno rentgenski pregled pluća, krvna slika, izmerena temperatura, urađen brzi test.
„Tek nakon toga, i uz konsultaciju sa lekarima iz doma zdravlja, građani treba da se jave u trijažnu službu Кlinike za infektivne i tropske bolesti КCS ili КBC ‘Bežanijska kosa’, gde će lekari navedenih zdravstvenih ustanova odrediti dalji način lečenja“, navode u Ministarstvu zdravlja.

Napominju da nijedan ovakav pacijent ne treba i nije neophodno da prvo pozove telefonom dom zdravlja, već se odmah javlja lekarima u posebnim ambulantama, gde mu se obavlja pregled.

Prethodnih dana zabeležen je povećan broj građana koji su direktno dolazili u prijemnu ambulantu Klinike za infektivne i tropske bolesti, i to bez ikakvih simptoma ili sa simptomima drugih oboljenja, koja se lako i efikasno dijagnostikuju i leče u domovima zdravlja, navode.

„Važno je da svi kovid suspektni građani, u cilju brže i efikasne trijaže, poštuju ovu proceduru i prvi pregled obave su svom domu zdravlja, u kovid ambulanti“, poručuju iz resornog Ministarstva.

U Ministarstvu nagalašaju da nikako ne treba ići u Infektivnu kliniku KCS, gde se ovih dana stvaraju velike gužve, već da svi prvo treba da se upute ka kovid ambulatni u svom matičnom domu zdravlja.

Izvor: Blic

Чланак Procedura kojom treba ići ukoliko želite proveriti da li ste zaraženi korona virusom се појављује прво на Biznis i Finansije.