Odobravanjem ovog belog papira Srbija dobija prvi digitalni token pod nazivom Finspot faktoring token ili skraćeno FIN.

Kako je objasnila HOV, beli papir predstavlja dokument, sličan prospektu kod postupka izdavanja hartija od vrednosti, a koji je izdavalac obavezan da objavi i koji sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima.

Omogućava investitorima da donesu utemeljenu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu.

Digitalni token je vrsta digitalne imovine i označava nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava. Može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge.

Finspot faktoring token imaocu daje pravo na ulaganje u jedan ili više ponuđenih investicionih indeksa (ukupno četiri indeksa) koji predstavljaju deo portfolija Finspota. Investicioni indeksi se razlikuju u zavisnosti od roka dospeća i visine kamatne stope, te imalac FIN-a koji je uložio svoje tokene u neki od investicionih indeksa, ima pravo na kamatu po fiksnoj kamatnoj stopi koja dospeva i koja se obračunava po stopi navedenoj u izabranom investicionom indeksu.

Ulaganjem FIN-a u određeni investicioni indeks, imalac postaje investitor i opredeljuje se za visinu kamatne stope (od sedam do 10 odsto u zavisnosti od roka dospeća indeksa) i za vremenski period ulaganja, odnosno datum dospeća indeksa (od tri do 12 meseci).

Nadzor  poveren  Narodnoj banci Srbije

Nakon datuma dospeća indeksa u koji je investiran FIN, investitoru se vraćaju uloženi FIN-ovi njihovim prenosom u njegov blokčejn novčanik, a ostvareni prinos kamate se uplaćuje u dinarima na račun investitora. FIN-ove koji su vraćeni nakon datuma dospeća indeksa, investitor može ponovo iskoristiti za ulaganje u nove investicione indekse koji tada budu u ponudi ili može prodati tokene za dinare i to isključivo izdavaocu ovih digitalnih tokena.

Posle odobrenja Кomisije, izdavalac će najkasnije do početka inicijalne ponude digitalnih tokena objaviti beli papir na svojim internet stranama. Inicijalna ponuda za upis i uplatu FIN-ova će trajati 14 dana od dana objave početka njihove inicijalne ponude na internet stranici www.finspot.rs.

Srbija je među prvim zemljama u svetu koje su, zahvaljujući usvajanju Zakona o digitalnoj imovini, stvorile regulatorni okvir za oblast digitalne imovine, obezbeđujući jasan okvir i pravnu sigurnost i izvesnost za investitore i korisnike digitalne imovine, istakla je Komisija.

Nadzor nad primenom ovog zakona poveren je Narodnoj banci Srbije i Кomisiji za hartije od vrednosti, s obzirom na to da Zakon prepoznaje dve vrste digitalne imovine: virtuelne valute i digitalne tokene.

Digitalni tokeni su, po oceni Komisije, posebno značajni kao vid alternativnog finansiranja mladih i inovativnih kompanija – startapova.

Izvor: Beta

Foto; Pixabay

Чланак Srbija dobija prvi digitalni token се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova kompanija je razvila online faktoring i sada razvijaju modul za tokenizaciju.

Digitalni tokeni su zapisi na blokčejn mreži koji predstavljaju neko pravo u stvarnom fizičkom svetu. To pravo može biti pravo na određenu uslugu, na vlasništvo ili učestvovanje u uspehu nekog zajedničkog poduhvata.

– Kao što je nekada za papirni novac ili menicu, dok je postojao zlatni standard, važilo da će banka donosiocu novčanice isplatiti protivvrednost u zlatu, tako i donosilac digitalnog tokena može da potražuje od izdavaoca neku vrednost (monetarnu ili uslužnu), u zavisnosti od prirode samog tokena i prirode posla izdavaoca. Pandan digitalnom tokenu u fizičkom svetu je akcija. Digitalna svojina je širi pojam od digitalnih tokena, jer podrazumeva i virtuelne valute. Virtuelne valute su su digitalni zapisi na blokčejn mreži koje korisnici mogu prihvatati kao sredstvo razmene vrednosti. Pandan virtuelnoj valuti u fizičkom svetu je papirni novac – objašnjava Ognjen Kurtić.

Novi zakon o digitalnoj svojini doneo je brojne olaksice.

– Doneo je olakšice u smislu jasno definisanih pravila i nadležnosti. Sada je jasno šta je sve potrebno da jedna kompanija uradi kako bi izdala svoje digitalne tokene. Na primer, tačno je definisana sadržina dokumenta kojim se digitalni token definiše (takozvani beli papir) i procedura kojom se javnost obaveštava o incijlanoj ponudi tokena. To regulisanje će imati značajan uticaj na kvalitet tokena koji će biti izdavani, što će doprineti tome da krajnji kupci budu zaštićeni. Do sada ovo tržište nije bilo zvanično regulisano a od sada će to biti Narodna Banka Srbije ili Komisija za hartije od vrednosti, u zavisnosti od toga o kakvom tipu digitalne imovine se radi – objašnjava Kurtić.

Ovim zakonom jasno se definiše da tokeni mogu biti zakonsko sredstvo plaćanja, ali da nemaju pravni status novca ili valute. To znači da ćete moći da ih koristite kao sredstvo plaćanja ali da njihovu vrednost ne garantuje centralna banka ili druge javne ustanove.

– Virtuelne valute i digitalni tokeni se baziraju na kriptografskim, matematičkim i softverskim principima koju obezbeđuju da one ne mogu biti krivotvorene, odnosno, da osnovna pravila po kojima ona funkcionišu, a koja su definisana prilikom njihovog stvaranja ne mogu da budu izmenjena od strane bilo koga u budućnosti. Iako je to ogromna inovacija u odnosu na tradicionalne finansijske instrumente, ona ne može da garantuje da neko ne može da ih zloupotrebi. Možemo biti sigurni onoliko koliko vremena uložimo u to da proverimo kako osnove postulate na kojima konkretna virtuelna valuta ili digitalni token počivaju, tako I izdavaoce koji stoje iza njih – kaže Jovan Milovanović.

Da su digitalni tokeni zapravo budućnost, potvrđuje nam Milovanović.

– Virtuelne valute i tokeni nam omogućavaju da prenesemo vrednost putem interneta, bez posrednika I bez poznavanja granica. Takođe, omogućavaju mašinama (računarski programima) da upravljaju i raspolažu vrednošću po unapred definisanim pravilima, što donosi potpuno nove mogućnosti čuvanja, stvaranja I deljenja vrednosti. One su prirodan nastavak globalnog umrežavanja koje je doneo internet I kao takve će sigurno biti deo naše budućnosti – zaključuje on.

Чланак Novi zakon o digitalnoj svojini će jasno definisati pravila се појављује прво на Biznis i Finansije.