Čak i onima koji nisu prethodno koristili te usluge, banka je obezbedila instaliranje mobilne aplikacije bez dolaska u ekspozituru, omogućivši kratku obuku online. Dodatno, otvorene su i posebne telefonske linije kako bi novi korisnici što brže prešli na digitalno obavljanje bankarskih transakcija.

Feza Tan, predsednica Izvršnog odbora UniCredit Banke je ovim povodom izjavila: „Prema analizama korišćenja mobilnog bankarstva UniCredit Banke, broj trasnakcija tokom marta, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, zabeležio je rast od 71%, dok je broj registrovanih korisnika ove usluge porastao za 30%. Takođe, zahvaljujući našoj mreži multifunkcionalnih bankomata na kojima je moguća i uplata pazara, zabeležen je rast volumena uplata za oko 25%, čime smo podržali male privrednike i zanatlije u svakodnevnom obavljanju bankarskih poslova. Takođe bih želela da pomenem i pravoremene reakcije i proaktivne mere Narodne banke Srbije sa ciljem da se sačuva stabilnost finansijskog sistema i da se pruži podrška građanima, penzionerima i privredi. Važno je da istaknem da su zajedničkim snagama banke nastavile da uslužuju klijente i zahvaljujući kontinuitetu poslovanja mi smo spremni da se lako prebacimo na novo poglavlje.“

UniCredit Banka se vrlo brzo prilagodila novonastaloj situaciji, jer je u prethodnom periodu uložila značajna sredstva i vreme za unapređenje digitalnih kanala. Takođe, naši najstariji sugrađani penzije, obnovljene kartice i čekove dobijaju na kućnu adresu. Na ovaj način banka je pokazala da je sposobna da se uhvati u koštac sa svim izazovima, da se prilagodi svakoj nepredviđenoj situaciji i da nauči nešto novo.

Чланак Rast broja transakcija putem mobilnog bankarstva za 71% се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da, u skladu sa Zakonom o bankama, odobravanjem pozajmica kao poslovnom delatnošću, to jest davanjem kredita, mogu da se bave samo banke, a izuzetno i drugi subjekti kada su za to jasno ovlašćeni zakonom. To je, na primer, slučaj sa Fondom za razvoj, u skladu sa zakonom kojim se uređuje ovaj fond.

“Od 1. oktobra 2015, a na osnovu Zakona o platnim uslugama, davanjem kredita mogu se baviti platne institucije, institucije elektronskog novca i javni poštanski operator JP „Pošta Srbije”, pri čemu ove institucije mogu pružati navedenu platnu uslugu i preko zastupnika. To je pravno lice ili preduzetnik koji na osnovu pisanog ovlašćenja ovih institucije pruža jednu ili više platnih usluga u skladu sa Zakonom o platnim uslugama i koji može početi s radom tek na dan donošenja rešenja NBS o upisu zastupnika u registar platnih institucija. Ova lica su dužna da građanima pruže informaciju o tome da nastupaju u ime i za račun platne institucije i da im dostave ili učine dostupnim sve neophodne informacije o platnim uslugama koje su ovlašćeni da pružaju”, kažu u centralnoj banci Srbije.

Međutim, vrste kredita koje ove institucije mogu da odobravaju vrlo su ograničene: moraju biti povezane s izvršenjem konkretne platne transakcije – na primer, tako što bi se za određeno plaćanje upotrebila kreditna kartica – i mogu se odobravati isključivo na period do 12 meseci iz kapitala platne institucije. Specifičnost ove vrste kredita ogleda se, dakle, u tome što se ona odobrava isključivo za izvršenje konkretne platne transakcije, a ne tako što bi se određeni iznos novčanih sredstava stavio na raspolaganje korisniku kredita, koji bi potom taj iznos mogao da koristi za različite namene – na primer, za više novih transfera odobrenja, podizanje gotovog novca, oročavanje celog ili dela primljenih novčanih sredstava…

“Zbog toga ističemo da su za pružanje ove usluge građanima do sada dozvolu dobile samo dve platne institucije. Napominjemo da je poslovanje pomenutih novih pružalaca platnih usluga – platnih institucija i institucija elektronskog novca detaljno uređeno i korisnici njihovih usluga su u potpunosti zaštićeni kroz režim licenciranja i nadzora koji nad njima sprovodi NBS. S druge strane, ako bi se određeni subjekti mimo pravila koja smo naveli bavili odobravanjem pozajmica, to jest kreditiranjem, tada bi se radilo o neovlašćenom kreditiranju”, kažu u NBS.

Takvi slučajevi su kada neko unovčava čekove uz naplatu provizije ili daje novac u zamenu za sredstvo obezbeđenja i uz određenu kamatu. Takođe, jedan broj privrednih društava nudi građanima investiranje novca u reklame kojima se garantuje isplata dobiti. Zakonom o bankama je propisano da se niko osim banke ne može baviti primanjem depozita, davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovlašćen zakonom. Obavljanje delatnosti kreditiranja bez izričitog zakonskog ovlašćenja ili primanja depozita bez dozvole NBS zakonom je definisano kao krivično delo.

Dakle, samo banka koja ima dozvolu za rad koju je izdala NBS može da se bavi davanjem kredita i primanjem depozita. Pod određenim uslovima i uz prethodnu njenu dozvolu, kredite radi izvršavanja platnih transakcija mogu odobriti i platne institucije i institucije elektronskog novca. Smisao zakonskih ograničenja jeste da se zaštite građani i spreči da se ovim poslovima bave lica koja ne ispunjavaju minimalne kadrovske i tehničke uslove i ne raspolažu kapitalom kojim garantuju povraćaj novca, niti ih kontroliše neka institucija.

Izvor: Bankar.rs

Чланак Kreditiranje privrede i građana moguće je i preko dve platne institucije се појављује прво на Biznis i Finansije.