U okviru prvog panela, razgovor je bio posvećen značaju transparentnosti za sprečavanje i borbu protiv korupcije. Događaj je otvorila Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka Partnera Srbija koja je ukratko predstavila stanje u oblasti pristupa informacijama. Ona se osvrnula na Ustavnu reformu i usvajanje pravosudnih zakona, kao i izmene strateškog okvira koji uređuje borbu protiv korupcije.

Kada je reč o primeni izmenjenog Zakona o pristupu informacijama glavni utisak Nemanje Nenadića iz Transparentnosti Srbija je da se stvari nisu poboljšale onoliko koliko su se nadali i da je ćutanje uprave najčešća situacija u praksi.

Slavoljupka Pavlović iz službe Poverenika ukazala je učesnicima da se pravo na pristup informacijama ranije jako teško ostvarivalo bez intervencije Poverenika, ali nakon rešenja Poverenika po žalbi, tražioci su na kraju ipak dolazili do informacija.

Mila Josifovska Danilovska iz Metamorphosis fondacije, Severna Makedonija, dala je osvrt na uticaj procesa EU integracija na transparentnost vlasti u zemljama Zapadnog Balkana. Njen zaključak je da su sve zemlje deklarativno otvorene i transparentne, ali da na situaciju u praksi utiče i kontinuirana politička nestabilnost i politička volja da se pozabave ovom temom.

Andrija Mladenović iz Centra za evropske politike predstavio glavne probleme kod transparentnosti javnih nabavki, a oni se odnose na klijentelizam, prilagođavanje tenderskih procedura, konflikte interesa i izmene ugovora u fazi implementacije gde može i doći do najviše malverzacija.

Panel o značaju transparentnosti pravosuđa za pristup pravdi i jačanje poverenja građana u rad pravosuđa je otvorila Sofija Mandić iz CEPRIS-a koja je ujedno i moderirala događaj. Ona je ukazala da se bitka za vladavinu prava vodi pre svega na terenu pristupa informacijama.

Kristina Kalajdžić iz Partnera Srbija osvrnula se na transparentnost u oblasti pravosuđa i njen zaključak je da institucije ne izlaze proaktivno u javnost i ne organizuju konferencije za medije. Curenje podataka sa druge strane vrlo je primetno, naročito ka tabloidnim medijima.

Predrag Milovanović, član Visokog saveta tužilaca predstavio je kako zaposleni u tužilaštvu vide odnos sa javnošću. Sada postoji javnost sednica Visokog saveta tužilaštva, kroz uživo prenose na sajtu. Ovo je ušlo i u Poslovnik o radu i time postalo i zakonska kategorija, što je značajan pomak u praksi.

Bojana Jovanović, iz KRIK-a, ukazala je da ne postoji nikakva proaktivna transparentnost, sem saopštenja. Jako je retko da neko iz pravosuđa pristane na intervju sa istraživačkim medijima. Informacije ne cure, informacije se plasiraju sa jasnom namerom da proizvedu određenu posledicu. Politički uticaj je i u pravosuđu dosta primetan, bira se o kojim slučajevima ćemo pričati, a koje ćemo da guramo pod tepih i krijemo.

Robert Sepi (TS) osvrnuo se na postupke pred upravnim sudom i šta bi trebalo popraviti kako bi pravosuđe bilo transparentnije. Postoji problem sa organima protiv čijih rešenja nije moguće uložiti žalbu Povereniku. Upravnom sudu je podneto 48 tužbi protiv ovih sedam organa, a na drugom mestu nalazi se Vrhovni kasacioni sud, što jasno pokazuje da pravosudni organi nisu transparentni koliko bi trebalo.

Panelisti su se osvrnuli i na reformu pravosuđa i kako građani mogu da utiču na taj proces. Kristina Kalajdžić smatra da civilni sektor i građani ne bi trebalo da budu ti koji ubeđuju najviše pravosudne organe da budu transparentni, već bi oni sami to trebalo da čine po proaktivnoj osnovi. Civilni sektor je bio aktivan u procesu donošenja novih pravosudnih zakona, a transparentnost nije obuhvaćena reformom pravosudnih zakona, jer je ona „već regulisana zakonom i podzakonskim aktima“. Već sada imamo Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaštva (VST) koji donose dva interna akta gde jedan odlučuje da reguliše i propiše obavezno snimanje i emitovanje sednica, dok se VSS i dalje nije odlučio na taj korak. Predrag Milovanović se složio da su VSS i VST nosioci dalje pravosudne reforme i ukazao da postoje pojedinci unutar institucija koji se bore za odgovoran rad organa javne vlasti. Stav Bojane Jovanović je da bi javno objavljivanje imena tužilaca, sudija i postupajućih sudija konkretnih predmeta doprinelo njihovoj većoj odgovornosti za ono što rade. Ona smatra da su novinari važna zona između pravosuđa i samih građana.

Чланак Nedostatak proaktivne transparentnosti institucija – otežan pristup informacijama od javnog značaja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Primeri koje su učesnici panela „Nadzor i etika u upotrebi veštačke inteligencije“ izneli su primena biometrijskog nadzora, sistem socijalnih karata, dalja digitalizacija javnih usluga, ali i „fetišizacija“ digitalizacije, njeno formalno uvođenje u funkcionisanje javnog sektora, po svaku cenu, umesto istinskog rešavanja problema građana.

Moderator panela bio Vukašin Petrović iz DTI, a učesnici Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Danilo Ćurčić, Koordinator programa „A11 Inicijativa za socijalna i ekonomska prava“, Sanja Stanković, pravni savetnik, Odeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji. Učesnici su se složili da je neophodna saradnja svih sfera društva, privatnog i javnog sektora, kao i organizacija civilnog društva.

Iskustva svoje zemlje kada je u pitanju problematika zaštite podataka iznela je pre početka panela Sesil Skat ispred holandskog organa za zaštitu podataka. Prema njenim rečima, prilikom apliciranja za vize, građani su ostavljali svoje podatke koji su osetljive prirode, a koji su mogli da budu zloupotrebljeni, pa su bila neophodna drugačija rešenja. Radili su na zadacima da se to popravi, ali i dalje se bore da reše problem softvera koji je postavljao suvišna, lična i pitanja sklona zloupotrebi. Kao rešenje napravljen je državni program i oformljena administracija koja će se baviti problemima veštačke inteligencije, sa budžetom od 2,75 miliona evra.

Kršenja prava od strane algoritama teže se primećuje

Po rečima Brankice Janković, poverenice za zaštitu ravnopravnosti, efekti automatizacije i veštačke inteligencije su značajni za društvo. Napomenula je da to pitanje posebno dobilo na značaju tokom kovida 19, kada smo se svi uverili u potencijalne opasnosti i moći tehnologije.

– Kršenja prava od strane algoritama teže se primećuje nego kada je diskriminator fizičko lice – rekla je Janković. – Često nismo svesni da je došlo do neke povrede prava, kao i da konkretni algoritam tako sačinjen u jednom trenutku može da pogodi mnogo veći broj ljudi, nego kada se odlučuje u pojedinačnim slučajevima. Očigledan primer je kod nas kada je u pitanju primena Zakona o socijalnoj karti.

Da bi se sprečila marginalizacija društvenih grupa koje su najugroženije, među kojima su starija lica i invalidi, poverenica je istakla da je koordinacija svih društvenih aspekata prioritet. Cilj je da se kroz buduće aktivnosti spreči isključivanje najugroženijih građana kojima je pomoć najpotrebnija i kod kojih su zloupotrebe najčešće. Ona je podvukla da su dosadašnja iskustva pokazala da se najveće zloupotrebe dešavaju u sferi javnog, a ne privatnog sektora.

Kako je Vukašin Pavlović podsetio, Vlada Srbije je u decembru pripremila Etičke smernice za razvoj i korišćenje veštačke inteligencije, dok je prošle godine donela Zakon o socijalnim kartama. Danilo Ćurčić, Koordinator programa u organizaciji „A11 Inicijativa za socijalna i ekonomska prava“ smatra da se Vlada ne pridržava svojih smernica, tokom sprovođenja Zakona.

– Odlučivanje u okviru socijalnih karti nije transparentno. Nemamo tačne kriterijume, ne zna se koji su to podaci koji socijalnim radnicima izdaju notifikaciju šta treba da preduzmu. Dobijene notifikacije samo budu predstavljene korisniku, pa ako je odbijen, ne bude saslušan, ne može da učestvuje i ne objašnjava mu se na koji način se našao u toj socijalnoj karti.

Pitanje transparentnosti

Dodatni problem, kako smatra Ćurčić, je pitanje transparentnosti. Kako tvrdi već godinu dana ne uspevaju da otkriju na kom principu radi algoritam rangiranja i notifikacija u socijalnim kartama.

– Iz Ministarstva za rad nam kažu da nema algoritma, da socijalna karta funkcioniše sama od sebe, bez logike odlučivanja – kaže on. – Većina građana se ne žali, jer proces traje duže nego da podnesu novu prijavu. Sve to je dovelo do koalicije i saradnje između socijalnih radnika i organizacija koje pružaju pravnu pomoć. Socijalni radnici prinuđeni su da rade po notifikacijama, a znaju da je stvarna situacija korisnika drugačija, upućuju ih na organizacije civilnog društva.

Prema rečima Sanje Stanković, pravnog savetnika Odeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji, sistem informacija je pod uticajem pre svega biznisa i modela velikih platformi. Sve je učestalije odbijanje publike da gleda neprijatne vesti. Podvukla je da istraživanja i analize u regionu pokazuju da nije kriv samo algoritam, već da kvalitet vesti opada.

– U srži algoritama velikih platformi koje globalno dominiraju u produkciji i plasiranju sadržaja je profit. Takav sistem podrazumeva više oglašivača, veći angažman publike, a za to je potreban sistem prikupljanja podataka o nama, šta slušamo, gledamo, pretražujemo, kupujemo. Ti se podaci razmenjuju, kupuju, predstavljaju ogroman kapital kojim se trguje – rekla je Stanković. Kako objašnjava, tradicionalni mediji ulaze u trku sa njima, a da bi postali klikabilni gube na kvalitetu, zatim izostaje poverenje u medije, i proces se završava opadanjem pluralizma kao osnove svakog društva.

Preporuka kako da se poboljša situacija je da se podrži nezavisno novinarstvo, informacije od javnog interesa. Rešenje je, smatra ona multisektorski rad – država, privatni sektor, građani.

„Fetišiziranje“

Jedan od imperativa za budućnost koji je istaknut na panelu je da marginalizovane grupe dobiju mogućnost u dizajniranju i implementaciji veštačke inteligencije. Kako je Ćurčić objasnio, u Srbiji se dešava „fetišiziranje“ tehnologije od strane donosioca odluka sa porukom da će sve biti rešeno digitalizacijom, dok promiče činjenica da socijalno ugroženi nemaju pristup tim servisima.

Poverenica je dodala da treba sprečiti da upotreba veštačke inteligencije dovede do novih nejednakosti i takozvane digitalne diskriminacije. Podvukla je da bi paralelno trebalo da teku procesi razvoja tehnologije, ali i strategije razvoja digitalnih veština i pismenosti.

Problem je zaštita podataka o građanima, koje javne institucije uzimaju da bi mogle da im ukažu pomoć. Panelisti se slažu da je neophodan način kako se stiže do podataka, da li su obrađeni, kodirani, testirani. Stanković je dodala da je u toku velika planetarna debata o tome da li se svi podaci koje neprestano prikupljaju platforme mogu zloupotrebiti, prodati državama, kao i da je na kraju procesa odlučivanja i klika uvek čovek, a ne mašina. Kao krajnju zaštitu ističe važnost našeg Ustava i konvencijskih osnovnih ljuskih prava.

Prema rečima Vadima Paka iz Saveta Evrope, koji radi kao administrator u Sekretarijatu komiteta veštačke inteligencije, Evropa je trenutno lider u stvaranju međunarodnih pravnih mehanizama koji će služiti za pravnu regulaciju veštačke inteligencije, demokratije i zaštite prava. Taj proces je počeo 2019. godine, uz učešće mnogobrojnih učesnika, univerziteta, NVO.

Na kraju diskusije Ana Toskić Cvetinović iz organizacije Partneri Srbija je istakla da su ranije sumnje u pogledu pogrešne upotrebe veštačke inteligencije sada potvrđene primenom Zakona o socijalnoj karti, koji nam daje opipljive dokaze o posledicama primene veštačke inteligencije. Dodala je da ove greške treba popravljati i učiti na njima.

Veštačka inteligencija i tržište rada

Kako je Brankica Janković istakla, veliki je uticaj veštačke inteligencije na sve sfere života, pa i na tržište rada. Pojedina istraživanja pokazuju da ona može da doda vrednost od 16 odsto globalnoj ekonomiji do 2030. godine. Još je otvoreno pitanje da li će veštačka inteligencija dovesti do više otvorenih ili izgubljenih radnih mesta.

– Procena je da će oko 70 odsto radnih mesta u Evropi biti zamenjeno nekom inovacionom tehnologijom – kaže poverenica. – Prema svetskom ekonomskom forumu automatizacija veštačke inteligencije trebalo je da stvori 133 miliona novih radnih mesta do 2022, a da ih 75 miliona nestane. Uskoro ćemo se uveriti da li je zaista na ovaj način stvoreno 58 miliona radnih mesta. Jedan od izveštaja pokazuje da je veštačka inteligencija stvorila tri puta više radnih mesta 2018. nego što ih je ukinula.

Чланак „Nadzor i etika u upotrebi veštačke inteligencije“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Otvorenost institucija izvršne i zakonodavne vlasti se sprovodi kroz 4 tematske oblasti: transparentnost, pristupačnost, integritet i učinkovitost, a svaka od ovih oblasti sadrži niz indikatora. Princip transparentnosti podrazumeva da su organizacione informacije, budžet i postupak javnih nabavki javno dostupni i objavljeni. Pristupačnost se odnosi na obezbeđivanje i poštovanje procedura za slobodan pristup informacijama, te poboljšanje dostupnosti informacija kroz mehanizam javnih rasprava i jačanje interakcije s građanima, kroz različite e-usluge, i digitalnu komunikaciju sa građanima. Integritet obuhvata dostupnost mehanizama za prevenciju korupcije, dok se učinkovitost odnosi na praćenje i evaluaciju politika koje sprovode institucije.

U Srbiji je monitoring sproveden na uzorku koji čine Narodna skupština, Vlada, pokrajinska Skupština i Vlada, sva ministarstva (njih 21), i 44 organa uprave.

Srbija po skoro svim kriterijumima na začelju liste

Rezultati ovogodišnjeg monitoringa pokazuju da je Srbija sa 26,74% ispunjenih svih posmatranih indikatora na 3. mestu po otvorenosti institucija među četiri analizirane države regiona. Na začelju ove liste je Bosna i Hercegovina sa 21.31% ispunjenosti indikatora, dok je Crna Gora druga, a najbolje rangirana kada je otvorenost u pitanju je Severna Makedonija sa 33.14% ispunjenosti svih kriterijuma.

Kada posmatramo rezultate po vrstama institucija, situacija nije mnogo bolja.

Ukupna otvorenost kada se posmatraju svi parlamenti sve četiri države pokazuje da su naše dve skupštine najzatvorenije, ispunjavaju 43% indikatora, zatim sledi BIH sa 46, 25%, a ispred su Severena Makedonija sa 72 % i Crna Gora sa 85%. Što govori da prvorangirana država ima skoro duplo otvoreniji parlament od srpskih parlamenata.

Kada posmatramo otvorenost vlada ove 4 države, Srbija opet zauzima poslednje mesto sa procentom od 38%, dok prvoplasirana Vlada Severna Makedonija ima 82%.

Sve države ovde su prilično izjednačene kada se radi o ispunjenosti indikatora jer najlošije rangirana država, BiH, ispunjava 38%, Srbija je ocenjena sa 37%, dok najbolju ocenu ima Severna Makedonija, oko 58% ispunjenosti indikatora.

Organi uprave svih država su tradicionalno najzatvoreniji, i u ovoj kategoriji Srbija ima najlošije rezultate, pa organi uprave iz uzorka zbirno ispunjavaju 31% indikatora, dok najbolje rangirani, organi uprave Severne Makedonije ispunjavaju oko 42% svih indikatora.

Javne nabavke sa jednim ponuđačem

Ovo su samo statistički podaci i oni nam zapravo ne govore mnogo, dok ne pogledamo šta to sve naši državni organi ne ispunjavaju od standarda otvorenosti i transparentnosti pa tako: ni republička ni pokrajinska Vlada ne objavljuju agende, zapisnike i transkripte sa sednica, kao ni dokumenta koja se na sednicama razmatraju. Sajtove obe institucije odlikuje potpuno odsustvo finansijskih planova i izveštaja, završnih računa i predloga budžeta.

Trend smanjenja nivoa transparentnosti pokazale su i analize javnih nabavki medicinske opreme i materijala tokom pandemije koronavirusa. Tako su medicinske ustanove češće pribegavale pregovaračkim postupcima bez javnog poziva koji su manje transparentni, pozivajući se na hitnost situacije izazvane pandemijom. Česti su bili i postupci sa jednim ponuđačem, čak i situacijama kada je na tržištu postojao veći broj subjekata koji su mogli da daju ponudu naručiocima. Istraživanja su ukazala i na čestu praksu zaključivanja okvirnih sporazuma, nakon kojih po pravilu sledi zaključenje ugovora o javnoj nabavci, po uslovima definisanim u sporazumu. Tako, iako je u periodu pre pandemije zaključenje okvirnog sporazuma sa samo jednim dobavljačem bio izuzetak, u javnim postupcima analiziranih javnih nabavki materijala za održavanje čistoće, sanitetskog i medicinskog potrošnog materijala za potrebe COVID bolnice u Kruševcu, čak 54% njih okončano zaključenjem okvirnog sporazuma sa samo jednim privrednim subjektom. Medicinske ustanove nisu adekvatno vršile ni analizu tržišta, pa su očigledne i razlike u cenama iste vrsta dobara nabavljanih od strane različitih ustanova, kao i razlike u procenjenim i ponuđenim, odnosno ugovorenim cenama.

Autori istraživanja

U okviru Regionalnog indeksa otvorenosti mreža nevladinih organizacija: Centar za demokratsku tranziciju (Crna Gora), Zašto ne? (Bosna i Hercegovina), Fondacija Metamorfozis (Severna Makedonija) zajedno sa Partnerima Srbija, sprovodi godišnja istraživanja o otvorenosti institucija izvršne i zakonodavne vlasti u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Monitoring je prvi put sproveden 2017, i od tada se redovno sprovodi.

Foto: Sander Sammy, Unsplash

Чланак Institucije u Srbiji sve manje otvorene za građane се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je prvi korak u vraćanju poverenja u sistem nabavki kroz koji se prometuje nešto više od osam odsto BDP-a Srbije. Udruženje „Ponuđači Srbije“ i NALED podržaće Kancelariju za javne nabavke, u okviru projekta „Javno-privatni dijalog za razvoj“, da kroz obuke i izradu smernica za primenu zakona upozna što više aktera sa novinama.

– Najveći naručioci nabavki su republička javna preduzeća (128 milijardi dinara), zdravstvene i socijalne ustanove (90 milijardi), lokalne samouprave (67 milijardi), lokalna JP (65 milijardi) i organi državne uprave (63 milijarde). Reč je o novcu svih građana poreskih obveznika. Dosadašnja neadekvatna primena zakona dovodila je do ograničavanja konkurencije, demotivisanja ponuđača i smanjenja poverenja u pravni sistem.

Razmena podataka u postupcima nabavki mora se sprovoditi preko Portala

Veća konkurencija u nabavkama donosi bolji kvalitet uz niže cene, ali je u prošloj godini prosečan broj ponuđača u postupcima bio tek 2,5 što je najniže u poslednjih sedam godina i najniži prosek među zemljama regiona. O potrebi jačanja poverenja u sistem dovoljno govori i da su mnogi naručioci požurili da pokrenu nabavke pre 1. jula jer će ih primenjivati po starom zakonu – kaže Jasmina Marković, predsednica Udruženja ponuđača.

Novi zakon podrazumeva da se odsad sva komunikacija i razmena podataka u postupcima nabavki mora sprovoditi preko Portala. Na taj način biće omogućeno elektronsko podnošenje ponuda, postavljanje pitanja naručiocu, podnošenje zahteva za zaštitu prava, elektronsko otvaranje ponuda, uvid u dokumentaciju…

Pored toga što transparetnost odlazi na viši nivo jer će pregled dokumentacije biti jednostavniji, dodatne prednosti su i standardizacija postupaka što znači da će naručioci na ujednačen način sprovoditi nabavke i postupci će biti znatno ekonomičniji jer će korišćenje portala biti besplatno.

Među novinama posebno se ističe ukidanje obaveze sprovođenja nabavki za dobra i usluge do 1.000.000 dinara i radove do 3.000.000 (91% nabavki u Srbiji su velike vrednosti). Značajno je unapređena i procedura zaštite prava u postupcima.

Pokretač dijaloga o unapređenju sistema javnih nabavki je Poslovno udruženje ponuđača Srbije u okviru projekta „Javno-privatni dijalog za razvoj“ koji sprovode NALED i Republički sekretarijat za javne politike, a podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).

Чланак Novi zakon unapređuje transparentnost javnih nabavki се појављује прво на Biznis i Finansije.