Leana Tajkov je rođena u Bečeju, gde je završila osnovnu i srednju školu. Veći deo detinjstva provela je trenirajući košarku. Kako sama kaže, ovaj sport je koristila kao oruđe za sticanje obrazovanja ali i otvaranje novih mogućnosti u životu.

B&F: Zahvaljujući košarci dobili ste stipendiju za studije u SAD. Kako ste iskoristili ovu priliku?

Leana Tajkov: Imala sam nekoliko ponuda za različite fakultete ali sam odabrala onaj u Alabami, na kojem sam studirala tri godine. Poslednju godinu studija provela sam na jednom univerzitetu u Nebraski. Završila sam novinarstvo i komunikologiju, što je zahtevalo pisanje mnogih članaka i radova na jeziku koji nije moj maternji. Iako sam dobro znala engleski, jednostavno nisam mogla da se merim sa ljudima koji koriste taj jezik od rođenja. Zato sam van nastave provodila sate i sate sa rečnikom u rukama, trudeći se da usavršim engleski jezik. Kroz druženje sa lokalcima učila sam žargon i savremene idiome. Ali, čak i kada sam savladala jezik dovoljno dobro da bih na njemu mogla da pišem, neko vreme sam bila veoma nesigurna, pa sam molila prijatelje da ih čitaju i ukažu mi na eventualne propuste.

B&F: Kako je boravak u Americi uticao na Vas?

Leana Tajkov: To je bila ogromna promena za mene. Kada odete u toliko drugačiju sredinu, vi osim vremenske zone menjate i jezik i način života, prilagođavajući se sasvim novoj kulturi. Ali za tih pet godina, koliko sam provela u Americi, uspela sam odlično da se uklopim, stekla sam važna životna iskustva i veoma dobre prijatelje. Posle toga mi više nisu teško padale promene sredine, pa sam jedno vreme studirala PR u Velikoj Britaniji, da bih se, opet zbog košarke, preselila u Španiju, gde sam držala obuke u pisanju na engleskom jeziku i bavila se kopirajtom i drugim vidovima kreativnog pisanja.

U svakoj od tih zemalja pronašla sam nešto lepo. Na primer, u SAD sam živela u uređenom sistemu koji me je razmazio kao građanku, jer sam navikla da sve savršeno funkcioniše. U Španiji, koju inače mnogo volim, dočekao me je birokratski haos kao i kod nas, pa sam se „resetovala na prethodna podešavanja“. Kao najbolje iz ova dva veoma različita sistema bih izdvojila profesionalizam koji se veoma neguje u SAD i dobar provod i tople i prijatne ljude u Španiji.

B&F: Pisanjem ste se, osim poslovno, bavili i u slobodno vreme. Šta Vas je podstaklo da pišete putopise?

Leana Tajkov: Pisanje i putovanja su moje velike ljubavi, koje sam objedinila u svojim putopisima. Do sada sam posetila, po mom mišljenju skromnih 35 zemalja, i svaka je na mene ostavila dubok utisak. Ali ako bih morala da izdvojim jednu onda bi to bio Iran, koji me je iznenadio svojom prebogatom istorijom i zanimljivom arhitekturom. Tamo sam upoznala saosećajne i otvorene ljude koji su me prihvatili kao svoju. Zanimljivo je da je to zemlja u kojoj sam se kao žena osećala najbezbednije i u kojoj su mi ukazivali veliko poštovanje. To je potpuno suprotno od slike koju mi Evropljani imamo o toj državi.

B&F: Kako ste od pisanja stigli do transportne industrije?

Leana Tajkov: U Španiji sam radila u jednoj velikoj korporaciji sve do 2021. godine, kada sam izgubila posao. Zato sam odlučila na kratko da dođem u Srbiju da vidim roditelje. Tokom tih pet dana boravka u Bečeju otac mi je preminuo. On je prethodnih 20 godina rukovodio transportnim preduzećem „TGA-TRANS“, čiji je bio osnivač. Sećam se da smo ga u subotu sahranili, a već u ponedeljak ujutru je u firmu došao zabrinut klijent da se raspita šta će biti sa poslom. Još uvek u šoku zbog svega što mi se desilo, došla sam u kompaniju, sela u očevu fotelju i rekla klijentu da sam od sada ja direktorka. Tako sam se neplanirano našla u transportnoj industriji. To je iz ove perspektive bila apsolutna ludost, ali evo opstali smo i poslujemo i dalje.

B&F: Šta je bio Vaš prvi zadatak na novom radnom mestu?

Leana Tajkov: Prvo sam morala da naučim imena zaposlenih, a potom i sve ostalo o ovom poslu, u čemu su mi zdušno pomagale očeve kolege. Dakle, učila sam o kamionima, njihovim delovima i dobrim majstorima za ova vozila, zatim o svim našim rutama, klijentima, vođenju finansija… Zadala sam sebi i zadatak da shvatim kako zaista izgledaju radni dani naših zaposlenih, na čemu i dalje radim – baš sam se nedavno vratila sa ture do Češke, na koju sam išla sa jednim našim vozačem.

B&F: Šta Vam je bilo najteže u početku?

Leana Tajkov: Najveći izazov mi je bilo pitanje kako zadržati dobre odnose sa klijentima jer su u ovom poslu veoma bitna lična poznanstva, zbog kojih su klijenti imali toliko poverenja u mog oca. Takođe je trebalo naučiti i kako se privlače novi klijenti. Zatim sam morala da promenim svoj pristup poslu, odnosno da prestanem da se ponašam kao zaposleni o čijoj plati brine neko drugi, i da naučim da kadriram, da brinem o svim platama u firmi, ali i da donosim teške odluke.

Na sve to, naprasno sam ušla u industriju kojom dominiraju muškarci, pa je trebalo dokazati i da sam dovoljno sposobna da vodim ovaj posao. Dešavalo mi se da klijenti na pregovore dolaze sa predrasudama, koje je ja trebalo da otklonim. Vremenom mi je postalo jasno da nikada neću biti moj otac i da bi bolje bilo da, umesto što pokušavam da oponašam njega, razvijem svoj stil poslovanja.

B&F: Kakav je to stil?

Leana Tajkov: Napravila sam kompromis sa svojom ličnošću i uzela ono najbolje iz ženskog pristupa ali i iz muškog, takmičarskog načina razmišljanja koji sam razvila baveći se sportom. Dakle, mogu da budem doterana, fina i ljubazna kada procenim da će mi to dati određenu pregovaračku prednost, ali mogu da budem i neko ko ume da se bori za sebe i svoju kompaniju.

U firmi se često šalimo da direktorka u pregovore ulazi sa dve ličnosti – tihom i ljubaznom Mimi i strogim Miletom sa peškirčetom oko vrata – koje se smenjuju po potrebi. Ovo jeste šala, ali nije daleko od istine. To zapravo znači da dozvoljavam sebi i nežniji pristup koji je karakterističan za ženske rukovodioce, ali i direktan i autoritativan kojim ću se efikasnije izboriti za sebe i svoje preduzeće.

B&F: Kako se firma razvijala u međuvremenu?

Leana Tajkov: Neke stare klijente smo izgubili, ali smo zato dobili nove. Uspeli smo da prevaziđemo veliku krizu u kojoj se našla transportna industrija kada je zbog rata u Ukrajini gorivo drastično poskupelo. U međuvremenu sam sprovela reorganizaciju u kompaniji. Napravila sam sistem koji radi za mene, umesto da ja izgaram za njega. Prodala sam dva kamiona jer nam je previše opreme bilo uzeto na lizing, i svela posao na meru koja nam svima omogućava da živimo i radimo bez nepotrebnog stresa. Sada imamo sedam kamiona i poluprikolica i sedam zaposlenih, i to dobro funkcioniše.

B&F: Drugim rečima, značajno ste promenili raniji način poslovanja. Da li na drugačiji pristup poslu utiču i generacijske razlike?

Leana Tajkov: Kada sam počela da radim u ovoj industriji, koja još uvek posluje po istim principima kao pre nekoliko decenija, uočila sam da starija garda preduzetnika, kojoj je pripadao i moj otac, smatra da što više radiš – to si bolji u poslu. S druge strane, upravo stasava generacija mladih ljudi, u koju ubrajam i sebe, koji žele da uspostave ravnotežu između posla i privatnog života. To ne znači da su mladi lenji, oni zaista žele da rade i stvaraju, ali na takav način da im ostane vremena i za uživanje u plodovima svog rada. Ovo je moguće postići boljom organizacijom poslovanja.

Osim organizacionih, uvela sam još neke promene u poslovanje, kao na primer fleksibilno radno vreme tamo gde je to moguće, odnosno za kancelarijske poslove, jer vozači imaju drugačije radno vreme.

B&F: Kakva je trenutna situacija u transportnoj industriji?

Leana Tajkov: Pored hroničnog nedostatka vozača, sada se suočavamo i sa nelojalnom konkurencijom koja obara cene naših usluga, ne razmišljajući o posledicama ovakvog delovanja. Mi smo se opredelili da ne spuštamo cenu svojih usluga, osim ako ne moramo, već da klijente pridobijamo kvalitetom usluge. To u ovom poslu znači iskrenošću, tačnom komunikacijom i držanjem reči koju damo. Iz razgovora sa klijentima shvatila sam da im se često dešavaju kašnjenja, a da nemaju prave informacije šta je njihov razlog jer su kompanije sa kojima sarađuju ponekad i neiskrene. Zato se mi trudimo da budemo fer.

„TGA-TRANS“ najviše vozi za Švedsku i Norvešku, za koje se naša konkurencija ne interesuje mnogo, posebno kada su u pitanju ture rokom zime, jer je za te predele u hladnijim mesecima potrebna oprema koja mnogo košta. To je bio izbor mog oca, koji se pokazao kao dobra poslovna odluka.

Marija Dukić

Biznis & finansije 209, maj 2023.

Чланак Leana Tajkov, novinarka, komunikološkinja, nekadašnja košarkašica i sadašnja preduzetnica: Jedna žena i njenih sedam kamiona i poluprikolica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Danas je „Plan B“ postao neophodan korak u razvoju strategije poslovanja svakog biznisa. Više nego ikad u istoriji svetske ekonomije, preispituju se „sigurna“ poslovna rešenja i najmoćnija tržišta.

Pre nekoliko godina verovatno ne biste poverovali da će se proizvodnja i trgovina sa Kinom dovesti u pitanje, ipak upravo to se i dogodilo. Usled brojnih otežavajućih faktora koje je pandemija donela za međunarodnu trgovinu, ali i svetsku proizvodnju, globalni proizvođači i mali trgovci otpočeli su svoju potragu za alternativama, a u istoj posebno se izdvojio Savez država jugoistočne Azije (ASEAN) i Indija.

Ova regija nije nikakvo novo otkriće, jer već decenijama na deklaracijama proizvoda čitate „Proizvedeno u Vijetnamu, Tajlandu, Kambodži…“ , ali je činjenica da su sada i oni koji nisu skloni promenama postali otvoreni za ovakve alternative.
Po proizvodnji odeće i tekstila iz tog regiona prednjače Vijetnam, Mjanmar, Kambodža, Indonezija. Centri za industriju obuće su Vijetnam, Kambodža, Indija i Indonezija. Tajland se ističe po proizvodnji IT opreme, a Singapur po računarima, solarnim diodama, bezbednosnoj opremi, telefonskim centralama… Kambodža, Indonezija, Malezija, Mjanmar i Vijetnam takođe su značajni po nafti i derivatima. Indonezija beleži izuzetne rezultate u proizvodnji elektronskih mašina, vozila, računara, proizvoda od gume… Spisak se nastavlja i više je nego očigledno da će ovaj region postati “ljuti rival” tržištu Kine.

Indija je posebno atraktivna za izvoz rafinisane nafte, dragulja, plemenitih metala, tehnike i mašina, organskih hemikalija, vozila, farmaceutskih proizvoda, čelika, gvožđa, bakra, pamuka i kože. Koliko je Indija atraktivna za saradnju sa Srbijom, govori podatak da je u periodu januar – maj 2022. godine Srbija u Indiju izvezla robu vrednosti 8,21 miliona evra, dok je uvoz iz Indije bio 107,71 miliona evra, te je ukupna robna razmena iznosila 115.92 miliona evra.

Ali kakvi su logistički izazovi kada je reč o dopremanju robe do Srbije?

„Transport iz Indije ili jugoistočne Azije nije ništa više komplikovan od drugih trasa. Naprotiv, veliki broj naših klijenata koji su donedavno uvozili robu iz Kine, preorjentisali su se na ovo tržište. Praksa je pokazala da su roba, a i transport u nekim situacijama povoljniji čak i od Kine“ – kaže Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja logističke kompanije cargo-partner.
Barijere koje su ranije sprečavale ASEAN i Indiju da pariraju Kini, polako odlaze u zaborav. Vladajući organi ulažu velike napore u ekonomski razvoj posebno kada je reč o infrastrukturi, pravnim sistemima i razvoju međunarodnih saradnji.

„Verujemo da i logističke kompanije dodatno podupiru ovaj trend. Mi u cargo-partneru se postavljamo kao konsultanti prema našim klijentima, te vrlo često inicijativa za unapređenje njihovog poslovanja dolazi od nas. Ohrabrujemo ih da se upuste u nove poslovne izazove i izaberu alternativna tržišta. Kada je reč o transportu robe od Indo – ASEAN do Evrope imamo izuzetnu pokrivenost, redovne nedeljne polaske, brzu, sigurnu i pouzdanu uslugu. Širom Azije imamo više od 1000 zaposlenih u preko 40 kancelarija, kao i razvijenu mrežu pažljivo odabranih partnera, provajdera i kompletnu logistiku“ – dodaje Nebojša.

Da li će alternativna tržišta jugoistočne Azije iskoristiti priliku da postanu vodeće za izvoz robe iz ovog dela sveta, ostaje nam da saznamo u budućnosti.

Чланак Transport iz Indije ili jugoistočne Azije sve pristupačniji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kriza izazvana pandemijom korona virusa, iako traje više od dve godine, još nije okončana a privreda je suočena sa novom, energetskom krizom i rastom inflacije širom sveta. Zato su i špediterske kompanije prinuđene da se prilagođavaju nepovoljnim uslovima na tržištu, tražeći nove vidove transporta i nove rute kako bi rokovi isporuka bili kraći i troškovi manji.

„Naša industrija je dosta intenzivna i ‘živa’, pa i sam opstanak u njoj zahteva momentalna prilagođavanja. Tako su i sada pronađena brojna nova rešenja za transportne rute“, kaže u razgovoru za B&F Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja kompanije „cargo-partner Srbija“.

„Primera radi, zbog situacije sa Ukrajinom, kao alternativa za transibirsku železnicu koristi se pomorski Adria Express servis, čije tranzitno vreme je preko luka na Jadranu trenutno i do sedam dana brže u poređenju sa lukama na Severnom moru. Ovaj servis je odlično rešenje za naše klijente, posebno uzimajući u obzir i iznenadne štrajkove lučkih radnika u Nemačkoj, i pokazao se kao idealna alternativa za pomorske pošiljke koje idu preko luka poput Hamburga i Bremerhavena“, navodi Đekić.

Preusmeravaju se rute, ali i poslovanje

Zbog poremećaja u drumskom transportu i ponovnog nedostatka vozača, na evropskim relacijama takođe se koristi brod, koji je nekada bio sinonim isključivo za daleke destinacije. „Sa juga Evrope na ovaj način često organizujemo rute do Španije, Portugala, Ujedinjenog Kraljevstva i Skandinavije. Usled velikog broja regulativa i dokumentacije neophodne za drumski transport, brod u određenim situacijama može biti i jedino moguće rešenje“, objašnjava Đekić.

Kao odgovor na zatvaranje najveće svetske luke Šangaj tokom novog talasa korona virusa, „cargo-partner“ je preusmerio pošiljke na obližnju luku Ningom, ali i razvio veliki broj redovnih kargo čarter rešenja. „Svi ovi primeri pokazuju ne samo da su alternative neophodne, već i da su moguće ako imate snažnu globalnu mrežu saradnika i kolega“, ističe Đekić i napominje da su promene vidljive i u svim drugim industrijama.

Mnoge korporacije su posle iskustva sa koronom izmestile proizvodnju iz Kine i potražile alternativne dobavljače, među kojima su i države u našem regionu. Ovakav zaokret zahteva i nove transportne rute, „Kako bismo omogućili najbolji odnos tranzitnog vremena, cene i svih ostalih uslova, našim klijentima uvek savetujemo, da kada god je moguće, blagovremeno planiraju svoje nabavke“, napominje Đekić.

S druge strane, u situaciji kada rastu zahtevi klijenata a interesovanje za pojedina zanimanja u špediciji opada, posebno za vozače, špediteri takođe moraju da misle daleko unapred da bi obezbedili odgovarajuće kadrove. „Pored standardnih procesa zapošljavanja, imamo razvijene programe praktične nastave za srednjoškolce i studente. Nastojimo da mlade što pre obučimo da svoje znanje ’sa papira’ primene u praksi, a kasnije i omogućimo da svoju karijeru nastave baš kod nas“, kaže Đekić, koji najavljuje da uprkos krizi planiraju nova zapošljavanja.

Komentarišući kako reaguju klijenti na poskupljenje špediterskih usluga, naš sagovornik ističe da su njihovi korisnici svesni da su ona neminovna kada rastu svi troškovi i inflacija širom sveta. „Kod nas cena nikad nije bila naš jedini fokus, već pouzdanost koju pokazujemo kao partneri, što je klijentima od posebne važnosti u ovim nesigurnim vremenima. Nastojimo da uvek ponudimo optimalno rešenje za dati model poslovanja“ kaže Đekić i dodaje: „Kada god je moguće, trudimo se da cene održavamo stabilnim, jer to posmatramo kao dugoročnu investiciju. Svesni smo koja vrsta robe cenovno može da podnese određenu vid transporta, a u identičnom cenovnom rangu može se često ponuditi drugi ili kombinovani modalitet prevoza“.

Predvideti gde je manji rizik od zastoja

Nenad Zdravković, zamenik generalnog direktora „Milšpeda“, kaže za B&F da je u ovoj kompaniji pod najvećim pritiskom sektor operacija, koji mora nedeljno, pa i dnevno da prati novčane tokove svojih klijenata, kako bi se izbegli rizici i obezbedio kontinuitet u poslovanju korisnika, ali i samog špeditera.

„Cene naftnih derivata i ostalih energenata učestalo variraju u poslednje vreme, na nedeljnom nivou. To u drumskom transportu jako komplikuje formiranje cena u ponudi i vrši izuzetan pritisak na efikasnost u realizaciji kod ugovorenih cena za postojeće dugoročne klijente. Poenta je da se tačno predvide zastoji, minimiziraju rizici i da se na vreme razrade alternativni scenariji, koji variraju od slučaja do slučaja. U tome uspevamo zahvaljujući ogromnom iskustvu stručnjaka koji rade u ’Milšped grupi’. U lokalu, naše najvažnije strateške investicije koje su u fazi realizacije su Intermodalni centar u Nišu i automatizovano skladište u Krnješevcima“, navodi Zdravković.

Prema njegovim rečima, u prvoj polovini godine je poraslo interesovanje za železničkim transportom sa Dalekog Istoka, koji je u poređenju sa kontejnerskim prevozom preko okeana za određeni procenat skuplji, ali je zato vremenski kraći za nekoliko nedelja.

„Naravno, svaki vid transporta nosi određene rizike, ali se, nominalno, u proceni a na osnovu ovogodišnje ostvarene usluge, može zaključiti da je daleko brže dopremati robu železnicom sa ove destinacije. Na taj način je minimiziran rizik potencijalnih zastoja kod prekookeanskog prevoza i lučkih operacija, što je prošle godine dovelo do ogromnih zastoja u međunarodnoj trgovini. Pojedini klijenti su diversifikovali rizik izborom oba vida transporta u istom periodu, deo robe je putovao železnicom, a deo prekookeanskim transportom“, navodi Zdravković.

Komentarišući poteškoće u nabavci goriva, naš sagovornik ističe da je „Milšped“ stabilna kompanija i da zato ima partnerske ugovore sa dobavljačima goriva koji im garantuju isporuku. „Nijedna kompanija u našoj branši ne može da utiče na cenu goriva. Zbog toga ćemo morati da se prilagođavamo svake sedmice i da donosimo odluke o lokacijama gde je potrebno vršiti točenje goriva, kako bismo bili konkurentni i kako bismo smanjili osnovni trošak“, ističe naš sagovornik.

Usled ovakvih okolnosti, „Milšped“ je prinuđen i da svoje cene prilagođava situaciji koju diktira tržište: „Maksimalno smo se trudili da ispoštujemo ugovore u smislu cene i kapaciteta, ali kada su oba segmenta bila ugrožena poslali smo klijentima zahteve za povećanjem cena. Obzirom da je u ovom trenutku bitno samo da se zaštiti poslovanje i zadrže postojeći ugovori, nije se išlo na povećanje cena u smislu zarade, već samo minimalno povećanje cena ka klijentima kako bi se održao zahtevani kapacitet i nivo servisa. Klijenti su ovo prepoznali i nismo imali većih poteškoća prilikom podizanja cena. Najvažnije jeste da smo i u ovim izazovnim vremenima ostali pouzdan partner“, smatra Zdravković.

Marica Vuković

Biznis & finansije, broj 201, septembar 2022. 

Foto: Teng Yuhong, Unsplash

Чланак Kako kriza utiče na špeditere: Alternativa kao poslovna strategija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako je pitanje transporta robe između Srbije i Rusije jedno od najvažnijih za domaću privredu od izbijanja ukrajinske krize, početak primene zabrane tranzita vozilima koja prevoze teret za i iz Rusije, prošlo je u javnosti gotovo neprimetno. Kao i mnogo puta do sada, čini se da se nadležni u Srbiji nisu potrudili da čitavu situaciju pojasne i jasno komuniciraju, pa iako se dobar deo prevoznika “privikao” na nove okolnosti, o problemima na terenu svedoči i veliki broj poziva i pitanja koje portal PlutonLogistics, specijalizovan za ovu oblast, dobija od čitalaca.

Naime, zemlje članice Evropske unije su pre dve nedelje počele da primenjuju zabranu tranzita i vozilima koja prevoze robu iz Rusije ka Srbiji kao i vozilima koja prevoze robu ka Rusiji. Ona se odnosi na sve pošiljke sa tarifnim oznakama koje su uključene na listu sankcija EU Rusiji (više informacija o EU sankcijama Rusiji možete pogledati na sajtu Privredne komore Srbije, a spisak tarifnih oznaka OVDE).

“Prevoznici nisu verovali da će ih vraćati s granica”

U Poslovnom udruženju Međunarodni transport (Pumedtrans) za PlutonLogistics kažu da je “najkritičnije” bilo prvih 4-5 dana nakon 10. jula, kada je krenulo vraćanja kamiona za Srbiju, istovaranje itd.

Generalni sekretar Pumedtransa Aleksandar Spasić navodi da u prvi mah prevoznici nisu verovali da se zaista neće puštati vozila, kao i da je puno njih “podleglo uveravanjima uvoznika, odnosno izvoznika” i tovarilo robu koja nije mogla da prođe do odredišta. Kritično je bilo i jer su novi propisi pogodili vozila koja su već bila na putu.

“Sada znaju kakva je situacija i da postoji spisak robe koja je pod sankcijama, pa pre nego se upute proveravaju tu listu. I mi kao Udruženje imamo mnogo poziva, svakodnevno nas zovu da provere, kako se ne bi tovarila pomenuta roba”, navodi sagovornik tog portala.

Srpski izvoz u Rusiju u 2021. vredeo je preko 840 miliona evra, a uvoz iz te zemlje više od 1,138 milijardi evra. Ako govorimo o zemljama u koje izvozimo, Rusija je prošle godine bila 6. mestu, dok je na listi tržišta sa kojih uvozimo – na četvrtom. Na koji način će EU zabrana tranzita – uz sve ostale faktore koje je donela ukrajinska kriza, uticati na ovaj rezultat, videćemo kada se sve sabere na kraju godine.

Ono što je, međutim, već sada poznato, jeste da je cena transporta za Rusiju višestruko porasla i da su cifre koje prevoznici traže još malo pa astronomske u odnosu na one pre krize. Još samo da saznamo – kojim putem će roba ići…

Izvor: PlutonLogistics

Foto: Pixabay

Чланак Zabrana tranzita robe ka Rusiji donela muke i srpskim prevoznicima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Reč je o unikatnom formatu podkasta u audio formi. Dnevnik vozača vas vodi kroz autentične priče duž drumova Kanade, Italije, Rusije, Švajcarske, Srbije… Ovi sadržaji se mogu slušati preko Android aplikacije “Google Podcast” ili, za vlasnike Apple uređaja, preko aplikacije “Podcasts”, kao i na platformama YouTube, Spotify, Deezer, Anchor, Podcast.rs…

“U prvom formatu našeg podkasta dali smo reč i mikrofon vozačima, čiji audio-dnevnici će vas voditi na put i dopustiti vam da oslušnete kako se diše u kabini, na asfaltu. Podkast ‘Za volanom’ je zbog toga zanimljiv, informativan, koristan, ali na trenutke i dirljiv, intrigantan, drzak”, rekla je tim povodom Milica Milosavljević, izvršna direktorka Pluton Media u čijem sastavu posluje www.plutonlogistics.com.

O tome kako je i zašto osnovan sajt Pluton Logistics ali i kako on posluje, pisao je i B&F u svom tekstu o specijalizovanim medijima.

Foto: Pixabay

Чланак Prvi logistički podkast u regionu: Audio dnevnici balkanskih vozača kamiona се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zato je poslovno udruženje drumskog saobraćaja Srbijatransport uputilo u sredu (18. maja) nadležnim državnim organima novu inicijativu za hitne mere za prevazilaženje problema koje izazivaju povećanja cena goriva.

Hitne mere koje prevoznici traže od Vlade Srbije odnose se na smanjenje akzica i drugih poreza i naknada u vezi sa gorivom za legalne prevoznike sa licencom u javnom drumskom transportu putnika i stvari.

“Prethodne mere Vlade Srbije i korekcija akcize na evrodizel gorivo za 15%, što sada iznosi 50,56 dinara po litru, nisu imale uticaja na pomoć sektoru javnog transporta putnika i stvari, s obzirom na to da je Zakonom o akcizama definisano da od 15. februara 2021. godine kupcu – kranjem korisniku derivata nafte – akciza na gasna ulja koja se koriste kao motorno gorivo za transportne svrhe za prevoz lica i stvari iznosi 50,12 dinara po litru”, kažu oni.

Udruženje zbog toga, kako se navodi, poziva na hitne mere za prevazilaženje problema koje izaziva povećanje cena goriva, uz podsticanje Vlade da smanji akcize i druge poreze i naknade u vezi sa gorivom.

Dodaju da bi nedostatak podrške industriji drumskog transporta, koja je suočena sa ogromnim povećanjem troškova, u narednim mesecima mogao rezultirati lancem blokada i bankrota bez presedana, uz ozbiljan inflatorni uticaj na troškove transporta, kao i nestašicama transporta i daljim poremećajima u lancima snabdevanja.

Više o ovoj temi možete pročitati na sajtu PlutonLogistics.

Foto: Pixabay

Чланак Srpski prevoznici traže hitne mere zbog cena goriva i najavljuju nestašice robe ukoliko se njihov problem ne reši се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stanovnici su u obavezi da ostanu u zatvorenom prostoru, a neophodne potrepštine pribavljaće se bez bliskog kontakta. Kina se i dalje pridržava “pravila nulte tolerancije”, vođena idejom da je ovo najbolja i najefektnija strategija u borbi protiv Covida-19.

Lokalna vlada odlučila je da dvofazno zatvara područja grada, počevši od finansijskog distrikta Pudong. Zatvaranje je planirano u trajanju od 10 dana, međutim može se očekivati da se ovaj period produži. Sve kompanije, osim onih koje obezbeđuju građanske neophodnosti, svoje poslovanje obavljaće od kuće. Gradski prevoz, železnica i ostale usluge prevoza biće obustavljene na teritoriji grada. Aerodromi i međunarodni saobraćaj radiće uobičajeno, dok će se u svim objektima sprovoditi testiranje građana.

Kako će ova situacija uticati na tržiše logistike i transporta objasnio je direktor prodaje i razvoja kompanije cargo-partner Srbija, Nebojša Đekić: “Nažalost ovo je samo jedan od brojnih izazova u nizu, koji su nas zadesili u proteklom periodu. Mi u cargo-partneru pažljivo pratimo dešavanja u Kini, gde sve veći broj slučajeva COVID-19 dovodi do različitih restriktivnih mera vladajućih organa. U svim stambenim, ali i poslovnim objektima već se sprovodilo testiranje, tako da je zatvaranje bilo očekivano, a očekujemo i njegovo produženje u budućnosti. Ovo se ne dešava samo u Šangaju već i u nekoliko drugih kineskih provincija, odnosno gradova. Shodno svemu tome ne možemo reći da nas je ovo iznenadilo, jer su naši članovi tima u Kini već pripremljeni za rad na daljinu i ulažu sve napore da se pošiljke naših klijenata nesmetano kreću, bez obzira da li se radi o avionskim ili pomorskim pošiljkama. Zatvaranje Šangaja jeste veliki izazov, ne samo za nas već za celu industriju. Trenutno je većina transporta, skladišta i lučkih objekata u funkciji, pa smo naše pošiljke preusmerili na obližnje luke, ali kako možemo očekivati dalja zatvaranja i nove izazove, već radimo na alternativnim rešenjima.”

Kako će novonastala situacija uticati na celokupno tržište logistike, teško je predvideti sa sigurnošću, ali velika je verovatnoća da ukoliko ova situacija potraje, kapaciteti Šangaja neće tako lako biti nadoknađeni, što će posledično dovesti do zastoja i usporavanja pošiljki.

“Pored toga svedoci smo i dešavanja u Ukrajini, gde smo u stalnom kontaktu sa našim operaterima kako bismo brzo i efikasno raspolagali informacijama. Naravno i ovde nam je fokus na intenzivnom razvoju fleksibilnih rešenja, kako ni te okolnosti ne bi ugrozile vaše pošiljke na relaciji Azija-Evropa -Azija. U skladu sa motom naše kompanije – we take it personally – nastavićemo da činimo sve što je moguće da pošiljke naših klijenata dođu do konačnog odredišta, u celosti, ali i na vreme.”

Trenutne alternative su još uvek moguće, kako okolne luke, od kojih se posebno izdvaja Ningbo i dalje neometano rade. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, ukoliko se navedena zatvaranja u Kini produže možemo predvideti neke od sledećih scenarija:

● Obustavljanje lanaca proizvodnje i posledično manja proizvodnja u državama koje uvoze sirovine iz Kine. (Neki od velikih proizvođača, poput automobilske marke Tesla, proizvode upravo u Šangaju, čija je fabrika trenutno zatvorena)
● Potencijalno “zaglavljivanje” kontejnera i neravnoteže između uvoza i izvoza
● Poskupljenje samih transportnih usluga
● Kašnjenje i produžavanje vremena dostave pošiljki
“U ovakvim situacijama od krucijalnog značaja je raspolaganje informacijama. Široka mreža, kako sopstvenih, tako i partnerskih kancelarija u Kini, sa kojima smo u stalnoj komunikaciji, naša je ključna prednost, pa se trudimo da uvek budemo korak ispred i da se koliko je u našoj mogućnosti uvek prilagodimo novonastaloj situaciji” – dodao je na kraju Đekić.

Чланак Nulta tolerancija na Covid i zatvaranje jedne od najvećih kineskih luka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prevoznici u kontejnerskoj industriji suočili su se i pre pojave aktuelne pandemije sa velikim promenama u poslovanju. Raspoloživi kapaciteti ne mogu više da zadovolje tražnju, budući da obim tereta raste za oko 4,5% godišnje u poređenju s kontejnerskom flotom koja se uvećava za oko 3,9% godišnje. U isto vreme, povećala se konkurencija na ovom tržištu, koja dovodi do ubrzanog ukrupnjavanja u industriji i izbacuje iz igre ne samo manje uspešne prevoznike, nego i luke.

Globalni lanci snabdevanja nameću potrebu za boljim upravljanjem teretom, kako bi se izbegla zagušenja i obezbedio što sigurniji prevoz „od vrata do vrata“. Još jedna značajna promena odnosi se na zahteve da ova industrija, koja se označava kao jedan od najvećih zagađivača, prilagodi svoje brodove i način poslovanja propisima koji nalažu da se smanji negativni uticaj na životnu sredinu.

Sve to, pored gradnje kontejnerskih brodova koji mogu da prime više tereta, odnosno preko 20 000 TEU-a, zahteva i tehnološke inovacije za optimizaciju logistike.

Bezbednije, jeftinije i uz manje kašnjenja

Stručnjaci u ovoj oblasti ističu da će brzi razvoj 5G mreže omogućiti značajniju automatizaciju i primenu veštačke inteligencije, kako bi se odgovarajuće ispratili sve brojniji operativni zahtevi. Tako je Luka Hamburg već testirala 5G tehnologiju koja će pomoći inženjerima da prate i optimizuju izgradnju celokupne infrastrukture. Planira se i njena primena u svakodnevnim operacijama, jer zahvaljujući sigurnom prenosu podataka u nekoliko milisekundi može bezbedno da poveže luku i logistička poduzeća.

Uvođenje 5G mreže daje osnovu za inteligentniji lanac snabdevanja, jer omogućava upotrebu i razvoj drugih tehnologija kao što je Internet stvari (IoT) za povezivanje fizičkih objekata. Morske luke i terminali mogu da primene IoT na način da lučka oprema prenosi podatke putem senzora, kako bi se postigle nezavisnije i delotvornije operacije. Time će se dobiti velika količina podataka na koje luke mogu da se oslone u razvoju platformi za efikasno korišćenje dobijenih informacija, kako bi poboljšale postojeće i uvele nove usluge.

Mnoga pametna rešenja zasnovana su na Internetu stvari, ali sve više se razmatra i primena Interneta vozila (IoV), koja je nešto manje razvijena. Navedena tehnologija omogućila bi delotvornije upravljanje saobraćajem u lukama, uz povećanu sigurnost i manje sudara među vozilima.

Neke luke su već uvele koncept Interneta vozila u svoje poslovanje, a jedan od primera je Luka Valensija, koja zajedno s kompanijom „MSC Mediterranean Shipping Company“ radi na njegovom integrisanju. Kamioni „MSC“-a koji posluju u Španiji, opremljeni su uređajima koji prate vozila u stvarnom vremenu i pomažu zaposlenima u Luci Valensija da predvide moguće gužve.

Uređaji za praćenje mogu biti postavljeni ne samo na kamione već i na druga mesta, na primer, na parkinge i lučke objekte, odakle bi pružali informacije o dostupnim mestima, najoptimalnijem putu do njih i očekivanom trošku.

Tehnološke promene, pored ušteda, imaju za cilj i da značajno smanje kašnjenja u isporukama, uključujući i i vanredne okolnosti kao što je aktuelna situacija uzrokovana korona virusom.

Loša strana takvih sistema je povećana ranjivost na hakerske napade, što će zahtevati mnogo veću saradnju sa univerzitetima kako bi se obezbedili odgovarajući stručnjaci.

Više će se prevoziti sirovine nego proizvodi

Očekuje se da će autonomni brodovi biti sve zastupljeniji kao i upotreba dronova za inspekciju. Predviđa se i da će 3D štampa promeniti način na koji će se brodovi snabdevati u budućnosti, odnosno da će više isporučivati sirovine nego krajnje proizvode. Pored toga, proizvođači će slati materijale na recikliranje i obnovu, kako bi ispoštovali sve ekološke standarde u proizvodnji.

Upućeni u ovo tržište predviđaju i dalju integraciju snabdevačkih lanaca, zbog čega će veze sa zaleđem i lukama postati vrlo bitan aspekt poslovanja. Uloga lučke uprave menjaće se od vlasničke uloge do aktivnog učesnika u lancu snabdevanja, dok će špediterska poduzeća, kompanije koje pružaju logističke usluge i operatori terminala poslovati sve globalnije. Veličina i kapacitet brodova, vozova i kamiona ubrzano raste, a očekuje se njihovo dalje povećanje.

Veći brodovi zahtevaju i veću dubinu, šire pristanište i veće dizalice, što luke moraju unapred da planiraju. Podjednako je bitna i održivost lučkog poslovanja, posebno u vreme kada propisi o zaštiti okoline postaju sveobuhvatniji i stroži. Luke će morati da se usredsrede na energetsku efikasnost, recikliranje ostataka materijala, skladištenje i ponovno korišćenje ugljenika. Takođe, sa napretkom blokčejn tehnologija otvaraju se nove mogućnosti za inovacije u brodarstvu, budući da postoji potreba za zajedničkom platformom i većom transparentnošću u celom logističkom lancu.

Testiranja i dalje češća od primene

Analitičari, međutim, upozoravaju da i dalje postoje mnoge prepreke, tehnološke, ekonomske, institucionalne i političke za uspešno uvođenje naprednih tehnologija u kontejnerskom saobraćaju. Dodaju da nova rešenja mogu biti politički poželjnija jer uključuju najmanji iznos državne intervencije, ali da bi se ona smatrala isplativim, moraju biti ekonomski korisna za preduzeća koja ih kupuju.

Stoga luke i terminali teže većoj povezanosti i pokušavaju da pronađu najefikasnije načine za prelazak na automatizovane procese. Recimo, Luka Antverpen u sklopu svog projekta „Smart Port Vision“ koristi automatizaciju koja se temelji na oblaku. Oblak je delotvorna baza za prikupljanje i korišćenje korisnih podataka, ali ako se kombinuje sa s Internetom stvari, može dovesti do još većih poboljšanja.

Poslovanje u morskim lukama i logistika smatraju se podobnim za primenu blokčejna zbog velikog broja učesnika u logističkom procesu. Ova tehnologija može biti korisna za skladištenje i prenos dokumentacije vezane za teret, čime bi se obezbedila tačnost i doslednost informacija u celom lancu. Ona bi mogla da obezbedi i vidljivost celokupnih procesa svim učesnicima u lancu, pa time i njihovu bolju koordinaciju, od planiranja prevoza do carinjenja robe. To bi omogućilo i bolje finansiranje trgovine i skratilo vreme za dobijanje komercijalnih odobrenja. Četvrti način primene blokčejna je automatizovanje operacija korišćenjem Interneta stvari i pametnih ugovora.

Ali i pored brojnih privatnih projekata i saradnje sa startap preduzećima koje sprovode velike morske luke, posebno ona u Roterdamu, još uvek je prisutna znatna neizvesnost oko primene i prednosti blokčejn rešenja za njihovo poslovanje.

Korišćenje dronova je takođe novitet koji ima potencijal za dalji razvoj u pomorskom saobraćaju. Dronovi se prvenstveno koriste za praćenje i kontrolu emisija gasova, budući da oni lakše dolaze do plovila koja su na moru.

Dronovi su primenjivi i u logistici, za isporuke manjih paketa i upravljanje skladištem i u kombinaciji sa dobrim logističkim softverom, mogu poboljšati efikasnost poslovanja. „Amazon“ je dobio patent za dostavu paketa dronovima, a „Volmart“ takođe testira dronove u svojim skladištima poslednjih nekoliko godina, predviđajući da će to biti budućnost u upravljanju zalihama.

Biznis & finansije 190, oktobar 2021.

Foto: Pixabay

Чланак Automatizacija pomorskog saobraćaja: Luke plove u promene се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dragana ima 34 godine, udata je i majka dvojice dečaka – Sergeja (14) i Alekseja (3). Živi u Topoli, zajedno sa suprugom vodi transportno preduzeće.Udajom je ušla u porodicu u kojoj je „biti vozač sasvim uobičajna stvar i neka vrsta tradicije“, a onda je poželela da i sama pokaže šta sve može i ume.

“S obzirom na to da sam po prirodi vrlo ambiciozna i nikada ne bežim od izazova, odlučila sam da se ‘takmičim’ u početku čisto iz zabave, ali veoma brzo shvatila sam da je to poziv koji mogu obavljati do kraja života. Kako imamo firmu, uspela sam da zatvorim krug, zapravo da učim i savladam sve aspekte poslovanja – od ugovaranja, obrade dokumentacije, održavanja, logistike, do završnog obračuna. U svemu tome, želela sam da se okušam i u transportu, vozeći kamion sa prikolicom, a suprug mi je pružio bezrezervnu podršku”, kaže ona.

Žene su odgovornije u ovom poslu

Rešila je Dragana da bude uporna i da ne odustane, mada je početak bio težak – kako u Topoli ne postoji auto-škola koja obučava polaznike za C i E kategoriju, svakodnevno je putovala u Kragujevac.

Nakon formalne obuke, dodaje kroz smeh, usledila je ona teža. “Najveći izazov predstavljala je obuka u prisustvu mog supruga, koji je imao nešto manje strpljenja od mog instruktora, ali na obostrano zadovoljstvo postadosmo kolege”.

Ne krije ni da je bilo neobično nakon automobila sesti za volan kamiona, da se i sama iznenadila razlikom u vožnji, kao i da je za sticanje rutine jednostavno bilo potrebno vreme.

Dragana daje odgovor i na jedno nepostavljeno (a važno) pitanje: “Predrasude kao predrasude, nema ih više u ovom poslu nego u nekom drugom. Neprijatnosti uvek mogu da se dogode, ali slobodno mogu da kažem da je odnos kolega prema ženama-vozačima profesionalan i prijateljski. Smatram da žena svakako treba biti više u ovom poslu, a ono po čemu se razlikujemo je od muškaraca je da smo, po mom mišljenju, opreznije, temeljnije i odgovornije”.

Pandemija usporila i poslovanje transportnih kompanija

Najveći deo tura tokom godine vozi u međunarodnom transportu širom Evrope, pre svega u Italiju i Češku. Kao i većini njenih kolega, uvek joj nedostaje slobodnih dana sa porodicom i bliskim prijateljima. Zbog toga je, ističe, ovo posao gde je više nego u većini drugih zanimanja važan odnos sa kolegama jer “na putu smo upućeni jedni na druge, bilo da je u pitanju slobodno vreme van vožnje ili neki problem”.

A problema, nažalost, ne nedostaje: čekanje na granicama, migranti koji nasilno ulaze u vozila, pandemija… Upravo zato, pre velikih želja za budućnost, Dragana ima jednu jednostavnu i kratkoročnu želju – da se epidemiološka situacija stabilizuje, da njene kolege i ona mogu u punom kapacicitetu da se bave poslom koji vole.

Ovo je odlomak iz teksta koji pripada rubrici „Za volanom” sa pričama iz ličnog ugla profesionalnih vozača. Integralni tekst i fotografije možete naći na sajtu Pluton Logistics.

Foto: Pixabay

Чланак Retkost na našim drumovima: Uspešna preduzetnica i vozačica kamiona се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na svim tržištima na kojima ovaj trgovinski lanac posluje cene će porasti u proseku za 9%, uz razlike od zemlje do zemlje zavisno od stepena inflatornih pritisaka i situacije u lancima snabdevanja, objavila je u Ingka Grupa.

IKEA je već saopštila da iznajmljuje više brodova, kupuje kontejnere i preusmerava robu između skladišta kako bi ublažila poremećaje u lancu snabdevanja, ali je sada prisiljena i da deo troškova prenese na kupce, jer očekuje da će se poremećaji nastaviti.

Švedski proizvođač nameštaja i pokućstva se suočava sa značajnim ograničenjima u transportu i nabavci sirovina, što povećava troškove, a ne očekuje poboljšanje u dogledno vreme, navodi se u saopštenju. Dodali su da očekuju da će se poremećaji nastaviti „daleko u 2022.”

Izvor: PlutonLogistics

Foto: Pixabay

Чланак IKEA diže cene zbog problema u lancima snabdevanja се појављује прво на Biznis i Finansije.