Ljuta hrana, u svom ekstremnom obliku „može ozbiljno da vas povredi“, kaže Aleksandar Velimirović, suosnivač srpskog proizvođača ljutih sosova „Fatalni začini“, i za 24sedam objašnjava zašto to ljudi sebi uopšte rade.

Ljutu hranu, pre svega papriku, ljudi koriste bar dve ili tri hiljade godina i za to uživanje, koje se danas preobrazilo i u proizvodnju, između ostalog, specijalnih začina i sosova, možemo reći da je jedna od najdugovečnijih i najbazičnijih, da nekažemo niskih, strasti.

A gde je strast tu je obično skrivena i neka opasnost, potvrđuje nam Aleksandar, koji kaže da ljuta hrana može da izazove vrlo burnu reakciju kod onih koji na nju nisu pripremljeni.

– Postoje različiti nivoi ljutine paprika, od blagog do veoma ljutog kada organizam oseća ozbiljnu bol i kaže „ja ne mogu dalje“. Nadalje, svaki čovek ima različiti nivo percepcije ljutog, kao i podnošenja boli uopšte. A mi imamo proizvode u malim flašicama koje 95 odsto ljudi ne bi mogli da fizički podnesu a da se prethodno ne pripreme – objašnjava Velimirović, koga smo upoznali na AgroBelgrade, nedavno održanom regionalnom sajmu poljoprivrede.

Zašto to ljudi rade i ko to kupuje

Logično pitanje koje sledi je „zašto to ljudi sebi rade“, a odmah potom i kako je moguće napraviti biznis na nečemu što ne mogu da „direktno s police“ da koristi velika većina potrošača.

Objašnjenje je, bar za nas, iznenađujuće. Ljudi jedu ljuto da bi bili srećni a uživanje u ljutoj hrani se čovek naučiti.

– Kada unesemo nešto ljuto u usta dolazi do ubrzanja metabolizma, jer se ogranizam „brani“, ali u mozgu se ujedno aktivira i hormon endorfin, znan i kao „hormon sreće“. Možemo reći da ljudi koji jedu ljuto, su „srećni ljudi“ a pomalo i zavisnici – objašnjava naš sagovornik.

Aleksandar Velimirović nam razbija predrasudu da postoje ljudi koji jedu ljuti i ljudi koji ne jedu, i da tu nema sredine. Naprotiv, većina ljudi može da jede ljuto, jer se to uči kao i sve drugo u životu.

– Povećanje stepena podnošenje te „boli“ koju stvara ljuto, a time i povećanje količine endorfina, može da se nauči. Malo ko može da odmah krene na našu najljuću bočicu, ali ako se krene od blagog sosa pa postepeno prelazi na ljući, može se doći i do onog najžešćeg. Dešavalo nam se na degustaciji da ljudi taj „put“ prevale za nekoliko minuta – kaže ovaj majstor za ljutinu.

A ljutina koju prave u „Fatalnim začinima“ je prava domaća. Iako su semena svetski poznatih ljutih paprika, stigla iz postojbina u srednjoj i južnoj Americi, sve te mulato isleno, kajen, halapenjo ili habanero paprike su uzgajane u Srbiji.

Od njih se prave sosovi za prave poznavaoce i uživaoce ljutog, a oni koji to još nisu i hoće da probaju jedno malo upozorenje – srpski etalon za ljuto „mogu da pojedem x feferonki“ bi mogao da se pokaže kao boza, ovde se radi o jednom sasvim drugom nivou.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Proizvodnja začinskih sosova: Zašto ljudi jedu ljuto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dominantan razlog za to autori analize „Ka pravednim stambenim politikama u Srbiji“, Bojan Vranić, Ivan Stanojević i Mihailo Gajić vide u razdvajanju stanovništva na klasu rentijera, onih koji poseduju više nekretnina i ostvaruju prihode njihovim izdavanjem i na klasu onih koji traže životni prostor, a koje je nastalo kao posledica liberalizacije tržišta stanovanja devedesetih godina.

Prema njihovim podacima, troškovi stanovanja su se povećali sa četiri odsto koliko je bio evropski prosek u socijalističkim državama na 30 odsto u 2017. godini.

Neophodno smanjiti potražnju za nekretninama

Prema njima, cilj stambenih politika treba da učini da životni prostor bude dostupan širokom krugu građana.

Da bi se ovo desilo, oni ističu da je neophodno smanjiti potražnju za nekretninama koja potiče iz investicionih pobuda.

„Ovaj višak tražnje za stambenim prostorom veštački podiže cene stanova i onemogućava veliki broj građana da priušti sebi životni prostor, ili ih prinuđava da se zadovolje lošijim rešenjem nego što bi to bio slučaj u odsustvu ovakvih pritiska na tržište nekretnina (stanovi manje kvadrature, udaljeniji od željene lokacije, sa slabije razvijenom komunalnom infrastrukturom ili pak i često neuslovnim prerađenim prostorima kao što su lokali, garaže ili podrumi)“, navodi se u radu.

Kao instrument za postizanje ovog cilja, oni vide poresku politiku.

Kao prvo, ideja je da se poskupi kupovina stanova kao investicija ili namenjenih izdavanju, povećanjem PDV-a, dok se istovremeno predlaže povećanje poreza na imovinu za drugi, treći i sve kasnije nekretnine u kojima vlasnik ne živi.

„Naš predlog je da poresku politiku treba ustrojiti tako da olakšava, odnosno pojeftinjuje, kupovinu i posedovanje stambenog prostora za ljude koji u tom prostoru žive, a otežava, odnosno poskupljuje kupovinu i posedovanje stambenog prostora za ljude koji stambeni prostor koriste kao poslovni prostor, investicioni kapital ili štednju“, objašnjavaju oni.
Predlog je da se umesto posebne stope PDV-a od 10 odsto na drugu nekretninu ona oporezuje po redovnoj stopi PDV-a od 20 odsto, a za sve naredne nekretnine da se uvede progresivni porez. Tako bi se za treći stan platio PDV od 40 odsto, za četvrti 80 odsto, a za peti i sve ostale po 200 odsto što bi gomilanje stanova učinilo potpuno neisplativim.

Ideja je da se posedovanje stanova učini skupim

Što se tiče posedovanja stanova, autori predlažu da se poveća porez na imovinu za nekretnine u kojima vlasnici ne žive.

Tako se trenutno porez na imovinu za stan u kom vlasnik živi umanjuje za 50 odsto, a autori predlažu da se za drugi stan porez na imovinu uveća za dva puta, za treći stan za tri puta i tako dalje.

Ideja je da se posedovanje stanova učini skupim i da se vlasnici podstaknu da ih prodaju. Većom ponudom stanova pala bi njihova cena.

Sa ekonomske strane, ovo bi značilo skretanje kapitala iz investiranja u nekretnine ka drugim produktivnijim oblastima. Celokupno tržište nekretnina u Srbiji tokom 2020. iznosilo je oko 4,2 milijarde evra, od čega je vrednost kupoprodaja stanova iznosila 2,3 milijarde evra.

Osim toga, povećala bi se i likvidnost tržišta nekretnina, koje je trenutno veoma nisko, jer je u velikom broju slučajeva praćena „vezanim kupovinama’“.

Ove vezane kupoprodaje podrazumevaju prodaju jedne i kupovinu druge nekretnine dobijenim novcem.

Autori tvrde i da bi se ovako smanjio fenomen „praznih stanova“ – slučajeva u kojima se stambene jedinice, pa i cele zgrade, kupuju kao sigurna investicija, jer se očekuje rast njihove cene u budućnosti (i po tom osnovu kapitalna dobit) i potom „sklanjaju“ sa tržišta tako što ostaju prazni. Ovo tera druge potencijalne kupce stanova sa tih lokacija na one udaljenije, i dodatno povećava cene renti za zakupce.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Višak tražnje za stambenim prostorom veštački podiže cene stanova се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Troškovi proizvodnje su povećani između 55 i 60 procenata u poređenju sa prethodnom godinom i to se odražava i na cene na tržištu. Cena peleta je sada u martu viša za 90 EUR po toni u odnosu na septembar prošle godine – kaže Branko Glavonjić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu.

– Pelet, konkretno koji radim, je iz Ukrajine. Zbog novonastale situacije imamo ovo na stanju što imam i pitanje šta će biti za neku buduću saradnju – kaže Ivica Serenčeš, vlasnik stovarišta ogreva u Somboru.

Ugalj se ponovo traži

Poslednjih godina interesovanje za kupovinu uglja je opalo, a sada ga građani ponovo traže. Retka su stovarišta koja prodaju ugalj, a još ređa ona koja nisu menjala cenu.

– Cene se nisu menjale u odnosu na prethodnih godinu dve nešto je u najavi da budu promenjene za sledeću sezonu, keću se od 8.000 za lignite do 15.000 za mrki ugalj – kaže Radoš Simić, vlasnik stovarišta u Kruševcu.

– Šta će da bude dalje ne znamo, možda će da skoče cene uglja, videćemo. Velika je potražnja za ugljem i vraćaju se svi na ugalj i drva – rekao je Marko Mijušković, vlasnik stovarišta uglja.

Analiza beogradskog Šumarskog fakulteta pokazuje da se na drva i pelet greje čak 49 odsto domaćinstava.

– Kada je u pitanju drvo i pelet nema razloga za paniku, sitaucija je u ovom trenutku stabilna što se tiče količina a što se tiče cena ona je neizvesna – kaže Branko Glavonjić.

Zbog skupe nafte i gasa i nezvesnosti u vezi sa snabdevanjem, procenjuje se da će se dosta domaćinstava u Evropi ponovo vratiti grejanju na drva i pelet.

Naše fabrike svakodnevno dobijaju upite iz Italije i drugih zemlja za izvoz peleta. Tržištu Evropske unije Rusija je, pre izbijanja krize, isporučivala 80% proizvodnje peleta.

Izvor:Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Evropa traži srpski pelet се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nakon nekoliko teških godina, šljiva se ove sezone vratila na velika vrata. Iako je rod bio lošiji, usled sušnog perioda, otkupna cena za ovu voćku bila je više nego odlična, tako da je sve više voćara koji se odlučuju da prošire zasade, ali i da prvi put posade šljivu.

Interesovanje za jesenju sadnju voća u Srbiji ove godine je veće nego ikad

Interesovanje za jesenju sadnju voća u Srbiji ove godine je veće nego ikad, pa su i kupci požurili da se na vreme obezbede kvalitetnim sadnim materijalom. Zanimanje kupaca iz zemlje i inostranstva premašilo je sva očekivanja, pa kupci koriste povoljne vremenske prilike za nabavku sadnica i sadnju voća u optimalnim rokovima.

– Zbog povoljnih cena u otkupu, najveće interesovanje za kupovinu kod nas je za sadnicama šljive, pre svega, za naše najpoznatije sorte Čačansku rodnu i Čačansku lepoticu, ali i novije sorte kao što su Nada, Krina i Pozna plava. Takođe, malina se naširoko traži, ali su celokupne količine rezervisane tokom leta i rane jeseni zbog čega ne postoje slobodne količine sadnog materijala ovog voća – kaže dipl. inž. Nikola Jovašević iz Instituta za voćarstvo u Čačku, i dodaje:

„Posle nekoliko godina smanjene tražnje, ove sezone se ponovo javilo interesovanje za sadnicama leske kojih je u našim rastilima proizvedeno nešto malo više od 30 hiljada. Traže se i jabuka, kruška, dunja, trešnja i višnja kojih smo proizveli oko 25 hiljada i uglavnom su zalihe sadnica svih voćnih vrsta na izmaku. Naša najoptimističnija predviđanja da najveći deo sadnica prodamo do nove godine već uveliko su se ostvarila“.

Kupci najradije po sadnice dolaze lično, jer se tako sa stručnim licima dodatno informišu o pravilnoj sadnji i nezi voćaka od samog početka gajenja i u kasnijim godinama tokom njihovog plodonošenja. Inače, celokupna količina sadnog materijala Instituta za voćarstvo proizvedena je u njihovim matičnjacima i rastilima i to se pokazalo kao jedino ispravno jer su u prošlosti mnogi zloupotrebljavali ime ove ustanove i prodavali sadnice lažno se predstavljajući kao njihovi kooperanti.

Veliko interesovanje za sadnice šljive

Ono što dodatno utiče na veliko interesovanje za sadnice šljive, jeste i mogućnost njenog sušenja, što pruža i mogućnost veće zarade. U Srbiji je posađeno preko 40 miliona stabala šljive, a po proizvodnji ovog voća naša zemlja se nalazi među liderskim pozicijama u svetu. Ipak, izvoz šljive u svežem stanju za većinu voćara nije profitabilan, pa se mnogi odlučuju za sušenje plodova i na taj način ih distribuiraju kod inostranih kupaca.

– Imali smo manju sušaru koju smo pre četiri godine povećali na kapacitet od pet tona. Sušimo šljivu koju sami uzgajamo na osam hektara. Polovinu roda prodamo u svežem stanju, a drugu polovinu sušimo i to uglavnom sortu Stenlej, koja se pokazala najboljom za ovaj proces, ima dosta šećera . Suva šljiva je daleko skuplja od sveže, zarade ima zavisno od godine do godine, nije potražnja uvek ista. Za izvoz je cena od 1,8 evra po kilogramu i to je solidna cena, najtraženija je u Francuskoj, ali smatramo da će se interesovanje proširiti, što bi prerađivačima donelo sigurniji i bolji plasman – ističe Slobodan Đurđević, voćar iz Topole.

Izvor: Rina

Foto: Pixabay

Чланак Suva šljiva je novi srpski brend се појављује прво на Biznis i Finansije.

Časopis podseća da u Evropi postoji pet preduzeća koja proizvode litijum-ionske baterije, a 15 bi trebalo da se otvori narednih godina, a samo u Nemačkoj je planirano osam takvih fabrika, među kojima je „Leklanše“ u Vilštatu kod Ofenburga, koja već proizvodi.

Samo u pokrajini Brandenburg uspostavljaju se tri fabrike Tesla, Mikrovast i Farasis.

Sve te fabrike će u dogledno vreme moći da prerađuju litijum iz Nemačke i to ne samo iz recikliranih starih baterija, ukazuje se u časopisu „Inženjer“.

U Harcu i na drugim brojnim mestima sa termalnim izvorima treba da se dobije ta ruda, koja je do sada većinom porekla iz Australije, Čilea i Kine.

U Bruhsalu nadomak Karlsruea uspostavlja se pilot postrojenje za domaću proizvodnju litijuma.
U tom mestu operater elekrične energije EnBW upravlja geotermičkim postrojenjem za proizvodnju struje i grejanja.

Voda koja se crpi sa dubine od 2.542 metara, je topla 131 stepen i bogata litijumom.

Po litri se dobije 150 miligrama, što je vrednost, koja je približna mnogim izvorima u inostranstvu, ukazuje magazin.

EnBW i Institut za tehnologiju iz Karlsruea radi na razvoju tehnologije, kojim bi se mogao dobiti litijum iz ovih izvora.

Ako u tome budu uspešni samo iz ovog izvora moglo bi se dobiti oko 800 tona litijuma, koji se trenutno, nakon korišćenja u svrhe toplotne energije, ponovo vraća u zemlju.

Termalni izvori

Ta količina litijuma, navodi „Inženjer“, dovoljna je za proizvodnju baterija za 80.000 automobila tipa Tesla Model S.

Celokupne potreber Nemačke time, međutim, ne mogu da se pokriju, kaže profesor Johen Kolb sa Odeljenje za geohemiju Instituta za primenjene geohemijske nauke.

Kraći putevi transporta i izbegavanje neodgovornih crpljenja u inostranstvu, proizvodnja u Nemačkoj, bi bili korisna po stanje ekologije.

Istraživanja su pokazala da postoje i dalji termalni izvori sa litijumom, pre svega u severnom basenu Nemačke i dolini Donje Rajne.

U Cinvaldu, delu Altenberga, nadomak češte granice, kompanija „Deutsće Lithium GmbH“ u Frajbgergu priprema da rudnicima dođe do litijuma.

Zajedno sa naučnicima Tehničkog univerziteta Frajberg u Zaksoniji je ovo preduzeće otkrilo jedan od najveći nalazišta litijuma u Evropi, navodi „Inženjer“.

Pretpostavlja se da bi na tom mestu moglo da se dobije do 125.000 tona litijuma, što je, prema direktoru kompanije Arminu Mileru dovoljno za opremanje baterijama oko 20 miliona vozila.

Ova kommpanija namerava da, zbog iskopavanja minerala Cinvaldit, koji sadrži 1,59 odsto litijuma, izgradi dva kilometara dugu rampu do ležišta rude u dubini.

Svake godine trebalo bi da se iskopa 570.000 tona Cinvaldita i to na više od 30 godina.

Pogon za preradu biće postavljen na nadzemnom ulazu u rampu.

Moćne drobilice drobe rudu, a zatim se ona razlaže na temperaturi od 1.000 stepeni i meša u vodu.

U vodi nerastvorljivi litijum fluorid u rudi se odvaja od ostatka taloženjem.

Svake godine na ovaj način bi trebalo da se dobije 5.000 tona jedinjenja litijuma.

Prerada Cinvaldita je već testirana u pilot postrojenju u Ibu-Tek-u u Vajmaru, pružaocu usluga za inženjering termičkih procesa i specijalistu za rotacione peći, ukazuje „Inženjer“.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Svi u svetu se bore za litijum се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mala i srednja preduzeća su prethodnih meseci posebno uzimala dugoročne kredite, dok je stanovništvo najviše uzimalo dinarske gotovinske i devizne stambene kredite.

Prema Kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije, samo je u junu registrovano 103.305 kredita pravnim licima. Kako u NBS kažu, na rast tražnje privrede za kreditima od početka ove godine posebno doprinosi potreba za finansiranjem kapitalnih investicija.

I za poslednji treći moratorijum, koji je bio namenjen žiteljima i preduzetnicima sprečenim da regularno izmiruju svoje obaveze prema finansijskim ustanovama, prema podacima banaka, dvostruko više je bila zainteresovana privreda nego stanovništvo – prijavilo se oko jedan odsto građana i 2,5 odsto firmi. Za prethodna dva zainteresovanost je bila neuporedivo veća – 94 i 92 odsto i 82 i 69 odsto.

Prema poslednjim raspoloživim podacima dobijenim od banaka, do početka jula, klijentima koji su aplicirali za treće odlaganje, odobreno je više od 50.000 zahteva, ukupne vrednosti 111,1 milijardu dinara. Prijave su trajale do kraja aprila, nisu bile automatske kao prethodna dva puta, već su zainteresovani morali samo da traže zastoj i sačekaju odobrenje.

Najviše se uzimaju gotovinski krediti

– Najviše odobrenih zahteva dužnika dolazi iz sektora stanovništva – 87 odsto ukupnog broja odobrenih zahteva, dok se, posmatrano prema vrstama kredita, najveći broj odobrenih zahteva odnosi na gotovinske kredite – podatak je NBS. – Budući da je konkretna mera namenjena prevashodno dužnicima pogođenim ekonomskim posledicama pandemije virusa korona, broj dužnika kojima je ova mera odobrena na njihov zahtev iznosi preko 83 procenta.

Kako kažu, Narodna banka Srbije je ove mere iz decembra prošle godine usmerila na konkretnu podršku građanima i privredi koji usled pandemije virusa korona nisu mogli da izmiruju obaveze prema banci. Mogli su da apliciraju i svi koji su bili ekonomski ugroženi poteškoćama u plaćanju rata za kredite.

– Broj upućenih zahteva i građana i dužnika iz domena privrede govori u prilog tome da je ova mera adekvatna podrška prevenciji potencijalnih poteškoća u izmirivanju obaveza prema bankama, kao i ublažavanju posledica pandemije virusa korona – kažu iz NBS. – Tom merom uspešno je očuvan visok kvalitet kreditnih portfolija banaka, o čemu govori podatak da je učešće problematičnih kredita u ukupnim pozajmicama dodatno smanjeno u odnosu na pretkrizni nivo – na 3,6 odsto, koliko je iznosilo na kraju juna 2021. godine.

Porast 15 odsto

Za godinu dana je prema podacima UBS broj kredita preduzetnicima veći za oko 15 procenata, dok su pravna lica za 7,5 odsto podigla više pozajamica nego lane. I u odnosu na prethodni mesec zabeležen je skok od oko dva odsto.

Ublažavanje standarda

Procena na osnovu analize stručnjaka je da će rast tražnje za kreditima malih, srednjih i velikih prezueća biti veći od pet odsto, do početka oktobra. U prethodnom tromesečju, kako je anketa pokazala, banke su nastavile sa umerenim ublažavanjem standarda na dinarske kredite privredi, dok je blago pooštravanje bilo zastupljeno kod devizno indeksiranih zajmova. Slična očekivanja banke imaju i za naredno tromesečje.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Privreda i stanovništvo povećali tražnju za kreditima се појављује прво на Biznis i Finansije.

U okviru VII-1 stepena stručne spreme mesta za zapošljavanje ima za diplomirane inženjere građevinarstva, diplomirane ekonomiste, diplomirane pravnike/master pravnike, doktore medicine.

Evidencija NSZ pokazuje i da u VII-2 stepenu stručne spreme mesta ima za specijaliste ginekologije i akušerstva, specijaliste interne medicine, magistre ekonomskih nauka a u VIII stepenu stručne spreme za univerzitetske profesore prava, naučne istraživače socijalne politike, doktore ekonomskih nauka.

Navodi se i da najbrže do posla dolaze diplomirani inženjeri informacionih tehnologija, diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva, diplomirani inženjeri elektronike, profesori matematike, fizike, informatike i računarstva, nastavnici/profesori stranih jezika i lekari s odgovarajućim specijalizacijama (anesteziolog, kardiolog, oftalmolog, ginekolog).

Kada su u pitanju profili srednjeg nivoa obrazovanja, brže dolaze do posla operateri na CNC mašinama, zavarivači, knjigovođe, računovođe, negovatelji, medicinske sestre (specijalista instrumentiranja), kuvari, radnici na obezbeđenju – tehničari obezbeđenja, tesari, zidari, armirači.

Izvor:Beta

Чланак NSZ: Koja se trenutna zanimanja najviše traže u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Više neće biti tako lakih uslova spolja, a oni presudno određuju našu monetarnu politiku.To dalje znači da se umesto dosadašnjeg dotoka kapitala može očekivati smanjeni dotok kapitala ili čak i iznenadno zaustavljanje priliva kapitala.

Niko sada ne zna, kaže Živković, koliko će pandemija trajati, kako će se obnavljati ekonomska aktivnost u evrozoni. Mi smo visoko zavisni od evrozone i jako je važno kako ide trgovinska razmena, šta se dešava sa doznakama.

Ako bi se u evrozoni razvili pesimistički scenariji, glavni problem postaje kako sačuvati stabilnost. Naša fiskalna politika biće ekspanzivna, govori se o helikopterskom novcu, a kao ideja to je jako opasno.

Za razliku od krize iz 2008. godine kada je problem bio na strani tražnje, bile su niske nadnice, pad kreditne aktivnosti, loša očekivanja zbog čega su ljudi prestali da kupuju kuće, automobile, luksuzne proizvode, sada imamo potpuno drugačiji problem, imamo problem da ponuda staje.

Realni sektor se ubrzano zaustavlja. Sve ekonomske politike koje su usmerene na pojačavanje tražnje su matematički pogrešne, jer deluju na suprotnoj strani jednačine. Možete da bacate para koliko hoćete, ali nećete bitno poboljšati stvari, jer proizvodnja ne radi. Ako se ideje za stimulisanje tražnje nastave na globalnom nivou, to može dovesti do pojave koju smo videli 1980-ih godina, istovremeno inflaciju i usporeni rast, upozorava Živković

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Rešenje nije helikopterski novac ako proizvodnja stane се појављује прво на Biznis i Finansije.

Takva situacija je najviše uticala na Kinu, u kojoj se proizvodi najveći broj pametnih telefona. Iz magacina njenih proizvođača u prvom kvartalu poslato je za 20,3 odsto manje telefona krajnjim kupcima.

Analitičari smatraju da će najveći proizvođači pametnih telefona ipak opstati, jer su otporniji na ovakve udare. Nekima čak, uprkos pandemiji, posao ide dobro. Jedan od takvih je Hjuavei koji je u pomenutom poeriodu poslao čak za jedan odsto više telefona na tržište. Međutim, većina velikih, poput Epla, Šaomija i sličnih, ipak je pogođena padom potražnje.

Jedina dobra stvar u celom ovom haosu – ako se to može nazvati dobrim – je to što bi se kupci telefona uskoro mogli obradovati snižavanju njihovih cena. Razlog za to bi mogao biti pad tražnje zbog ekonomske nesigurnosti, koji po pravilu, ako dugo traje, obara cene svakoj robi.

Foto: JESHOOTS-com, Pixabay

Чланак Već se primećuje ozbiljan pad tražnje za pametnim telefonima се појављује прво на Biznis i Finansije.