Ovaj trend utiče na radnike, menadžere i korporativnu Ameriku u celini, pokazuju istraživanja stručnjaka za zapošljavanje.

„Boreout“ je fenomen među zaposlenima koji se definiše kao hronična dosada, osećaj da je nečiji rad besmislen. Rezultat je stres zaposlenih, letargija, niža kreativnost i produktivnost, povećanje fizičkih i mentalnih zdravstvenih problema, velika fluktuacija osoblja i rano penzionisanje – kaže Pegi Klaus, stručnjak za komunikacije i liderstvo.

U prošlosti su ljudi koji su radili minimum na poslu bili označeni kao lenji. Danas se ta ista situacija naziva „tiho odustajanje“. Klaus ova dva trenda stavlja u istu kategoriju.

– U onoj meri u kojoj zaposleni odbija da radi bilo kakav posao van opisa posla, odbija da učestvuje na sastancima osim ako mu se neko direktno ne obrati ili ne odgovori na telefonske poruke ili mejlove, ta osoba definitivno pokazuje simptome „smorenosti“ – rekla je Klaus.

Demografska grupa na koju ovaj koncept najviše utiče su muškarci i to u rasponu od 18 do 35 godina. Takođe, utiče na one koji su proveli najmanje vremena u kompaniji i osećaju se manje emocionalno povezano i lojalno kompaniji i kolegama.

– U ovom trenutku svog života, oni su manje opterećeni porodičnim obavezama i zato su spremni da rizikuju da promene posao, promene gradove, pa čak i zemlju. U ovom trenutku svog života manje su opterećeni porodičnim obavezama i zato su spremni da rizikuju da promene posao, promene gradove i promene zemlje – kaže Klaus.

Virus se brzo širi

„Boreout“ je veoma zarazan „virus“ koji se brzo širi i može zaraziti celo radno mesto, smanjuje produktivnost i krajnji rezultat kompanije. Galup je procenio da mala angažovanost košta globalnu ekonomiju skoro 9 biliona dolara.

– Komunikacija je od suštinskog značaja za borbu protiv ovog sindroma. Menadžeri mogu da preokrenu stvari i stvore angažovaniju radnu atmosferu za zaposlenog uz otvorenu i transparentnu komunikaciju. Rešenja mogu biti jednostavna kao davanje dodatne odgovornosti, kreiranje nove strukture izveštavanja ili postavljanje novih ciljeva za razvoj karijere.Kada zaposleni rade ka novom cilju i dobiju alate za uspeh, mogu pronaći obnovljenu energiju i uzbuđenje za svoj posao – rekao je Niki Jorgensen, generalni direktor implementacije klijenata u Insperitiju.

Klaus je podelila savete za zaposlene koji shvataju da im ovaj sindrom zvuči previše poznato i razumeju da imaju ulogu u menjanju toga.

– Napravite popis stvari u kojima uživate u svom poslu i posvetite se njima.

– Zatražite dodatne zadatke, projekte i obuku koji će povećati vašu stručnost i ponovo aktivirati vaše interesovanje.

– Postavite nove izazove.

– Ponovo se povežite sa kolegama širom vaše poslovne mreže.

– Posvetite se planiranju vremena van kancelarije kako biste odbili nove ideje od ljudi koji vas inspirišu.

– Čitajte e-biltene i knjige i slušajte podkaste koji su relevantni za vašu profesiju.

– Koristite tehnologiju da ubrzate rutinske zadatke da biste oslobodili vreme za druge projekte.

– Prilagodite svoja očekivanja.

Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay

Чланак Novi trend među zaposlenima zove se „smorenost“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

U ovom istraživanju učestvovalo je 80 osoba koje se nalaze na rukovodećim finansijskim pozicijama u kompanijama, među kojima su i one čiji prihodi prelaze i milijardu evra godišnje. Nedostatak kadrova karakterističan je za sve industrijske oblasti i utiče na poslovanje i rezultate. Procene pokazuju da će kompanije i tokom sledeće godine nastaviti da se suočavaju sa deficitom kvalitetne radne snage.

Uz postizanje održivosti, finansijski direktori su kao najveće izazove za kompanije naveli i nedostatak veština, kao i sajber pretnje. Dodaju da nedovoljno radne snage, očekivano, negativno utiče na poslovanje i ispunjavanje strateških ciljeva, ali i organski rast kompanije i dugoročno stvaranje vrednosti. Prema rezultatima istraživanja više od 50% finansijskih direktora takođe je priznalo da su pesimistični i u pogledu pronalaženja odgovarajućih kadrova.

‘’Direktne posledice takve situacije biće povećavanje opsega posla trenutnih kadrova, cena rada će nastaviti da raste, što znači da se usporava implementacija novih poslovnih rešenja unutar kompanija’’, ističe Robert Ćuzela-Piljac iz konsultantske kuće Horváth koja je sprovela analizu.

Zbog nedovoljnog broja zaposlenih u kompanijama, sve manji broj ljudi obavlja svakodnevne, redovne zadatke, pa su kompleksni, posebni projekti često zanemareni zbog nedostatka kadrova, i zbog čega četvrtina finansijskih direktora sumnja u mogućnost ostvarivanja ESG ciljeva koje postavljaju kompanije.

Neophodne transformacije

Važan deo rešenja tog problema oni vide u transformaciji kompanije i dodaju da je strateški pravac transformacije jasan: izgradnja otpornosti na spoljašnje uticaje, dugoročno stvaranje održive vrednosti i posledično, organski rast. Ovi faktori ističu se kao ključna područja na koja kompanije treba da se fokusira u nadolazećem periodu.

„Istraživanje je pokazalo i visok stepen svesti o transformaciji same uloge koju CFO ima u kompaniji, a čiju funkciju gotovo svi ispitanici vide kao onu čiji je zadatak da osigurava otpornost i stabilnost te kompanije. Finansijski direktori preuzimaju sve više i više odgovornosti u kompaniji i više nisu isključivo zaduženi za upravljanje finansijama, već utiču i na druge odluke top menadžmenta’’, dodaje Ćuzela-Piljac.

Čak dve trećine finansijskih direktora zaključilo je i da se njihovo odeljenje suočava sa navedenim problemom nedostatka kvalifikovanih kadrova, dok 83 posto ispitanih veruje da će se ovaj problem pogoršati, i samim tim imati negativne posledice na poslovanje firmi.

Чланак Deficit na tržištu radne snage dugoročan trend се појављује прво на Biznis i Finansije.