Periskop

6. EKONOMSKA ZAVISNOST PALESTINE OD IZRAELA: Zarobljeni u novčaniku protivnika
U pozadini najnovijeg rata u Izraelu, već decenijama se odvija ekonomska bitka u kojoj su Palestinci odavno poraženi. Palestinska ekonomija je skoro 28 puta slabija od izraelske i maltene potpuno zavisi od nje. Sistem kontrole koji je Izrael uspostavio širom Zapadne obale, onemogućava Palestincima trgovinu i pristup vitalnim resursima. Zbog toga je Palestina u poslednjoj deceniji pretrpela gubitke od 36,4 milijarde dolara, što je skoro dvostruko više od njenog BDP-a u 2022. godini.

8. KO KONTROLIŠE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE U UKRAJINI: Domaći bogataši i strani pajtaši
Najveće žrtve međunarodne igranke oko izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine su mali poljoprivrednici u toj zemlji. Uporedo sa ruskim ratnim razaranjima, nastavlja se krađa obradivog zemljišta u korist ukrajinskih oligarha, sa kojima su interesno veoma povezane strane kompanije i finansijske institucije, upozorava se u istraživanju američkog Instituta Okland.

12. PATRIOTIZAM NA RASPRODAJI: Piloti britanski, milioni kineski
Treći nastavak kultnog filma, „Top Gun“, baziraće se na neočekivanom obrtu. Maverick, nakon što je po sili zakona konačno završio karijeru kao pilot američke mornarice, kao svježi civil, kupi prnje i odlazi da trenira kineske pilote u naprednim američkim taktikama u vazdušnim okršajima. Za razliku od prva dva nastavka, treći „Top Gun“ film, očigledno, biće baziran na istinitim događajima.

Biznis

14. REMONDIS MEDISON, JEDINI PRERAĐIVAČ FARMACEUTSKOG OTPADA U SRBIJI: Kad lekovi truju, umesto da leče
Kompanija Remondis Medison iz Zrenjanina ima kapacitete da preradi 1.300 tona farmaceutskog otpada godišnje, ali ta količina ne prelazi 200 tona. Razlog je u tome što je ovo tržište i dalje nedovoljno uređeno, posebno kada je reč o procedurama predviđenim za kućne zalihe lekova kojima je istekao rok trajanja. Najveći deo takvih lekova završava na komunalnim deponijama, a odatle u zemljištu i vodi. „Te hemikalije vraćaju nam se kroz lanac ishrane. Otuda i slučajevi kontaminirane hrane, vraćanja izvoznih isporuka sa granice jer sadrže nedozvoljene količine nekih supstanci“, objašnjava Bojan Sudarev, direktor kompanije Remondis Medison za Srbiju.

16. TRŽIŠTE ŠKOLSKOG NAMEŠTAJA I OPREME: Sedi, jedan!
Klupe, stolice, ormari i druge neophodne stvari u našim obrazovnim ustanovama stare su i po tri decenije, pa bi se očekivalo da proizvođačima školskog nameštaja i opreme posao odlično ide. Ali naši sagovornici kažu da još od početka korone pada broj i vrednost javnih nabavki za ovu vrstu proizvoda, a da se neki od planiranih tendera nisu ni realizovali. Izvoz na tržišta u regionu samo donekle može da poboljša prihode, jer ni u susednim zemljama situacija nije mnogo bolja.

20. „APICENTAR“, PREDUZEĆE ZA SELEKCIJU I REPRODUKCIJU PČELINJIH MATICA: Uspešni pčelari koji ne proizvode med
Preduzeće „Apicentar“ selektuje i reprodukuje matice koje će iznedriti nove generacije pčela, sposobnih da daju u proseku za 25 do 30 odsto veće prinose nego neselekcionisane pčele. Zahvaljujući tom kvalitetu, ova beogradska firma ima dugogodišnje kupce i u inostranstvu, od kojih neki tvrde da su njene pčelinje matice bolje od onih iz SAD i Australije. Vlasnik preduzeća Jovan Kulinčević, koji je doktorirao genetiku pčela, jedno vreme je boravio i u Americi, ali mu se tamošnji pristup pčelarstvu – da je zarada važnija od dobrobiti pčela – nije dopao.

Finansije

22. PRIVREDNICI O REBALANSU REPUBLIČKOG BUDŽETA: Ubi nas podrška države
Ministar finansija Siniša Mali je rebalans republičkog budžeta obrazložio kao „nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja zemlje, podrške građanima i privredi“. Privrednici tu „podršku“ vide kao rasplamsavanje troškova i poslovanje na ivici „žileta“, a ne isključuju ni gašenje firmi jer su, kako tvrde, već „preoporezovani“ fiskalnim i parafiskalnim nametima.

26. ZALOGE NA ŽIVOTINJE: Kad za otplatu duga garantuješ tuđim životom
Iako čine manje od jednog procenta u ukupnom broju izdatih garancija da će neki kredit ili pozajmica biti vraćeni, odnosno da će se namenski uplaćena sredstva iskoristiti u predviđene svrhe, zaloge koje se stavljaju na životinje predstavljaju prilično sigurno obezbeđenje. Od 1.807 takvih zaloga, samo je u 13 slučajeva pokrenuta prinudna naplata. Ugovori u kojima je stavljen zalog na životinje „teški“ su 57,7 miliona evra, kao jemstvo najčešće služe goveda, mlečne krave i junad, a jedan od uslova da se ta vrsta zaloge uspostavi je da životinja, stado ili jato, budu osigurani.

28. POREZ NA IMOVINU I ŽIVOTNA SREDINA: Nekome majka, nekome maćeha
Poreska praksa u svetu pokazuje da se kroz porez na imovinu najviše podstiče zelena gradnja, olakšice se primenjuju i za zaštitu šuma, ali ne i za poljoprivredno zemljište namenjeno organskoj proizvodnji. Ekološka uloga poreza na imovinu u Srbiji je prilično skromna, odnosno predviđena su samo dva poreska oslobođenja koja su motivisana zaštitom životne sredine.

Temat Veleprodaja u Srbiji: Povuci-potegni

31. HRANA I PIĆE: Trka s preponama
U situaciji kada proizvođačke cene skaču iz dana u dan a inflacija podjednako zdušno „jede“ životni standard, veletrgovci hranom i pićem se žale da imaju sve manje prostora za sopstvenu zaradu između proizvodnje i maloprodaje. Ukoliko rade sa kvarljivom robom, njihov posao iziskuje i dodatne logističke troškove, a izdaci se gomilaju i prilikom uvoza ili izvoza. Najveći trgovinski lanci diktiraju tržišne uslove u svoju korist, ali se niža marža u poslovanju sa njima nekako pokrpi velikim količinama isporučene robe, dok je saradnja sa vlasnicima malih radnji mnogo lakša, no i isporuke su male.

34. TEKSTIL, ODEĆA I OBUĆA: Životarenje na putu do zagrobnog života
Tržište za plasman tekstila, odeće i obuće sužava se iz godine u godinu, a najteže je u sektoru veleprodaje koja se sve češće istiskuje sa puta od fabričke hale do potrošača. Domaće proizvodnje gotovo i da nema, opstalo je svega nekoliko većih preduzeća sa svojim prodajnim lancima, dok svi ostali životare. Konkurencija velikih svetskih proizvođača, ponuda polovne i švercovane robe uz istovremeni rast troškova, sveli su ovu privrednu granu na nivo statističke greške.

36. LEKOVI I MEDICINSKA OPREMA: Najjeftinije nije uvek i najisplativije
Država je redovniji platiša lekova i medicinske opreme nego privatne zdravstvene ustanove. Ali problem je u tome što su opredeljena sredstva nedovoljna za potrebe javnog zdravstva, posebno bolnica, pa se pacijenti maltene redovno šalju u apoteke da kupuju stvari koje nedostaju, kažu veletrgovci. Praksa da se u javnim nabavkama favorizuju ponude sa najnižim cenama na uštrb kvaliteta dovodi do čestog kvara medicinskih aparata i zato građani tu uslugu moraju da plaćaju u privatnim zdravstvenim ustanovama.

38. GRAĐEVINSKI MATERIJAL I OPREMA: Svi nešto čekaju
Sektor građevinarstva je u poslednjih nekoliko kvartala na klackalici, a posebno velike oscilacije su prisutne u oblasti izgradnje stambenih zgrada. Uspone i padove direktno osećaju i veletrgovci građevinskim materijalom i opremom koji su oslonjeni na ovaj sektor. Oni kažu da je primetna određena uzdržanost investitora, čak je počelo i ozbiljno kašnjenje u plaćanjima. Naravno, ne dele sve kompanije istu sudbinu, što su potvrdili i sagovornici B&F-a, ali većina ima poteškoća u poslovanju.

40. POGREBNA OPREMA: Smrt nije jedino sigurno zanimanje
Industrija pogrebne opreme u Srbiji je jedna od retkih u kojoj dominiraju domaće firme, ali je zato konkurencija među njima ogromna, posebno na jugu zemlje gde je ova delatnost najzastupljenija. Njena specifičnost je i u tome da su proizvođači ujedno i trgovci, koji neke od proizvoda plasiraju i na stranom tržištu, poput garnitura za sanduke i veštačkih venaca. Suprotno uverenju javnosti, pandemija je pogoršala situaciju i u ovom sektoru zbog ogromnog poskupljenja repromaterijala, a snabdevanje je dodatno iskomplikovao rat u Ukrajini.

Intervju

42. HADŽI IVAN REDI, ARHITEKTA: Gradovi se ne grade za jednokratnu upotrebu
„Prilikom gradnje potrebno je da se poštuju kriterijumi i merila, ali je očigledno da je umesto toga jedino važno da neko ima parcelu i gleda da je izgradi što je moguće više. To što neće biti parčeta zemlje na njoj, što nema nijedne vlati trave – koga je briga za to? Kada kiša pada nema zemlje koja bi je upijala, tako da nam se sada dešavaju poplave posle svake kiše. Nove generacije mladih arhitekata bi po mom mišljenju morale tome javno da se suprotstave. Tako sam i ja postupao i zbog toga sam platio ne malu cenu, ali zato i sada mogu mirno da spavam“, ističe poznati niški arhitekta Hadži Ivan Redi, koji se ovom profesijom bavio više od pola veka u zemlji i inostranstvu, a učestvovao je u projektovanju nekih od najpoznatijih objekata u Nišu.

Skener

46. GLAMUROZNA PRODAJA NEIZGRAĐENIH KVADRATA: Još malo pa Diznilend
Investitori koji grade na hiljade kvadrata odjednom nastoje da stambene i poslovne objekte u ovakvim kompleksima što više prodaju unapred, pa se za te svrhe priređuju glamurozne promocije. One služe da prikažu bogatstvo i moć investitora, ali i da kupcu pošalju poruku kako je i sam pripadnik elite. Masovna prodaja stanova se pretvara u Diznilend i zato da bi se jedan kupac dugoročno „umnožio“, tako što će od istog investitora objekte kupiti njegovi rođaci, prijatelji i deca kada odrastu. Glamur, međutim, ne podrazumeva da se u ponudi jasno istakne kolika će biti krajnja cena kvadrata kada se objekat izgradi.

48. KOJE KULTURE PREOVLAĐUJU U DOMAĆOJ ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI: Voće na čelu, povrće na začelju
Domaći poljoprivrednici koji se bave organskom proizvodnjom ubedljivo najviše gaje voće, ali uprkos značajnom godišnjem rastu, ove površine čine manje od 3% ukupnog zemljišta za gajenje voća. Poslednje tri godine primetno pada proizvodnja organskog industrijskog bilja i žitarica, ali najlošija vest je zanemarljivo učešće organskog povrtarstva.

Nove tehnologije

52. ILBE STUDIOS, PROIZVODNJA ANIMIRANIH FILMOVA U SRBIJI: Računari umesto olovke
Tehnologije su sve promenile, pa i način na koji se rade animirani filmovi, kaže Mileta Poštić, animator, univerzitetski profesor i storibord direktor domaćeg kreativnog studija za animaciju ILBE Studios u razgovoru za B&F o tome kako je Srbija proizvela svoj prvi animirani serijal koji beleži veliku gledanost u svetu.

Nauka

54. DA LI ŽIVOTINJE VARAJU: Lažni pokojnik, lopov, pokeraš i zavodnik
Odbrana od neprijatelja, otimanje oko hrane i seksa predstavljaju tri glavna motiva oko kojih se igraju igre prestola u životinjskom carstvu i zbog kojih životinje lažu, kradu i služe se trikovima, čak i kada je reč o pripadnicima iste vrste.

Koktel

56. ZVEZDANA PISAREVIĆ, KNJIGOVOĐA, PREDAVAČ I OSNIVAČ MUZEJA KNJIGOVODSTVA: U životu je sve sklono propadanju, osim znanja
Da knjigovodstvo može biti jako uzbudljivo svedoči i karijera Zvezdane Pisarević, knjigovođe iz Kragujevca, puna profesionalnih iznenađenja i preokreta. Svoje višedecenijsko iskustvo u brojnim firmama, uključujući i sopstvenu, pretočila je u onlajn obrazovni centar „Ja volim računovodstvo“, koji ima i svoje „izdvojeno odeljenje“ – virtuelni Muzej knjigovodstva. Posetioci ovde mogu da se upoznaju sa načinom na koji se ova profesija obavljala pre „digitalne ere“ i uvere da bez obzira na promene u tehnologijama, osobine koje čine dobrog knjigovođu su sve do danas ostale iste.

58. UPOTREBA ALTERNATIVNE MEDICINE U SVETU I SRBIJI: Biljke koje zveče
Na svetskom tržištu alternativne medicine gomilaju se milijarde dolara, od kojih najviše „prigrabe“ biljni preparati. Struktura potrošnje pokazuje da ni ovakav vid lečenja nije lišen socijalnih razlika, pa najskuplje proizvode i usluge koriste samo imućniji. To je slučaj i u Srbiji, gde se siromašniji okreću jeftinijoj narodnoj medicini, dok oni sa višim prihodima upražnjavaju makrobiotiku, homeopatiju, tradicionalnu kinesku medicinu i fitoterapiju.

Komunikacije

60. AMERIČKI KONGRES O IZUMIRANJU ISTRAŽIVAČKOG NOVINARSTVA: Novine duhovi
Okupacija trivijalnosti i senzacionalizma dovela je istraživačko novinarstvo na ivicu izumiranja, a najdrastičniji primer je sunovrat lokalnih medija bez kojih je ostalo preko 70 miliona Amerikanaca. Oni sada više znaju o skandalima na drugom kraju sveta, nego šta lokalne vlasti rade u njihovom dvorištu. Najalarmantnije stanje je u ruralnim oblastima koje su se pretvorile u medijske pustinje. Za ovakvu situaciju nisu odgovorni samo medijski tajkuni, već i čitaoci, upozoravaju u američkom Kongresu.

Reprint

62. POLOŽAJ MEDIJSKIH DOPISNIKA IZ UNUTRAŠNJOSTI SRBIJE: Većina beogradskih redakcija se ponaša kao predatori
„Ovaj drži bombu, ovaj bi da se baci, ovaj ubio devojku… Pa dobro da smo psihički stabilni. Ne mogu sebe da zamislim sa 60 godina da idem i snimam ubistva. Kada se nekih davnih dana govorilo da nam treba beneficirani radni staž… pa treba, kada mi traže samo crnu hroniku.“ Ovako izgledaju iskustva dopisnika za beogradske medije iz unutrašnjosti Srbije, koji se žale da u njihovim vestima ima više mrtvih nego živih, a snimanje na sahranama je postalo standard, „jer to je ono što tržište traži“. Pored toga, urednici iz Beograda imaju zahteve kao da plaćaju dopisnike suvim zlatom, a očekuju od njih da rade bar za tri puta manje novca nego njihove kolege u prestonici, navodi se na sajtu Udruženja novinara Srbije.

Vremeplov

64. PRETEČE DANAŠNJEG SRPSKOG KRIMIĆA: Duša svaka traži svog junaka
Preteče današnjeg kriminalističkog romana u Srbiji su bili novinari, policajci i bivši majori u vojsci, ali i neki slavni književnici, poput Crnjanskog. Malo je poznato da je ovaj uvaženi srpski pisac, u trenucima teške materijalne oskudice napisao krimić veoma nalik dogodovštinama najčuvenijeg izmišljenog detektiva Šerloka Holmsa. Zaplet romana se odigrava u Švedskoj, a Crnjanski ga je objavio pod pseudonimom Harald Johansen.

Чланак Biznis i finansije 214: Veleprodaja u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Carrefour je osmislio posebno obeležje za ovakve proizvode i u svojim prodavnicama i na svom sajtu, u kojem se pominje termin “šrinkflacija”, nastao od engleske reči “šrink” koja znači “smanjenje”. Radi se o praksi proizvođača da smanjuju gramažu svojih proizvoda, što kupci često i ne primećuju. Na taj način oni štede a mušterije im ostaju verne.

Međutim, sada će na takvim proizvodima stajati upozorenja o smanjenoj gramaži, sa ciljem osvešćivanja kupaca da su određeni proizvođači podigli cene svojih proizvoda iako su mnoge sirovine za njihovu proizvodnju pojeftinile. Ova upozorenja u Carrefour-ovim radnjama trenutno se nalaze na 26 proizvoda, od Liptonovih čajeva, do Pepsijevih pića.

Kako su rekli novinarima predstavnici ovog trgovinskog lanca, njihova ideja je bila da izvrše pritisak na proizvođače da ne podižu cene ukoliko za tim nema potrebe.

Izvor: CNBC

Foto: Nick Sanchez, Unsplash

Чланак Francuski trgovinski lanac namerno obeležava proizvode sa smanjenom gramažom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, guvernerka Narodne banke Srbije je izjavila da je trgovačka marža ove godine bila za 36 odsto veća nego u 2019. i da su zbog nje troškovi života za stanovništvo veći, kao i profit trgovaca.

Međutim, grupacija trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije objavila je da je prosečna stopa neto dobiti sektora maloprodaje u našoj zemlji, koja iznosi oko 2,8 odsto, višestruko niža u odnosu na ostale učesnike u lancu snabdevanja do maloprodaje, kao i u odnosu na rast operativnih troškova njihovog poslovanja, u koje spadaju zarade, struja, gorivo, zakup, održavanje i drugi.

„Ulažemo velike napore i međusobno se takmičimo da potrošačima ponudimo najbolji kvalitet i raznovrsnost po najnižim cenama. Uz to, redovno izmirujemo obaveze prema državi i podržavamo lokalne zajednice, a našim osnivačima se trudimo da obezbedimo razuman prinos“, dodaje se u saopštenju te grupacije.

Izvor: PKS

Foto: Tumisu, Pixabay

Чланак Trgovci odgovaraju na kritiku guvernerke NBS: Naš profit nije visok kao što se misli се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da inflacija ne može nekome da bude brat, a nekome rat, poručuje guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. „Inflacija je gubitak za sve nas i zato protiv inflacije moramo da se borimo svi i organizovano“, navela je ona pre nekoliko dana kritikujući velike trgovinske lance zbog visokih marži. Trgovačka marža, kaže guvernerka, veća je 36 odsto nego 2019. a veći je i profit prodavaca.

“Spuštanje marži je populizam”

I nije to bila prva opomena sa čela Narodne banke. Na prethodnu, s početka meseca, ministar trgovine Tomislav Momirović odgovario je drugačijom računicom.

„Dubinskom analizom RZS, videli smo da u trgovinskim lancima marže nisu baš tako velike, a profitna stopa im je relativno niska. Država ne sme da se bavi kontrolom marži u otvorenim tržišnim privredama. Lepo zvuči kada se kaže da se spuste marže, ali je to populizam i ne sme da se radi, jer je dugoročno loše za sve građane“, navodi Momirović.

Dok predstavnici trgovinskih lanaca nerado izlaze pred kamere, oni koji ih zastupaju priznaju da najveći deo rata protiv inflacije snosi stanovništvo. To se vidi i po padu kupovne moći, koja se, kažu u Privrednoj komori, odrazila i na promet. Ona je pala sedam odsto za godinu dana.

Da li država treba da se meša u cenovnu politiku privatnika?

Međutim, ekonomisti podržavaju upozorenja guvernerke, ali ne i pozive da se država umeša u formiranje marže.

„Nikad administriranje nije dovelo do boljitka, samo na kratak rok može da zamrzne dato stanje stvari, ali kad vi jednog dana opet ukinete mere, marže mogu da ostanu na tom nivou ili da porastu“, kaže ekonomista Saša Đogović.

Napominje da je dovoljno apostrofirati na te lance, proizvode kod kojih su visoke marže u odnosu na region. „Onda bi zaista uz udruženje potrošača i određenu javnost koja bi vršila pritisak na te lance sigurno došli do njihovog spuštanja na indirektno tržišni način“, rekao je Đogović.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu javnog servisa.

Foto: ElasticComputeFarm, Pixabay

Чланак Inflaciju podižu i visoke trgovačke marže, na koje za sada država ne utiče се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomenute države su u nekoj vrsti vrsti trgovinskog rata još od 2018. godine, koji je započet Trampovom odlukom o uvođenju taksi na određene proizvode iz Kine, na šta je najveća azijska ekonomija odgovorila istom merom.

Međutim, uprkos svemu navedenom njihova trgovinska saradnja je sve bolja i bolja, što pokazuju i poslednji zvanični podaci. Prema njima, vrednost uvoza i izvoza između dve države u 2022. iznosila je 690,6 milijardi dolara. Uvoz kineske robe u Ameriku porastao je na 536,8 milijardi dolara a izvoz američkih proizvoda u Kinu na 153,8 milijardi.

Zanimljivo je da je ova vest stigla u danima kada je američka vojska oborila kineski špijunski balon koji je preletao teritoriju SAD.

Izvor: BBC

Foto: Teng Yuhong, Unsplash

Чланак Trgovina između SAD i Kine obara rekorde uprkos tenzijama između dve zemlje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok se preko društvenih mreža povremeno dele nostalgične fotografije čuvenih jugoslovenskih kioska K67, koji restaurirani krase mnoge svetske prestonice poput Londona, Berlina i Njujorka, ovaj kanal prodaje se u Srbiji suočava s mnoštvom problema. Broj takvih objekata je iz godine u godinu sve manji, a ni vrednost prodaje ne raste značajno.

Prema podacima kompanije „NielsenIQ“, na domaćem tržištu trenutno posluje nešto više od 3.600 kioska i paviljona, za preko 360 manje nego 2019. godine. Kako predviđaju upućeni u ovo tržište, broj kioska će nastaviti da se smanjuje, posebno u uslovima visoke inflacije, kada mnogi potrošači vode računa o svakom dinaru i pažljivo planiraju nabavke, umesto da kupuju proizvod na kiosku kad im zatreba i zato ga plate znatno skuplje.

Šta muči kioske?

Inflacija je, međutim, samo deo problema. Naime, kiosci su ranije bili sinonim za kupovinu novina. O tome dovoljno govori i sam naziv nekadašnjeg lanca kioska „Štampa“ u Srbiji, ili hrvatskog „Tiska“. Danas se štampane novine sve manje kupuju, jer većina čita samo onlajn medije. Važan izvor prihoda za ove trgovine su bile i elektronske dopune za mobilne telefone, ali se i one sada slabo prodaju jer građani prelaze na isplativije „postpejd“ mobilne usluge. Inicijativa da se uvede kontrola ko kupuje „pripejd“ kartice identifikacijom uz lični dokument, što je u drugim zemljama uobičajeno i nekada je postojalo i u Srbiji, dodatno će destimulisati kupovinu ovih kartica koje se često nabavljaju zbog kriminalnih radnji.

Cigarete koje građani, takođe, prvo potraže na kiosku kada su u prolazu ili šetnji da bi zaobišli čekanje u redovima na kasi u prodavnici, beleže stalni pad prodaje po komadu. Pojavljuju se nove, specijalne vrste duvana i proizvodi, ali oni u prometu učestvuju samo u tragovima. Ovakva situacija sa cigaretama i nije naročito problematična za zaradu koja se ostvaruje na kioscima, jer kako tvrde poznavaoci, nje gotovo i da nema kod ove vrste robe.

Naši sagovornici koji su upućeni u poslovanje kioska ali su želeli da ostanu anonimni, kažu da od prodaje cigareta, ne samo na kioscima već na bilo kom drugom mestu, koristi nemaju ni distributeri ni trgovci, već samo proizvođači i država. Prema njihovim rečima, ukoliko se ništa ne promeni po pitanju pravednije raspodele marže, može se desiti da duvandžije neće imati gde da prodaju svoje proizvode.

Zato ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje ako neka od duvanskih kompanija, a kod nas posluju tri svetska igrača, odluči da uđe i na ovaj deo tržišta. Mada u našoj zemlji nema mnogo organizovanih lanaca kioska, duvanska kompanija koja bi ušla u vlasništvo nekog od njih, mogla bi da pokrije celu teritoriju Srbije. Slično se desilo i u Hrvatskoj, gde je „BAT“ svojevremeno postao suvlasnik tamošnjeg lanca „Tisak“. Pored toga, „BAT Adria“ je vlasnik firme „iNovine“, drugog najvećeg lanca kioska u Hrvatskoj i lidera u Bosni i Hercegovini kroz brendove „iNovine“ i „Lafka“, koji su prisutni u oba entiteta.

Istraživanje agencije „Smart Plus Research“ iz maja ove godine pokazuje da potrošači u Srbiji u kioscima najviše kupuju upravo cigarete, koje učestvuju sa skoro 44 odsto u ukupnoj prodaji. Sledeći najtraženiji proizvodi na kioscima su žvake, maramice i sladoled, dok novine čine tek nešto više od petine ukupne prodaje, maltene koliko i gazirani sokovi i voda. Mušterije nešto ređe svraćaju da bi kupile slane grickalice, čokolade i čokoladice, kafu i alkoholna pića. Sve u svemu, iz istraživanja je vidljivo da se u kioscima uglavnom nabavljaju sitnice, iako neke od njih mogu biti poprilično skupe za prosečan standard, naročito akcizna roba poput cigareta, alkohola i kafe.

Ograničeni prostor takođe utiče ne samo na asortiman robe, već i na njenu prodaju. Prosečno, u klasičnom kiosku se nalazi oko 300 vrsta proizvoda od kojih se jasno vidi svega pedesetak. Godišnje doba koje im najviše pogoduje za prodaju je leto, jer se uz uobičajenu ponudu uglavnom dodaje sladoled, a tokom letnjih meseci više se prodaju i bezalkoholna pića.

Budućnost bez perspektive

Jedan od razloga zbog kojeg kiosci gube tržišnu utakmicu jeste i taj što benzinske pumpe, pored svoje osnovne delatnosti, povećavaju i prodaju robe široke potrošnje u svojim prodavnicama. Mada to učešće i dalje nije na nivou kioska i u prošloj godini je iznosilo tri odsto, broj benzinskih stanica se povećava, pa time i konkurencija u prodaji proizvoda „za usput“.

Prema podacima „NielsenIQ“, vrednost prodate robe na kioscima je 2021. imala udeo od 12 odsto u ukupnoj vrednosti prodaje u Srbiji, što je maltene na nivou 2020. godine. Ukoliko se posmatra kretanje vrednosti prodaje na kioscima u poslednjih nekoliko godina, ona je 2019. porasla za 1,5 odsto, zatim je 2020. pala za 4,9 odsto što se može pripisati posledicama pandemije, da bi prošle godine blago porasla za 0,6 odsto.

Grupa „Moj kiosk“ koja je najveći igrač na domaćem tržištu, smanjila je poslovne prihode sa 25,3 miliona dinara u 2020. na 22,9 miliona dinara u 2021. godini. Drugi najveći lanac kioska, „Intermezzo system“ imao je blagi rast poslovnih prihoda koji su u 2021. iznosili 1,96 miliona dinara, a godinu ranije 1,81 milion dinara, pokazuju podaci Agencije za privredne registre (APR).

Zbog svega navedenog, poznavaoci tržišta misle da kiosci, kakve ih poznajemo danas, dugoročno nemaju perspektivu. U mnogim evropskim zemljama poput Francuske i Španije, oni su potpuno zamrli. S druge strane, kupovina na kioscima je i dalje zastupljena u potrošačkoj tradiciji u Grčkoj, dok u Bugarskoj opstaje i zato što je vlasnik tamošnjeg najvećeg lanca kioska upravo duvanska kompanija, baš kao u Hrvatskoj. Međutim, podaci pokazuju da se broj ovakvih objekata i u Hrvatskoj smanjuje iz godine u godinu.

Staro za novo

Učesnici u ovoj industriji su i sami postali svesni da po starom više ne ide, pa su počeli da se prilagođavaju promenama na tržištu. Kiosci sve više postaju mesta gde potrošači mogu da dobiju različite usluge zbog kojih bi na drugim mestima čekali u redu, na primer da kupe karte za različite događaje, proizvode iz industrije igara na sreću ili da preuzmu paket koji se isporučuje brzom poštom. Kupci u Hrvatskoj mogu na nekim kioscima da plate račune, da promene ili prenesu novac, a jedan kiosk je uveo čak i mogućnost plaćanja kriptovalutama.

Način za preživljavanje kioska je i u razvoju svojevrsnih hibridnih modela, sa proizvodima koji do sada nisu bili tipični za ovakva prodajna mesta. Tako je, na primer, mali lanac „Trafika“ u vlasništvu firme „GrafArt“, uz klasične proizvode, specifičan po najvećoj ponudi stripova u zemlji.

Uočljiv trend u drugim zemljama je i postavljanje automata za prodaju cigareta i drugih proizvoda, posebno u situaciji nedostatka radne snage, koja je pritom sve skuplja. Slična kretanja na tržištu se mogu očekivati i u Srbiji, ako se reše problemi koji ograničavaju razvoj ovakvog poslovanja, kao što je lakše dobijanje dozvola za postavljanje aparata na javnim površinama. U svetu je već postalo uobičajeno da se na samouslužnim uređajima, osim grickalica, pića i kafe, kupuju i cveće, mleko, lekovi, pa i garderoba.

Kiosci su decenijama bili deo odrastanja mnogobrojnih generacija potrošača u Srbiji i zato je teško zamisliti da bi mogli da nestanu ili da poput K67, završe kao muzejski eksponati. Moguće je da će im nove usluge i dodani asortiman udahnuti novi život i skinuti ih sa aparata za preživljavanje, ali je sasvim izvesno da kiosci u postojećem ruhu gube tržišnu utakmicu.

Vesna Lapčić

Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023. 

Чланак Sudbina kioska na domaćem tržištu: A sad adio! се појављује прво на Biznis i Finansije.

U 2022. će spoljnotrgovinska razmena porasti za 12 odsto u odnosu na prethodnu i dostići vrednost od skoro 32 biliona dolara, saopštila je Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD).

Trgovina robom u ovoj godini porasla je za 10 procenata u odnosu na 2021., dostigavši vrednost od 25 milijardi dolara, a trgovina uslugama za 15 odsto, na sedam biliona.

Za rast vrednosti trgovine međutim zaslužan je i rast cena proizvoda i usluga, uslovljen poskupljenjem pre svega energije. Ipak, svoj doprinos dao mu je i oporavak tražnje predvođen ekonomskim oporavkom posle normalizacije pandemijske situacije.

Prema saopštenju UNCTAD-a, sve velike ekonomije, osim Rusije kojoj su uvedene ekonomske sankcije, zabeležile su bolje trgovinske rezultate nego godinu dana ranije.

Ipak, ovde treba imati u vidu da je za pozitivan rezultat zaslužan snažan ekonomski rast u prvoj polovini 2022. Međutim, u drugoj polovini godine spoljnotrgovinska razmena je počela da pada, a i u 2023. se očekuje nastavak ovog trenda.

Foto: Teng Yuhong, Unsplash

Чланак Globalna trgovina zabeležila veliki rast u 2022. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trgovina na veliko i malo spada među delatnosti koje najviše doprinose bruto domaćem proizvodu Srbije. Prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ovaj sektor je zajedno sa popravkom motornih vozila imao udeo od 11,8% u bruto domaćem proizvodu (BDP) koji je iznosio 6.270 milijardi dinara. Isti izvor navodi da su trgovinska preduzeća bila brojčano najzastupljenija u spoljnotrgovnskoj razmeni, kao i da su trgovci na veliko i malo ostvarili najveću vrednost izvoza i uvoza.

Izveštaj Agencije za privredne registre (APR) o poslovanju privrede u 2021. pokazuje da da je sektor trgovine imao izraziti rast profitabilnosti za preko 40% u odnosu na godinu ranije. S druge strane, oslanjao se u velikoj meri na pozajmljena sredstva, zabeležio je i značajan gubitak i sa više od 1.900 preduzeća u stečaju imao je najveći udeo (32%) u ukupnom broju preduzeća u stečaju i likvidaciji.

Trgovinski promet je od 2017. do 2021. uvećan u svim oblastima unutrašnje trgovine, izuzev 2020. godine kada je zbog posledica pandemije zabeležen pad u pojedinim oblastima. Nasuprot tome, prošle godine je ukupan promet u maloprodaji, osim trgovine motornim vozilima, zabeležio najveću međugodišnju stopu rasta od 16,1%, daleko iznad prosečne stope rasta od 9,5% u prethodnih pet godina. Prošlogodišnji promet u trgovini na veliko, osim trgovine motornim vozilima, je takođe bio rekordan sa rastom od 23,5%, što je preko tri puta više od prosečnog rasta tokom poslednjih pet godina.

Podaci Privredne komore Srbije (PKS) pokazuju da je u petogodišnjem periodu (2017–2021. godine) ukupan neto priliv stranih direktnih investicija u trgovini na malo i veliko i poslovanju nekretninama iznosio nešto iznad dve milijarde evra, a najveći priliv zabeležen je u 2017. godini, u iznosu od 534 miliona evra.

Prema istom izvoru, lane je u trgovini na veliko i malo, izuzev trgovine motornim vozilima, poslovalo više od 31.600 preduzeća, najviše u trgovini na veliko, dok je u trgovini na malo i veliko i u poslovanju nekretninama, bilo aktivno preko 57.500 preduzetnika.

Najviše zaposlenih je bilo u trgovini na malo, a zaposlenost se nije značajnije menjala ni u prva dva kvartala ove godine. S druge strane, prosečna bruto zarada u trgovini na veliko od preko 96.000 dinara je bila viša od prosečne bruto zarade u Srbiji za 5,8%, dok je u trgovini na malo bila manja za 31,1% od republičkog proseka, podaci su RZS koje je obradio PKS. Značajnih promena u zaradama u ovoj oblasti nema u prvih pet meseci 2022.

Maloprodaja raste zahvaljujući inflaciji

Ukupno tržište maloprodaje u Srbiji, prema NielsenIQ panelu maloprodaje, ostvarilo je rast vrednosti od 3,7% u 2021. u odnosu na 2020. i iznosilo je blizu pet milijardi evra. Ukoliko se pak posmatra količinski, tržište beleži blagi rast, svega 0,4%, pri čemu je prehrana rasla 1,3%, neprehrana je pala 3,1%, a cigarete su pale još više, za 3,6%. Količinski se najviše robe proda u Vojvodini i to 27,2%, zatim u Jugoistočnoj Srbiji (25,4%), Beograd učestvuje sa 25,3%, dok Zapadna Srbija ima udeo od 21,2%, navodi se u publikaciji „Trgovačka mapa Srbije 2022.“ u izdanju InStore magazina.

Prema istom izvoru, u Srbiji je u prošloj godini poslovalo 19.195 maloprodajnih objekata, ne uključujući specijalizovane prodavnice poput pekara, mesara i diskonta, što je 2% više nego godinu dana ranije. Najveći ukupni rast od 5% beleži segment hipermarketa i supermarketa, ali pojedinačno gledano, broj hipermarketa je zapravo smanjen, dok je broj supermarketa, odnosno prodavnica od 301 do 2.500 kvadrata, zabeležio značajniji rast i time doprineo ukupnom rastu ovog segmenta. Velike i srednje prodavnice beleže rast od 3%. U strukturi ukupnog broja prodavnica, preovlađuju male prodavnice do 40 kvadrata, i što je još zanimljivije i njihov broj je porastao za 2%.

Velike i srednje prodavnice prodaju najviše robe, 36,7%, marketi i supermarketi učestvuju sa 28,1%, a male prodavnica sa 20,4%. Što se tiče prodaje u kioscima, paviljonima i na benzinskim pumpama, vrednost prodate robe raste i lane je prema podacima kompanije RetailZoom iznosila 98 milijardi dinara, što je 8% više nego godinu ranije, ali broj objekata pada. Naravno, u ovim radnjama najviše se prodaju cigarete, čak 77%, slede alkoholna i bezalkoholna pića (13%), pa tek onda prehrambeni proizvodi (9%).

Prema podacima Narodne banke Srbije, elektronska trgovina je nastavila da raste, pa je u prvom kvartalu ove godine zabeleženo 9,6 miliona transakcija, za 31,29% više u odnosu na prvi kvartal 2021. Ukupna vrednost transakcija premašuje 250 miliona evra, što je za preko 46% više u odnosu na isti period prošle godine.

Standard stanovništva u padu

Mada brojke idu u prilog razvoju trgovine na malo, prošlu godinu je obeležilo ograničavanje cena u maloprodaji. Država je, naime, posle jedne decenije, ponovo pribegla ozbiljnim intervencijama na tržištu osnovnih životnih namirnica poput ulja, šećera, mleka, brašna i mesa, koje su na snazi skoro punih godinu dana. Za razliku od uredbe iz 2012. godine, kada su bile ograničene samo trgovačke marže, sada su vezane ruke i proizvođačima i trgovcima, jer su jasno precizirane najveće proizvođačke cene, trgovačke marže i maksimalne maloprodajne cene.

Zbog ovakve odluke, niko u prodajnom lancu nije zadovoljan. Proizvođači, jer su podneli najveći teret, pošto ogroman rast cena repromaterijala nisu mogli da ukalkulišu u cenu proizvoda. Trgovci, jer su na nekim artiklima radili po minimalnim maržama, kao na primer u slučaju dugotrajnog mleka gde se marža kretala do 5%. Na kraju, nisu zadovoljni ni potrošači, jer su bili suočeni sa nestašicama šećera i mleka, a povrh svega cene hrane i dalje rastu, uprkos jačoj regulaciji.

Udeo hrane u ukupnim prihodima domaćinstava u Srbiji je blizu 35%, dok je u EU taj procenat oko 15%, zbog čega građani EU mogu da podnesu veće udare inflacije u oblasti hrane. Ako, pak, pogledamo strukturu potrošačke korpe, udeo hrane i bezalkoholnih pića u prosečnoj korpi se kreće blizu 40%, a u minimalnoj korpi oko 47%.

Ono o čemu se, međutim, sada najviše raspravlja odnosi se na pitanje zašto je i pored interventnih mera države, u Srbiji hrana za godinu dana poskupela za 20%, dok je u zemljama EU taj rast za godinu dana iznosio 13%. Zato ne treba da čude upozorenja stručnjaka da će i trgovci osetiti negativne posledice u narednom periodu, jer rast zarada ne može da isprati inflaciju. Primera radi, u decembru protekle godine zarade su porasle za 4,6% na godišnjem nivou, a inflacija za 7,9%. U julu ove godine situacija je bila još dramatičnija, jer je realno povećanje zarada u odnosu na isti mesec lane iznosila 0,2%, dok su cene u istom periodu porasle za 12,8%.

Prema podacima iznetim u publikaciji „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT), promet robe u trgovini na malo je u avgustu ove godine uvećao vrednost za preko 22% u poređenju sa avgustom prethodne godine, a u stalnim cenama rast iznosi svega 4,6%. U periodu januar-avgust rast vrednosti je gotovo istovetan (22,5%), ali realni rast je bio 7,4% jer je inflacija značajno ubrzala.

Najbrže je rasla vrednost prometa motornih goriva (35,8%), ali je rast cena bio izrazit, pa je realni rast iznosio 12,3%. Na drugom mestu je rast vrednosti prometa hrane od 19,3%, uz takođe brz rast cena, pa je realni rast bio svega 1,2%. Vrednost prometa neprehrambenih proizvoda povećana je za 17,6%, a 3,8% realno. Ako se posmatraju trendovi u dužem periodu, uočljivo je da realno opada i promet, a u kojoj meri će to pogoditi zarade trgovaca teško je reći u ovom trenutku kada je sasvim izvesno da se inflacija neće zaustaviti do kraja ove godine.

Vesna Lapčić

Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Victoriano Izquierdo, Unsplash

Чланак Trgovci i rast cena: Inflacija daje i uzima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako prenosi Capital.ba, dok mađarska vlada izdvaja pozamašne sume iz budžeta kako bi sprečila dalji rast cena odnosno pad životnog standarda u svojoj zemlji, veliki trgovci posluju odlično. Pojedini lanci supermarketa u poslednje vreme su ostvarili velike zarade, poput Lidla čiji je dodatni profit iznosio 17 odsto.

To je glavni razlog što ova država ograničava cene određenih namirnica u marketima, mada se, kako tvrde analitičari, iza njega krije još jedan – pokušaj Mađarske da smanji zavisnost od inostranih trgovinskih lanaca posebno kada se radi o prodaji građevinskog materijala i hrane.

Rukovodstvo stranih trgovina se već žali da im je zamrzavanje cena znatno otežalo poslovanje, i da bi moglo rezultirati čak i istiskivanjem dela kompanija sa mađarskog tržišta.

Najteže je siromašnima

Da podsetimo, inflacija se u oktobru u Mađarskoj popela na 21,1 odsto a očekuje se da će do kraja godine dostići 25 procenata. Evropska centralna banka je saopštila da inflacija i posebno skok cena hrane i energije više pogađaju siromašnije slojeve od imućnih. Osim toga, bogatije zemlje se generalno bolje nose sa inflatornim pristicima od ekonomija u razvoju.

Primera radi, Francuska je najmanje pogođena inflacijom, koja tamo iznosi oko šest odsto godišnje. To je posledica mera i subvencija vlade za smanjenje cena struje i gasa, zatim davanja čekova za hranu siromašnim porodicama, kao i povećanja minimalne plate za osam odsto.

U najtežoj situaciji su pak Grci i Mađari, iako su vlade obe zemlje upravo preduzele mere da se predupredi dodatni pad životnog standarda stanovništva.

S druge strane, potrošači u Španiji su očajni jer je cena šećera porasla za 43 odsto, brašna za 38 odsto, povrća za 26 odsto itd, a jedino su minimalne plate povećane. I oni, bar delimično, krive supermarkete za situaciju u kojoj su se našli.

Izvor: Capital.ba

Foto: Victorian Iizquierdo, Unsplash

Чланак Mađarska vlast krivi lance stranih supermarketa za sve lošiji standard građana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Fleksibilni model rada, u kome se za rad u samouslugama jednog trgovinskog lanca mladima od 15 do 26 godina nudi „džeparac“ od 17.000 dinara, možda je začetak novog trenda zapošljavanja u Srbiji.

Pomenuti iznos, jednak 145 evra ili oko polovini neto minimalne zarade, nekima deluje primamljivo, drugi kažu da je važno da se deca uče radu i vrednovanju novca odmalena, a neki upozoravaju na šire posledice koje ovakva praksa donosi sa sobom.

„Hoće svoje pare“

– Čim se pojavio oglas da traže omladince za posao sa fleksibilnim radnim vremenom, moj srednjoškolac R. V. (16) odmah je hteo da se prijavi, kaže da mu je dosadilo da stalno od mene traži novac da bi mogao sa „drugaricom“ na piće ili da plati teretanu. Kaže, hoće svoje pare. Može, naravno. I odmah sam ga prijavila – kaže čitateljka 24sedam, Z. A.

U oglasu stoji da maloletnici, studenti i nezaposleni (do 26 godina) rade, po izboru, od devet do 12 sati nedeljno, tri do šest sati dnevno. Za rad maksimalnih 12 sati nedeljno, mesečno se u startu dobija 17.000 dinara, što se uvećava kako se dobija „na stažu“.

Dva, tri sata dnevno, ili šest sati za vikend, stvarno nije mnogo. To vreme bi ionako potrošio na igrice i „bleju“, a ovako će osetiti šta znači raditi, pa onda će osvestiti šta znači trošiti. Pritom, novac koji može da zaradi za jednog tinejdžera uopšte nije mali. To je njima „vau“, k‘o kuća – ističe Z. A.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS), naprotiv, smatraju da je u redu da povremene poslove rade studenti, ali da princip postaje problematičan kada se radi o mladima nezaposlenima a da uopšte nije u redu kada su u pitanju maloletnici.

Rizici za mlade na poslu

– Čak i kada se ispune svi uslovi iz Zakona o radu, da su stariji od 15 godina i da imaju pisanu saglasnost roditelja/staratelja, nije u redu da deca rade. Ona bi trebalo da uče i obrazuju se. To je dobro samo kada se radi o dualnom obrazovanju, pa deca budući trgovci deo naučenog u školi uvežbavaju u praksi, i to plaćenoj – kaže za 24sedam Duško Vuković, potpredsednik Veća SSSS.

On ističe još dve stvari, koje treba imati u vidu kod ovakve nove trgovačke prakse. Prva je da trgovina sama po sebi nije samo „slaganje po rafovima“, a druga iznosi koji se nude a koji kao uostalom i kod državnog programa „Moja prva plata“, daju ponižavajuće malo novca za pruženi rad.

– Deca koja rade u samouslugama mogu da budu „smeštena“ da rade i u magacinu, hladnjačama, negde i u pekarama… To su sve rizici koje moramo imati u vidu, na stranu što se rad u trgovini ne može svesti ni na „slaganje po rafovima“, jer to je i rad s ljudima i poznavanje onog šta se prodaje. Što se tiče „naknada“, svakako nije dobro da decu navikavamo da za svoj rad dobijaju minimalne iznose. Ili što u „Moja prva plata“ fakultetski obrazovana mladež „stažira“ za 30.000 dinara, što je manje od minimalca – ističe Vuković.

Ovo otvaranje novog „bazena“ radne snage, koji se pravi širenjem ponude za posao na maloletna lica, deluje kao nastavak inicijative koja je digla veliku prašinu u javnosti krajem prošle godine, kada je u srpskim supermarketima „spuštena“ lestvica zapošljavanja. Zaposlenima je dato da potpišu anekse ugovora u kojima više nije neophodno srednje obrazovanje za rad u trgovini.

Kolege zadovoljne, samo da neko dođe

Međutim, kako saznaje 24sedam, među radnicima u trgovinama nove „kolege“ se ne dočekuju kao neko ko će pojačati pritisak poslodavca u smeru „ako ti nećeš da radiš za malu platu ima ko hoće“.

– Kod nas to funkcioniše već neko vreme. Deca su prezadovoljna što mogu da zarade, isplaćuje im se redovno preko omladinskih zadruga, a nama to što su tu mnogo znači. To što je poslodavac pre godinu dana odlučio da može da se radi i sa osnovnom školom mu nije donelo više radnika. Naprotiv, sve nas je manje. Zbog toga se i radujemo ovoj deci jer kada mi dođe šest ili sedam paleta a u smeni dve koleginice na kasi i ja, ko će to da istovari i rasporedi? Još ako je student i zna da radi s novcem na kasi, sunce nas obasja – kaže Marija J, prodavačica u jednom beogradskom supermarketu.

Zbog pritiska posla koji mora da se završi, a nema baš mnogo „kandidata“ koji bi mogli da ga obave, trgovci se ne bave mnogo ni „naknadama“ koje ovi „povremeni“ radnici dobijaju. A one su, gledano po satu rada, gotovo veće od njihovih.

Naime već sa startnih 17.000 dinara mesečno za 12 sati rada nedeljno, to daje satnicu od 354 dinara. Ako „omladinac“ svoj fleksibilni rad obavlja nekoliko meseci, satnica ide i do 480 dinara.

Minimalac je trenutno u Srbiji 201 dinar po satu, a radnici u maloprodaji robe široke potrošnje u Srbiji imaju plate tek nešto veće od minimalca. Njihova satnica je, kada se od prosečnih 50.000 dinara za 22 radna dana, odbije topli obrok (oko 3.000 dinara), regres i prevoz (3.600 dinara), manja od 250 dinara.

Na prvi pogled deluje besmisleno porediti plate stalno zaposlenog radnika i nekog ko povremeno radi po nekoliko sati nedeljno, ali iz ugla angažovanog rada po jedinici vremena, za poslodavca je to svejedno. Zbog toga je i pomalo čudno kako se u Srbiji više isplati plaćati „honorarce“, više po satu nego dati pristojnije plate redovnim radnicima.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Trgovci nude posao tinejdžerima, mogu i maloletnici се појављује прво на Biznis i Finansije.