Sveobuhvatno regionalno ekonomsko partnerstvo potpisano je krajem prošle godine od strane 15 azijsko-pacifičkih država, a nedavno je završena njegova ratifikacija. Sporazum bi trebalo da stupi na snagu u januaru 2022.

Među državama potpisnicama nalaze se i ekonomske sile, poput Kine, Japana, Južne Koreje i Australije, ali i manje privrede poput Novog Zelanda, Vijetnama, Tajlanda, Laosa, Kambodže i drugih.

Sporazum pokriva tržište od 2,2 milijarde ljudi, što je otprilike 30 odsto celokupne svetske populacije.

Stručnjaci kažu da će on u početku imati skroman domet, jer će biti potrebne godine da se jasnije vide koristi od njega. Ipak, ovaj sporazum ima i jednu psihološku vrednost – smatra se geopolitičkom pobedom Kine u nadmetanju najvećih svetskih sila u širenju svog ekonomskog uticaja.

Izvor: CNBC

Foto: Pixabay

Чланак U januaru 2022. stupa na snagu najveći svetski trgovinski sporazum се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropska komisija usvojila je paket predloga koji imaju za cilj povećanje trgovine između EU i susednih zemalja u Panevro-mediteranskom regionu, uključujuči i Srbiju.

U Komisiji navode da će predlozi modernizovati preferencijalne trgovinske sporazume EU sa 20 trgovinskih partnera tako što će relevantna „pravila o poreklu“ u tim sporazumima postati „fleksibilnija i pogodnija za poslovanje“.
Cilj je da se postigne brži ekonomski oporavak od posledica krize izazvane Kovidom19 i podstakne regionalna saradnja.

Roba sa povlašćenim carinskim tretmanom

Pored Srbije, predložene izmene obuhvataju i bilateralne trgovinske sporazume EU sa: Islandom, Lihtenštajnom, Norveškom, Švajcarskom, Farskim ostrvima, Turskom, Egiptom, Izraelom, Jordanom, Libanom, Palestinom, Gruzijom, Republikom Moldavijom, Ukrajinom, Albanijom, BiH, Severnom Makedonijom, Crnom Gorom i tzv. Kosovom.

„Pravila o poreklu“ su neophodna po bilo kojem trgovinskom sporazumu, jer oni određuju koja roba može imati prednost takozvanog povlašćenog tretmana.

Roba sa preferencijalnim poreklom ispunjava uslove za uvoz sa nižim stopama carine ili čak nultom stopom, zavisno od preferencijalnog tarifnog tretmana, navode u Briselu.

Izvor: Tanjug

Чланак Predlozi za lakšu trgovinu EU sa Srbijom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pravi pregovori koji će odrediti buduće odnose, prije svega ekonomske, između Velike Britanije i Evropske unije počinju krajem februara, a koliko će potrajati i kako će ti odnosi na kraju izgledati, zavisi koga pitate. Britanski premijer Boris Johnson uporno ponavlja da će sve biti dogovoreno do kraja godine, kada ističe tranzicijski period, i da nikakvo produženje ne dolazi u obzir. Da bi pokazao kako je ozbiljan, 31. decembar kao krajnji rok kada ističe tranzicijski period, ubačen je u britanski zakon o napuštanju EU, što znači da ukoliko do tada ne bude postignut dogovor, to bi onda značilo da 1. januara naredne godine nastupa „tvrdi“ Brexit.

Kako Johnson ima komfornu parlamentarnu većinu, ovaj član zakona se može bez problema ili promijeniti ili potpuno izbrisati kad god britanska vlada to poželi, što ostavlja prostor da se pregovori ipak produže i u narednoj godini. Tako da se ovaj rok može smatrati dijelom pregovaračke taktike.

S druge strane, EU je puno skeptičnija, upozoravajući da će za sveobuhvatni sporazum trebati puno više vremena od preostalih 10 mjeseci i da je EU spremna da produži tranzicijski period, ukoliko to Velika Britanija zatraži. Kao i kod svakih pregovora, na početku se zauzimaju startne pozicije sa maksimalnim zahtjevima, da bi se na kraju obično strane našle negdje na pola puta.

Ideologija važnija od ekonomije

Britanski ministar finansija Sajid Javid prilično bombastično je najavio da u budućnosti Velika Britanija neće biti ni na jedinstvenom tržištu niti u carinskoj uniji sa EU, niti će se prihvatiti evropske standarde, što jednostavno znači „hard Brexit“, sa svim pratećim katastrofalnim posljedicama za britansku ekonomiju. Prijetnja da Velika Britanija neće automatski poštovati standarde EU otvara prostor za realizaciju sna najradikalnijih zagovornika Brexit-a, pretvaranje u „Singapur na Temzi“, ili bolje rečeno off-shore državu sa minimalnim porezima i propisima koja bi na taj način postala konkurent EU u privlačenju investicija i kapitala. Ovaj scenario je za EU apsolutno neprihvatljiv i stav EU je jasan: „Nećemo tolerisati takvu nelojalnu konkurenciju ni po koju cijenu.“

Iako se među britanskim menadžerima mnogi nadaju da je riječ samo o pregovaračkoj taktici, niko ne može sa sigurnošću reći da li se zaista radi samo o blefiranju, ili stvarnoj rješenosti da se ekonomske veze između EU i Velike Britanije maksimalno reduciraju. Za razliku od poslovnog svijeta koji buduće odnose EU i Velike Britanije vidi bazirane na konkretnim ekonomskim interesima, za aktuelnu britansku vladu Brexit nije i nikada nije ni bio samo ekonomsko pitanje, već prije svega – ideološko.

Ekonomski gledano, Brexit nema nikakvog smisla. Tako analitičari iz „Bloomberg Economics“ procjenjuju da je od referenduma o izlasku Britanije iz EU u junu 2016. pa do kraja 2019. godine, Brexit koštao Veliku Britaniju 170 milijardi dolara izgubljenog ekonomskog rasta, prouzrokovanog neizvjesnošću oko budućih odnosa sa EU. Slične su procjene i ostalih analitičara, koji se uglavnom slažu da izlaskom iz jedinstvenog tržišta i carinske unije sa EU, britanska ekonomija je na gubitku. Na gubitku će biti i EU kompanije, koje značajan dio proizvoda plasiraju na britanskom tržištu, ali u cjelini EU će biti manje pogođena Brexitom nego britanska ekonomija.

Blagodeti Brexit-a biće vidljive – za 50 godina

Ove analize nisu nikakva novost, ali je britanska strana konstantno minimizirala njihov značaj, otpisujući ih uglavnom kao „pretjerivanje“. Glavne zagovornike i ideologe Brexit-a, poput britanskog političara Jacob Rees-Mogga, ovo nije pokolebalo. Iako oni nevoljno priznaju da bi kratkoročno britanska ekonomija mogla biti na gubitku, uvijek naglašavaju da je dugoročno čeka „svijetla budućnost“, čim se oslobode „okova EU“, hladnokrvno konstatujući da pod „dugoročno“ misle nekih pedesetak godina. Ali šta je 50 godina u poređenju sa vječnošću, praktično ništa.
U međuvremenu, kao kompenzaciju za izgubljeni pristup najvećem i najbogatijem svjetskom tržištu, britanskim kompanijama se obećava nesputan pristup „obećanoj zemlji“, tržištu SAD, za šta je preduslov ugovor o slobodnoj trgovini.

Suštinski, radi se o ekonomskom prestrojavanju i želji aktuelne britanske vlade da postojeće političke „specijalne veze“ sa SAD proširi i na ekonomiju, otvarajući širom vrata deregulaciji, labavijim standardima koji se odnose na kvalitet hrane, zaštitu okoline kao i prava zaposlenih, te privatizaciji zdravstvenog sistema.

Problem je što Velika Britanija ne može istovremeno sjediti na dvije stolice. Preduslov za pristup tržištu EU je poštovanje evropskih standarda, ali u tom slučaju britansko tržište ostaje zatvoreno za američke poljoprivredne, prehrambene i farmaceutske proizvode, čiji su standardi znatno niži. To znači da od sveobuhvatnog sporazuma o slobodnoj trgovini sa SAD u tom slučaju nema ništa. S druge strane, prilagođavanje američkim standardima zatvara pristup evropskom tržištu i garantuje carinske i ostale barijere, pa je jasno zbog čega britanski menadžeri sa zebnjom očekuju konačan odgovor kakvi će biti budući odnosi sa EU.

Evropski standardi prepreka profitu

Britanska ekonomija prvenstveno je bazirana na uslugama, a klasična industrija mahom je svedena na auto industriju i tu će se posljedice udaljavanja od EU najviše osjetiti. Britanska auto industrija je odavno prešla u ruke stranaca i njome sada gazduju japanski, njemački i indijski vlasnici, čiji se automobili najvećim dijelom plasiraju na tržište EU. Ukoliko carinske i ostale barijere nakon nove godine postanu smetnja i povećaju troškove, logično je očekivati da se znatan dio proizvodnih kapaciteta preseli u EU, što znači zatvaranje pogona u Velikoj Britaniji i gubitak hiljada radnih mjesta.

Kako je auto industrija odavno postala globalna, nerealno je očekivati da se japanski ili njemački automobili proizvedeni u Velikoj Britaniji plasiraju na tržište SAD. Ovi proizvođači odavno američko tržište snabdjevaju automobilima proizvedenim u njihovim američkim fabrikama, a generalno, standardni evropski automobili nisu naročito popularni među Amerikancima koji preferiraju velike automobile.
Poseban razlog za zabrinutost imaju britanski farmeri, koji strahuju da bi otvaranje britanskog tržišta za američki agro-industrijski kompleks – koji za razliku od onog u EU nije sputan striktnim propisima o zdravstvenoj ispravnost i tretmanu životinja – u praksi značilo njihov nestanak. Svjesni su da nisu u stanju da se takmiče sa cijenom američkih poljoprivrednih proizvoda, jer to je kao poređenje ručne manufakture sa masovnom industrijskom proizvodnjom, a svi znamo kako se ta priča završila.

Hlorisana piletina, govedina nabildana hormonima i genetski modifikovani biljni proizvodi imaju nižu cijenu i to je jedino što se računa, a uskraćivati ove blagodeti potrošačima je „čisti protekcionizam“, barem to tako vidi američka vlada.

Slobodna trgovina po mjeri SAD

Ako je kod Britanaca na sceni opsesija ideologijom nesputanog i deregulisanog tržišta, američka strana se u svim pregovorima o slobodnoj trgovini vodi hladnom računicom i interesima američkih kompanija, bilo da je riječ o agro-industriji, farmaceutskim kompanijama ili bankama. Tradicionalan američki pristup je: „Vi ćete otvoriti vaše tržište za naše proizvode, a vaši proizvodi će imati pristupa američkom tržištu u onoj mjeri u kojoj to ne ugrožava američke proizvođače“.

U svakoj verziji pregovora o slobodnoj trgovini između SAD i Velike Britanije bez obzira na „specijalne veze“, tu se ne radi o pregovorima dva ravnopravna partnera, već više o „dogovoru“ između Davida i Golijata. Samo što u ovom slučaju David nema ni želje niti hrabrosti da posegne za praćkom, dok se Golijat voza oko njega u tenku.

Za američku stranu, slobodna trgovina sa Velikom Britanijom podrazumjeva i neograničen i nesmetan pristup javnom zdravstvenom sistemu. Britanska vlada konstantno negira da je privatizacija zdravstvenog sistema, tj, prodaja američkim kompanijama, na dnevnom redu. Ali što se američkih farmaceutskih kompanija tiče to je irelevantno, jer ono što traže je slobodno formiranje cijena lijekova. Trenutno, britanski javni zdravstveni sistem, zahvaljujući svojoj veličini, kupovnoj moći i centralizovanoj nabavci, kao kupac diktira uslove koliko je maksimalno spreman da plati za svaki pojedinačni lijek. Rezultat je da američke farmaceutske kompanije isti lijek na američkom tržištu prodaju i po trostruko većoj cijeni nego što ga prodaju Britancima. Nije da su američke farmaceutske kuće na gubitku prodajući Britancima, već mogu zaračunavati puno veći profit na domaćem tržištu.

Tako da ako bi Britanci odustali od dosadašnje prakse u nabavci lijekova u ime „slobodnog tržišta“, profiti američkih farmaceutskih kompanija znatno bi se povećali, na radost njihovih menadžera i dioničara. Šta u tom slučaju dobijaju Britanci koji koriste zdravstvene usluge nije jasno, ali „nesputano slobodno tržište“ bez bilo kakvog uplitanja države nema cijenu.

Kao moneta za potkusurivanje u budućim odnosima Velike Britanije i EU poslužiće obični smrtnici, tri miliona državljana EU koji žive i rade u Velikoj Britaniji i 1,5 milion Britanaca koji žive u EU. Ono što je zajedničko i jednima i drugima je da nemaju pojma šta će biti sa njima i kakav će im biti status nakon 1. januara iduće godine, kada postaju „pravi“ stranci. Ono što je izvjesno je da će u svakoj varijanti imati manje prava nego do sada, a njihova budućnost zavisiće od volje lokalnih birokratija i trenutne političke klime, što u doba globalno rastuće ksenofobije ne daje previše razloga za optimizam.

Dražen Simić

Tekst je prvobitno objavljen u februarskom broju #170 časopisa „Biznis & Finansije“

Чланак Ko će profitirati u slučaju „tvrdog“ Brexit-a: Obećana zemlja Amerika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Taj sporazum će predstavljati „centralni stub partnerstva“ sa Londonom sa ciljem da se eliminišu sve carine i kvote na trgovinsku razmenu sa evropskim kontinentom, rekao je Barnije predstavljajući poziciju Brisela o budućim odnosima EU sa Velikom Britanijom, koja je zvanično istupila iz Unije 31. januara, prenosi AFP.

Barnije je predstavio u Briselu stav EU o pregovorima o novim odnosima sa Britanijom.

Barnije je takodje upozorio da EU neće prihvatiti da na njenim vratima nastane deregulisana privreda, koja bi profitirala od „prednosti nelojalne konkurencije“.

Sporazum treba da bude zaključen na osnovu „mehanizama koji dozvoljavaju da se održe visoke norme koje imamo po socijalnim, ekološkim, klimatskim, fiskalnim pitanjima i pitanjima državne pomoći“, rekao je Barnije.

Evropska komisija je 3. februara dala preporuke Evropskom savetu za otvaranje pregovora o novom partnerstvu sa Velikom Britanijom, koji uključuju sveobuhvatni predlog pregovaračkih direktiva.

Direktive se odnose na sve sfere interesa pregovora, uključujući trgovinu i ekonomsku saradnju, policijsku i sudsku saradnju u krivičnim pitanjima, spoljnu politiku, bezbednost i odbranu, učešće u programima EU i druge sfere saradnje.

„Što Britanija želi da bude bliža (propisima EU) to će joj pristup jedinstvenom tržištu biti lakši, ali ništa nije besplatno… Mislim da je pitanje jednakosti poštovati propise“, rekla je predsednica Evropske komisiej Ursula fon der Lajen.

Ona je podsetila da je političku deklaraciju koja prati sporazum o izlasku Britanije iz Unije, potpisao britanski premijer Boris Džonson i dodala da je EU uverena da će se on držati toga što je potpisano, osvrćući se posebno na princip lojalne konkurencije posle razlaza.

EU i Velika Britanija treba da se dogovore o novim odnosima posebno po pitanju trgovine, koja će biti u centru pregovora.

Opšte uzev EU je spremna Britaniji da pruži najveći mogući pristup njenom tržištu od 450 miliona potrošača, ali samo ako se Britanija pridržava standarda EU po pitanjima kao što su državne subvencije, socijalna pitanja i zaštita životne okoline.

Britanski premijer Boris Džonson već je ukazao da ne želi da se Britanija obaveže na to da će ostati u skladu sa evropskim zakonima, navodeći da je to važan princip u potezu odvajanja od Evropske unije.

Džonson: Neće biti nelojalne konkurencije sa EU, ali bez obaveznog uskladjivanja propisa

Velika Britanija neće sprovoditi nikakvu „nelojalnu konkurenciju“ prema Evropskoj uniji o čemu strahuju Evropljani posle Bregzita, rekao je 3. februara britanski premijer izlažući svoju viziju budućih odnosa sa evropskom dvadesetsedmoricom.

„Nećemo se upuštati ni u kakav damping, bilo da je trgovinski, ekonomski ili ekološki“, kao što strahuje Brisel, rekao je konzervativni lider, obavezujući sa da neće podrivati evropske standarde, u govoru u kome je izložio ključne tačke stava njegove zemlje u pregovorima sa EU o budućim odnosima posle Bregzita.

On je medjutim istovremeno rekao da Britanija neće da se uskladi sa evropskim propisima kao cena za slobodnu trgovinu.

„Da li ćemo insistirati na tome da EU čini isto kao i mi kao cena za slobodnu trgovinu, naravno da nećemo. Ne vidim razloga da se na to obavezujemo sporazumom sa EU. Vratićemo pun suverenitet nad našim granicama, imigraciji, konkurenciji, propisima o subvencijama, snabdevanju, zaštiti podataka“, rekao je Džonson.

On je takodje rekao da saradnja sa Evropljanima po pitanju odbrane i spoljne politike ne zahteva obavezno da se to stavi u ugovor.

Britanija je 31. januara izašla iz EU posle 47 godina, kao prva zemlja koja napušta Uniju. Dve strane imaju do kraja godine da usaglase nove odnose, na planu trgovine, ali takodje bezbednost, ribarstva.

Izvor: Beta

Чланак EU spremna da ponudi Londonu vrlo ambicizan trgovinski sporazum се појављује прво на Biznis i Finansije.