„Sadašnji sistem fiskalnih kasa ne zahteva internet konekciju, a trošak iznosi 480 dinara mesečno za sim karticu. Novi sistem podrazumeva zamenu uređaja, obaveznu internet konekciju koja mesečno košta oko 1.800 dinara, softver za komunikaciju sa poreskom upravom i aplikaciju za izdavanje računa za koji ponude iznose 800 dinara mesečno, tako da se mesečni trošak sa 480 povećan na 2.600 dinara, suprotno najavljenom smanjenju troškova za E-fiskalizaciju“, saopštilo je to udruženje.

Dodaje se da je novi Zakon o fiskalizaciji prezentovan kao alat za suzbijanje sive ekonomije, modernizaciju i smanjenje troškova za privredu, čime je opravdavana cena troška novca poreskih obveznika za subvencije za kupovinu neophodnih uređaja koja je prvobitno najavljena u iznosu od tri milijarde dinara, a zatim je skočila na šest milijardi dinara.

Kako se navodi, novi Zakon je predvideo i širi obuhvat obveznika fiskalizacije kao što je opšte i stručno obrazovanje i obučavanje za obavljanje bilo kog zanimanja za bavljenje bilo kojim hobijem ili radi samousavršavanja gde izdavanje fiskalnih računa ne utiče na visinu poreza koji plaćaju u koje spadaju i inženjeri i arhitekte, zanatlije…

Za udruženje je ta stavka problematična iz više razloga jer uplate koje ležu na račun preko m-bankinga, e bankinga i virmana, što je uobičajen način plaćanja, ne obezbeđuju fiskalni račun u momentu uplate nego u momentu kad se uplata proknjiži ili evidentira što uvodi u pravnu nesigurnost.

Osim toga, kako je navedeno, mesečni troškovi će pogurati mnoge iz tih delatnosti na crno tržište što će odgovarati i klijentima jer će usluga, neopterećena troškovima, biti jeftinija, navodi se u saopštenju.

Kad se radi na crno kazne su minorne, a kada se radi kao registrovan kazne su enormne

„Kad se radi na crno kazne su minorne, a kada se radi kao registrovan kazne su enormne. Oni koji rade samo povremeno sa fizičkim licima, a pretežno sa pravnim licima, nemaju računicu da uvode ceo sistem i izlažu se mesečnim troškovima zbog čega će ili biti uskraćena usluga fizičkom licu ili će se raditi na crno“, navelo je udruženje.

Upitalo je kakva je razlika između arhitekte i advokata, pa da prvom sada treba kasa, a drugom ne?

Privrednici se s pravom pitaju zašto budžet od tri milijarde dinara ili manje nije iskorišćen za nabavku softvera, kao što je traženo na javnom slušanju, jer je koncept fiskalnih računa moguće izvesti i kroz običnu mobilnu aplikaciju i sajt koju bi poreska uprava mogla da razvije o trošku budžeta i daje besplatno privrednicima.

Račun ne mora ni da se štampa, kada se izda generiše je unikatni kod-potpis koji se pojavi na ekranu i koju kupac kroz svoju, isto tako besplatnu aplikaciju, može da skenira i potvrdi da je račun zaista evidentiran i sa kojim sadržajem.

„Danas je praksa da umesto POS terminala za plaćanje karticama može da se koristi aplikacija banke, pa ako banke mogu da razviju takav softver sigurno može i država. To bi se onda moglo smatrati modernizacijom, a ne još jednom malverzacijom u nizu koja privredu uvodi u veće troškove i pravnu nesigurnost, kako je to sada“, navelo je Udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак E-fiskalizacija će privrednike umesto 480 dinara mesečno koštati 2.600 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osiguranje kod NKOSK-a pokriva situaciju u kojoj klijent banke (dakle, građanin) ostaje bez posla i to u vremenskom periodu do šest meseci. Ovaj mehanizam je smišljen u cilju sprečavanja situacije u kojoj bi banka ušla u proces pokretanja hipoteke. Na ovaj način građanin koji je uzeo stambeni kredit je zaštićen u periodu od pola godine, a banka je zaštićena u istom tom periodu (rate se izmiruju uplatama od NKOSK-a), a i posle toga može da zaštiti svoj novac tako što će aktivirati hipoteku.

Pored ovoga, NKOSK ima još stvari koje pomažu i građanima i bankama.

Svi koji su platili NKOSK nisu uzalud bacili svoj novac niti im je banka te pare uzela. Oni su kupili uslugu osiguranja zbog koje su banke imale prostora da ponude kvalitetnije uslove, tj. nižu kamatnu stopu stambenih kredita.
Treba napomenuti da je NKOSK kao institucija ubrzala razvoj prodaje stambenih kredita, učinila ih dostupnijim većem broju građana i na taj način je odradila svoj posao, tj. ispunila svoju funkciju.

Gde je onda zapelo?

Problem je nastao jer su banke, da bi nas „kupile“ u svojim marketing nastupima ogolile cenu kredita i trošak NKOSK-a prikazivale kao prateći trošak za klijente, a sve vreme je ustvari to bio trošak banaka. Tako su banke nešto što one koriste naplatili klijentu.

NKOSK sam po sebi nije loš, ali su banke napravile očiglednu grešku u načinu naplate ovog troška i tako stvorile prostor mnogima da ih tuže za naknadu. NKOSK nije izmišljen trošak ali, na nesreću bankarskog sistema, njihova greška u koracima je prouzrokovala situaciju da pravno nastane osnov za veliki broj tužbi kojima svedočimo u prethodnim nedeljama i mesecima.

Izvor: Kamatica.rs

Foto: Pixabay

Чланак Loš potez banaka zasenio dobre strane NKOSK-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međunradoni monetrani fond je izračunao da će poremećaji u svetskoj privredi zbog pandemije korone ove godine koštati 8.000.000.000.000 evra. Rečima, osam triliona evra.

Ali to nije jedini trošak. Uz to, treba uračunati još sedam triliona evra koje države troše kako bi očuvale radna mesta i pokrenule posao. Zajedno, to rezultira masovnim preusmeravanjem resursa, prenosi Portal Analitika.
Imajući u vidu ovoliku sumu, glavno pitanje glasi: ko će platiti račun? Postoji nekoliko mogućnosti.

Može se desiti da ne plati niko

Jedna je: niko. Takva opcija nije neverovatna iz sadašnje perspektive. Širom sveta bogate zemlje poput SAD, Japana, Nemačke i Austrije trenutno dobijaju jeftine kredite, gotovo uz nultu kamatu. Dakle, ove zemlje mogu da upadnu u ogroman dug, ali teško da će to osetiti sve dok mogu da obnavljaju jeftine zajmove.
Kao rezultat ekonomskog zastoja, mnogi investitori ionako ne znaju gde da ulože svoj novac. Teško da će se graditi fabrike u dogledno vreme. Mnogi koji to sebi mogu da priušte, radije će prvo da uštede. Taj višak kapitala znači da će cena novca, kamata još dugo ostati vrlo niska. Uz malo sreće, kombinacija niskih kamatnih stopa i umerenog ekonomskog rasta tokom sledećih pet do deset godina, mogla bi da utiče na to da se dug koji je tako brzo porastao vremenom smanjuje.

Suprotna ocija: kako rapodeliti troškove?

Ali može se očekivati i drugačiji scenario. Šta ako privreda opet počne da radi bez zastoja, a inflacija poraste? Tada bi i kamate porasle, a ogroman dug bi postao skuplji. Osim toga, u narednim godinama nastaviće se ulagnja u projekte koji mnogo koštaju, posebno u one za borbu protiv klimatskih promena. Sve to bi zahtevalo veliki novac koji odnekud mora da dođe.
Imajući u vidu iskustva iz prethodne krize, moralo bi da se povede računa o raspodeli troškova. Svetska finansijska kriza iz 2008. godine nije povećala samo jaz između bogatih i siromašnih, već i među generacijama. Kriza evrozone je nanela najveću štetu mladima. Zato, ako je cilj pravednija raspodela troškova sadašnje krize, države bi trebalo da traže doprinos onih čiji su prihodi dosad bili pošteđeni. Po mišljenju MMF-a, među takve spadaju i penzioneri, kao i državni službenici.

Izvor: https://investitor.me/

Чланак Trošak pandemije 15 triliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.