Iako je trend vrtoglavog rasta cena stambenog prostora u našoj zemlji nastavljen i u 2023. , prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, ipak je došlo do određenog stepena stabilizacije pa su tako cene u drugom tromesečju ove godine u odnosu na prvo porasle svega 1,8 odsto.

Takođe je zabeležen i manji broj prodatih stanova usled inflatornog udara i ekonomske krize, odnosno sve je češći slučaj da građani odlažu rešavanje stambenog pitanja za bolja vremena, odnosno čekaju da cene kvadrata konačno počnu da padaju.

Da se cene stanova u Srbiji koliko toliko smire doprinelo je i smanjenje udela kupoprodaje stanova finansiranih kreditima sa 18 odsto u prvom tromesečju 2023. na 16 odsto stanova kupljenih na kredit u drugom tromesečju ove godine, što je posledica rasta kamatnih stopa.
Podaci RGZ za drugi kvartal ove godine pokazuju da je primera radi novogradnja u Kragujevcu poskupela za 28 odsto, u Nišu za 26 odsto, a u Beogradu za 19 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Najskuplje na Vračaru

Rekorder u poskupljenju na teritoriji Beograda je opština Vračar sa skokom cena u novogradnji za čak 26 odsto, gde prosečna cena kvadrata iznosi 3.015 evra, a u starogradnji 2.845 evra.

Sa druge strane, došlo je i do određenog pada cena pa je tako kvadrat u novogradnji na Novom Beogradu jeftiniji za četiri odsto, a na Paliluli za 18 odsto.

Ono što najbolje ilustruje trenutnu situaciju na tržištu stambenog prostora je podatak da je u proteklom periodu za 15 do 20 odsto smanjena prodaja stanova ali su cene kvadrata povećane za oko 10 odsto.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku u julu 2023. izdato je 2 706 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 14,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Od ukupnog broja dozvola izdatih u julu 82,9 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 17,1 odsto na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 81,8 odsto dozvola izdato je za stambene, a 18,2 odsto za nestambene zgrade.

Prema dozvolama izdatim u julu 2023. u Srbiji, prijavljena je izgradnja 3 099 stanova, s prosečnom površinom od 72,2 kvadratinih metara.

Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama 12,1 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 146,5 kvadratnih metara, a 86,2 odsto stanova biće građeno u zgradama s tri i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 60,5 kvadratnih metara.

Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Braničevskoj oblasti, 20,2 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Beogradska oblast (16,8 odsto), Mačvanska oblast (9,5 odsto), Raška oblast (7,8 odsto), Južnobačka oblast (7,3 odsto) i Sremska oblast (6,1 odsto), dok se učešća ostalih oblasti kreću do pet odsto.

Smirivanje situacije na tržištu

Direktor agencije “Art nekretnine” Uroš Jovanović kaže za Danas da će veća izgradnja stanova uticati na dodatnu stabilizaciju cena stambenog prostora u Srbiji.

– Smirivanje situacije na tržištu već beležimo, u prvom redu zbog toga što je došlo do manje potražnje za stanovima usled visokih cena. Veći obim stanogradnje će svakako dodatno poboljšati situaciju i ono što je sigurno je da će se cene stabilizovati. Taj efekat na tržištu neće biti primetan odmah već će uslediti u narednih najmanje šest meseci. Istovremeno, u tom periodu ne treba očekivati smanjenje cena stanova a razlog je taj što i pored određenog pada potražnja je ipak još uvek velika. Potražnju velikom čine i građani Rusije zainteresovani za kupovinu stambenog prostora u našoj zemlji. Tek nakon defnitivnog perioda stabilizacije može uslediti i pad cena stanova a u kom procentu u ovom trenutku je nemoguće prognozirati – navodi naš sagovornik.

Vlasnica agencije “Kaća Lazarević nekretnine” Kaća Lazarević kaže za Danas da veći broj izdatih građevinskih dozvola u julu u odnosu na isti period prošle godine ne može da bude precizan parametar na osnovu koga bi se moglo analizirati šta će se dešavati sa cenom stanova u narednom periodu.

– Taj podatak se jednostavno odnosi na sve građevinske dozvole ne samo na one vezane za stanogradnju. Činjenica da je Narodna banka Srbije ograničila kamate na kredite može donekle da doprinese da se poveća broj ljudi koji se odlučuju da uzmu stambene kredite ali taj broj svakako neće biti veliki iz razloga što su kamate i dalje visoke. Ono što pak realno može da utiče na povećanje prodaje stanova je povećanje kupovne moći građana. U ovom trenutku imamo situaciju da se situacija na tržištu kada je reč o cenama stanova stabilizuje. Treba naglasiti da vlasnici stanova u starogradnji snižavaju cene ali da vlasnici objekata u kojima su izgrađeni novi stanovi ne žele da spuštaju cenu i to je razlog zbog čega je ona generalno tako visoka u Srbiji. Postoji veliki broj ljudi koji ne može sebi da priušti kupovinu stana ali sa druge strane postoje bogati ljudi koji su spremni da kupe i po više nekretnina smatrajući to sigurnom investicijom. Ipak, s obzirom na visinu cena stanova i slabu kupovnu moć građana vlasnici stambenog prostora u novogradnji će kad tad morati uvažiti realnost i sniziti visoke cene – zaključuje naša sagovornica.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Zbog čega je cena stanova u Srbiji i dalje visoka uprkos stabilizaciji na tržištu се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Tržište jednostavno izgleda kao da želi da padne”, rekao je David Coombs, šef ulaganja u više sredstava u Rathbones.

Prema The Earnings Scoutu, rast zarade kompanija S&P 500 prati 28 posto u četvrtom kvartalu 2021. u poređenju sa istim periodom 2020. godine. To je znatno iznad trogodišnjeg prosjeka. Gotovo 85 posto kompanija u indeksu je prijavilo rezultate, ali investitori su u velikoj meri odbacili ove dobitke i umesto toga se hvataju za neizvesnost o budućnosti.

“Zadržali smo se još dva ili tri meseca – do sledeće sezone zarada”, rekao je Coombs.

U ovom trenutku, većina investitora se slaže da je Fed iza krivulje u borbi protiv inflacije i očekuju da će centralna banka snažno intervenisati na sastanku sledećeg meseca. Koliko će tačno kreatori politike ići, ostaje da se vidi.

Prinosi na obveznice kreću se suprotno cenama

David Bianco, glavni investicionii direktor DWS-a za Ameriku, rekao je da je njegova najveća briga, sada kada se sezona zarada privodi kraju, hoće li rasprodaja državnih obveznica zahuktati i poremetiti šire tržište.
“Ono čega se zaista bojim je da tržište obveznica gubi poverenje u sposobnost Fed-a da ukroti inflaciju i smanji je u razumnom vremenskom periodu”, rekao je Bianco.

Prinosi na obveznice kreću se suprotno cenama. Dakle, ako investitori počnu da dampinguju desetogodišnje američke trezorske obveznice i rast prinosa, to bi učinilo da deonice izgledaju manje atraktivno i povećalo bi pritisak na prodaju.

Tu je i situacija na ukrajinskoj granici. Iako su investitori poslednjih godina bili skloni odbaciti geopolitiku, to se promenilo poslednjih sedmica.

Prema Coombsu, da su se tenzije između Rusije i Ukrajine povećavale “pre 18 mjeseci ili dve godine, verovatno bi to uglavnom bilo ignorisano”. Umjesto toga, to je još jedan razlog za pesimizam — posebno zbog uticajne uloge Rusije kao dobavljača nafte i plina.

Rast cijena energije bio je veliki doprinos očekivanjima inflacije, koju Fed pomno prati.
“To komplikuje njihovu računicu”, rekao je Bianco.

Do sada je jasno da je inflacija u januaru bila usijana. Potrošačke cene, merene indeksom potrošačkih cena, porasle su 7,5 posto u odnosu na prethodnu godinu, što je najbrži rast u četiri decenije. Cene proizvođača skočile su za 9,7 posto.

Povećanje kamatne stope

Najnoviji Indeks cena ličnih izdataka za potrošnju stiže krajem sedmice. Kao omiljena mera inflacije Fed-a, mogla bi potresti deonice ako bude viša od očekivanog, što ukazuje na to da će centralna banka možda morati da bude agresivnija jer povećava kamatne stope po prvi put u nekoliko godina.

Šta sledi? Erik Lundh, glavni ekonomista u The Conference Boardu, napisao je u kolumni za CNN Business prošle nedelje da bi inflacija “trebalo početi opadati uskoro”.

On misli da će godišnji podaci “početi da se smanjuju” u martu, kako problemi u lancu snabdevanja budu popuštali, efekti varijante omikron nestaju i kupci u SAD-u počnu da troše više novca na usluge, a manje na robu.

“Potrošači se mogu malo utešiti znajući da velika povećanja cena neće trajati zauvek”, rekao je. Čini se da pandemija popušta, a i visoka inflacija će takođe.

Međutim, prema ekonomistima Citi-ja “pojavljuje se slika inflacije koja postaje ugrađena na nivoe koji su znatno iznad cilja”. Iako Fed ima za cilj inflaciju od 2 posto, banka očekuje da će indeks cena PCE ostati na 5,1 posto za godinu do marta i blizu 3,8 posto do kraja 2022. godine.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Tržište obveznica gubi poverenje u sposobnost Fed-a da ukroti inflaciju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nedostatak i poskupljenje uglja, sirovine od koje Kina dobija skoro 60% električne energije, primorao je vlasti druge najveće svetske ekonomije da uvedu restrikcije i mnogobrojna ograničenja. Velika energetska kriza koja proteklih nedelja potresa ovu zemlju dodatno je doprinela nastavku nestabilnih prilika u svetskoj trgovini, produbljujući nestašice u različitim kategorijama sirovina i robe. Novi događaji ponovo u žižu stavljaju traženje alternativnih tržišta.

Istorijski rast cena transporta, kao i neizvesnost rokova isporuke, naveli su mnoge kompanije da tokom 2021. godine temeljno preispitaju svoje lance snabdevanja.

“Činjenica da se situacija u Kini ne smiruje dodatni je podsticaj za uvoznike, trgovce i nas logističare u Srbiji i drugim zemljama Jugoistočne Evrope, da dalje analiziramo sve mogućnosti koje se nude na Starom kontinentu. Iako je jasno da evropska uvozna tržišta ne mogu da pariraju kineskom, u određenim kategorijama roba i po cenama, u ovom momentu ona mogu biti i te kako važna. Informacije o vrsti robe koja je u ponudi, kapacitetima, ali i različitim opcijama transporta od određenih zemalja do Srbije, od velikog su značaja za planiranje narednih koraka” – izjavio je Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja logističke kompanije cargo-partner u Srbiji.

Neke od evropskih zemalja su se posebno izdvojile kao moguća alternativna tržišta za nabavku robe što zbog blizine, što zbog širokog spektra proizvoda koje imaju u ponudi.

Robna razmena Srbije i Poljske poslednjih godina je u stalnom porastu

Od početka prošle decenije spoljnotrgovinski promet Poljske je porastao skoro deset puta. Vodeći izvozni proizvodi ove zemlje su mašine, elektronska oprema, vozila i delovi za vozila, nameštaj, plastika i proizvodi od plastike. Električne mašine i oprema zabeležile su veliki rast u 2020. pa je skok ino-prodaje, u odnosu na period pre korona krize, iznosio više od 30%. Rastao je i izvoz drveta, koje nije na listi top 5, ali beleži sve veći doprinos, kao i izvoz plastike.

Robna razmena Srbije i Poljske poslednjih godina je u stalnom porastu, iako ekonomisti ističu da kapaciteti i dalje nisu dovoljno iskorišćeni. Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da je u 2020. razmena dostigla 1,327 milijardi evra, što je blagi rast od oko 3%, u odnosu na godinu ranije.

Najpoznatija po trgovini hranom, pićem i duvanom, Španija je jedna od vodećih zemalja na svetu po površinama pod plastenicima, a osim toga veoma konkurentna i u oblasti proizvodnje poljoprivredne opreme i tehnologije. Takođe, Španija je važan evropski izvoznik u automobilskom sektoru, kao i u oblasti hemijskih proizvoda i robe široke potrošnje. Robna razmena sa Srbijom je lani bila na nivou od oko 600 miliona evra.

Od 1. januara 2021. Bregzit je i formalno stupio na snagu, a Ujedinjeno Kraljevstvo je i zvanično prestalo da bude članica Evropske unije. Iako su novi propisi dodatno izazvali mnogobrojne probleme za kompanije iz EU koje posluju sa Ujedinjenim Kraljevstvom, uslovi za kompanije iz Srbije ostali su isti. UK je značajan evropski izvoznik, a proizvodi koji su dominirali u 2020. bili su mašine (uključujući računare), plemeniti metali i dragulji, vozila, mineralna goriva, električne mašine i oprema, farmaceutski proizvodi, tehnički i medicinski aparati, avioni, organski, hemijski proizvodi i plastika.

U situaciji kada je drumski transport robe pod velikim pritiskom nedostatka vozača kamiona i tovarnih kapaciteta, novih COVID propisa i ograničenja, značajnu ulogu imaju ekonomični, alternativni načini prevoza, poput short-sea transporta.

Short-sea shipping ima za cilj smanjenje zagušenja na putu i ​​povećanje održivosti

Short-sea transport, odnosno servis kratke pomorske rute koristi obalne i unutrašnje plovne puteve za transport robe do luka unutar iste ili susednih zemalja – objašnjava Đekić i dodaje da to nije nov koncept, ali da zbog novonastale situacije i svakodnevnih izazova sa kojima se logistika suočava, sve više dobija na važnosti širom sveta.

Logistička kompanija cargo-parner, prilagođavajući se zahtevima tržišta, kreirala je short-sea servise sa tranzitnim vremenom koje od Španije, Ujedinjenog Kraljevstva ili Poljske, do jadranskih luka, iznosi oko 15 dana. Short-sea servisi, sa redovnim polascima, pružaju pouzdanu alternativu drumskom transportu, koji se trenutno suočava sa poteškoćama usled nedostatka dozvola za pojedine destinacije. Na ovaj način, moguće je ponuditi adekvatno zamensko rešenje za robu koja cirkuliše između ovog dela regije i Centralne i Istočne Evrope.

Suštinski Short-sea shipping ima za cilj smanjenje zagušenja na putu i ​​povećanje održivosti. Neke od prednosti, koje nikako ne treba zanemariti uključuju povećanje efikasnosti iskorišćenja goriva i ukupno smanjenje emisije štetnih gasova, ostalih zagađivača i efekta staklene bašte, kao i zagušenja saobraćaja i buke povezane sa transportom.

Чланак Energetska kriza u Kini još jedan razlog za okretanje alternativnim tržištima се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je rečeno na Okruglom stolu posvećenom značaju sistema osiguranja depozita za stabilnost finansijskog sistema.

O ukrupnjavanju bankarskog sektora govorili su naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka i docent na Beogradskoj bankarskoj akademiji Duško Bodroža i direktorka Sektora za finansijske i računovodstvene poslove Agencije za osiguranje depozita Ljubica Pantelić.

Navedeno je da je krajem prethodnog kvartala, prvih pet banaka imalo je 57,7 odsto tržišnog učešća, a simulacija stanja posle najavljenih spajanja i pripajanja banaka pokazuje da će njihov udeo u bankarskom sektoru Srbije biti još dominantniji.

Na skupu je iznet i podatak da u Srbiji posluju 24 banke, što je duplo manje nego krajem 2003. godine, kada ih je bilo 47, te da bi, ako se sve najavljene statusne promene banaka i ostvare, po njihovom završetku u našoj zemlji radilo 20 banaka.

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić je istakao da su ukupne mere pomoći države privredi i stanovništvu iznosile oko 13 odsto BDP-a u prošloj i oko 4,3 odsto u ovoj godini.

Prema njegovoj oceni, odgovor Vlade i Narodne banke Srbije je bio adekvatan.

“Ako bismo ocenjivali ovu godinu, može se reći da je prolazno vreme dobro, ostvaren je privredni rast koji je očekivan. S druge strane kada ulazite u ekspanziju pojavljuje se rizik u vidu inflacionog pritiska”, rekao je Grubišić.

Dodao je da će rešavanja tih rizika biti izazovi za centralnu banku i Ministarstvo finansija koje vodi fiskalnu politiku.

Чланак Pet banaka drži skoro 60% tržišta u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.