Nekoliko domaćih agencija, koje godinama unazad prodaju ovakve aranžmane, bez posrednika, dobilo je ovih dana rešenja s milionskim iznosima poreza koji moraju da plate retroaktivno. Vlasnik jedne od njih za „Politiku” je rekao da su mu blokirani računi i da čitava imovina ne može da pokrije dug koji trenutno ima za porez koji mu je, tvrdi, bez ikakvog osnova obračunat.

– Reč je o članu 42 ovog propisa, koji se odnosi na pranje novca. Da li agencije time što fizičkom licu organizuju putovanje, naplate tu uslugu i plate porez državi, krše bilo koji zakon? Ne, to je njihova osnovna delatnost koja izgleda više ne može da se obavlja. Pitanje da li je neko u prekršaju ili je učinio krivično delo jeste pitanje pojedinačnog utvrđivanja krivice, što ovde nije učinjeno. Posle višedecenijskog rada prinuđen sam da zatvorim agenciju – kaže naš sagovornik. On objašnjava da nijedan od aranžmana koji je prodat na ovaj način nije sumnjiv, sve je transparentno i postoje svi dokazi o plaćanju hotela, prevoza. Pritom, dodaje, agencije nemaju fiksni zakup nekog smeštaja (što bi moglo biti sumnjivo) u tim dalekim zemljama, nego aranžmane prodaju na upit. U agenciji s kojom smo bili u kontaktu kažu da je provizija koju naplaćuju u ovim slučajevima između sedam i deset odsto, a sada im se nameće dodatni porez od 25 procenata.

– Na ovaj način se potencira rad stranih agencija jer, ukoliko bi naša agencija isti aranžman uplatila preko neke strane agencije, ne bi bilo plaćanja ovakvog poreza. Na ovaj način se umanjuju i prihodi Srbiji, a mi svoje obaveze uredno plaćamo decenijama – kaže naš sagovornik i dodaje da novac od putnika nije slao fantom firmama nego hotelima u kojima je svaki podatak proverljiv i transparentan.

Poreska uprava tvrdi da moramo da platimo 25 odsto

Aleksandar Seničić, direktor Jute, kaže da je u Zakonu o porezu na dobit pravnih lica u jednom delu stoji na koji način treba da se plati porez ukoliko se posluje zemljama s takozvanim preferencijalnim sistemom. Njih ima pedesetak i to su te ofšor zone, između ostalog Maldivi i Hongkong. Problem je što kada turistička agencija organizuje putovanje na Maldive – to radi kao posrednik.

– To podrazumeva da nađemo smeštaj na Maldivima, avio-kartu i sve ostalo, a kada se izvrši transfer novca direktno u neku od ovih ofšor zona, Poreska uprava tvrdi da moramo da platimo 25 odsto na ukupan promet koji je ostvaren plaćanjem preko računa. To je apsurd jer su naše zarade od aranžmana do deset odsto bruto vrednosti. Ipak, nije samo to problem. Zakonom je predviđeno da se to odnosi i na nekakve fiktivne usluge kao što su marketinške aktivnosti, analiziranje, konsalting. Nigde taksativno ne stoji da se to odnosi i na turističke usluge. To je jedan deo problema i mi smo iz tih razloga uputili zahtev Ministarstvu finansija kako bi im objasnili da se ovde radi o stvarnim ljudima koji putuju i da je lako dokazivo da je neko zaista boravio na toj destinaciji – kaže Seničić. On dodaje da je apsurdno što se porez ne plaća ako sam organizuje putovanje u neku od takozvanih ofšor destinacija.

– Ni kada putovanje organizujete preko agencije iz Nemačke, na primer. Ako uplatite novac na njihov račun, onda nemate obaveze plaćanja poreza. Tvrdimo da se na ovaj način ugrožavaju osnovna prava rada turističkih agencija i ovakva praksa nije zabeležena nigde – ističe on. Seničić kaže da je već dva puta pokušavao da dogovori sastanak u Ministarstvu finansija, ali da nije dobio odgovor. Takođe kaže da njihovo udruženje pokušava da objasni da agencije ne rade ništa protivzakonito i nešto što nije dokazivo.

– Razumemo državu koja hoće da spreči fiktivne zakupe smeštaja na tim destinacijama, jer ako bismo imali fiktivan ugovor o zakupu deset soba na Maldivima – nemamo razloga da se bunimo, jer u tom slučaju ne možemo utvrditi da nije u pitanju pranje novca. Ovde ne pričamo o fiktivnom zakupu, već o tome da kada putnik dođe, rezervišemo aranžman i pošaljemo ga u određeni hotel. To je lako dokaziva stvar i na tu uslugu ne može da se naplati ta vrsta poreza, jer se ne radi o prometu koji nije dokaziv – objašnjava direktor Jute. On kaže da ukoliko se ništa ne promeni po ovom pitanju, turističke agencije će ubuduće iste aranžmane prodavati preko posrednika iz inostranstva, ali će oni sigurno poskupeti od 20 do 30 odsto

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Stigli milionski porezi za agencije koje su prodavale aranžmane u ofšor zonama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Među njima, najviše privrednih subjekata (87,31%) je ispunilo ovu zakonsku obavezu, a zatim slede ustanove (83,19%), zadužbine i fondacije (82,39%), dok je procentualno najmanje udruženja (77,25%), koja su evidentirala svoje stvarne vlasnike.

Agencija za privredne registre je 4. septembra poslala notifikacije na oko 6.000 imejlova registrovanih subjekata, čije su elektronske adrese registrovane u bazama podataka APR-a, sa obaveštenjem za svakog pojedinačnog obveznika, koji još nije uneo svoje podatke u Centralnu evidenciju, da treba da ispuni ovu obavezu propisanu Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

Agencija je upozorila obveznike na prekršajnu odgovornost registrovanih subjekata i njihovih odgovornih lica u slučaju da ne izvrše svoju zakonsku obavezu.

U obaveštenju su obveznici upućeni kako da pristupe Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika preko veb-sajta Agencije i kako da pronađu detaljnija uputstva za postupak elektronskog evidentiranja, koja su objavljena na stranici Registri /Centralna evidencija stvarnih vlasnika.

Sprečavanje pranja novca

Naime, Centralna evidencija stvarnih vlasnika uspostavljena je u Agenciji za privredne registre 31. decembra 2018. godine, sa ciljem usaglašavanja domaćih propisa sa evropskim zakonodavstvom i unapređenja postojećeg sistema otkivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, uz postizanje višeg nivoa dostupnosti i pouzdanosti u evidentirane podatke o stvarnim vlasnicima.

Evidentiranje podataka o stvarnim vlasnicima vrši lice ovlašćeno za zastupanje u registrovanom subjektu, koje je dužno da podatke unese elektronski u Centralnu evidenciju, najkasnije u roku od 15 dana od datuma osnivanja, ili registracije promene vlasničke strukture i članova organa, na osnovu koje ispune uslov za sticanje svojstva stvarnog vlasnika registrovanog subjekta, uz upotrebu kvalifikovanog sertifikata za elektronski potpis.

Istovremeno sa evidentiranjem, podaci se objavljuju na internet stranici, odnosno na portalu Agencije, kako bi treća lica mogla biti upoznata sa podacima o stvarnim vlasnicima.

Shodno zakonskoj obavezi da proverava da li je registrovani subjekt izvršio evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u Centralnu evidenciju u zakonskom roku, Agencija za privredne registre je proverila podatke i uputila obaveštenja obveznicima, koji nisu evidentirali stvarne vlasnike u Centralnoj evidenciji, da to što pre učine, jer će, u suprotnom, podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv registrovanog subjekta ako utvrdi da nije izvršio evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku.

Foto: Pixabay

Чланак U evidenciji stvarnih vlasnika evidentirano 85% registrovanih subjekata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ministarstvo turizma objavilo je da je osam agencija podnelo zahtev za ispis iz registra organizatora putovanja a Seničić ističe da do sada nema informacija da će te agencije prestati da rade.

– Zakon omogućava, da privredno društvo ostane da radi normalno kao posrednik u turističkim uslugama. Moći će samo da prodaju tuđe aranžmane, a ne da ih proizvode – rekao je on.

Dodao je da će ove agencije imati obavezu da realizuju putovanja po zamenskim vaučerima, kada putnici budu hteli i to bude bilo moguće.

– Ne treba unapred pričati da li će bankrotirati. Svakako je situacija jako teška ali bitno je da putnici znaju da zamenski vaučeri imaju pokriće u osnovnim polisama osiguranja koje svaki organizator putovanja mora da poseduje – rekao je Seničić.

U zavisnosti od veličine agencije i broja putnika, polise se kreću od 200.000 do 400.000 EUR.

– Ako ipak dođe do nekog bankrota putnici će biti upućeni na osiguravajuće društvo koje je izdalo polisu – rekao je on.

U registru organizatora putovanje je trenutno više od 480 agencija, a procenjuje se da je trenutno na tržistu oko 350.000 vaučera za zamenska putovanja.

Do sada jedna agencija iz Niša proglasila bankrot

Seničić kaže da se u turizmu smanjuju troškovi gde god je moguće, ali je problem što se ne vidi perspektiva jer se ne zna do kada će sve ovo trajati pa se turizam nalazi u delikatnijoj situaciji nego 99% delatnosti.

– Mere podrške države date su kompetnoj privredi a tako i turističkim agencijama. Mi se i dalje nadamo da će sa formiranjem nove Vlade Srbije prepoznati problem koji imamo i značajan broj zaposlenih koji još uvek radi u ovom sektoru i da ćemo kroz neke ciljane, selektivne mere ipak pomoći ovom sektoru privrede da opstane – kaže on.

Dodaje da ako podrška izostane pre svega male agencije – subagenti koji prodaju aranžmane neće moći da prežive, a tu radi oko 2.500 ljudi.

– Veće agencije sigurno neće propasti sve. Bez obzira na insinuacije ali da nije zamenskih vaučera sve agencije bi do danas propale. A i putnici teško da bi naplatili tako veliki iznos ođednom od osiguranja – kaže on i dodaje da sa zamenskim putovanjima, čak i da neko propadne, biće daleko manje šteta nego da ih nije bilo.

Seničić kaže da nijedna od osam agencija koje su podnele zahtev za ispis iz registra nisu članice Yute.

– Prema mojim saznanjima jedna agencija iz Niša koja nije iz Yute do sada je proglasila bankrot, jer je vlasnik umro od COVID-a. To su osiguravači sada preuzeli da vide okolnosti u kojima je ta agencija u bankrotu – rekao je on

Dodao je da trenutno samo dve letnje prekogranične destinacije rade uslovno rečeno normalno.

– Samo Egipat i Turska, iako je i tu ostvarenje oko 30% od planiranog. U ukupnom broju planiranih putnika to je između 5 i 5,5% plana – zaključio je on.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Agencije će imati obavezu da realizuju putovanja i ako se ispišu iz registra се појављује прво на Biznis i Finansije.