Državna tužiteljka Leticija Džejms izjavila je ovim povodom da nijedna kompanija nije toliko velika da može nekažnjeno da prođe za štetu koju nanosi životnoj sredini i javnom zdravlju. A šteta koju PepsiCo nanosi ogleda se u otpadu. Naime, kada je kancelarija državnog tužioca sprovela analizu otpada na Buffalo reci otkriveno je da je plastična ambalaža ove kompanije najveći pojedinačni zagađivač. Od 1.916 komada plastičnog otpada čak 17 odsto je proizveo PepsiCo. Među ostalim odbačenim plastičnim predmetima nalazile su se i ambalaže lanca brze hrane McDonald’s i proizvođača slatkiša Hershey. Američki mediji prenose da je zbog velikog zagađenja ove reke, u vodi za piće u tom regionu pronađena mikroplastika.

No, mišljenja o ovoj tužbi su podeljena. Neki tvrde da odlaganje iskorišćenih proizvoda nije odgovornost proizvođača ali ima i onih koji podsećaju na to da velike kompanije koje prave mnogo otpada moraju voditi računa o životnoj sredini. Iz kompanije PepsiCo su objavili da su veoma ozbiljno pristupili smanjenju zagašđenja planete plastikom i da mnogo ulažu u recikliranje. Dodali su da je to međutuim kompleksan posao koji podrazumeva saradnju privrede, države, komunalnih službi ali i potrošača.

I druge kompanije na udaru

Tužilaštvo pak navodi da su kompanije, bar kada je u pitanju zaštita životne sredine, jače na rečima nego na delima. To nije slučaj samo kada je u pitanju Buffalo reka, već se dešava širom sveta.

Naime, prošle nedelje su i Coca-Cola, Danone i Nestle optuženi da njihova priča o proizvodnji manje štetnih plastičnih flaša ne odgovara potpuno istini. Odnosno da radije u medijima ističu sopstvena ulaganja u “ozelenjavanje” svog poslovanja nego podatke o tome koliko zapravo doprinose zagađenju planete.

Možda baš zato raste broj lokalnih vlasti koje optužuju velike kompanije za tzv. greenwashing, odnosno za promociju sebe kao društveno odgovornih preduzeća, iako su zapravo zagađivači. To, kako navode predstavnici vlasti, potrošače dovodi u zabludu da kupuju ekološke proizvode, čak i kada to nije slučaj.

Izvor: BBC

Foto: Brian Yurasits, Unsplash

Чланак SAD: PepsiCo tužen zato što njegova ambalaža završava u reci се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo je najnovija pravna akcija američke vlade koja ima za cilj da razbije dominaciju velikih tehnoloških kompanja, a dolazi nakon godina pritužbi da su Amazon i drugi tehnološki giganti zloupotrebili dominaciju u pretrazi, društvenim medijima i onlajn prodaji kako bi za sebe sačuvali najunosnije aspekte Interneta.

Tužba, kojoj se pridružilo 17 državnih tužilaca, usledila je posle četvorogodišnje istrage i federalne tužbe protiv Alphabet-ovog Google-a i Metinog Facebook-a.

Monopolsko ponašanje

„FTC i njeni državni partneri navode da su potezi Amazona omogućili toj kompaniji da spreči konkurente i prodavce da smanje cene, umanji kvalitet za kupce, previše naplaćuje prodavcima, guši inovacije i sprečava konkurente da se nadmeću sa ovom kompanijom“, navodi se u saopštenju FTC-a.

FTC je saopštila da traži trajnu zabranu kojom bi se Amazonu naložilo da zaustavi nelegalno ponašanje.

Takođe je zatraženo od suda da razmotri prisiljavanje Amazona da proda imovinu kako bi obnovio fer konkurenciju.

Pravni zastupnik Amazona je saopštio da je „praksa koju FTC dovodi u pitanje pomogla da se podstakne konkurencija i inovacije širom maloprodajne industrije i rezultirala većim izborom, nižim cenama i bržoj isporuci za potrošače, te većim prilikama za mnoge kompanije koje prodaju svoje proizvode na Amazonu“.

Ova tužba nije prva koju je protiv Amazona podneo FTC. Agencija je u junu tužila tehnološkog giganta jer je navodno „prevario“ milione potrošača da se prijave za pretplatu usluge Amazon Prime bez njihovog pristanka i otežao im otkazivanje.

Izvor: Reuters, Momentum

Foto: Quimono, Pixabay

Чланак Amerčka vlada tuži Amazon zbog veštačkog održavanja visokih cena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, ovog marta švajcarske vlasti primorale su posrnulog bankarskog giganta da se spoji sa UBS-om kako bi sprečile veći udar na bankarsko tržište. Taj potez učinio je bezvrednim obveznice koje su prethodno vredele 17 milijardi dolara, a koje su držali pojedini azijski investitori. U pitanju su bile nešto rizičnije obveznice koje su nosile velike prinose.

Investitori su, pretpostavlja se, bili upućeni u to da se u situacijama kada se izdavaoc obveznica nađe u problemu njihova vrednost može svesti na nulu. Ipak, odlučili su se da pravdu potraže na sudu. U njihovoj tužbi stoji da je najveći problem prilikom spajanja Credit Suisse-a i UBS-a ležao u tome što su prekršeni prioriteti prilikom isplate kompenzacija. Investitori smatraju da je prvo trebalo da budu isplaćeni oni pa tek onda akcionari posrnule banke.

Oni takođe osušuju i rukovodstvo Credit Suisse banke koje ih je ohrabrivalo da ulažu u njene obveznice, čak i u trenucima kada je bilo jasno da se ova banka nalazi u problemu.

Izvor: CNBC

Foto: WilliamCho, Pixabay

Чланак Azijski investitori tuže Švajcarsku zbog načina na koji je rešavala problem Credit Suisse banke се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, za razliku od prethodnih pandemijskih godina, u 2022. energetske kompanije su veoma dobro zarađivale zahvaljujući ukrajinskoj krizi, odnosno strahu da bi moglo doći do nestašice određenih energenata. Uvidevši da beleže visoke profite, Evropska unija je odlučila da takav način prihodovanja oporezuje nazivajući to “doprinosom energetskih kompanija rešavanju krize”. Zato je porez na profit ovih kompanija podigla na 33 odsto, što je za petinu više nego u prethodne tri godine.

Exxon je potom podneo tužbu Evropskom sudu pravde sa navodima da je zvanični Brisel prekoračio svoja ovlašćenja, i da će ova mera biti kontraproduktivna jer će potkopati poverenje investitora i usporiti rast energetskog sektora. Prema računici ove kompanije, pomenuta taksa će proizvođače nafte koštati više od dve milijarde dolara.

ExxonMobil je inače u trećem kvartalu ove godine imao tromesečni profit u visini od 20 milijardi dolara. U prethodnom kvartalu zabeležio je profit od 17,85 milijardi dolara, što je brojka skoro četiri puta veća nego što je bio slučaj godinu dana ranije. I ostali giganti, poput Chevrona i Shella su srušili svoje prethodne rekorde. Chevron je zaradio rekordnih 11,62 milijarde dolara, a Shell je ostvario dobit od skoro 11,5 milijardi dolara.

Izvor: BBC

Foto: Raymond Kotewicz, Unsplash

Чланак Exxon tuži EU zbog nove takse koju je uvela naftnim kompanijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Elektronsko bankarstvo pokazalo se kao praktičan i siguran način da izmirite svoje dugove prema državi. Na vama je, međutim, da se odgovorno ponašate prema svom novcu i kontrolišete svoja plaćanja ako želite da izbegnete scenario sa izvršiteljima, upozoravaju bankari.

Put od neizmirenog duga do izvršitelja je dovoljno dug i pun upozorenja koja vam upućuju poverioci, pa je praktično, kako tvrde, nemoguće da dug postane vlasništvo izvršitelja pre nego što ga izmirite.

„Narodna banka Srbije je, u smislu regulative, prilično opteretila sve poslovne banke da nas izveštavaju o svim mogućim promenama, bilo u papiru bilo u mejlu, bilo u izvodima, bilo u tim transakcionim obaveštenjima, tako da može da dođe do ovakvih scenarija ali samo ako se oglušimo na raznorazne lampice koje se pale na putu do izvršitelja“, rekao je za TV Prva Dušan Uzelac sa portala Kamatica.

Poslovnim bankama nije u interesu da rade na štetu klijenata jer su izložene visokim kaznama Narodne banke i riziku od gubitka reputacije. Banke zato obilato koriste zaštitne mehanizme da ne bi oštetile klijente.

Moguće su greške tehničke prirode

„Ono što je dobro u elektronskoj dimenziji poslovanja i elektronskim plaćanjima je to što je sve evidentirano. Znači sve može da se vrati unazad i da se vidi je l’ realizovano, je l’ nije realizovano, je l’ odbijeno, je l’ nije bilo sredstava“, dodao je Uzelac.

Moguće su greške tehničke prirode usled neraspoloživosti servisa kod banaka, ali banke to po pravilu ne koriste da oštete klijenta. Novac će vam biti uredno vraćen na račun. Ukoliko se, ipak, nađete ugrupi od 0,1 oštećenih, možete iskoristiti zakonsko pravo da tužite banku.

„Morate prvo da probate sa vašom poslovnom bankom, tek posle ide dalje instanca odnosno viša instanca kao što je Narodna banka Srbije. Tek ionda ide neka sudska priča koja ide na kraju. Kada plaćate nešto onlajn naravno da ćete proveriti da li su vam skinuli pare sa računa ili nisu“, rekao je Dušan Uzelac.

Elektronski sistem plaćanja već je toliko usavršen da isključuje mogućnost svesne prevare od strane banaka. Važno je da redovno kontrolišete stanje na računu i prijavite svaku grešku ili neregularnost prvo svojoj banci, a potom Narodnoj banci Srbije. Za tužbu uvek ima vremena, poručuju bankari.

Izcor: B92/TVPrva

Foto: Pixabay

Чланак Šta se dešava ako je račun plaćen elektronski, ali nije proknjižen се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, Mask je već radio slične stvari pa je 2018. godine bio prinuđen, u dogovoru sa američkom Komisijom za hartije od vrednosti, da plati novčanu kaznu ali i da obeća da više svojim tvitovanjem neće uticati na tržište.

Ekscentrični milijarder je pak nastavio to da radi, što je, kako kažu upućeni, investitorima nanosilo štetu koja se broji milijardama dolara, kao u slučaju kada je tvitovao da je vrednost Tesle “nerealno visoka” i uzrokovao pad kompanijine vrednosti za više od 13 milijardi dolara.

Upravo zbog takvih stvari jednom od akcionara – Čejsu Geritiju – je prekipelo, i on je podneo tužbu protiv Maska. Geriti za Maskovo ponašanje donekle krivi i upravni odbor i menadžment kompanije, koji se uopšte nisu trudili da ga obuzdaju prilikom njegovih kontroverznih nastupa. Njihova neaktivnost izazvala je finansijsku štetu svim uključenim stranama, pa i akcionarima, smatra on.

Foto: QuinceCreative, Pixabay

Чланак Akcionar Tesle tužio Ilona Maska zbog tvitova се појављује прво на Biznis i Finansije.

Donetim rešenjem Upravnog suda preporučuje se Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu ponovno odlučivanje o dodeli zemljišta investitorima kao i odlučivanje o žalbi Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

„Doneta je identična presuda kao i prošli put. Zadovoljni smo odlukom suda jer smo dobili spor protiv Tenisa i Food planeta. Sada je na redu Pokrajinski sekretarijat da postupi po preporuci suda i na osnovu naše žalbe. Ukoliko ne postupe po našoj žalbi, mi ćemo i treći put tužiti ovaj organ i u tom slučaju Upravni sud će naložiti izvršenje svojih odluka“, objasnio je za „Danas“ predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut, koji je i koordinator odbora za poljoprivredu Skupštine slobodne Srbije.

Odluka o dodeli zemljišta suprotna zakonu

Upravni sud u Novom Sadu presudio je da je odluka o dodeli zemljišta od 2.400 hektara u Zrenjaninu firmi Tenis na 30 godina suprotna zakonu i da nisu poštovani kriterijumi konkursa za dodelu zemljišta u zakup.

Kako je navedeno, sud je uvažio kritike Saveza udruženja poljoprivrednika Banata da firma Tenis Invest nema prepoznatljivost na tržištu, reference i kapacitete za realizaciju ovakvih investicionih projekata, kao i da joj je sedište van teritorije jedinica lokalne samouprave u kojoj se zemljište dodeljuje.

Uvažena je i kritika ratara da firma Food planet, kojoj je bilo namenjeno 900 hetara u Zrenjaninu, ne ispunjava ni jedan potreban uslov.

Troškove spora od 700.000 dinara platiće Pokrajinski sekretarijat poljoprivredu, kao i prošli put kada je izgubio spor.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kojim je omogućeno izdavanje državnih njiva u dugoročni zakup investitorima, poljoprivrednici nazivaju Tenisov zakon. Donet je na poslednjem zasedanju parlamenta u 2015.

Izvor: Danas

Foto: tookapic, Pixabay

Чланак Ratari ponovo dobili spor protiv Tenisa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako navodi direktor Vize, ta kompanija je odlučilu da otkupi udeo u fintecj firmi Plaid, kupi kako bi se „osiguralo dalje poslovanje na teritoriji SAD u sferi debitnih usluga“, što potencijalno predstavlja praksu usmerenu na suzbijanje konkurencije.

Viza trenutno drži monopol u debitnim plaćanjima, naročito u onlajn okruženju, gde ima 70 odsto udela na tržištu i zarađuje dve milijarde dolara godišnje.

Osim Vize, na prihode od debitnih plaćanja oslanjaju se i nove tehnološke kompanije, kao što su Chime, Varo, Aspiration i N26.

Iako postoji dosta finansijskih startapa, jako malo njih dostigne dovoljan nivo razvijenosti da može da promeni trenutno stanje na tržištu.

Plaid, sa druge strane, jedna je od retkih kompanija koja razvija konkurentski proizvod, putem kog bi korisnici plaćali direktno sa računa, kao što je slučaj sa uslugom Venmo.

Ministarstvo pravde svojim postupkom, ocenjuje se, tužbom pokušava da očuva šansu da se u industriji platnih usluga pojavi prava konkurencija, čak i ako bi to ugrozilo glavne prihode drugih finansijsko-tehnoloških kompanija.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак SAD tuži Visu zbog akvizicije kompanije Plaid се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Escobar Inc“, kompanija Pablovog brata Roberta Eskobara pod vođstvom izvršnog direktora, Šveđanina Olafa Gustafsona, tvrdi da im švedska finteh kompanija „Klarna“ duguje 400.000 evra za hiljadu mobilnih telefona robne marke „Escobar“, koji su prodati preko njene platforme. Iako sporan iznos nije veliki za ovu švedsku firmu vrednu 10,6 milijardi dolara, to bi moglo da zaustavi njen izlazak na američku berzu.

„Imam dobre advokata i garantujem vam da ćemo pobediti na sudu“, rekao je Gustafson novinarima povodom tužbe. U „Klarni“, pak, kažu da su zadržali novac, jer imaju informacije da prodati telefoni nikada nisu dostavljeni kupcima.

Svađa oko pozlaćenih telefona

Roberto Eskobar je osnovao kompaniju „Escobar Inc“ još 1984. u Kolumbiji, a poslednjih šest godina bavi se zaštitom porodičnog imena, pa često tužaka firme i ljude koji se koriste imenom „Escobar“ za prodaju proizvoda.

Tako je 2016. godine tužio „Netfliks“ zbog serije „Narkos“ i na kraju se s njima nagodio izvan suda. Na sud je slao i kompanije kao što je „Epl“, ali tužba protiv  „Klarne“ ne odnosi se na zaštitu marke „Escobar“, nego na pokušaj kompanije da koristi reputaciju narkobosa za prodaju pozlaćenih telefona i zadrži na taj način stečene prihode.

Sve je počelo prošlog decembra, kada je kompanija „Escobar Inc“ predstavila „Escobar Fold 1“, preklopni pametni telefon presvučen zlatom. Ovaj telefon, kao i sledeći modeli „Fold 2“ i „Gold 11 Pro“, ustvari su modeli „Royole FlexPai“, „Samsung Galaxy Fold 2“ i „iPhone 11“, prekriveni tankim slojem zlata ili zlatnim nalepnicama. Kompaniju su tada kritikovali i zbog korišćenja oskudno odevenih žena u svojoj reklami, a pojavile su se i informacije o tome kako telefoni nikad nisu isporučeni kupcima.

Eskobarovi mobilni telefoni prodavali su se daleko ispod tržišne cene originalnih modela; „Escobar Gold 11 Pro“ nudio se za 499 dolara, što je upola manje od cene originala „iPhonea 11“. Takva cena, tvrdili su u Eskobarovoj kompaniji, postignuta je zahvaljujući jeftinim ponudama iz kineskog grada Šenžena.

Preduzetnik s kalašnjikovim u ruci

Roberto Eskobar upravlja kompanijom uz pomoć mladog izvršnog direktora Olafa Gustafsona. Ovaj Šveđanin grčkog porekla je svoju preduzetnički karijeru započeo kao sedamnaestogodišnjak, pokrenuvši izdavačku kuću i časopis o stripovima. U objavama na Tviteru mogu se videti njegove fotografije na kojima pozira u crnom odelu, s teškim zlatnim lancem oko vrata i s kalašnjikovim u ruci.

Nakon što je 2009. objavio prevedenu verziju stripa o životu američke pop zvezde Majkla Džeksona, odlučio je da napravi video igru o njemu. Otišao je u Ameriku gde je naleteo na režisera koji je snimio dokumentarac o Pablu Eskobaru. Tada mu je Gustafson predložio da bi video igra o šefu kolumbijske narkomafije bila još bolji potez.

Bratu nekadašnjeg narko bosa se ta ideja svidela, pa je 2014. godine postavio Gustafsona, koji je tada imao samo 21 godinu, za izvršnog direktora svoje kompanije „Escobar Inc“. Roberto Eskobar je prošle godine osnovao i „Pablo Phone“, londonsku firmu koja je trebalo da vodi elektronsku trgovinu za „Escobar Inc“. Gustafson se uz pomoć porodičnog holdinga u Švedskoj povezao s finteh kompanijom „Klarna“, s ciljem da preko nje prodaje Eskobarove telefone.

Svi pošteni, jedino se ne zna ko je moralniji  

Model „Escobar Fold 1“ je počeo da se prodaje u decembru prošle godine. Gustafson tvrdi da je za tri dana prodato hiljadu komada, da bi „Klarna“ naprasno zaustavila dalju prodaju, navodno iz etičkih razloga.

„Klarna“ je odbila da plati Eskobaru telefone koje je prodala putem svoje platforme, jer oni navodno nikad nisu stigli do kupaca. Od kolumbijske firme su zatražili podatke o isporuci nasumce odabranih dvadesetak uređaja. I dok u „Klarni“ tvrde da nikada nisu dobili zadovoljavajući odgovor, „Escobar Inc“ i Gustafson tvrde da su uradili sve što se od njih tražilo.

„Dali smo im dokaze da smo poslali uređaje i da su svi uređaji isporučeni. Dali smo im čak i dokaze da smo platili poštarinu, sve kako bismo pokazali da nije reč o prevari“, pravdao se Gustafson medijima.

Kako god bilo, „etički obzirna“ švedska kompanija kojoj nije smetalo da uđe u posao sa partnerom ovakve reputacije, zadržala je četiri miliona švedskih kruna, što je oko 400.000 evra i kako za sada stoje stvari – ne namerava da ih vrati. U međuvremenu, telefoni i dalje mogli da se kupuju uplatom direktno na račun Gustafsonove filijale u Švedskoj.

Nećete vi meni na berzu

Gustafson, kojeg na službenoj internet stranici preduzeća „Escobar Inc“ nazivaju „El Silencio“, tvrdi da su svi proizvodi, naručeni i plaćeni putem platforme švedske finteh kompanije, poslati kupcima. Gustafson je pokrenuo sudski proces protiv „Klarne“ pred sudom u Kaliforniji, u kojoj i živi. Veruje da će njegova tužba usporiti, pa možda i zaustaviti izlazak ovog najvećeg evropskog fintech startapa na američku berzu.

U „Klarni“ se, naravno, nadaju da će slučaj biti odbačen, ali se i pripremaju za proces koji bi mogao da započne sledeće godine.

Foto: Pixabay

Чланак Brat Pabla Eskobara tužio najvredniji evropski finteh startap   се појављује прво на Biznis i Finansije.

Povod za tužbu je zabrana američkim kompanijama da se upuštaju u poslovne odnose sa kompanijom BajtDens, vlasnikom TikToka, ali i sa poznatom kineskom aplikacijom za četovanje WiČet. Donald Tramp je potpisao ovu izvršnu naredbu juče tvrdeći da kineske firme predstavljaju bezbednosni rizik po SAD.

Naime, prema kineskim zakonima, kompanije iz ove zemlje imaju obavezu sa sarađuju sa kineskim bezbednosnim služama. Pretpostavlja se da aplikacija poput TikToka, koju koristi 100 miliona Amerikanaca, ima mnoštvo podataka o svojim korisnicima.

Međutim, prema saopštenju kineske kompanije BajtDens, ova odluka američke administracije nije u skladu sa zakonima i može biti opovrgnuta na sudu.

Izvor: Biznis insajder

Foto: konkarampelas, Pixabay

Чланак TikTok preti da će tužiti američku administraciju се појављује прво на Biznis i Finansije.