Što se duže američka monetarna politika bude oslanjala na ubacivanje novog novca, od čega je postala zavisnik, lom će biti veći, kaže za Sputnjik advokat i konsultant Branko Pavlović.

On smatra da je dugo očekivano, nedavno obraćanje šefa američkih Federalnih rezervi (Fed) DŽeroma Pauela o daljoj sudbini politike jeftinog novca ubacivanog privredi posrnuloj pod pritiskom pandemije najavilo tek kozmetičke promene u monetranoj politici.

Pauel je najavio da će Fed, odnosno američka centralna banka, pre kraja ove godine početi da smanjuje iznos dolara koje upumpava u privredu, ali i da je do povećanja kamatnih stopa još daleko.

Da li je Amerika zavisnik od „Lakog novca“

On je stav obrazložio privrednim rastom i ocenom da je velika julska inflacija od 5,4 odsto na godišnjem nivou prolazna i da će pasti na ciljanih 2,0 posto. Sledećeg petka bi trebalo i da usledi izveštaj o stopi zapošljavanja.

Analitičari procenjuju da bi na osnovu svih tih podataka krajem septembra Fed, koji svakog meseca kupuje državne i hipotekarne obveznice u vrednosti od 120 milijardi dolara, mogao da objavi vremenski plan za napuštanje takve politike.

Na pitanje šta bi to donelo na globalu, s obzirom na položaj dolara i američke privrede u međunarodnim okvirima, Pavlović je izrazio popriličnu skepsu da bi moglo da dođe do ozbiljnijeg napuštanja te monetarne politike i da je reč o kozmetičkim promenama.

Probni balon

On Pauelovu izjavu smatra vrlo izbalansiranom, probni balon koji treba da pokaže da li mogu da drže tržište pod kontrolom, pre svega cene akcija, cene zlata, kurs dolara, kako ne bi dolazilo do velikih promena i velikih krahova na berzama.

-To drugim rečima znači da će Fed ostati vrlo fleksibilan i na prve znake zaustavljanja ili slabljenja privrede on će ponovo nastaviti sa upumpavanjem novca. Kada bi zaista hteli da se vraćaju na standardne metode monetrane politike koji su uvek bili razvojno okrenuti onda bi to svakako značilo mnogo veće smanjenje novca u opticaju, mnogo veće insistiranje na povlačenju do sada plasiranog novca i na povećanju kamatnih stopa, objašnjava Pavlović za Sputnjik.

To što je Pauel izjavio znači da Amerika na duži vremenski rok neće menjati sadašnji kurs, pogotovo imajući u vidu da je 2022. godina izborna za američki Kongres i trećinu senata.

Strukturalni problemi i gubitak primata SAD

Na pitanje šta je to što će biti određujuća okolnost za vraćanje stvari u pređašnje stanje, on podseća da to nije samo stanje pre pandemije, već pre krizne 2008. godine. Od tada, kaže, slušamo kako će se stvari vratiti u pređašnje stanje.

-Meni se čini da je reč o strukturalnim problemima gubitka primata na svetskom tržištu i da SAD ne znaju kako da izađu iz jedne vrste monetarne politike koju su zagovarali da bi smanjili posledice recesije, tako da sam vrlo skeptičan da oni mogu da izađu iz toga. Sigurno bi glavni okidač bio kada bi inflacija bila na visokom nivou, a ne bi bila prolazna, kako je sada Fed procenjuje, kaže naš sagovornik.

On podseća da niz ekonomista smatra da visoka inflacija uopšte neće biti prolaznog karaktera, kako to Pauel kaže. Po oceni Pavlovića, upravo inflacija u dužem vremenskom periodu bila bi okidač koji bi ih primorao da smanje novac u opticaju i da mu se čini da će oni sigurno i skoro čitavu 2022. godinu voziti na istoj monetarnoj politici, kao i u prethodnih 13 godina.

Zavisnici – samo odlažu neizbežno

Na pitanje da li je uopšte moguće vraćanje na staro posle toliko dugog perioda, tokom koga su se i stvari u svetu i u geopolitičkoj i ekonomskoj sferi toliko promenile, on kaže da je to ne samo moguće, nego i nužno, samo što to nosi ogromne lomove u ekonomskoj, pa onda i u političkoj sferi.

-To vraćanje na staro bi u suštini bilo priznanje jedne potpuno pogrešne i ekonomske i politike u užem smislu koju vodi Amerika. Time što nisu u stanju da se otrgnu takvoj politici, zapravo, odlažu neizbežno. To dosta liči na zavisnika koji je u ovom slučaju zavisan od beskonačnog kreiranja novih novčanih masa. To samo znači da će u jednom trenutku, kada do loma dođe, on biti dublji i teži, uveren je Pavlović.

Za SAD bi, kako smatra, bilo blagodatno da su što pre krenuli na vraćanje na klasične mere monetarne politike, odustajući od , kako ih zovu, kvantitativnih olakšica. To nije ništa drugo do eufemizam za neograničeno kreiranje novih novčanih masa, od kojih je privreda dobrim delom postala zavisna i bez tog novca bi bankrotirala. A za vođenje takve politike bi neko u jednom trenutku, za godinu, dve, ili tri, morao da plati cenu, smatra Pavlović. Oni, svakako, to ne žele, i zato odlažu celu stvar, ali to beskonačno ne može da traje, samo što će lom biti mnogo veći, uveren je naš sagovornik.

Prva na udaru EU

„Oni se nadaju da će neka druga generacija morati da se nosi sa tim problemima zgrtanja bogatstva ninačemu, čime se oni u stvari bave“, ističe ovaj konsultant.

Na pitanje koga bi taj veliki lom, s obzirom na poziciju dolara i Amerike u svetu, povukao za sobom, on kaže da je to teško prognozirati, ali da će, kao i 2008. godine, glavni udarac sigurno biti na zemljama EU i zapada.

Sigurno će Azija i Australija ponovo proći mnogo bolje nego drugi, a možda je jedina nepoznanica u kojoj meri je Rusija zaštićenija nego što je bila u prethodnom periodu kada je zbog lomova na Zapadu imala recesiju, ali nešto manju od drugih.

Pavlović međutim, ističe da je u ovom trenutku nemoguće tačno prognozirati u kojoj meri će koga to da pogodi i na koga će ostavi duže negativne posledice.

Izvor: rs.sputniknews.com/ online Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Amerika zavisnik od upumpavanja dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Moramo se pripremiti na novu bankarsku krizu”, rekao je Grop dnevniku „Bild“.

Razlog za ovu negativnu prognozu je privremeno stavljanje van snage obaveze podnošenja zahteva za nesolventnost kompanija koje su u finansijskim problemima. Merama vlade tokom korona krize, prema njegovim rečima, nastalo je više hiljada „zombi“ firmi, koje su odavno nesolventne, ali i dalje to nisu prijavile.

“Čim privremeno stavljanje van snage obaveze prijavljivanja nesolventnosti krajem godine bude prestalo da važi, moramo se pripremiti za talas stečaja. To će za banke biti ogroman problem. Moramo poći od toga da će do 25 odsto svih kredita pravnih lica biti u opasnosti i neće moći biti vraćeno”, smatra Grop.

Ako do toga dođe, kaže, preti i da neke banke odu u stečaj. Zbog toga traži da politika sada poveća pritisak na banke da povećaju sopstveni kapital i budu otpornije na krize.

I Dojče bank računa najkasnije krajem godine sa jasnim rastom stečaja firmi u Nemačkoj.

Banke na udaru

Prema procenama te banke, broj stečaja bi mogao porasti za više od 35 odsto, odnosno više od 6.000 slučaja u prvom kvartalu iduće godine.

Pre neki dan je i iznenadilo saopštenje nemačkog regulatora koji je gotovo otvoreno poručio da su sada banke na udaru.

“Nemačke banke bi trebalo da se pripreme za nagli rast insolventnosti. Razlog je što korona-kriza gura slabije kompanije na ivicu i dovodi u pitanje rast vrednosti nekretnina u zemlji. Oštar ekonomski pad pojačava strahovanja da će se broj insolventnih preduzeća značajno povećati u narednim kvartalima”, upozororila je Bundesbanka u godišnjem izveštaju o finansijskoj stabilnosti, uz procenu da će rast nesolventnosti biti veći u proizvodnom sektoru nego u uslugama i građevinarstvu.

Kako je dodala, povećanje nezaposlenosti i broja nesolventnosti domaćinstava takođe bi moglo da rezultira rastom neizmirivanja dugova po osnovu stambenih kredita.

Izvor: Bankar.rs

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Grop: Moramo se pripremiti na novu bankarsku krizu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo je jedan od zaključaka istraživanja koje je sprovela Unija poslodavaca Srbije (UPS), uz tehničku podršku Međunarodne organizacije rada (MOR) i u partnerstvu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Istraživanje je organizovano od 7. do 30. aprila 2020. godine i obuhvatilo je 462 preduzeća, od čega je njih 400 u potpunosti popunilo upitnik. Istraživanje među poslodavcima sprovedeno je kako bi se procenio uticaj pandemije COVID-19 na aktivnosti preduzeća u Srbiji.

Istraživanje je pokazalo da je pandemija COVID-19 ostvarila umereno negativan efekat na poslovanje. Najmanju otpornost pokazala su preduzeća do 10 zaposlenih, odnosno preduzeća u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, transportu, prometu nekretnina i u tekstilnoj industriji.

Prema iskazima datim u upitniku, nešto manje od trećine preduzeća u Srbiji oporaviće se od krize u roku od mesec dana, dok poslodavci retko razmatraju privremeno ili trajno zatvaranje. Pored toga, trećini preduzeća (i nešto više), biće potrebno od jedan do tri meseca za oporavak, dok će se trećina oporaviti za tri do šest meseci

Najteži udar pretrpeo je sektor ugostiteljstva, jer je većini preduzeća u ovoj oblasti bilo zabranjeno da rade skoro mesec i po dana (od 22. 03. do 01.05.), što je dovelo do potpunog nestanka potražnje i samim tim ozbiljnih problema sa prilivom. Zbog toga 17% ovih poslodavaca razmatra da zatvori preduzeće, verovatno zbog nagomilanih dugova i/ili opšteg osećaja da je oporavak turističkog sektora neizvestan, kao i da će biti poprilično spor.

Potrebno je odložiti naplatu PDV-a i ukloniti uska grla

Prema sprovedenom upitniku, 9% preduzeća već je otpustilo određeni broj zaposlenih, oko 8% planira da to učini u sledećem kvartalu. Oko 57% planiranih otpuštanja će ostati u okvirima 10% ukupnog broja zaposlenih kako zahteva kriterijum za državnu pomoć. Pa ipak, 16% ovih preduzeća će otpustiti skoro trećinu zaposlenih, dok će nešto više od četvrtine otpustiti od 11% do 30%.

„Istraživanje je pokazalo da su preduzeća u većini pozdravila mere koje je preduzela Vlada Srbije, ali i da imaju određene primedbe. Privrednici smatraju da bi u ovom trenutku trebalo ojačati likvidnost preduzeća, potrebno je odložiti naplatu PDV-a i ukloniti uska grla kao što su prevoz radnika na posao, ili procedure sa izvoz i uvoz robe“, kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.

Чланак Najveći udar na mala preduzeća се појављује прво на Biznis i Finansije.

Branko Milanović, profesor u Londonskoj školi ekonomije, smatra da će zdravstvena kriza, ukoliko potraje, dovesti u pitanje globalizaciju, u smislu kretanja robe, kapitala i ljudi.

Ovaj ekonomista svetske reputacije u tekstu za časopis Forin afers piše o povratku na „samodovoljnu ekonomiju“, koja podrazumeva vraćanje proizvodnje unutar nacionalnih granica, što znači i smanjenje proizvodnje.

Pandemija je naterala mnoge evropske i svetske vlade da razmišljaju o promeni privrednog modela koji se zasniva na slobodnom tržištu i izmeštanju proizvodnje u zemlje sa jeftinijom radnom snagom, poput azijskih zemalja, na čelu sa Kinom.

Do otrežnjenja je došlo kada je izbio skandal zbog nedovoljnog broja maski i medicinske opreme na početku pandemije. U razvijenim evropskim zemljama to je posledica smanjivanja budžeta za zdravstvo pod pritiskom mera štednje, čiji je glavni uzrok finansijska kriza 2008. godina koja je uzdrmala svijet. Evropski državnici su u ovoj novoj krizi uvideli opasnost od delokalizacije koja može da košta života, pa razmišljaju o tome kako da proizvodnju vrate u svoje zemlje.

Trend koji bi mogao da se učvrsti je – deglobalizacija

Sve je više glasova u Evropi koji smatraju da je globalizovana ekonomija i bespoštena trka za profitom jedan od glavnih uzroka finansijske krize 2008. godine kao i zdravstvene krize kroz koju svet upravo prolazi, te da bi manje globalizacije i manje proizvodnje pomoglo da se uspostavi poljuljana društvena i ekološka ravnoteža. Trend koji bi mogao da se učvrsti je – deglobalizacija.

Milanović smatra da je to loše za globalnu ekonomiju. Na udaru su posebno male zemlje, poput Srbije, upozorava ekonomista, koje imaju male šanse da opstanu jer njihove ekonomije nisu autonomne, već zavise od velikih. U slučaju Srbije to se odnosi pre svega na Evropsku uniju koja je njen najveći ekonomski partner. Od situacije u razvijenim zemljama zavisiće i situacija u Srbiji.

Do društvenog raspada bi moglo da dođe, smatra Milanović, ako se oni koji ostanu bez posla i bez sredstava okrenu protiv onih koji su dobrostojeći. Ovaj ekonomista poručuje da bi „glavni i jedini“ cilj ekonomske politike trebalo da bude sprečavanje društvenog kolapsa, odnosno da se ne zaboravi na one koji su najviše pogođeni krizom, socijalno najugroženije.

„Napredna društva ne smeju da dozvole da ih ekonomija, a posebno bogatstvo finansijskih tržišta, učine slepim pred činjenicom da najvažnija uloga koju ekonomska politika može sada da ima jeste da održi društvene veze snažnim pred ovim izuzetnim pritiskom“.

Fenomen ogromnog porasta nejednakosti u svetu

Milanović skreće pažnju na fenomen koji se često ignoriše, a to je fenomen ogromnog porasta nejednakosti u svetu koji dovodi do socijalne i ekonomske neravnoteže.

Iako je zanemaren kod nas, ovaj problem je ključan za razumevanje evolucije savremenih društava. On je utoliko značajniji za Srbiju u kojoj je, pokazuju istraživanja, nejednakost između bogatih i siromašnih izraženija nego u bilo kojoj zemlji regiona i znatno je veća nego u zemljama Evropske unije. Čak 20 odsto stanovništva sa najvišim dohotkom zarađuje devet puta više od 20 odsto najsiromašnijih, što ima negativne posledice po ekonomski rast i stabilnost društva.

U temeljnoj studiji „Kapital u 21. vijeku“ koja je postala svetski bestseler, francuski ekonomista Toma Piketi navodi da je danas veći problem rast nejednakosti unutar društva nego nesuglasice među nacijama, protivno opštem uverenju.

„Pretnja od međunarodne nesloge (…) izgleda manje izvesna i opasna od (pretnje unutar zemalja) oligarhijskog tipa“, odnosno procesa koji će dovesti do toga da „bogate zemlje pripadaju njihovim milijarderima, ili uopštenije, da većina zemalja (…) u velikoj meri pripada milijarderima i drugim multimilionerima na planeti“, piše Piketi.

Finansijska kriza 2008. godine nije donela strukturne promene koje su bile neophodne da bi se izbegle buduće krize. Piketi smatra da su osnovni sastojci za buduće krize finansijska netransparentnost i rast nejednakosti.

Ali kako smanjiti nejednakosti u svetu u kome se one neprestano produbljuju od ’80-ih godina? Za Piketija je rešenje za 21. vek progresivno oporezivanje kapitala, kao što je progresivno opozivanje dohotka bio recept koji je izmišljen u 20. veku. Oporezivanje je, smatra ovaj ekonomista, mnogo pravičnije i efikasnije rešenje od drugog metoda za finansiranje državnih izdataka, od zaduživanja.

Kako smanjiti veliki javni dug koji imaju evropske zemlje? Postoje tri načina – porez na kapital, inflacija ili politika štednje. Najgore rešenje je, smatra Piketi, u smislu pravičnosti kao i u smislu efikasnosti, produžena kura štednje, a to je upravo politika koja je u Evropi primijenjena kao lijek za izlaz iz krize 2008. godine.

Oporezivanje ultrabogataša

Oporezivanje ultrabogataša, dakle. Šta sa tim novcem? Piketi primećuje da porez nije ni dobar ni loš, već da je pitanje u koje svrhe se koristi. Francuski ekonomista predlaže povratak socijalne države koja se razvijala u bogatim evropskim zemljama nakon Drugog svetskog rata do ’80-ih godina (koja je vrlo različita od socijalne države kakva je postojala u Jugoslaviji, najpre po stepenu demokratskih sloboda).

Socijalni evropski model (Piketi smatra ovaj termin preciznijim od države blagostanja) formirao se oko osnovnih socijalnih prava: prava na obrazovanje, na zdravlje i penziju.

Progresivno oporezivanje kapitala

Piketi smatra lažnom dilemu više države-manje države. Ideja o povratku države, koja se često pominje kao posledica sadašnje krize, za njega je nesporazum, jer je teret države u današnjim društvima veliki, ona ima centralnu ulogu u ekonomskom i društvenom životu.

Zato se u svakoj novoj krizi postavlja pitanje tržišta i uloge države – jedni zahtevaju veću ulogu države, drugi traže da nema nikakvu ulogu u regulisanju tržišta, kao što je to u Sjedinjenim Američkim Državama. Suština je u obuzdavanju finansijskog kapitalizma koji se oteo kontroli, a za Piketija to može da se postigne progresivnim oporezivanjem kapitala.

Ovu ideju je proteklih dana branio u francuskim medijima. „Da bismo se podigli iz ekonomske krize, neophodno je da se ne uruše primanja potrošača“, rekao je na popularnom radiju Frans enter. „Ekonomija ne funkcioniše sa super milijarderima, već sa malim preduzećima“, upozorio je.

Iako je zdravstvena kriza otvorila ponor u svetskoj ekonomiji čija se dubina ne nazire, istorijski primeri mogu da budu korisni za pronalaženje rješenja. „Ima mnogo istorijskih lekcija.

Dobra vest je da postoje razni načini za izlazak iz krize. Nakon Drugog svetskog rata brojne zemlje, uključujući Njemačku i Japan, sprovele su sisteme oporezivanja najbogatijih privatnih posednika, koji su išli do 80-90 odsto oporezivanja. To bi moglo vrlo brzo da smanji javni dug, koji je u to vreme bio još veći nego što je danas (…) Ne treba uraditi isto, već se inspirisati istorijskim primjerima“, smatra ekonomista.

nog sistema za sve stanovnike sveta, koje bi se finansiralo na osnovu univerzalnog prava svih zemalja i koje bi se zasnivalo na dijelu poreskih prihoda koji se ubiraju od najprosperitetnijih ekonomskih aktera: velikih kompanija, domaćinstava s visokim dohotkom i nasledstva (na primer onih s dohotkom 10 puta većim od svetskog proseka, odnosno od 1% najbogatijih ljudi na svetu).“

Veliki političko-ideološki potresi tek počinju

Da li će razvijene zemlje biti u stanju da dovedu u pitanje svoju budžetsku i fiskalnu politiku? Piketi kaže da će odgovor zavisiti od mobilisanja opozicije i njihovog sopstvenog tabora, ali da je sigurno da veliki političko-ideološki potresi tek počinju.

Prema ovoj ideologiji socio-ekonomski razvoj se zasniva na konkurentnosti, neutralnoj regulatornoj ulozi države i privatizaciji u oblastima zdravstva i socijalne zaštite. Sadašnja vlast, koju vode tehnokrate neoliberalnog profila, nastavlja takvu politiku.

Mere koje je najavila kako bi se smanjili efekti krize na ekonomiju i sprečilo otpuštanje radnika (isplata 100 evra građanima, tri minimalne zarade na račun svakog zaposlenog u preduzećima u privatnom sektoru, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade i poreza na dobit) nisu dovoljne da bi se održala mala preduzeća koja su pogođena krizom i ne menjaju položaj socijalno najugroženijih kojih će nakon ove krize biti još više,

Izvor: Bankar.me

Чланак Na udaru male zemlje ukoliko dođe do deglobalizacije се појављује прво на Biznis i Finansije.