Problem je što se, osim korisnih stvari koje penzioneri mogu da kupe na ovaj način – ogrev, obuću, odeću, da registruju automobil na rate, kupe kompjuter – sve češće dešava da plaćaju enormno velike rate na ime preskupih usisivača, prečišćivača, jastuka koji „hlade“, masažera, kao i raznih predmeta nepoznatog porekla koji im se prodaju kao zdravstveno korisni. Fond, međutim, od svih ovako sklopljenih ugovora i prihoduje određena sredstva, što je potvrdila i Državna revizorska institucija. Naime, u ugovorima o poslovnoj saradnji sa preduzećima, definisana je naknada na ime troškova za izvršene usluge „kao procenat od ukupno obustavljenih sredstava“.

Usisivač za 2.949 evra

Usisivač za 2.949 evra ili naddušek i jastuk sa magnetima za 106.670 dinara samo su dva primera kupoprodaje tokom jula i avgusta, gde je penzionerima trgovac došao „na kuću“ i prodao im robu koju su oni poželeli da vrate čim su za prodavcem zatvorili vrata. O ovim kupoprodajama portal N1 je pisao nakon što su se nezadovoljni kupci obratili redakciji.

I dok je ugovor Zagorke N. (79) iz Požarevca o kupovini usisivača uspešno raskinut, baka Nadežda (86) iz sela pored Zaječara će, kako stvari sada stoje, i dalje otplaćivati nadušek i jastuk dajući svakog meseca, u naredne dve godine, po četvrtinu od svoje više nego skromne penzije od 17.000 dinara. Dodatni problem kod baka Nadežde je što, prema rečima njene unuke Ane Dimitrijević, trgovac nije ostavio ni primerak kupoprodajnog ugovora, ni obrazac o odustajanju od kupovine. Prodavac je, uz to, imao bakin jedinstveni matični broj, iako mu ona nije dala ništa od ličnih dokumenata, pošto se ne nalaze u njenoj kući.

Na pitanja portala N1 upućena Fondu PIO – sa koliko firmi Fond ima sklopljene ugovore o prodaji ovakve vrste robe, kako procenjuje s kim sklapa ugovor, da li Fond PIO proverava koju vrstu robe penzionerima nude na prodaju preduzeća koja se bave trgovinom robe široke potrošnje, kao i da li se proverava da li firma koja prodaje penzionerima medicinska pomagala ima odgovarajuće ateste, znanja i dozvole za prodaju ove vrste robe – ostali smo bez odgovora.

Šta kažu revizori

Kontrolom završnih računa Fonda PIO, revizori su obuhvatili i stavku „potraživanja od kupaca – sprovođenje administrativnih zabrana“. U jednom takvom izveštaju, s kraja 2021. godine utvrđeno je da su na kraju 2020. godine potraživanja od kupaca iznosila više od 31 milion dinara.

„Potraživanja od kupaca – sprovođenje administrativnih obustava od penzija su prema stanju u poslovnim knjigama na dan 31. decembar 2019. godine iznosila su 31.374.000 dinara. Ova potraživanja Fonda od različitih pravnih lica su nastala po osnovu usluga sprovođenja obustava od penzija korisnika penzija, sprovođenjem administrativnih zabrana, koje korisnik penzije stavlja na mesečno primanje radi plaćanja premija za kolektivno i individualno osiguranje, kupovinu dobara i usluga. Fond je sa pravnim licima zaključio ugovore o poslovnoj saradnji u kojima je definisana naknada na ime troškova za izvršene usluge kao procenat od ukupno obustavljenih sredstava“,navela je Državna revizorska institucija u izveštaju o reziviji završnog računa Fonda PIO za 2020. godinu.

Od ogreva do biomagnetne prostirke

Na internet stranici Fonda PIO navedeno je da penzioneri na rate, putem administrativnih zabrana koje im se mesečno stavljaju na penzije, mogu da plate usluge i proizvode u oblasti zdravstva, turizma, zatim kod javnih komunalnih preduzeća, kao i da kupe robu široke potrošnje.

„Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je sklopio ugovore sa preduzećima za prodaju robe na kredit, udruženjima građana i javnim preduzećima, tako da penzioneri imaju mogućnost plaćanja administrativnom zabranom, odnosno plaćanja na rate, pri kupovini robe široke potrošnje, medicinske opreme i optičkih pomagala, za nabavku zimnice i ogreva, za plaćanje pogrebnih troškova i turističkih usluga“, navodi se na sajtu PIO fonda.

Proizvodi i usluge u oblasti zdravstva, turizma i javnih komunalnih preduzeća jasno su definisani i da bi ih kupili penzioneri treba da odu – kod stomatologa, u apoteku, optiku, turističku agenciju ili lokalno komunalno preduzeće.

Kod robe široke potrošnje situacija je – drugačija.

Na sajtu Fonda PIO među 1.236 ugovora

Na spisku na sajtu Fonda PIO među 1.236 ugovora sa preduzećima koliko smo izbrojali, nalaze se mnoge usluge i proizvodi koji su penzionerima zaista potrebni.

Tako se na spisku nalaze 83 penzionerska udruženja i firme koje prodaju ogrev na rate. Kod nekih od njih može da se kupi i zimnica na više rata, a postoje i preduzeća koja prodaju isključivo zimnicu.

Tu su i četiri firme koje prodaju dečje igračke na rate, zatim šest firmi koje se bave registracijom vozila.

Prodaje se i PVC stolarija, ali i svinjske polutke i pileće meso, stočna hrana, seme za poljoprivrednike. Nude se i molersko-farbarski radovi na rate, pa i usluga obuke vozača koju u opisu delatnosti ima čak četiri firme.

Međutim, među 1.236 firmi ima i onih koji svoju ponudu penzionerima donose na kućni prag.

Uglavnom su registrovani za „prodaju i naplatu“ uređaja za prečišćavanje, osvežavanje, za „prodaju i naplatu“ proizvoda za zdravo spavanje, prodaju i naplatu „terapeutske krevetnine“, „antialergijske posteljine“, „biomagnetnih prostirki“, „masažera za relaksaciju“…

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Preko Fonda PIO čak 1.236 firmi prodaje penzionerima raznu robu i usluge na rate се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zakon je u formi Nacrta prošao javnu raspravu, tek sledi dopuna i usvajanje, ali je u ovoj fazi naišao na otpore pravnika i sindikata koji misle da ovakvim zakonom radnicima nije obezbeđena dovoljna pravna zaštita, da je neustavan i antiradnički i da ne postoji potreba za njim jer je sve to moglo da se uredi manjim izmenama u već postojećim zakonima.

Ono što ih brine jeste da je zakon napravljen tako da časti nemarne poslodavce, ali i da obezbedi lakše zapošljavanje stranaca, jeftine radne snage.

Zakon osmišljen tako da reši problem rada na crno

Menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u Irena Đorđević kaže da je zakon osmišljen tako da reši problem rada na crno u određenim delatnostima, građevini, gde njih 37 odsto radi ilegalno, turizmu i ugostiteljstvu (18 odsto), u kućnim i pomoćnim poslovima (50 odsto ). Ona napominje da se zakon ne odnosi na cele delatnosti i isključivo važi za poslove povremenog karaktera.

“U građevini poslovi povremenog karaktera su oni manje rizični, sve što se radi na visini do jednog metra i što nisu zanatski poslovi. Ako dođe inspekcija i vidi da neko kreči on je u prekršaju, jer je jasno definisano koji su to poslovi, to je čišćenje, pomoć oko utovara i istovara”, objašnjava Đorđević.

U ugostiteljstvu to bi važilo za one radnike koji, na primer, dolaze svakog četvrtka da pomognu standardnom osoblju u kafiću jer je tada Liga šampiona i gužva je veća nego drugim danima.

“Upravo te ljude smo pokušali da targetiramo ovim zakonom jer oni inače rade na crno. U restoranima vikendom kada je svadba, na primer, i kada traže dodatne konobare za tu priliku”, kaže naša sagovornica.

Da bi se posao smatrao povremenim, kako kaže, on po ovom zakonu može da se radi maksimalno 15 dana u mesecu ili 90 dana u godini. Za sve ostalo postoje druge ugovorne forme. Đorđević napominje da u Zakonu o radu postoji rad van radnog odnosa i to je ugovor o privremeno-povremenim poslovima (PP), autorski ugovor, ugovor o delu, i ova forma povremenog angažovanja. Forma zapošljavanja predviđena ovim zakonom je lakša u smislu administriranja, ističe Đorđević, i u odnosu na PP ugovore daje veća prava radnicima.

Zakon je usklađen i sa novom direktivom EU

“Radnik koji ima ugovor o PP poslovima ne zna da li je njega poslodavac zaista i prijavio, on može posle da ga tuži, ali u tom trenutku ne zna. Sa ovim ugovorom o povremenom angažovanju vi u svakom trenutku kao radnik preko aplikacije možete da vidite da li ste prijavljeni”, napominje ona.

Zakon je usklađen i sa novom direktivom EU o predvidljivim i transparentnim uslovima rada i radnik ima pravo da od poslodavca zatraži kada mu istekne limit od 90 dana da dobije ugovor o radu. Poslodavac naravno nije u obavezi da tog radnika zaposli, ali je, kako kaže, dužan da dostavi obrazloženje zbog čega to nije moguće. Ako ne dostavi dobija kaznu.

Osim radne perspektive, mogućnosti uvida u prijavu, radnik na osnovu ovog zakona zadržava i svoja socijalna primanja, ukoliko ih ima.

“LJudi koji rade na građevini su često socijalni slučajevi i nisu spremni na to da se odreknu primanja od 8.000 dinara da bi radili četiri dana legalno i posle izgubili taj posao. Ugovorom o PP poslovima on to gubi, ovim zakonom ne gubi”, ističe Irena Đorđević.

Model rada sa veoma jeftinim radnicima

Zakon predviđa i zabranu zapošljavanja radnika koji su u prethodna tri meseca bili zaposleni na osnovu bilo koje druge vrste ugovora. Ona kaže da ovo nije savršen model, te da se njime ne zamenjuje nijedna druga vrsta ugovora, već je samo pokušaj da se prevede radnik iz crnog u legalne tokove.

Prema njenim rečima u Srbiji je nekih 55.000 radnika na građevini koji rade na crno i na koje bi se odnosio ovaj zakon, i po 20.000 uposlenih u ugostiteljstvu i na kućnim poslovima.

Naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo Mario Reljanović kaže da zakon ne sadrži nijedan mehanizam koji bi preveo radnike iz rada na crno u legalne tokove, već sadrži model rada sa veoma jeftinim radnicima koji bi navodno trebalo da privuče poslodavca da ga uposli.

“Neko ko je do sada kršio zakon i dosta štedeo i na tome oštetio državu, a da ona nijednog trenutka nije izrazila spremnost da tome stane na put sigurno neće zbog novog zakona to promeniti”, napominje Reljanović.

Ne postoje mehanizmi zaštite, a jedna od glavnih zamerki je i ta da bi ako se usvoji ovaj zakon moglo biti dosta otpuštanja ljudi koji su u radnom odnosu da bi ih potom primili nazad u taj novi režim gde će poslodavac plaćati četiri puta manje za poreze i doprinose nego što plaća za zaposlenog.

Zakon otvara vrata stranim radnicima

Problemi sa ovakvim zakonom se nižu, Reljanović kaže da je potrebno najmanje 1.000 inspektora rada da bi to kontrolisalo, a mi imamo svega 270 njih.

“Onaj ko nema zdravstveno osiguranje od ranije, neće ga ni imati, dobiće samo osiguranje od povrede na radu, zatim predviđeni usmeni ugovor, to niko neće reći ali je horor dokazati bilo šta prema usmenom ugovoru. To što radnici dobijaju ovim zakonom je ništa u odnosu na ono što gube”, ističe Reljanović.

Ovaj zakon, napominje on, otvara vrata stranim radnicima koji sada masovno rade na crno na gradilištima, a koji će na osnovu ovog zakona istog dana kada uđu u Srbiju moći da počnu da rade.

“Niko nije objasnio šta će nama taj zakon. Minimalnim izmenama Zakona o radu je isti efekat mogao da se postigne – lakša prijava, zadržavanje socijalnih beneficija, staž, ali da istovremeno budu potpuno zaštićeni i da imaju sva prava iz radnog odnosa”, naglašava Reljanović.

Pozadina donošenja ovog zakone jeste, kako kaže, da se uvede još jedna kategorija ljudi koji nisu u radnom odnosu i koji su vrlo jeftini i potpuno obespravljeni.

“Suzbijanje rada na crno je paravan i lako je videti šta je u pitanju – omasoviće su uvoz radnika, imaćemo povratak u robovlasničko vreme, uvozićemo radnike iz Indije, Pakistana i maksimalno ćemo ih eksploatisati”, ističe Reljanović.

Zakon je antiradnički

Sindikati su izričiti – zakon je antiradnički i kako za Danas kaže potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković Ministarstvo rada treba da povuče ovaj zakon, jer je neustavan, antiradnički, antisindikalni.

On napominje da ovo nisu izmene i dopune zakona o sezonskim radnicima već sasvim novi zakon u koji se ubacuju sada i sezonci.

“Dovoljni su bili oblici rada koje već imamo, ali caka je ovde da je zakonodavac koji je dozvolio poslodavcu da zaposli nekog na PP ugovor rezonovao – hoćeš nekog na mesec dana da angažuješ onda će to skuplje da te košta. Kroz ovaj Nacrt poslodavci plaćaju manje poreze i doprinose. U pitanju su pare”, naglašava Vuković.

Poslodavci su, kako kaže, reprodukovali rad na crno, a država koja bi trebalo da sprečava rad na crno to ne radi.

”Uvodi se usmeni ugovor, radnik ne potpisuje ništa, obaveštavaju ga preko portala, a poslodavac treba da plati doprinose na minimalnu osnovicu i ovaj zakon ustvari uređuje samo odnos između države i poslodavaca, radnik je tu predmet, rob”, napominje Vuković i kaže da insistiraju na pismenom ugovoru jer bez toga radnik nema nikakvu zaštitu.

Predviđeno rešavanje sporova pred Agencijom bez pisanog ugovora takođe nema svrhu, smatra on, a posebno katastrofalno jeste to što se ovaj zakon širi na druge delatnosti, građevinarstvo, turizam i ugostiteljstvo, gde se uvode čitava zanimanja u povremene poslove.

“Svi poslodavci će ubuduće da tako zapošljavaju radnike jer im je jeftinije”, kaže Vuković i napominje da će sindikat ukoliko ne budu uvaženi argumenti struke i javnosti tražiti ocenu ustavnosti i zakonitosti i kolektivnu i pojedinačnu odgovornost svih koji se zalažu za ovakav zakon.

Pravo na plaćeno zdravstveno osiguranje usled povrede na radu

Irena Đorđević kaže da kada poslodavac prijavi radnika njemu ide staž, ima plaćeno zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na radu, ali baš kao što može da zadrži socijalna davanja, zadržava i zdravstveno osiguranje koje je imao u trenutku pre zapošljavanja, bilo da je to preko člana porodice ili NSZ.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Novim zakonom reprodukovan rad na crno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ministarstvo turizma objavilo je da je osam agencija podnelo zahtev za ispis iz registra organizatora putovanja a Seničić ističe da do sada nema informacija da će te agencije prestati da rade.

– Zakon omogućava, da privredno društvo ostane da radi normalno kao posrednik u turističkim uslugama. Moći će samo da prodaju tuđe aranžmane, a ne da ih proizvode – rekao je on.

Dodao je da će ove agencije imati obavezu da realizuju putovanja po zamenskim vaučerima, kada putnici budu hteli i to bude bilo moguće.

– Ne treba unapred pričati da li će bankrotirati. Svakako je situacija jako teška ali bitno je da putnici znaju da zamenski vaučeri imaju pokriće u osnovnim polisama osiguranja koje svaki organizator putovanja mora da poseduje – rekao je Seničić.

U zavisnosti od veličine agencije i broja putnika, polise se kreću od 200.000 do 400.000 EUR.

– Ako ipak dođe do nekog bankrota putnici će biti upućeni na osiguravajuće društvo koje je izdalo polisu – rekao je on.

U registru organizatora putovanje je trenutno više od 480 agencija, a procenjuje se da je trenutno na tržistu oko 350.000 vaučera za zamenska putovanja.

Do sada jedna agencija iz Niša proglasila bankrot

Seničić kaže da se u turizmu smanjuju troškovi gde god je moguće, ali je problem što se ne vidi perspektiva jer se ne zna do kada će sve ovo trajati pa se turizam nalazi u delikatnijoj situaciji nego 99% delatnosti.

– Mere podrške države date su kompetnoj privredi a tako i turističkim agencijama. Mi se i dalje nadamo da će sa formiranjem nove Vlade Srbije prepoznati problem koji imamo i značajan broj zaposlenih koji još uvek radi u ovom sektoru i da ćemo kroz neke ciljane, selektivne mere ipak pomoći ovom sektoru privrede da opstane – kaže on.

Dodaje da ako podrška izostane pre svega male agencije – subagenti koji prodaju aranžmane neće moći da prežive, a tu radi oko 2.500 ljudi.

– Veće agencije sigurno neće propasti sve. Bez obzira na insinuacije ali da nije zamenskih vaučera sve agencije bi do danas propale. A i putnici teško da bi naplatili tako veliki iznos ođednom od osiguranja – kaže on i dodaje da sa zamenskim putovanjima, čak i da neko propadne, biće daleko manje šteta nego da ih nije bilo.

Seničić kaže da nijedna od osam agencija koje su podnele zahtev za ispis iz registra nisu članice Yute.

– Prema mojim saznanjima jedna agencija iz Niša koja nije iz Yute do sada je proglasila bankrot, jer je vlasnik umro od COVID-a. To su osiguravači sada preuzeli da vide okolnosti u kojima je ta agencija u bankrotu – rekao je on

Dodao je da trenutno samo dve letnje prekogranične destinacije rade uslovno rečeno normalno.

– Samo Egipat i Turska, iako je i tu ostvarenje oko 30% od planiranog. U ukupnom broju planiranih putnika to je između 5 i 5,5% plana – zaključio je on.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Agencije će imati obavezu da realizuju putovanja i ako se ispišu iz registra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Po važećoj uredbi, Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava mora da da saglasnost za bilo koju vrstu dodatnog angažovanja radnika.

Novom proširenom uredbom, broj lica zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po osnovu ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge ili lica angažovanih po drugim osnovama mogu se bez dodatnih dozbola održavati na nivou od 15. marta 2020. godine.

Izvor Nova ekonomija

Чланак Produžavaju se ugovori radnicima koji nisu stalno zaposleni се појављује прво на Biznis i Finansije.