Kategorije stanovništva koje su najčešće izložene riziku od energetskog siromaštva su korisnici novčane socijalne pomoći i dečjeg dodatka, pojedinci sa najnižim penzijama, hranitelji, primaoci tuđe nege i pomoći i domaćinstva čiji su članovi dugoročno nezaposleni. Ovo pokazuje analiza Agencije za energetku objavljena u njihovom najnovijem izveštaju.

– Može se sa velikom izvesnošću ceniti da se u poziciji energetske ugroženosti nalazi negde oko 400.000 domaćinstava, odnosno više od milion stanovnika – navodi se u izveštaju Agencije.

Olakšice za plaćanje računa za struju i gas građani ostvaruju sticanjem statusa energetski ugroženog kupca. Uredbom Vlade Srbije određeni su uslovi, način i postupak za dobijanje tog statusa, kao i količina besplatne energije na koju ti potrošači imaju pravo. Agencija ocenjuje da je manje od jedne petine ukupnog broja domaćinstava izloženih riziku siromaštva lane iskoristilo te beneficije.

– Prema poslednjim podacima, od 71.014 potrošača sa statusom energetski ugroženog kupca električne energije, ovo pravo iskoristilo je 70.725 – kažu, za „Novosti“, u Elektroprivredi Srbije.

Prihodi

Novi Pravilnik koji je u primeni od 1. decembra, zadržao je iste limite mesečnih primanja za porodice kao i prethodni. Status energetski ugroženog kupca mogu da dobiju jednočlana domaćinstva, čija je gornja granica prihoda 14.848 dinara. Za porodice sa dvoje i troje članova limit je 21.619, za četvoročlana i petočlana domaćinstva je 28.385 dinara. Porodice sa šestoro i više članova ne smeju da premaše primanja od 35.696 dinara da bi ostvarile ovo pravo.

Olakšice za umanjenje računa za struju i gas godišnje ostvari od 65.000 do 77.000 potrošača, iako je to pravo omogućeno i korisnicima socijalne pomoći ili dečjeg dodatka, kojih je lane u decembru bilo oko 320.000. Uredba propisuje da se energetski ugroženi kupac u toku jedne kalendarske godine može opredeliti za umanjenje mesečne obaveze za korišćenje samo jednog energenta. Gotovo svi se odlučuju za određenu količinu besplatnih kilovata, jer tu olakšicu mogu da koriste svakog meseca. Za prirodni gas beneficije važe šest meseci, samo tokom grejne sezone.

Kako do olakšica

Građaninisu dovoljno informisani o pravu i načinima sticanja statusa energetski ugroženog kupca.

– Zahtev za sticanje ovog statusa podnosi se organima lokalne samouprave nadležnim za poslove socijalne zaštite u mestu prebivališta – navode u Ministarstvu energetike. – Izbeglice i interno raseljena lica zahtev predaju u mestu boravišta u Srbiji.

Sva domaćinstva pravo na umanjenje računa za struju i gas mogu ostvariti nakon što podnesu zahtev i ispune uslove propisane Uredbom o energetski ugroženom kupcu. Korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć ili dečjeg dodatka, status dobijaju na osnovu akta nadležnog organa kojim je stečeno neko od ova dva prava. Novi zahtev za narednu kalendarsku godinu domaćinstva podnose od 1. decembra ove godine.

U Ministarstvu rudarstva i energitike za naš list navode da je, prema poslednjim podacima iz avgusta ove godine, pravo na umanjenje računa za plavi energent ostvarilo 69 domaćinstava sa statusom energetski ugroženog kupaca. Novi Pravilnik, kojim se utvrđuje gornja granica prihoda domaćinstava, kao jedan od uslova za sticanje prava na ove olakšice, zadržao je iste kriterijume kao prethodni. Dva puta godišnje se ovaj limit usklađuje sa rastom potrošačkih cena, a one su, kako navode u Ministarstvu, od marta do septembra ostale u proseku na istom nivou. Tako da od početka ovog meseca važe iste granice prihoda koje su se primenjivali od 1. juna.

Za sledeću godinu izdvojeno je 1,3 milijarde dinara u budžetu za energetski ugrožene kupce, što je oko 29 miliona dinara manje od sredstava koja su bila opredeljena za tu namenu u ovoj godini. Lane je ukupan iznos benefita koji su ostvarili korisnici ovih olakšica iznosio 1,25 milijardi dinara. Najviše energetski ugroženih kupaca, 40,4 odsto, bilo je u distributivnom području Kraljevo, a sledi Niš sa 29,9 procenata potrošača. Najmanje korisnika imao je Beograd, samo 2,8 odsto.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji oko 400.000 domaćinstava energetski ugroženo се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nije samo pandemija koronavirusa smanjila izvoz srpskog voća i povrća. Problem izazvan koronavirusom rešiće se do jeseni kada dolazi jabuka kao voće koje najviše izvozimo, ali ostaje pojava „patriotske poljoprivrede“ koja jača u svetu i koja podrazumeva zatvaranje najrazvijenijih tržišnih zemalja u svoje granice.

Ovo je mišljenje agrarnog ekonomiste i nekadašnjeg zamenika resornog ministra Milana Prostrana. Prema njegovim rečima za izvoznike malina neće biti problema, jer je to voće koje se u svetu najmanje proizvodi. Problem bi mogao da postoji sa izvozom ranih sorta voća kao što su trešnja, breskva i kajsija.

Jačanje „patriotske poljoprivrede“ smanjuje izvoz iz Srbije

„Srbija očekuje generalno od izvoza voća da se devizni priliv što više ostvaruje. Ali svi se sada presabiraju, i danas se javlja taj termin „patriotska poljoprivreda“. Odnosno, ponovo se zatvaraju i najrazvijenije tržišno razvijene zemlje u neke svoje granice. Sa druge strane, velike količine voća celoj u Evropi, odnosno u Evropskoj uniji propašće iz dva razloga. Prvo, sada nemaju dovoljno sezonske radne snage, pa nema ko da obere voće i drugo, zbog korone postoje problemi pre svega u transportu“, smatra Prostran.

Rusija kao jedno od dominantnih izvozih tržišta Srbije uložila je ogromna sredstva u podizanje sopstvenih voćnjaka, tako da su, prema rečima našeg sagovornika, Rusi počeli da zadovoljavaju svoje potrebe pre svega za jabukom iz domaće proizvodnje. Kao što je Rusija ulaganjem u proizvodnju žita poslednjih godina postala i njegov veliki izvoznik, tako Prostran isto očekuje i na nivou voćarske proizvodnje. Uprkos tome, rusko tržište je veliko, pa za sada srpski izvoznici ne treba da strepe.

Izvoz u Rusiju i nadalje

„Rusko tržište je veliko i tu će još ta trgovina da postoji, ona će samo da se zaoštrava sa stanovišta kvaliteta. Moraće da se ispoštuju svi zahtevi. Ja sam se bavio tim tržištem. Prvo smo morali da dogovorimo fitosanitarne i veterinarsko-sanitarne uslove i to je potpisano 2010. godine. Od tada je u toj trgovini puno novih elemenata i momenata. Kupci su u Ruskoj federaciji postali i probirljivi i zahtevniji, tako da na trgovcima ostaje da ta pitanja doteruju, da upakuju bolje, da budu solventniji partneri. Ali, i korona će ostaviti nekog traga“, smatra Prostran i dodaje da će ova sezona biti prebrođena i da će i uprkos vremenskim nepogodama koje su smanjile određene prinose viškovi biti potrošeni u Srbiji, a oni kvalitetniji će naći svoj put i u svet.

Jedan deo voća ostaće za domaće potrebe

Na pitanje, kako bi država mogla da pomogne izvoz u uslovima štete koju je nanela pandemija koronavirusa po svetske ekonomije, naš sagovornik odgovara da je Srbija davala povoljne kredite za podizanje savremenih zasada voća, a da sada može samo da utiče na otklanjanje izvoznih barijera u saradnji sa državama u koje se tradicionalno vrši izvoz:

„To je njen posao da u pregovorima sa zemljama u koje izvozimo otkloni sve te sisteme vanserijske zaštite. Ali, država se očigledno ne bavi tržištem, ona to ostavlja na rizik poslovnim ljudima. Hoću ipak da verujem da će tržište funkcionisati pre svega prema zemljama u kojima imamo tradicionalne kupce“.

Srbija nije spremna na nova tržišta

U vezi sa otvaranjem novih, dalekih izvoznih tržišta, Prostran nije naročito optimističan:

„Nisam neki veliki optimista kada su u pitanju dalekoistočne zemlje. Video sam da će neke količine ići za Kinu, Japan, Kazahstan, Tursku, ali mislim da mi još nemamo tako velike kapacitete da možemo ozbiljno da budemo prisutni na tim tržištima. Na kraju krajeva kalkulacija izvoza nije baš tako jednostavna, ona je dosta opterećena dalekim troškovima transporta“.

Naš sagovornik zaključuje da ove godine neće biti lako na surovom tržištu kome je koronavirus dodatno zagorčao život, i da će jedan deo voća ostati za domaće potrebe. Kako kaže, bilo bi dobro da imamo prerađivačke kapacitete pa da se sav višak prevede u više faze prerade, ali je u Srbiji veliki broj kapaciteta ugašen, pa ćemo višak sami morati da pojedemo.

Izvor: Bojana Stojadinović, Sputnjik

Чланак Zbog „patriotske poljoprivrede“ širom sveta ugroženi srpski voćari се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oko 1,6 milijardi ljudi u neformalnom sektoru, što je gotovo polovina ukupne radne snage, u opasnosti je od gubitka prihoda kao posledice pandemije korona virusa, procenjuje Međunarodne organizacije rada (ILO).
To je gotovo četiri petine (76 odsto) od ukupno dve milijarde ljudi u neformalnom sektoru i blizu polovine celokupne radne snage, od 3,3 milijarde ljudi širom sveta.

Neformalna ekonomija odnosi se na poslove koji obično imaju malu zaštitu, poput prihoda u slučaju bolesti ili otkaza.

Agencija za rad UN-a procenila je da su radnici u neformalnom sektoru doživeli pad prihoda od 60 odsto u prvom mesecu krize korona virusa.

Rad u visoko rizičnim sektorima

Procenjuje se da su najveći pad prihoda od 81 odsto, doživeli oni koji rade neprijavljeni u Africi i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ljudi iz ove grupe najviše su izloženi riziku od gubitka prihoda, jer uglavnom rade u visoko rizičnim sektorima, kao što su trgovina na malo i hrana, koji su pod uticajem korona virusa. Međunarodna organizacija rada je navela da više takvih radnika ima u zemljama u razvoju.
U izveštaju se iznosi računica da je blizu 1,1 milijarde radnika u neformalnoj privredi do 22. aprila živelo u zemljama koje su bile pod strogim merama ograničenja, dok je još 304 miliona radnika bilo u zemljama koje su delimično zatvorene.

Чланак Radnici „na crno“ najugroženiji, a to je pola svetske radne snage се појављује прво на Biznis i Finansije.