Godišnje pojedemo po glavi stanovnika oko 50 kilograma što znači da nam je potrebno najviše oko 350.000 tona. Koliko je ovog proleća posejano krtole još se ne znaju podaci, ali smo ga lane imali posejanog na 24.870 hektara, a prosečan prinos je bio 21,2 tone po hektaru, što znači da smo ga imalo približno 530.000 tona.

Dr Đorđe Vojnović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta napominje za Dnevnik da godišnje sa njiva dobijemo u proseku od 450.000 do 500.000 tona.

– Sa tom količinom možemo da zadovoljnim domaće potrebe i da ga izvezemo – kazao je Vojnović.

Kilogram belog i crvenog krompira na pijacama i u marketima je skoro izjedanačna i kreće se od stotinu do 150 dinara, dok je cena naveliko kod povrtara od 50 do 60 dinara.

U ataru sela Sirig u opštini Temerin veliki proizvođač krompira Branislav Zelenović imaće, u proseku, 50 tona po hektaru. Zadovoljan je rodom i cenom naveliko.

– Krompir je krupan, zdrav, čist i ima odličnu cenu, 50 do 60 dinara košta kilogram naveliko – kazao je Zelenović za Dnevnik.

On proizvodi krompir duže od 30 godina i istrajava u tome, mada tržišne prilike nisu iste svage godine.

Srbija je i izvoznik, ali i uvoznik krompira

– Za setvu treba uvek spremiti dosta novca, a ima sezona kada je krompir jeftin, dosta ga na domaćem tržištu bude i uvoznog, a prinosi mali i zato se krompir iz godine u godinu sve manje seje. Ne mogu svi povrtari da finasijski izdrže nisku cenu i veliki ulog – naveo je Zelenović i dodao:

– Po hektaru treba oko 8.000 EUR kada se saberu troškovi za seme, zaštitna sredstva, navodnjavanje. Semenski krompir je skup, kilogram je 120 dinara, a onom koji primenjuje gušću setvu po hektaru potrebne su tri tone. Ali će nam se zato ova setva isplatiti. Tamo gde su prinosi solidni, pokriće se troškovi ulaganja i zaraditi. Mada ima godina kada je krtola jeftina, pogotovo kada stigne uvozni, koji obara cenu domaće. Pre tri godine naveliko je koštao osvega deset evro centi, pa su se ljudi razočarali i odustali.

Zelenović kaže da će, čim završi vađenja krompira, krenuti da ga prodaje, verovatno u Severnu Makedoniju i na Kosmet.

– Dobio sam dozvolu da mogu da ga prodajem izvan zemlje, jer su analize pokazale da je zdrav – naveo je Zelenović.

S druge strane, Srbija je i izvoznik, ali i uvoznik krompira, jer trgovinski lanci imaju svoju politiku.

Prema podacima Privredne komore Srbije, prošle godine smo uvezli blizu 47.950.000 kilograma krompira i platili ga 18.271.812 EUR. Najviše ovog povrća smo kupili iz Francuske 27.800.000 kilograma a potom i iz Nemačke, ali znatno manje – 9.230.000 kilograma i iz Holandije 5.642.000 kilograma. Za osam meseci ove godine uvezli smo 41.780.000 kilograma krompira. Podaci PKS kažu da je na domaće tržište stizao iz čak 26 zemalja. Po količinama, najviše ga je bilo iz Francuske, Nemačke i Belorusije.

Povrtarima treba realna cena

Prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu izjavio je za Dnevnik da se površine pod krompirom značajno smanjile u odnosu na pre nekoliko godina zbog visokih troškova ulaganja i prekomernog uvoza koji obara cene domaćem povrću.

Po njegovim rečima, ulaganja u krompir se kreću od 8.000 do 10.000 EUR, a od te sume polovina je potrebna za kupovinu semena.

– Visoki troškovi setve i jeftin krompir doprineli su da svake godine imamo sve manje domaćeg krompira – kazao je prof. dr Ilin i naveo da bi dobra cena – evro po kilogramu bio najbolji podsticaj za povrtare da se vrate setvi ovog povrća i budemo veći izvoznici, jer za to imamo dobre preduslove, plodne oranice.

– Povrtarima nisu potrebne subvencije, već samo cena koja bi bila adekvatna ulaganjima. To bi bio najbolji podsticaj, više bi se sejao, a kupci su na domaćem tržištu, pošto je krompir u ishrani stanovništva najzastupljeniji u odnosu na drugo povrće.

Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay

Чланак Da li se isplati ulagati u proizvodnju krompira се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručnjaci kažu da bi Srbija trebalo da „prepiše“ od mnogo naprednijih zemalja, u kojima su izdvajanja za prosvetu na vrhu liste finansijskih prioriteta.

Srpskom školstvu neophodna je hitna i korenita promena. Država je za sledeću godinu iz budžeta opredelila više novca za prosvetu nego ranije, ali pitanje je da li je će taj novac ići za značajnije reforme ili nešto drugo, prenosi N1.
Ako se uporede budžeti za prosvetu u poslednjih pet godina – iznosi koji se za školstvo izdvajaju išli su uzlaznom putanjom. 2018. godine za prosvetu je bilo predviđeno 190 milijardi dinara, da bi u 2023. taj iznos bio veći od 255 milijardi. Predlogom budžeta za 2024. za prosvetu je planirano 314 milijardi dinara, ali treba reći 90 odsto tog iznosa ide na plate prosvetara, kojima je vlast obećala povećanje.

Srbija troši skroman udeo državnog novca na obrazovanje u poređenju sa drugim zemljama Evrope, ali i pojedinim u regionu. Dok se iz državnog budžeta za srpsko školstvo izdvaja godinama oko 3,5 odsto BDP-a, u Evropskoj uniji se ta procenat kreće od 4,5 do 7 odsto, koliko su izdvajanja recimo u Norveškoj.

„Povlašćen“ finansijski status, iz perspektive Vlade, obično imaju sektori vojske i policije za koje se opredeljuje najviše novca iz budžeta. Strateški važna polja za jednu državu, ali – da li boljitka za jedno društvo ima bez ulaganja u obrazovanje?

Ulaganje u obrazovanje

„Mi u poslednjih desetak godina postepeno sve manje izdvajamo kao procenat BDP-a, da li je to dovoljno – naravno da nije, jer mi smo svi svesni da je kvalitet obrazovanja u Srbiji nizak. Kada bih bio previše optimističan rekao bih: srednje žalosno, a kada bih bio realan onda: katastrofa, jer zaista ja ne znam šta mi kao društvo očekujemo ako na ovaj način zanemarujemo obrazovanje svoje dece“, ističe Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta.

Veća ulaganja u školstvo bi direktno uticala i na ono čime vlast u Srbiji posebno voli da se hvali: privredni rast. Ekonomski analitičari kažu da bolje obrazovanje direktno stvara bolju ekonomiju, što u konačnici rezultira opštim društvenim napretkom.

„Mislim da je prosveta apsolutno jedan zapostavljeni sektor, koji je ne samo pitanje nekih civilizacijskih vrednosti svake zemlje – da li želi da ulaže u obrazovanje sopstvenog stanovništva i u kolikoj meri nego je to i jedno pitanje koje je par ekselans ekonomsko pitanje, razvojno pitanje. Bez obrazovanja i to kvalitetnog obrazovanja, mislim da mi ne možemo da očekujemo promenu na bolje u međunarodnoj podeli rada“, smatra Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta.

I Fiskalni savet, u analizi budžeta za 2024. godinu kaže da reformi prosvete iz ugla finansiranja Srbija nije pristupila adekvatno. Ako ne zna Vlada bi možda mogla da prepiše.

Obezbeđena su sredstva za veći broj psihologa i pedagoga

Finska samo za osnovno obrazovanje u 2024. izdvaja 50 miliona evra, što će prema planu do 2027. biti 200 miliona evra. Ulažu u bolji kvalitet nastave i prevenciju nasilja.

Iz Ministarstva prosvete za N1 navode da se najveći procenat budžeta ministarstva izdvaja za plate zaposlenih u ustanovama osnovnog, srednjeg, visokog obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda. Za ove namene je za 2024. godinu opredeljeno oko 206 milijardi dinara.

„Plate zaposlenih u prosveti čine 90 odsto sredstava budžeta, dok se ostatak sredstava usmerava na infrastrukturno i investiciono održavanje škola, izgradnju novih ustanova obrazovanja, nabavku IKT opreme za škole, realizaciju pripremnog predškolskog programa, za inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje, rad dopunskih škola u inostranstvu, takmičenje učenika, završni ispit, stručno usavršavanje i razvoj zaposlenih u školama, podršku unapređivanju rada ustanova kroz korišćenje didaktičko igrovnih sredstava (predškolske ustanove i učenici sa smetnjama u razvoju), učeničke zadruge, škole od posebnog interesa, upis u srednje škole, rad sa talentovanim učenicima, učeničke i studentske stipendije i kredite, materijalne troškove ustanova učeničkog i studentskog standarda, realizaciju doktorskih i master studija, materijalne troškove za rad ustanova visokog obrazovanja, obrazovanje odraslih“, navode u odgovoru na pitanja N1.

Iz Ministarstva prosvete dodaju da su opredelili novac i za sprovođenje mera za prevenciju nasilja u školama.

„Pored planiranog povećanja plata za nastavnike, obezbeđena su sredstva za veći broj psihologa i pedagoga u školama, za obuke prosvetnih radnika, za povećanje nadoknade za rad odeljenskih starešina sa četiri odsto na sedam odsto, za povećanje naknada za pedagoške savetnike koji su podrška školama na terenu“, kažu u Ministarstvu prosvete.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Šta će Vlada preduzeti da bi se rešili problemi u celokupnom obrazovnom sistemu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Emitovanje obveznica preduzeća su način da i kompanije dođu do jeftinog kapitala a građani i investitori da više zarade od uloga na štednju čije su kamate još uvek ispod stope inflacije.

Kamate na štednju gore, a inflacija dole. To je dobar scenario koji očekuju građani koji imaju štedne uloge. Ipak još uvek visoka inflacija trebalo bi da štedišama donese realni profit tek za godinu dana kada se spusti inflacija.

Međutim i sada je 90% depozita privrede i građana položeno na račune banaka.

– Prosečna kamata prema kompanijama u kreditima nominiranim u evrima je bila 5,8% u prvom kvartalu, sada je već 6,5%. Znači ima taj rastući trend i mi očekujemo dalje poskupljenje novca. To je jednostavno jedan začarani krug. Visoka inflacija vuče kamatne stope nagore i onda mamo poslovni rizik. Banke kalkulišu sa tim rizikom i imamo jako skupe kredite – kaže Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Da bi obveznice korporacija bile zastupljenije potrebno je videti ko preuzima rizik. To se odnosi i na primer kriptovaluta koje investitori nude kao mnogo profitabilniji način zarade.

Vreme jeftinog novca je prošlo

– Trenutno svi govore o kriptovalutama koje bi mogle da se uključe kao investiciona sredstva. Takođe i tehnološkim rešenjima sa protokolom koji bi razrešio trenutno veliki raspon pada ili rasta vrednosti, na primer, bitkoina, što ga trenutno ograničava kao sredstvo investiranja. Dakle, mi u Šangaju radimo na optimalnom protokolu koji bi ponudio rešenje za stabilnost što utiče na eliminaciju bespotrebne spekulacije i stabilizaciju – kaže Mišel Vorlen, profesor ESN Univerziteta.

Svet više nije isti posle ukrajinskog konflikta, proširenja organizacije Briks, klimatskih i geostrateških promena.

– Ako uporedite tržišta zemalja Briksa poput Indije, Rusije, Kine, ona su još uvek manja u oblasti emitovanja korporativnih obveznica u odnosu na zapadne zemlje, ali imaju veliki potencijal da vrlo brzo porastu. Kada govorimo o ruskoj ekonomiji, bruto domaći proizvod u rubljama raste, ali inflacija, odnosno denominacija rublje u odnosu na dolar je nešto što ga ugrožava i to je glavni problem – kaže Aleksandar Aleksandrov, profesor Univerziteta Sankt Peterburg.

Vreme jeftinog novca je prošlo, ali šarolikost kamata ostaje glavni mamac, koji ostavlja prostor i za rizik i za privredu i za građane i za investitore.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Чланак Građani radije štede nego što investiraju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako sačuvati štednju u doba rastuće inflacije bila je tema panela na kojem su učestvovali profesori ekonomije, analitičari i berzanski brokeri. Učesnici su naveli da kamatne stope centralnih banaka u narednom periodu neće padati, štaviše – dodatno će rasti, a inflacija će i dalje ostati ključno pitanje kojim će se baviti centralne banke i u Srbiji, i u svetu.

Ukazano je da ulaganje u zlato i u uslovima ove krize može da predstavlja sigurno utočište, ali isključivo ako se posmatra – na dugi rok.

Osim roka na koji se investira novac, kako je rečeno, uvek treba uzeti u obzir i rizik koji donosi određeno ulaganje, kao i prinos koji donosi određena investicija.

Đukić: Nema naknadne pameti u monetarnoj politici

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu istakao je da „više nema dileme da će američki FED povećati referentnu kamatnu stopu barem još dva puta tokom ove godine“, kao i da će zaoštravanje monetarne politike nastaviti i Evropska centralna banka, Banka Engleske, ali i Narodna banka Srbije.

Neminovno je, kaže, očekivati i povećanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke, s obzirom na poruke koje stižu iz nemačke Bundesbanke, čiji analitičari tvrde da nije verovatno da će se inflacija vratiti na ciljani nivo do 2025. godine.

Prema njegovim rečima, verovanja da će inflacija brzo biti suzbijena „nema uporište u realnosti“ bez „brutalnog zaoštravanja monetarne politike“, koji bi izazvao talas bankrota.

I Narodna banka Srbije trebalo je, dodaje, ranije da krene u intenzivnije povećanje ključne kamatne stope kao preventivne mere.

„Kašnjenje sad uzima danak, a u monetarnoj politici – nema naknadne pameti. Tržište vam kaže koliko ste pametno reagovali“, rekao je Đukić.

S druge strane, kako kaže, signali NBS da neće biti daljeg povećanja referentne kamatne stope stigli su – prerano.

Đukić je naveo da se u globalno nesigurnoj situaciju, gde postoje rizici i za dugotrajnu recesiju, sve više individualnih i institucionalnih investitora okreće zlatu. Rast tražnje dovodi posledično do rasta cene.

Đukić navodi da nekoliko najvećih svetskih ekonomija (poput Kine, Indije i Rusije) u proteklim godinama uvećavaju svoje rezerve zlata za desetine tona na godišnjem nivou.

„Gepolitički rizici se neće ublažavati. Zlato se pokazuje kao dobra alternativna investicija kada je neizvesno kako će reagovati tržište obveznica na sve ove signale… U takvoj situaciji ljudi inkliniraju ka zlatu, uključujući i državne investicione fondove. Za prosečnog investitora, koji mora da razmišlja o očuvanju suspstance, ne vidim bolju alternativu od zlata“, zaključio je Đukić.

Erić: Ni sa lekom za inflaciju se ne sme preterivati

Profesor Beogradske bankarske akademije Dejan Erić ukazao je da ekonomija često liči na medicinu, pojašnjavajući da se povećanje kamatnih stopa po definiciji prepisuje kao lek za bolest po imenu – inflacija.

Ali, kako ističe – i u medicini, kada se preteruje sa lekom „može doći do kontraindikacija“.

„Preveliko povećanje kamatnih stopa ima za posledicu da novac kao roba postaje skuplji. Tražnja za kreditima i obveznicma pada, što kasnije može da utiče na probleme finansiranja privrede, da dovede do usporavanja privrednog rasta, što može voditi ka recesiji. Povećanje kamatnih stopa u dugome roku nije održiva mera, jer usporava privredni rast“, zaključuje Erić.

Gujaničić: Decenijski prinos na evro zbrisan jednom godinom inflacije

Nenad Gujaničić, glavni broker društva Momentum Securities, naveo je da je u poslednjih deset godina najveća bruto zarada ostvarena investiranjem u akcije, zatim u nekretnine, pa potom u zlato.

Ko je „štedeo“ putem kupovine nekretnine u proseku je zaradio 100 odsto, zbog rasta cene kvadrata. Obveznice godinama nisu bile isplative, ali su dugoročno donele oko 40 procenata prinosa na uloženo, dok je, kako objašnjava, najveća zarada bila na akcijama – u proseku 170 odsto u istom periodu.

„Ali akcije su i najrizičniji finansijski instrumenti, za koje prosečan investitor uglavnom nema potreban nivo znanja“, naveo je Gujaničić.

Desetogodišnje ulaganje u zlato donelo je prinos od oko 50 odsto.

Gujaničić je podsetio da se u Srbiji, ipak, najviše ulaže u štednju.

„U bankama danas na štednji stoji oko 14 milijardi evra, iako su kamate na štednju niske već godinama. A to govori da nemamo dovoljno investicionih alternativa na tržištu, kao i da građani nisu skloni riziku“, naveo je Gujaničić.

On je dodao da je prinos od 10 odsto koji je donela štednja u evrima tokom jedne decenije „zbrisan“ jednom godinom inflacije.

„Ipak, ne postoji investicija koja na kratak rok može da pobedi dvocifrenu inflaciju, ulaganje je disciplina na duže staze“, poručio je on.

Jorgić: U zlatu vide spas

Broker Branislav Jorgić je naveo da „investicioni hazarderi u vreme berzanskih kriza pozivaju zlato u pomoć“.

„U zlatu vide spas“, dodaje Jorgić.
On smatra da su dobre mogućnosti za investiranje investiciono zlato i poljoprivredni proizvodi na berzi.

„Ulagači se tradicionalno okreću investicionom zlatu u doba kriza“, rekao je Jorgić, dodajući da se danas najčešće ulaže u zlatne pločice, ređe u poluge, kao i da mali ulagači investiraju u zlato.

Ipak, kako ukazuje, ko investira u zlato mora da računa „na dugi rok“.

„Ulaganje u zlato na kratak rok može dati špekulativne rezultate, ali je preporuka da se u njega ulaže tokom dužeg vremenskog perioda, a zato što čuva kupovnu moć – predstavlja i oblik štednje“, naveo je Jorgić.

Profesor Erić je na to dodao da ulaganja u zlato, kao i u nekretnine „umrtvljuje“ kapital koji bi mogao da bude iskorišćen za finansiranje privrednog razvoja, kroz, na primer inicijalne javne ponude akcija kompanija na berzi.

Dodig: Specifičnost srpske inflacije

Uzroci inflacije svuda u svetu su isti, ali je specifičnost Srbije, kako je naveo analitičar tržišta kapitala Erste Grupe Mladen Dodig, to što je kod nas – veći udeo hrane u rastu cena na malo.

„Nažalost, taj efekat pritiska druge sektore, pa cene ponekad i neopravdano rastu. Ali ne možete prodavca kriviti što tako pokušava da zaštiti svoju marginu. Povratak u okvire ciljane inflacije od dva odsto će biti postepen, u drugoj polovini 2024. godine ili tokom 2025. godine, ali je jako teško to proceniti“, zaključio je Dodig.

Nenadović: Recesija u Nemačkoj može izazvati nevolje i u Srbiji

Prema rečima novinarke Aleksandre Nenadović, iako inflacija trenutno izaziva manji strah među investitorima – i dalje je u centru razmišljanja svih centralnih banaka.

„Recesija u Nemačkoj može izazvati mnogo nevolja i u Srbiji, zbog velikog obima trgovinske razmene. Preko 2,2 milijarde stranih direktnih investicija je stiglo iz Nemačke, u Srbiji posluje 130 nemačkih firmi, a mi dobijamo naznake da sada usporava njihova industrijska proizvodnja“, navela je ona.

Panel diskusiju organizovala je kompanija „Zlatni standard“ uz podršku Business Info Group.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Gde uložiti novac kad inflacija „jede“ štednju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Veštačka inteligencija (AI) preuzima poslovnu i ostale realnosti i u narednom periodu svi će biti svedoci ubrzanog napetka ove grane industrije. Jedna od posledica biće i promena u potražnji za poslovima i profesijama, prenosi portal Bonitet.com

U koje oblasti je pametno ulagati? Koji poslovi će doživeti dupliranu potražnju?

Futuristi rekli svoje

Kako pišu futuristi i analitičari budućnosti, u narednih 20 godina desiće se eksplozija poslova u pojedinim industrijama.

Zanimljivo je da jedna futuristička struja predviđa da će dve decenije koje dolaze biti poslednje kada će se ljudi masovno zapošljavati. Predviđanja su da će veštačka inteligencija dovoljno napredovati da zameni veći deo tržišta rada.

Dovoljno je samo uporediti kompanije koje su danas najveće, sa najvećim prihodima, a pri tom na platnom spisku zaposlenih imaju mali broj ljudi.

Google, na primer, sa 250 milijardi dolara prihoda broji oko 170 hiljada zaposlenih.

Meta (Facebook, Instagram, WhatsApp) prihoduje oko 86 milijardi dolara i trenutno zapošljava 72 hiljade ljudi.

Ako se ovi podaci uporede sa General Motors kompanijom (prihodi 127 milijardi, zaposlenih 157 hiljada), očigledno je bitno drugačiji raspored snaga. Recimo, 2014. godine GM je prihodovao 3 milijarde a na spisku je bilo 200 hiljada zaposlenih.

U kompanijama koje se zasnivaju na AI očigledan je ’disbalans’ među snagama prihoda i broja ljudi. I, kako stvari stoje, ’disbalans’ će biti sve veći u korist prihoda. Biće potrebno sve manje ljudi jer će veštačka inteligencija preuzimati poslove.

Gde ulagati?

Analitičari narednih 20 godina navode spisak oblasti u kojima očekuju najveći rast radnih mesta i navode da će to biti poslovi koji neće zahtevati posebne specijalizacije. Biće to navala poslova ’osrednjih’ stručnosti.

Obnova infrastrukture

Ako se pogleda svet u globalu, mostovi, brane, mreže puteva, vodovodne i kanalizacione mreže kao i električni sistemi ostavština su od pre 50 godina. Razumno je, a i potreba, da se infrastruktura obnovi. Ovo je sektor kome će u narednih 20 godina preko biti potrebni projekti i zaposleni.

Promena klime

Klimatske promene su neizbežne i, hteli ne hteli, prilagođavanje je neminovno. Ovo podrazumeva rad na zaštiti čitavih gradova, na prilazima velikim vodenim površinama, preseljenju čitavih naseljenih kompleksa, proizvodnji i primeni novih materijala koji bolje podnose visoke temperature, recimo. Možda zvuči ekstremno, kako to piše Dejvid Tal futurista, ali već se velike klimatske promene dešavaju u pojedinim delovima sveta i iz godine u godine biće sve prisutnije. Ovde se uključuju čitavi projekti uštede energije, od izolacije zgrada do ventilacija, gde će biti potrebni novi zaposleni i nova ulaganja.

Energija nove generacije

Pitanje aktuelno više godina unazad – hoće li se ugalj i nafta kao izvori energije zameniti vetrom i suncem? – traži ne samo odgovor već i nove snage, ideje i radna mesta. Ovde se postavlja čitav niz pitanja i problema. Ne samo da je zagađenje na listi argumentacija već i dotrajalost instalacija, zavisnost od napada, ratova i sukoba.

Masovna izgradnja

Futuristi posećaju da će na planeti 2040. živeti oko 9 milijardi ljudi. Postojaće velika potreba za mestima za stanovanje. A, isto tako, analitičari u potencijalnom talasu nezaposlenosti vide povećanu potražnju za prostorima za život koji se iznajmljuju. Stvoriće se potreba za brzim, efikasnim i ekonomičnim zidanjem.

Nega starijih osoba

Bejbi bumersi ulaze u poslednje dane života. Milenijalci ulaze u doba zrelosti pred penziju. Ljudski život je duži. Ovo je sasvim dovoljno razloga koji najavljuju potrebu za zdravstvenim kadrom i razvijanje oblasti koja se bavi negom starih. Zanimljivo je i zapažanje Tala da će porast broja bogatih pojedinaca koji će sebi moći da priušte posebnu negu u starosti, otvoriti nove projekte.

Peer-to-peer

Peer-to-peer pružanje usluga i dobara će nastaviti rast. Predviđa se značajan skok razvijanja i upotrebe ovakvih servisa. Najbolji primeri su Airbnb, Amazon, eBay, Uber, KupujemProdajem koji beleže porast transakcija.

Proizvodnja hrane

Kako statistika kaže, od 60-ih godina beleži se pad učešća stanovništva u proizvodnji hrane. Sada je na manje od 1%. Ovaj procenat će vrlo moguće biti veći, pišu analitičari, čak se očekuje iznenađujući porast. Svet će sigurno postati topliji i suvlji što će otvoriti prostor za inovacije u proizvodnji hrane. Recimo, mnoge biljne vrste koje se proizvode za ishranu ljudi i stoke, donosiće manje ploda upravo zbog toplijih dana i suše i moraće da se zamene otpornijim sortama. Poljoprivreda je sigurna prilika za ulaganje u narednih 20 godina, kažu i futuristi i analitičari.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Predviđanja do 2040. godine: Gde ulagati i koga zapošljavati? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prilikom izbora nekretnine bitne su tri stvari – lokacija, lokacija i lokacija. Takođe, reč je o investiciji sa kojom na duge staze nikada nećete biti u gubitku.

Ovo je poručeno sa konferencije Poslovanje sa svrhom koja je nedavno održana u Beogradu.

Tržište nekretnina u regionu – ko najviše kupuje i gde se najviše ulaže?

U prethodnoj godini zabeležen je visok rast stambene izgradnje u celom regionu, a naročito u Srbiji.

– I to svih vidova – socijalne, zatim izgradnje srednjeg nivoa, ali i one ekskluzivne. Samo u Beogradu u ovom momentu imamo u oko dva miliona kvadrata u različitim fazama. Osim stambene izgradnje primetan je i rast u izgradnji industrijskih objekata, to su najvećim delom inostrani investitori sa interesantnim novim programima. Imamo i dva velika lanca iz Evrope koji grade turističke komplekse od kojih jedan na oko 450.000 kvadrata samo u prvoj fazi. Kada je reč o šoping centrima, čini mi se da je došlo do zasićenja i da Beograd kao tržište nema više potencijala za razvoj nekog novog, uprkos nekim projektima o kojima se govori – kazao je Dragan Buđevac, profesor na Građevinskom fakultetu u Beogradu i direktor kompanije DB Design & Construction.

Govoreći o Crnoj Gori, naveo je da je primetan određeni pad u nekim segmentima, ističući da postoji nekoliko projekata o kojima se već godinama govori, ali se ništa konkretno u vezi sa njima ne dešava.

– U regionu i ostale zemlje imaju značajan rast tržišta. Najveći bum možda imamo u Albaniji, pa se na njihovom primorju gradi oko 20 rizorta od čega jedan ima čak 265 zgrada. U Bosni i Hercegovini takođe imamo rast gradnje, a u Sarajevu i Banjaluci niču i neka ekskluzivna naselja koja se mogu porediti sa najboljim projektima u Zagrebu, Ljubljani ili Beogradu – poručio je Buđevac.

Konstantan rast tržišta

Partner u agenciji Montenegro Prospects Saša Vukićević kazao je da u toj zemlji od kovida beleže konstantan rast tržišta.

– Prošla godina bila je rekordna, prvi kvartal ove takođe je sjajan. Cene rastu konstantno. Uprkos tome što smo izgubili tržište Rusije zbog sankcija, otvorila su se neka nova. Tako su prošle godine u nekretnine najviše ulagali Nemci. Mislim da mi u Crnoj Gori imamo prednost što smo malo tržište. Ako uzmemo za primer upravo Nemačku, koja ima oko 83 miliona stanovnika, samo 0,01% tog tržišta za nas je 8.300 prodaja, što je odlično. Da ne govorim o ostalim zemljama Evrope – naveo je Vukićević.

Najviše se i dalje ulaže na primorju, a najveći problem u Crnoj Gori predstavlja infrastruktura.

– Pratili smo neki tempo investitora i izbacili na tržište ogroman broj jedinica za stanovanje, ali putna infrastruktura to nije pratila. Sada imamo situaciju da se od Budve do Tivta leti putuje i po dva sata, a samo u tivatskom regionu imamo dva najekskluzivnija rizorta. To je problem koji eventualno može uticati na dalji razvoj tržišta u narednom periodu, ali krenula su neka ulaganja, pa se nadam da do toga neće doći – istakao je.

I tržište nekretnina u Hrvatskoj beleži snažan rast u post kovid periodu, a posebno interesovanje za kupovinu stanova pokazuje ex yu dijaspora, kazao je Branko Papeš, direktor agencije Dogma nekretnine.

– Tržište nekretnina u Hrvatskoj, a verujem da to važi za ceo region, podelio bih na dva dela, pre i posle korone. Za vreme korone mislili smo da će da prodaja da stane i da će tržište izumreti, a desilo se upravo suprotno. Tome vidimo dva razloga, prvi je što su ljudi u vreme zatvaranja videli da nekretnina nije samo mesto gde spavaš, već mesto gde živiš i želeli su nešto da promene. Tako su krenula ulaganja. Drugi razlog je dijaspora, ne samo iz Hrvatske, već iz svih zemalja bivše Jugoslavije – kazao je Papeš.

Kako je naveo, upravo oni trenutno najviše ulažu u nekretnine u Hrvatskoj.

– Nakon korone imamo 10 puta više upita i realizacije nego pre. Porasle su i cene i problem je što su te nekretnine sve teže dostupne lokalnom stanovništvu. U poslednje dve godine imamo uvećanje cena i do 50%, a tržišna niša koja je najviše porasla jeste prodaja ekskluzivnih nekretnina. Tako samo u segmentu tih jedinica koje koštaju 400 ili 500.000 EUR imamo rast od 500% – dodao je.

Finansijsko tržište Srbije naraslo je za 90% u poslednje tri godine

Miroslav Cvetković, izvršni direktor kompanije Kelller Williams Serbia Cvetković Roškov, ukazao je na činjenicu da je finansijsko tržište Srbije naraslo je za 90% u poslednje tri godine.

– Prošle godine tržište nekretnina u Srbiji bilo je teško 7,5 mlrd EUR što je ozbiljan pomak. Paralelno su rasli i broj transakcija i vrednost, odnosno volumen prodaje. Kao posledica inflacije i sve skupljih kredita to je počelo da pada u 2022, pa je broj transakcija porastao svega 1,8% – kazao je.

Prema njegovim rečima, 53% ukupnog prometa realizuje se u Beogradu, a od toga se 65% odnosi na stanove.

– Ako posmatramo četiri najveća grada – Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac – primetićemo da je udeo kredita u prodajama nekretnina pao za ozbiljan procenat i to sve sada iznosi ispod 25%. Sve manje ljudi uzima kredite, a na to se nadovezuje i ova godina kada imamo negativan trend. U prvom kvartalu imamo povećan volumen i vrednost tržišta od 1,64 mlrd EUR, ali je smanjen broj transkacija. To sve nam govori da tržište nekretnina u Srbiji jeste investiciono i da ljudi kupuju nepokretnosti da bi zašititli svoj kapital i sprečili da inflacija pojede njihovu vrednost – kazao je Cvetković.

Živorad Vasić, direktor Kadena Properties iz Beograda kazao je da je zanimljiv podatak da u prvom kvartalu ove godine imamo pad od nekih 400 miliona u odnosu na poslednje tomesečje 2022. Međutim, ako uporedimo sa prvim kvartalom prošle godine, dobijamo približnu cifru od nekih 828 mil EUR.

– Kada bismo razdvojili tu sumu, uvideli bismo mnogo veći pad u Srbiji, jer s jedne strane imamo manje kupljenih nekretnina, ali sa druge imamo rast cena u Beogradu. Zato je došlo do te približno iste brojke – kazao je Vasić.

Ulaganje u nekretnine – pametna odluka ili ne?

Imajući sve to u vidu, postavlja se pitanje da li je pravo vreme za ulaganje u nekretnine?

– Pre svega, treba sagledati nekolko faktora. Najpre su to krediti i nije stvar samo u rastu kamatnih stopa, već i u rastu euribora. O tome treba voditi računa. Kada je reč o investicionom ulaganju, ljudi kupuju nekretnine kada su projekti dobri i kada oni na neki način unapređuju i njihov način života, ali i ako ste kao investitor dali dobru cenu – kazao je Vasić.

Govoreći o delovima Beograda kao što su Stari grad, Savski venac, Vračar i Novi Beograd, kazao je da cena i dalje raste, ali će u nekom trenutku biti zaustavljena.

– Kada je reč o rentama, one su pale za oko 15% i mislim da će to ostati tako kako jeste. Stabilizuje se i cena građevinskog materijala, što će svakako uticati na tržište. To je značajan faktor jer smo svedoci da je u jednom momentu došlo do rasta cena građevinskog materijala, a zatim se desilo i ovo sa bankama, što je sve uticalo i na same cene kvadrata koje su počele da rastu. Upkos svemu ovome, smatram da je kupovina nekretnine uvek dobra investicija, da je bolje uložiti novac u to nego ga držati u banci. Kada je reč o Srbiji, ona treba da bude u kapitalnim gradovima, a ne sezonskim – istakao je Vasić.

Da je investicija u nekretnine uvek dobra odluka smatra i Branko Papeš.

– Postojala su dva trenutka za kupovinu nekrentina. Prvi je bio pre 40 godina, drugi je sada. Stvari su jasne, ako posmatramo kratkoročno, u periodu od četiri ili pet godina, cene nekretnina će uvek ići gore ili dole, biće rasta i pada. Međutim, dugoročno, sve što posmatrate na period duži od šest, sedam godina samo može biti dobitak – Kazao je on.

Sa njima je saglasan i Saša Vukićević.

– Tri najvažnija parametra na koja treba obratiti pažnju kada kupujete nekretninu su lokacija, lokacija i lokacija. Na primer, kupovina kamene kuće ili stana u kamenoj zgradi pored mora uvek je dobra investicija, sa tim nema šanse da izgubite. Njihova vrednost samo će rasti jer je broj takvih nekretnina danas limitiran – naveo je.

Sa druge strane, ako imate stambeni blok koji se gradi na nepreglednoj poljani, koji će stalno rasti, takva investicija može biti rizična, jer na duži period može izgledati oronulo u odnosu na nove zgrade koje niču, dodao je.

– Na primer, kada govorimo o lajfstajl nekretninama ljudi takve objekte kupuju za sebe, spremni su da plate za taj luskuz i taj ekonomski momenat ih ne zanima mnogo. Međutim, ako govorimo o investicionim nekretninama mi za svoje klijente uvek imamo jedan savet, a mislim da to može da se primeni na ceo region. Pogledajte komšiluk i recite da li možete da predvidite kako će izgledati za 15 godina. Ako možete, onda je to prava lokacija, a ako ne, onda postoji rizik da će se desiti nešto što vam se neće svideti i što će obezvrediti samu vrednost te lokacije i nekretnine – kazao je Vukićević.

– Mi u genima nemamo trgovinu na berzi, u biti našeg naroda je da trgujemo nekretninama i to što stavljamo u nekretnine je nešto što održava i čak uvećava vrednost koja je uložena. Danas je i rentiranje postalo jako dobro i donosi nazad novac daleko veći nego što se može dobiti u banci. Zato jeste pravo vreme za investiranje u dobre i kvalitetne nekretnine – dodao je Miroslav Cvetković.

Šta očekivati u narednom periodu?

Kada je reč o prognozama za naredni period, svi panelisti saglasni su da je nemoguće predvideti šta će se dešavati na tržištu.

– Istina je da cene građevinskog materijala padaju, ali teško je proedvideti šta će se dešavati na tržištu. Mislim da će se ove godine zadržati situacija kakvu smo imali i prethodne, sa nekim blagim pomeranjima gore-dole, ali do velikog buma ili smanjivanja cena neće doći – smatra Buđevac.

Cvetković se osvrnuo na Beograd, navodeći da je to veliko tržište gde ljudi u značajnoj meri nekretnine prodaju da bi kupovali dalje.

– To su lanci od četiri ili pet različitih nekretnina. Iz tog razloga ne očekujem da će cene nekretnina padati jer je to zaista jedno jako veliko tržište. Pad očekujemo u segmentu izdavanja, jer su dolaskom Rusa cene skočile za 50%, imali smo čak i nekretnine koje su išle na 30 eura po kvadratu mesečno za male stanove. Te stvari očekujem da se vrate, ali ne do kraja. Tu sada postoji socijalni problem što naši ljudi neće moći da pariraju Rusima koji sus e ovde zadržali – kazao je.

Međutim, kako je naveo, iako je dolazak velikog broja Rusa poremetio tržište rente, nisu uticali na segment kupovine.

– Mislim da ćemo biti dovoljno u poslu i imati dovoljno upita. I dalje imamo situaciju da je potražnja daleko veća od ponude, nedostaju nam kvalitetni stanovi, zato sve ono što se izbaci na tržište vrlo brzo nađe svoje kupce – kazao je.

Sa njim se slaže i Vasić koji je naveo da će se u Beogradu u narednih godinu i po dana graditi mnogo projekata.

– To su sve odlični projekt i dobri investitori. Samo u Beogadu govorimo o preko milion i po kvadrata, i to su sve nekretnine za koje je prošao UP, imaju lokacijske dozvole, koje su u fazi izdavanja ili su im već izdate građevinske dozvole, dakle sigurni projekti. Ne očekujem da će cene rasti, ali i to će u konačnici zavisiti od investitora, ali i same situacija ne tržištu. Pomenuo bih i Crnu Goru, istina je da je infrastruktura tamo i dalje veliki problem koji ne prati onako lepe projekte, ali vi kad pogledate Porto Montenegro vidite da je taj projekat obrazovao i edukovao Crnu Goru. Zato su se desili Portnovi, Luštica Bay… Mislim da smo mi kao Balkan zaista građevinski na dobrom putu, da imamo ogroman potencijal i da je kupovina nekretnina dobra investicija. Stava sam da je uvek bolje uložiti u ciglu, nego držati novac u banci – zaključio je Vasić

Izvor: Ekapija.com

Foto: Pixabay

Чланак Da li je pravo vreme za ulaganje u nekretnine? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da bi investitor mogao da računa na pomoć države, potrebno je da uloži minimalno 300.000 evra, umesto dosadašnjih 100.000 evra.

Izmenjena uredba ukinula je i podelu lokalnih samouprava prema stepenu razvijenosti, pa je teritorija Srbije sada podeljena na pet regiona: Beogradski region, Region Vojvodine, Region Šumadije i Zapadne Srbije, Region Južne i Istočne Srbije i Region Kosovo i Metohija.

Na podsticaj države investitori u Beogradskom regionu mogu da računaju ukoliko planiraju da ulože minimalno 500.000 evra i zaposle najmanje 50 radnika, dok je taj prag za Vojvodinu niži, te je potrebno ulaganje od 400.000 evra i otvaranje 40 radnih mesta.

U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, Južnoj i Istočnoj Srbiji, kao i na Kosovu i Metohiji, država će podržati one investicione projekte gde su ulaganja minimalno 300.000 evra i kojima se obezbeđuje zapošljavanje najmanje 30 novih radnika na neodređeno vreme.

7.000 evra po novootvorenom radnom mestu

Minimalno ulaganje, propisano Uredbom koja je do sada važila, iznosilo je 100.000 evra i 10 novih zaposlenih, u onim jedinicama lokalne samouprave koje su prema stepenu razvijenosti razvrstane u devastirana područja.

Novom uredbom je propisano i da je za ulaganja veća od pet miliona evra rok za realizaciju investicionog projekta do 10 godina od datuma podnošenja prijave za dodelu sredstava.

Investitori će ubuduće po radniku moći da dobiju 20 odsto opravdanih troškova bruto zarada, a najviše 2.000 evra, ukoliko investiciju planiraju u Beogradskom regionu. Za novozaposlene u Vojvodini sleduje 25 odsto opravdanih troškova bruto zarada, a najviše po 3.000 evra, piše eKapija.
U regionima Šumadije i Zapadne Srbije, Južne i Istočne Srbije i na Kosovu i Metohiji, budući investitori imaće pravo na 30 odsto opravdanih troškova bruto zarada, a limit je 5.000 evra.

Uredbom koja je do sada bila na snazi investitori su mogli da dobiju najviše do 7.000 evra po novootvorenom radnom mestu u jedinici lokalne samouprave koja prema stepenu razvijenosti spada u devastirano područje.

Izvor: Ekapija/Beta

Foto: Pixabay

Чланак Investitori će morati da ulože najmanje 300.000 evra da bi dobili subvencije od države се појављује прво на Biznis i Finansije.

Suosnivač i direktor kompanije Salesforce, Mark Beniof, gradnju fuzionih reaktora naziva „veličanstvenim snom“.

– To je sveti gral. To je mitski jednorog. Nema ograničenja jednom kad je pokrenete – rekao je Beniof za The Wall Street Journal.

Beniof je investirao u američku kompaniju Commonwealth Fusion Systems (CFS) koja dizajnira i stvara kompaktne mašine za nuklearnu fuziju. Bil Gejts je takođe investitor u CFS, a osnivač Amazona, Džef Bezos, investirao je u kanadsku kompaniju General Fusion.

Šta je fuzija

Fuzija je proces koji se stalno odvija na Suncu. To je proces spajanja jezgara lakih atomskih elemenata pri čemu se oslobađa velika količina energije. Naučnici već otprilike 100 godina znaju da se energija nuklearne fuzije oslobađa na Suncu, a na Zemlji je pokušavaju razviti decenijama.

Jedno od najvećih postignuća u istraživanju fuzije dogodilo se u decembru prošle godine kad su naučnici iz Nacionalne laboratorije Lawrence Livermore došli na korak bliže prekretnici u stvaranju čistog i neograničenog izvora energije. To je bilo prvi put na Zemlji da je kontrolisana fuziona reakcija proizvela više energije nego što je potrebno za njeno pokretanje i održavanje.

Nuklearna fuzija je na glasu kao potencijalni izvor energije budućnosti zato što ne „proizvodi“ nuklearni otpad. Ali, verovatno će proći decenije pre nego što se uspe primeniti na komercijalnu proizvodnju električne energije.

Uprkos tome, sektor nuklearne fuzije doživeo je velik porast globalnih ulaganja u poslednjih nekoliko godina. Samo u 2021. uloženo je oko 2,8 mlrd USD u fuziju, u poređenju s oko 2 mlrd USD u prethodnoj deceniji.

Zarada

Beniof je rekao da je osoba koja ga je uverila da uloži u kompaniju koja se bavi komercijalizacijom nuklearne fuzije Vinod Khosla, suosnivač Sun Microsystemsa.

Khosla se među prvima zainteresovao za startup Commonwealth Fusion Systems (CFS), a u međuvremenu je postao investitor i u kompaniju Realta Fusion koja ima za cilj da razvije komercijalno održivu fuzionu tehnologiju koja bi mogla da pomogne u smanjenju globalnih emisija gasova staklene bašte.

– Finansijski ili izgubite jednom više novca ili možete zaraditi 1000 puta više novca. To je matematika fuzije – tako je Khosla objasnio svoja ulaganja u startape koji nastoje da komercijalizuju fuzionu energiju.

Sem Altman, suosnivač kompanije OpenAI koja je pokrenula četbot za veštačku inteligenciju ChatGPT, takođe ulaže u tehnologiju nuklearne fuzije. Altman je dosad uložio 375 mil USD u startap Helion Energy koji koristi tehnologiju zvanu magneto-inercijalna fuzija i tvrdi da će iduće godine pokrenuti prvu komercijalnu fuzionu elektranu na svetu. U istu su kompaniju uložili i osnivač PayPal-a Piter Tiel te suosnivač Facebooka Dastin Moskovic (Dustin Moskovitz).

U istraživanje nuklearne fuzije uključila se i Pentagonova Jedinica za odbrambene inovacije (DIU), sklopivši ugovor s kompanijom Ultra Safe Nuclear, koja proizvodi radioizotopnu bateriju veličine fudbalske lopte koju naziva EmberCore. DIU želi da stvori izvor nuklearne energije koji bi mogao osigurati električnu energiju iz uređaja veličine tostera ili mikrotalasne rerne u sledećih pet godina.

Ranije ovoga meseca, Američka nuklearna regulatorna komisija (NRC) najavila je promenu politike koja bi mogla da oblikuje svetsku energetsku budućnost. Odsad nuklearna fuzija u SAD-u više neće biti regulisana kao nuklearna fisija, proces koji stoji iza svih današnjih nuklearnih reaktora. Umesto toga, fuzioni reaktori biće regulirani pod istim režimom kao akceleratori čestica.

Izvor: Jutarnji list

Foto: Pixabay

Чланак Novi trend, milijarderi ulažu u nuklearnu fuziju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Forbes je pregledao prijave bankrota BlockFi-a i Celciusa i otkrio tajni kripto portfelj zemlje. Druk Holding & Investments (DHI), 2,9 milijardi dolara vredna državna investicijska podružnica Butana, bila je klijent oba bankrotirana kripto zajmodavca, tvrdi američki poslovni magazin.

Butan nikada nije javno otkrio ulaganja DHI-ja. Njihov sadržaj postavlja pitanja o odnosu Butana sa kripto ekonomijom. Nije jasno da li fondovi podržavaju nedavne i tekuće inicijative modernizacije u Butanu.

U februaru 2022, DHI je pristao da pozajmi 30 miliona lokalne valute od BlockFi-ja, ali nije izvršio otplatu zajma, podstaknuvši advokate da uruče žalbu prošlog meseca. Čak i nakon što je zajmodavac likvidirao kolateral od 1.888 bitkoina, i dalje je postojao neplaćeni iznos od 820.000 dolara. Izvršni direktor DHI-ja, Ujjwal Deep Dahal, rekao je za Forbes putem e-pošte: „Nemamo komentara jer je stvar s BlockFi-jem riješena. Nismo u mogućnosti da komentarišemo slučaj zbog povjerljivosti.”

Tajnost Butana o svojoj holding kompaniji

Mesecima ranije, DHI je bio istaknut kao institucionalni kupac Celzijusa. Firma je obavila mnoge trgovine između aprila i juna 2022, deponujući, povlačeći i pozajmljujući Bitcoin, Ether, Tether i pregršt drugih kriptovaluta.

Nije jasno odakle su ta sredstva nastala niti kako su ih zvaničnici koristili. Međutim, vlasništvo DHI-ja moglo bi pokrenuti dalje sudske postupke jer su Celsiusovi advokati primetili svoju nameru da traže „povraćaj“ depozita uplaćenih u roku od 90 dana od njegovog bankrota.

DHI-jevo ulaganje desetina miliona dolara u kriptovalute može izgledati kao čudan izbor, ocenjuje Forbes i dodaje da, s obzirom na navodnu ulogu holding kompanije da promoviše domaće poduhvate, čini se čudnim da DHI ulaže u kriptovalute.

Ako je to državni fond, on bi bio prvi koji bi direktno posjedovao kriptovalute. Kraljevska povelja, koja je osnovala fond 2007. godine, kaže da je svrha DHI-ja “čuvati nacionalno bogatstvo, te upravljati i povećati takvo bogatstvo kroz razborita ulaganja.”

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Maleno kraljevstvo u tajnosti drži milione dolara u kriptovalutama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cena zlata na spot tržištu je ove godine prešla 2.000 dolara za uncu – što je istorijski rekord za ovaj plemenit metal. Od početka godine cena je skočila skoro 10 odsto i tako nastavila rast od novembra, posle prošlodišnjeg pada na 1.600 dolara.

U intervjuu za „Blumberg Adrija konekt“ (Bloomberg Adria Connect), generalni direktor (CEO) i osnivačica „Tim Valores“ iz Ljubljane, Irena Linasi Rogač, kaže da ovaj plemeniti metal ima još prostora za rast cene.

– Skoro svi na tržištu imaju ocenu da će zlato do 2030. godine dostići preko 4.000 dolara za uncu – to je duplo više nego danas. Znamo da ono što se veže za novac, depozite, obveznice, osiguranja, druge penzijske fondovi, ima preniski prinos za vlasnike i to nije dovoljno da pokriva inflaciju. To znači da ostaju samo nekretnine, deonice i plemeniti metali. A od onog što svaki dan možeš da prodaš, jer ne znaš kakva će da bude situacija – najlakše se prodaju plemeniti metali – kaže Linasi Rogač.

Ttržište obveznica ne pokriva više inflaciju

Odnos investitora prema zlatu zanimljivo je pratiti i kroz istoriju – otkako se dolar odvojio od zlatne podloge 1971. godine (ukidanje Bretonvudskih sporazuma), cena zlata je rasla do dosadašnjeg istorijskog maksimuma u ranim 1980-tim a nakon toga, ovaj plemenit metal nije uspevao da drži korak sa inflacijom. Dans je sutiacija skroz drugačija.

– Banke su tada odlučile da uvedu kamatne stope od 20 odsto na depozite i tako se sačuvaju od prebrzog rasta zlata. Danas više nisu takva vremena. Uz sve to, tada je na svetu bilo četiri milijarde ljudi, sada ih je sedam milijardi. Kina, Indija i ostale države nisu imale uloge na tržištu kakve imaju danas – kaže Linas Rogač ocenjujući da su postojeću uslovi dobra podloga za dalji rast cena zlata.

Trajektorija cene zlata išla je uzlaznom putanjom u poslednjih dvadeset godina – politička bitka zbog granice američkog federalnog duga je prethodila prvom od značajna dva skoka cene – drugi je došao tokom kovid pandemije.

Najniža tačka zabeležena je pre 10 godina, kada je postalo jasno da očajničke monetarne mere nakon Velike finansijske krize 2008/09. nisu podstakle inflaciju. Međutim, tokom protekle godine, zlato se držalo na nižem nivou uprkos inflaciji koja je hvatala zamaha.

Screenshot: Goldprice.orgCena zlata u poslednjih 15 godina

Šta se promenilo sada? Bloombergovi analitičari ukazuju na kretanja na tržištu obveznica – niži prinosi čine zlato poželjnijom investicijom – a trajektorije cena su gotovo savršeno sinhronizovane.

– Jasno je da tržište obveznica ne pokriva više inflaciju – svi traže nešto što bi očuvalo vrednost imovine. Zato sad nije vreme za bankarske depozite i državne obveznice – smatra Linasi Rogač.

Srebro možda i bolja investicija

Veliki povrtak u ovoj godini ima i srebro – a Linasi Rogač veruje da ono ima potencijal da bude čak i lukrativnije za investitore od zlata.

– Srebro ima još i viši potencijal nego zlato, jer kad pogledamo proizvodnju zlata, godišnje se proizvede oko 3.000 tona, a srebro oko 30.000 tona. Srebro je ujedno i jedan od najtraženijih elemenata, pogotovo u zelenoj industriji u narednih deset godina, zato je moja prognoza da srebro ima i viši doprinos za klijente nego zlato – zaključila je ona.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Ttržište obveznica ne pokriva više inflaciju, da li je rešenje zlato се појављује прво на Biznis i Finansije.