Očekivani životni vek ljudi koji žive u Evropskoj uniji tokom 2021. godine ostao je nepromenjen ili je kraći nego pre pandemije korona virusa.

Pandemija je inače uticala na smanjenje dužine prosečnog života EU građana, kojima je prosečni životni vek od šezdesetih godina prošlog veka svake decenije rastao za dve godine.

Neke EU članice, uglavnom u zapadnoj Evropi saopštile su da se očekivani životni vek vratio na nivo pre pandemije korona virusa.

Sa druge strane, u Istočnoj Evropi, oporavak od posledica pandemiji u toj oblasti tek se očekuje.

Najveće smanjenje žitotnog veka kako se dodaje bilo je u Slovačkoj i Bugarskoj, za 2,2 godine u poređenju sa 2020. godinom.

Posle njih slede Letonija za 2,1 i Estonija dve godine.

Naglašava se da je u odnosu na 2019. godinu očekivani životni vek je i dalje kraći u svim članicama EU osim Luksemburga (povećao se za 0,1 godinu), Malte i Švedske (isti nivo 2019. i 2021. godine).
U nekim slučajevima, očekivani životni vek se dodatno pogoršao u 2021. godini, što je dovelo do procenjenog ukupnog gubitka od više od 2 godine.

Najveći pad životnog veka ljudi u odnosu na 2019. registrovan je u Bugarskoj (za 3,7 godine), Slovačkoj (manji za tri godine) i Rumuniji ( mani je za 2,7 godina).

Kako je objavio Republički zavod za statistiku, tokom prva tri meseca ove godine broj umrlih u Srbiji bio je za 20.000 veći nego broj živorođenih.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Broj umrlih u Srbiji za 20.000 veći nego broj živorođenih u prva tri meseca 2022. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima sa sajta PIO fonda koji su dostupni od 2012. godine, broj penzionera rastao je po svim kategorijama, najviše 2014. godine, čak za više od 27.000

Brojevi iz prošle i preprošle godine ipak pokazuju drastično smanjenje korisnika penzija. Najviše je to uočljivo u kategoriji invalidskih, a potom porodičnih penzija. Broj korisnika starosne penzije svih ovih godina se blago uvećavao, ali je prošle godine i tu prvi put zabeležen pad od 0,8 odsto. Istovremeno broj invalidskih penzija smanjen je za 5,09 (ranijih godina se stopa smanjenja kretala oko tri odsto) a porodičnih za 0,88 procenata.

Smanjio se udeo penzija u prosečnoj plati

Prema rečima ekonomiste Saše Đogovića, to je prirodni sled događaja potpomognut kovidom, u uslovima kada su građani potpuno prepušteni sudbini i bez adekvatne zaštite.

„Zbog pandemije sve druge zdravstvene potrebe bile su zapostavljene, ali su one ‘grizle’ život. Bez prevencije i lečenja, zbog nebrige i prepuštanja stihiji, stopa mortaliteta naglo je skočila, pre svega u populaciji najstarijih“, kaže on za Danas.

Paralelno sa padom broja penzionera smanjio se i udeo penzija u prosečnoj plati. Na početku 2012. godine prosečna penzija bila je ekvivalent od oko 60 odsto prosečne plate, ali kako su zarade rasle, tako je do kraja te godine procenat spao na oko 57 odsto. U oktobru prošle godine prosečna penzija vredela je kao 45,54 odsto prosečne zarade, ali su do kraja godine, s obzirom na to da su zarade u decembru bile nešto veće (69.136 dinara) a penzije se nisu menjale, primanja najstarijih iznosila tek 42,48 odsto u odnosu na prosek plata.

„Švajcarska formula koja je počela da se primenjuje dosta je striktna, a s druge strane, na jaz između penzija i zarada uticale su povišice u javnom sektoru, koje su išle bez ikakvog kriterijuma. Tome nije prethodila reforma, ni uvođenje platnih razreda i u takvim uslovima logično je da penzije kaskaju za zaradama. Onda se vlast služi populizmom, daje jednokratne pomoći pokušavajući na taj način da prikrije zaostajanje penzija u odnosu na zarade“, objašnjava Đogović.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак U 2021. godini manje 30570 penzionera u odnosu na 2020. godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.