Počevši od ove jeseni, studenti upisani na studije računarstva na predmetu Uvod u računarstvo biće podstaknuti da koriste veštačku inteligenciju, kako bi im pomogla da otklone greške u kodiranju, da im daje povratne informacije o načinu rada i da im odgovara na pojedinačna pitanja o greškama i nepoznatim linijama kôda.

Odnos nastavnika prema učeniku

– Nadamo se da ćemo pomoću veštačke inteligencije uspeti da odnos nastavnika (prema) učeniku bude 1:1 za svakog studenta na predmetu Uvod u programiranje, tako što ćemo im obezbediti softverske alate koji, 24/7, mogu da podrže njihovo učenje tempom i načinom koji im inividualno odgovara – kaže profesor Dejvid Dž. Malan.

Ovo je nagli zaokret u odnosu na prošlu školsku godinu kada Harvard nije imao regulisanu upotrebu veštačke inteligencije na kraju jesenjeg semestra.

Međutim, studenti neće koristiti ČetGPT ili GitHab Kopilot, koji su popularni među programerima. Profesor Malan kaže da su ti alati „trenutno previše korisni“. Umesto toga, Harvard je razvio sopstveni veliki jezički model, „Ce-Es50 bot“ koji će biti „sličan po duhu“, ali će se fokusirati na „vođenje učenika ka odgovoru, a ne da im daje gotove“.

Ce-Es50 će takođe biti dostupan studentima koji nisu sa Harvarda.

– Čak i ako niste student na Harvardu, dobrodošli ste da preuzmete ovaj kurs besplatno i prođete kroz 11 nedelja kursa – stoji na sajtu Harvarda. Nastavnici u drugim institucijama takođe mogu licencirati materijal za sopstvene kurseve.

– Jasno ćemo staviti do znanja studentima da uvek treba kritički da prihvataju informacije kao ulazne podatke, bilo od ljudi ili softvera – kaže prof. Malan. – Ali alati će postajati sve bolji samo kroz povratne informacije od studenata i nastavnika. Tako da će i oni biti u velikoj meri deo ovog procesa.

Izvor: RTS/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Novi profesor računarstva na Harvardu biće četbot се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pozicija UB od 2012. do danas se menjala. Od 2013. do 2015. smo bili između 301. i 400. mesta, 2016. i 2017. smo odskočili u prvih 300, 2018. je naš univerzitet zauzeo poziciju između 301. i 400 mesta, a 2019. i 2020. od 401. do 500.

U ovogodišnjem rangiranju je učestvovalo više od 2.000 visokoškolskih institucija, a na objavljenoj listi je najboljih 1.000 univerziteta u svetu.

Univerzitet Harvard prvi je na rang listi 19. godinu zaredom. Na drugom mestu je Stanford, na trećem Univerzitet u Kembridžu. Slede MIT, Berkeli, Prinston, Oksford, Kolumbija, Kalteh i Univerzitet u Čikagu.

Što se tiče Srbije, osim Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi je ponovo plasiran i Univerzitet u Novom Sadu – između 901. i 1000. mesta. On je na toj poziciji bio 2018. i 2019, ali je lane ispao.

Akademsko rangiranje svetskih univerziteta sprovodi šangajski univerzitet Đao Tong od 2003. godine.

Iako je Šangajska lista neformalna, stvar je prestiža biti na njoj jer obuhvata manje od četiri odsto svetskih univerziteta, a kriterijumi su: alumni dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), nastavnici/istraživači dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), broj visoko citiranih nastavnika/istraživača u okviru određene naučne oblasti, broj naučnih radova objavljenih u časopisima Science i Nature, broj naučnih radova objavljenih u časopisima sa Science Citation Index i Social Science Citation Index i akademski doprinos prema navedenim indikatorima u odnosu na broj zaposlenih.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Univerzitet u Beogradu ispao sa liste 500 najboljih univerziteta се појављује прво на Biznis i Finansije.