Zamenik direktora RGZ-a Darko Vučetić rekao je za Euronews Srbija da je novim zakonskim rešenjem država građanima omogućila da preko profesionalnih korisnika, odnosno preko advokata ili geodetskih organizacija, podnesu zahtev za upis u katastar, što će ubrzati i olakšati čitav proces, samo je zaboravio da kaže da će ga i poskupeti za zaradu posrednika. Prema aktuelnim advokatskim tarifama ova usluga košta 24.750 dinara.

Međutim, kako kaže advokat sa kojim je B&F razgovarao, klijenti uvek mogu da naprave dogovor sa advokatom kako bi ih upis u katastar manje koštao jer advokati imaju mogućnost umanjivanja cene svojih usluga do 50 odsto. Prema njegovim rečima, advokat je u ovom slučaju dužan da pregleda i prikupi sve papire koje podnosi prilikom upisa u katastar, te da stavi svoj elektronski potpis na ove „papire“, čime na neki način garantuje da su oni ispravni. Dodaje i da više neće biti potrebe ni za overom kopija dokumenata kod javnog beležnika.

Kako će izgledati proces upisa?

Vučetić objašnjava da građani kada prikupe dokumentaciju za uknjižavanje stana najpre treba da se jave posredniku, odnosno profesionalnom korisniku, koji ima ugovor sa Republičkim geodetskim zavodom, nakon čega mu predaju prikupljenu dokumentaciju.

Nakon što stručnjak pregleda papire, određuje da li korisnik ima svu neophodnu dokumentaciju, navodi Vučetić, i dodaje da ukoliko korisnik nema sve neophodne elemente za upis, profesionalno lice će mu pomoći da prikupi ostalu dokumentaciju ili pruži savet kako na najjednostavniji način da reši problem.

Kada uz pomoć profesionalnog lica korisnik prikupi svu dokumentaciju, posrednik skenira, digitalno potpisuje, zatim šalje katastru na upis, objašnjava on.

Izvor: Euronews, B&F

Foto: Pixabay

Чланак Zahtev za upis u katastar se od sada podnosi preko advokata ili geodetskih organizacija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je istaknuto, na ovaj način RGZ će obezbediti efikasan upis u katastar, uz proveru ispravnosti dokumenata od strane profesionalnih korisnika, a sve je omogućeno promenama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastructure.

Svi zahtevi koji su do sada podnošeni na šalterima katastarskih službi, podnosiće se isključivo preko profesionalnih korisnika.

Naglašeno je da je glavna prednost za građane ušteda vremena, kao i rešavanje svih nedoumica u vezi sa pocesom upisa i ostvarivanja svojih prava zahvaljujući stručnim savetima profesionalnih korisnika.
Ovakvim načinom upisa u katastar, građani i njihovi izabrani profesionalni korisnici imaju mogućnost da pristupe predmetu sa bilo koje lokacije bez obzira na vremenske ili geografske odrednice. Umesto tradicionalnih 170 šaltera, građani na raspolaganju imaju 4.000 digitalnih „šaltera“, dostupnih 365 dana godišnje, sedam dana u nedelji, 24 sata dnevno, saopštio je RGZ.

Novi način sprečava i falsifikovanje starih dokumenata jer se sada isti prenose u digitalni format, a njihovu ispravnost i validnost proveravaju profesionalni korisnici.

Digitalni upis u katastar je jedini način da se onemogući manipulacija i intervencija na dokumentima i da se završi sa beskrajnim putevima papira koji dolaze i izlaze iz RGZ-a.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Od danas upis u ktastar isključivo digitalnim putem се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koliko će današnjih knjigovođa moći da radi svoj posao dogodine, teško je proceniti. Svega njih 689 do sada se upisalo u Registar. Uslov za to je da dobiju dozvolu za rad od Komore ovlašćenih revizora.

Preduzetnik ili osnivač pravnog lica ne sme da bude osuđivan, mora da ima najmanje jednog zaposlenog profesionalca – računovođu ili revizora.

Član Udruženja računovođa Srbije Ratomir Ćirović kaže da je oko osam posto njih dobilo taj sertifikat ili dozvolu za rad, a preko 90% nije to do sada završilo.

– Reč je da svi oni koji obavljaju računovodstvene usluge i koji su registrovani imaju od ranije položena zvanja tj. profesionalne sertifikate, ali profesionalne organizacije koje su ovlašćene po zakonu traže da plaćaju određenu članarinu, pretplaćuju na njihove časopise, pohađaju seminare, da im dodeljuju određene bodove – kaže Ćirović.

Milica Nedučin se knjigovodstvom bavi više od 60 godina, a kao penzioner duže od dve decenije.

– Čini mi se da kao penzioner neću moći da radim. Mislim da bi trebalo da mi se omogući da i dalje mogu da radim, jer mislim da imam sposobnosti da prenosim znanje na decu koja se obučavaju i pokušavaju da osvoje tržište i da rade kao što sam ja do sada radila – ističe Milica.

U Zakonu se navodi da „nema nikakvih smetnji da se penzioner ponovo aktivira i bude angažovan kod pružaoca računovodstvenih usluga, a koji ima dozvolu i upisan je u Registar, ili da kao preduzetnik samostalno obavlja poslove pod uslovima propisanima Zakonom.“

Računovođe strahuju da će mnogi ostati bez posla

U Ministarstvu finansija pojašnjavaju da je Zakon donet kako bi se povećao kvalitet usluga i korisnici zaštitili od nestručnih knjigovođa, čije greške mogu biti vrlo skupe. Računovođe strahuju da će mnogi ostati bez posla.

– Mnogi će se ugasiti zbog toga što 40-časovno radno vreme ne mogu da imaju osobe koje imaju volju da rade uz rad i da sastavljaju finansijske izveštaje. Ako je neko mikro pravno lice i ako ima samo mikro obveznike, on radi kalkulacije, platni promet, a na kraju godine tek sastavlja finansijski izveštaj. Što ne bi angažovali nekoga ko je itekako stručan, a to su penzioneri, finansijski direktori nekih pravnih subjekata – smatra Dušanka Buzadžija, iz Društva računovođa i revizora u Zrenjaninu.

Zakon kaže da je „neophodno da bar jedno lice bude zaposleno kod pružaoca računovodstvenih usluga sa punim radnim vremenom, i da ima odgovarajuće kvalifikacije. Svi ostali mogu biti angažovani na osnovu različitih ugovora, kao i do sada“.

Zakon je dobar, kažu u Savezu računovođa i revizora Srbije, koji je ovlašćen za obuke.

Predrag Petrović iz Saveza računovođa i revizora Srbije naglašava da će ispasti samo oni koji su nekompetentni i da će na taj način doći do čišćenja tržišta.

– Tu će biti upisane firme i preduzetnici koji ispunjavaju bar taj minimalni uslov. Zamislite da imate firmu koja sastavlja knjige za 150 firmi, obračunava zarade, a nema nikoga kvalifikovanog. Svaka minimalna kazna je 100.000 dinara. Koliki je to rizik i za državu i za poslodavce. Takvi više neće moći da posluju, moraće neko kvalifikovan da radi – kaže Petrović.

Ministarstvo je nedavno podsetilo računovođe da se prilagode Zakonu, jer se od narednog 1. januara finansijski izveštaj neće smatrati potpunim ako ga je sastavio neko ko nije upisan u Registar.

Izvor: RTS/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Manje od 10% računovođa na spisku Agencije za privredne registre се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od ukupnog broja upisanih, 104.058 studenata, ili 43 odsto je muškog pola, dok je 137.910 (57 odsto) ženskog pola.

Sličan disparitet u polovima beleži se i među diplomiranim studentima, obzirom da su 17.497 (41,2 odsto) muškarci, a 25.002 (58,8 odsto) žene.

Najviše studenata upisalo je neki od fakulteta na državnim univerzitetima – 175.995 njih, dok je privatne univerzitete upisalo 28.632 ljudi.

Na visokim strukovnim državnim i privatnim školama nastavu je počelo da pohađa 37.341 student. Od tog broja 87,6 odsto je upisalo državne strukovne visoke škole, a 12,4 odsto ili 4.617 studenata na privatnim.

Posmatrano prema načinu finansiranja studija, 41,4 odsto studenata upisalo se na budžet, a 58,6 odsto studenata na samofinansiranje.

Posmatrano prema načinu finansiranja studija, od ukupnog broja diplomiranih studenata 38% su korisnici budžeta.

Izvor:Nova ekonomija

Чланак Godišnje 242.000 studenata upiše fakultet, 42.500 diplomira се појављује прво на Biznis i Finansije.