Naime, ako nemate registrovano neprofitno udruženje, poreznici smatraju da na ovaj način zarađujete novac ili da – u slučaju kad uplate nisu tako česte – dobijate poklon u novcu, što se takođe oporezuje, ali nižom stopom.

Građani koji se bave nekim oblicima dobrotvornog rada – bilo da spasavaju napuštene životinje ili pomažu ugroženim sugrađanima – mogli bi neprijatno da se iznenade ukoliko na svoj račun primaju uplate novca od drugih ljudi koji podržavaju njihov rad.

Poreznici ove uplate, ako su učestale, ne smatraju donacijama, već prihodom koji podleže oporezivanju. A, u slučaju da nisu učestale, poreznici ih opet ne smatraju donacijama, već bi mogli da ih podvedu pod poklon i oporezuju po tom osnovu.

U prvom slučaju plaća se 20 odsto od poreza na dohodak, a u drugom – 2,5 odsto od primljenog novčanog poklona iznad određenog iznosa.

Ako je za utehu – poreznici ne mogu na jednu uplatu istovremeno da „razrežu“ oba poreza, već ili jedan, ili drugi.

Rešenje za ove građane koji se bave neprofitnim radom je, kako za portal N1 objašnjava Ivan Raonić, sudski veštak za poreska pitanja – registrovanje neprofitne organizacije.

„Kada se svaki pravni posao reguliše, definiše i prati kroz dokumentaciju – sužava se prostor poreskom organu da tumači uplate novca. Jer, kad god postoji dokumentacija i pravni osnov, vidi se šta je šta. Kad toga nema, poreski organ u principu taj pravni posao tumači na teret poreskog obveznika – primaoca novca“, kaže Raonić.

Porez 20%

Ako su uplate na račun fizičkog lica učestale, a ne postoje nikakvi „papiri“ koji objašnjavaju o kakvom poslu je reč, onda će primalac novca, kako objašnjava naš sagovornik, da plati porez od 20 odsto.

„To je definisano Zakonom o porezu na dohodak građana i podvodi se pod ‘ostale prihode’ građana“, navodi Raonić.

Poreznici, isto tako, mogu da procene da je reč o poklonu u novcu, a ne prihodu fizičkog lica.

Ovo se, prema navodima našeg sagovornika, dešava kada uplate na račun nisu toliko učestale.

„U tom slučaju primalac novca moraće da plati porez na poklon po stopi od 2,5 odsto za iznos preko 100.000 dinara „, navodi Raonić.

Učestalost uplata i njihov broj ukazuju poreznicima o čemu je reč.

„Ukoliko bi se stalno nešto prihodovalo, onda bi poreski organ to tretirao kao da se građanin bavi nekom delatnošću – ne može neko stalno da vam poklanja novac, te ispada da vi prodajete neke proizvode ili usluge, a da niste registrovali delatnost. Takođe, bitan je broj različitih uplata. Ako ih imate stotinu odjednom – to nije poklon, već ukazuje da nešto radite, trgujete…“, pojašnjava Raonić.

U tom slučaju, osim obaveze da se plati porez, može da usledi i prijava za neregistrovanu delatnost.

Bez papira – veće „oko“ poreznika

Rešenje za građane koji se bave bilo kakvom vrstom dobrotvornog rada za koji primaju donacije je da – osnuju neprofitnu organizaciju, tj. udruženje.

Humanitarna udruženja

U Srbiji, prema podacima koje je Agencija za privredne registre dostavila portalu N1, postoji ukupno 227 aktivnih udruženja koja u svom nazivu imaju reč „human“.

„U slučaju registrovane neprofitne organizacije važe druga pravila – svaka uplata bi se tretirala kao donacija. Pošto na tržištu nema nikakve aktivnosti, sve što bi se uplatilo na račun, smatralo bi se nedobitnim prihodom. Ako ništa ne prodaju na tržištu, neće morati da plate porez. Ako prodaju – oporezovao bi se iznos preko 400.000 dinara“, navodi Raonić.

On na primeru stambene zajednice u zgradi objašnjava pojam neprofitne organizacije.

„Stambena zajednica je nedobitna organizacija i ne plaća porez. Ali, ako stambena zajednica izdaje prostor na krovu zgrade telekomunikacionim kompanijama za antene i to naplaćuje, onda bi se prihod preko 400.000 dinara oporezovao porezom na dobit“, pojašnjava Raonić.

On naglašava važnost dokumentovanja svih poslova.

„Što više papira – to bolje. Što manje papira – više se otvara ‘oko’ poreskom organu. Jer, čim nemate papir polazi se od toga da se nešto radi mimo zakona“, zaključuje naš sagovornik.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак U kojim slučajevima ćete platiti porez kada vam neko uplati novac? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Obično bankarske greške nisu nešto što želite da vidite na svom računu. Ali, ako koristite Google Pay, možda ste nedavno primetili grešku koja vas je obradovala. Gugl je greškom uplatio novac na neke korisničke naloge – a u nekim slučajevima dozvolio je korisnicima da zadrže sredstva.

Korisnici su primali nasumične uplate u rasponu od 10 pa do 1.000 dolara, prenosi Yahoo finance.

Ubrzo se pokazalo da se radilo o grešci. Iznenadne uplate bile su rezultat propusta koji je nastao tokom internih testova.
Novac je trebalo da bude uplaćen zaposlenima Gugla, ali je na kraju završio na računima ljudi koji nisu zaposleni u kompaniji, a korisnici su Google Pay-a .

Gugl je brzo intervenisao i obavestio korisnike.

Rečeno im je da je novac uplaćen greškom, da je problem rešen i da je novac vraćen u slučajevima u kojima je to bilo moguće. Ako novac nije bilo moguće vratiti, ostao je na računu.
Takođe, čak i ako je neko potrošio novac ili ga prebacio na neki drugi račun, Gugl je odlučio da ga ne tereti, jer je bila u pitanju njihova greška.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Gugl greškom uplatio novac, koje potrošio ne mora da vraća се појављује прво на Biznis i Finansije.

I ko, uopšte, po zakonu može da ima otvorene račune u bankama van naše zemlje? U Narodnoj banci Srbije za portal N1 objašnjavaju da propisi vrlo precizno definišu ko može da drži devize na računu u stranoj zemlji, a potpredsednik Upravnog odbora Udruženja poreskih savetnika Srbije Đerđ Pap navodi da postoje brojne legalne opcije za primanje zarade iz inostranstva.

Pomenuti vozač iz Kruševca, o kojem je portal N1 već pisao, žalio se na rešenje Poreske uprave i očekuje pozitivan ishod – da će njegova poreska obaveza biti nula dinara. On je, naime, svoju neto platu primao na račun u Srbiji, želeći da novac učini lako dostupnim svojoj supruzi i detetu. Ovaj građanin mogao je, sudeći prema odgovoru koji je portal N1 dobio od NBS, da – otvori račun i u Poljskoj i tamo prima zaradu.

Odlukom je propisano koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke

Ko može da drži novac u bankama u inostranstvu propisano je Odlukom Narodne banke Srbije.

„Odlukom je propisano koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu slobodno, bez odobrenja Narodne banke Srbije. To su, između ostalog, lica koja se iseljavaju iz Srbije, lica koja imaju državljanstvo Republike Srbije i prebivalište u Republici Srbiji, a imaju i državljanstvo druge države, zatim lica s prebivalištem u Srbiji koja imaju državljanstvo samo Republike Srbije i čiji boravak u inostranstvu nije duži od godinu dana – i to na osnovu radne vize, posebne kategorije viza, boravišne dozvole ili drugog dokumenta kojim se dokazuje, odnosno omogućava ovaj boravak, i slično““, ističu u NBS.

U Narodnoj banci Srbije objašnjavaju da se rezidentom Srbije smatra „fizičko lice koje ima prebivalište u Republici, osim fizičkog lica koje ima boravak u inostranstvu duži od godinu dana“.

Prema ovim navodima, građani Srbije koji rade u inostranstvu, imaju pravo da platu primaju u banci u državi gde su zaposleni. Ako ta država sa Srbijom ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, oni neće morati da plaćaju poreze i doprinose u Srbiji, ukoliko im poslodavac plaća ove namete u stranoj zemlji.

Platu, naravno, mogu da primaju i u Srbiji, na račun u ovdašnjoj banci.

Ali…

Đerđ Pap, potpredsednik Upravnog odbora Udruženja poreskih savetnika Srbije, za portal N1 objašnjava da građani koji rade u inostranstvu treba da vode računa da li sa tom državom Srbija ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

U protivnom, kako kaže – rizikuju da dva puta plate porez – i u toj zemlji, i u Srbiji.

“Takav je slučaj sa, na primer, brodarima koji rade za poslodavca iz SAD sa kojom Srbija nema ovakvu vrstu ugovora“, kaže on.

Oni koji rade u inostranstvu zaradu mogu da primaju u tamošnjim banakama. Deo građana se, ipak, opredeljuje da platu prima preko računa u Srbiji – neki upravo iz razloga da novac bude dostupan i njihovoj porodici.

Tu, prema rečima sagovornika portala N1, postoji nekoliko mogućnosti, mimo toga da za stranu kompaniju radite kao ovdašnje preduzeće u formi d.o.o. ili kao registrovani preduzetnik.

“Građani koji rade u inostranstvu mogu tamo da imaju otvoren račun u banci, kako već predviđaju propisi NBS. Međutim, od nedavno – u neke protekle dve godine – postoji mogućnost da u inostranstvu radite po osnovu ugovora o radu sa stranom kompanijom koja nema sedište u Srbiji. Novac u vidu bruto plate tada vam se uplaćuje na račun u banci u Srbiji, a vi Poreskoj upravi prijavljujete svakog meseca taj prihod na koji plaćate određene vrste poreza i doprinosa. Pri tome imate sva prava iz socijalnog osiguranja – i penzijsko i zdravstveno osiguranje. Tako možete da dobijete i zdravstvenu knjižicu za sebe i nezaposlenu suprugu, decu u Srbiji”, kaže Pap.

Porez  je određen po pravilima koja važe za frilensere

Na ovaj način, objašnjava naš sagovornik, mogu da rade i građani koji su vozači za strane poslodavce, i oni koji rade na naftnim platformama i drugim radnim mestima.

“Praktično ste u radnom odnosu kod stranog poslodavca po ugovoru o radu i ovde imate sva prava iz socijalnog osiguranja”, ističe naš sagovornik.

Ovo bi se, kaže, najlakše moglo objasniti kao neka vrsta “hibridnog preduzetnika” – ovi građani nisu registrovani u APR kao preduzetnici, ne plaćaju porez kao oni, ali imaju prava iz rada i socijalnog osiguranja, pri čemu sami podnose poresku prijavu. Međutim, u ovom slučaju, kaže Pap – nisu baš najpovoljniji uslovi oporezivanja.

Oni, pak, koji se opredele da im na račun u Srbiji leže neto plata od poslodavca iz inostranstva, mogu da očekuju da će od Poreske uprave dobiti rešenje da plate porez, nakon čega će ili platiti ili se žaliti i dokazati da su porezi i doprinosi već plaćeni.

Upravo to se dešava proteklih dana, pošto Poreska uprava šalje rešenja svim građanima koji su tokom 2017. godine imali prilive iz inostranstva, bez obzira na osnov uplate. Za očekivati je da rešenja nastave da stižu i za sledeće godine.

Porez im je određen po pravilima koja važe za frilensere.

Za frilensere je, kaže naš sagovornik, priča jednostavna – treba da plate ovaj porez.

„Ukoliko neko nije poslovao kao frilenser i ima već plaćene poreze i doprinose, a na račun u Srbiji mu je legla neto plata treba da se žali, kako bi se to privremeno rešenje – poništilo. I to pod uslovom da je prihodovao u zemlji koja sa Srbijom ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja“, pojašnjava naš sagovornik.

Za šta treba odobrenje NBS

„Slučajevi u kojima rezidenti, na osnovu prethodnog odobrenja Narodne banke Srbije, mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu propisani su tačkom 3. Odluke o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu, i to za finansiranje izvođenja investicionih radova u inostranstvu, za plaćanje tekućih troškova obavljanja delatnosti predstavništava ili ogranka pravnih lica u inostranstvu i dr“, ističu u NBS.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Da li za rad u inostranstvu bolje imati račun za isplatu u Srbiji ili van zemlje? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, ta banka je greškom uplatila 155 miliona evra na čak 75.000 računa.

Osoblje Santandera sada žuri da povrati novac, a taj zadatak im je otežan jer je veliki deo uplaćen na račune u drugim bankama, prenosi u četvrtak BBC.

Do greške je došlo kada su uplate s 2.000 poslovnih računa sprovedene dvaput.

Banka je naglasila da je već počela da razgovara s drugim bankama – Barclays, HSBC, NatWest, Co-operative Bank i Virgin Money, prenosi Jutarnji list.

Iz Santandera su rekli da će te banke “gledati da vrate novac s računa njihovih korisnika”.

Međutim, nije jasno kako će banke postupiti u slučaju da su njihovi korisnici već potrošili novac, jer bi povrat mogao dovesti do prekoračenja na računu.

Santander je dao naslutiti da će možda direktno kontaktirati ljude ne bi li vratio novac, piše BBC.

Izvor: Bankar.rs

Foto: Pixabay

Чланак Banka greškom uplatila 155 miliona evra na čak 75.000 računa се појављује прво на Biznis i Finansije.