Organizacija sa sedištem u Parizu je predstavila javnosti svoj ažuriran izveštaj o tržištu uglja gde je navedeno da je potražnja porasla „uprkos slabijoj globalnoj ekonomiji, uglavnom zbog toga što je bila lakše dostupna i relativno jeftinija od gasa u mnogim delovima sveta“.

IEA je saopštila da je 10.440 TWh električne energije proizvedeno iz uglja 2022. godine, što je cifra koja je činila 36% proizvodnje električne energije na planeti.

Gledajući unapred, IEA je saopštila da će potrošnja uglja u 2023. ostati blizu prošlogodišnjeg rekordnog nivoa.

Geografski, upotreba uglja nesrazmerna

– Po regionima, potražnja za ugljem je pala brže nego što se ranije očekivalo u prvoj polovini ove godine u Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji — za 24% i 16%, respektivno. Međutim, potražnja dva najveća potrošača, Kine i Indije, porasla je za preko 5% tokom prvih šest meseci 2023., i na taj način nadoknadila pad potrošnje uglja na drugim mestima – navodi se u saopštenju IEA.

Ugalj je fosilno gorivo. Njegova upotreba ima značajan uticaj na životnu sredinu, a ekološka organizacija Grinpis ga opisuje kao „najprljaviji i najzagađujući način proizvodnje energije“.

U međuvremenu, Američka uprava za energetske informacije navodi niz emisija povezanih sa sagorevanjem uglja, uključujući ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, čestice i azotne okside.

– Ugalj je najveći pojedinačni izvor emisija ugljenika iz energetskog sektora, a u Evropi i Sjedinjenim Državama, rast proizvodnih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije je uticao na strukturno smanjenje korišćenja uglja. Ali potražnja ostaje tvrdoglavo visoka u Aziji, iako su mnoge od tih ekonomija značajno povećale svoje kapacitete obnovljivih izvora energije – rekao je Keisuke Sadamori, direktor za energetska tržišta i bezbednost IEA.

Sadamori je rekao da su potrebni „veći politički napori i investicije“ kako bi se „pokrenuo ogroman porast novih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije kao i povećanje energetske efikasnosti kako bi se smanjila potražnja za ugljem u ekonomijama u kojima potrebe za energijom brzo rastu“.

Izvor: Energija Balkana 

Foto: Pixabay

Чланак Potrošnja uglja dostigla novi rekord u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Plaćanje čekovima na odloženo među građanima Srbije i dalje je veoma popularno i zastupljeno. Čekovi se izdaju na lični zahtev, a ima i paketa računa koji podrazumevaju čekove. Najčešće je jedan od uslova da je klijent bar šest meseci zaposlen na neodređeno, a prilikom odobravanja čekova često potpisuje menicu ili neku drugu vrstu garancije. Iako veoma popularno, ovo platežno sredstvo polako odumire.

Finansijski stručnjak Vladimir Vasić u izjavi za Novu kaže da, ipak, čekovi u Srbiji polako odumiru.

„Vrednost korišćenja čekova se smanju od 5 do 10% u toku godine. Građani se okreću nekim digitalnijim načinima plaćanja, kao što su kreditine kartice“, kaže Vasić.

Dodaje da će verovatno čekovi nestati.

„Jedan deo populacije voli da koristi ček. Morate da ga napišete, pa da vodite računa da li ste platil ili niste – malo je analogno. Danas živimo u digitalnom svetu. Ček je praktično veći trošak za banku, nego korist“, kaže sagovornik Nove.

Koja je glavna opasnost?

Maksimalni iznos čeka je 5.000 dinara.

„Morate voditi računa da tog dana imate novac na računu kada dospeva ček. Da ne biste otišli u nedozvoljeni minus“, upozorava Vasić.

Ček je popularan među starijom populacijom.To je, zapravo, hartija od vrednosti kojom izdavalac (vlasnik čeka) daje banci, praktično naredbu da podnosiocu isplati naznačenu svotu novca.

Svaki trgovac je obavezan da primi ček svake banke sa dozvolom za rad u Srbiji.

Prema podacima Narodne banke Srbije, do 9. novembra prošle godine, ukupan broj platnih transakcija obavljenih čekovima u Srbiji bio je skoro 4,6 miliona.

Ček ili kartica?

Danas, primat imaju kartice, ali čekovi i dalje mogu biti daleko isplativiji i „jeftiniji“. Osnovna razlika u odnosu na neke druge vrste plaćanja jeste to što kod čekova – nema kamate.

„Uz pomoć čekova plaćate svojim novcem iz budućnosti, a kada plaćate kreditnim karticama, plaćate u sadašnjosti, ali tuđim novcem“, rekao je ranije urednik portala Kamatica Dušan Uzelac za „Novu“.

Kako objašnjava, razlika između upotrebe čekova i kartica je ta što ćete, kada koristite tuđi novac, za njega platiti kamatu, a ako koristite svoj novac, tu kamate nema.

„To je ono što banke ne vole – da se finansirate svojim novcem iz budućnosti, a da ne uzmete od njih pozajmicu i da oni na to onda naplate kamatu. I to je suštinska razlika, čekovi ne generišu trošak kamate, dok sve kartice generišu neki dodatni trošak“, kaže Uzelac.

Izvor: Nova

Foto: Pixabay

Чланак Da li će čekovi nestati? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Otkako su Bajontek i Fajzer objavili da bi njihova vakcina protiv korona-virusa uskoro mogla da dobije dozvolu za upotrebu, euforija ne jenjava. Te firme su osim toga saopštile da je njihova vakcina u 90 odsto slučajeva efikasna. U isto vreme, i bezbednosna kontrolna grupa DMC objavila je da „nema ozbiljnijih bezbednosnih primedbi“ na novu vakcinu.
Samo nedelju dana kasnije – dobre vesti i s one strane Atlantika: američka farmaceutska kompanija Moderna javlja da je njihova vakcina na jednoj studiji s preko 35.000 učesnika ostvarila efikasnost od 94,5 odsto.

Osim tih firmi, i ostale farmaceutske kompanije, poput švedsko-britanske Astra-Zeneke, Sanofija ili Džonson i Džonson na pragu su sopstvenih vakcina.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (STO), trenutno se širom sveta 47 vakcina protiv korone nalazi u fazi kliničke provere. U Rusiji su već dve vakcine na tržištu, ali, prema stručnjacima, njihova efikasnost nije dovoljno istražena.

Mnoga otvorena pitanja

Ipak, mnoga pitanja su još uvek otvorena. Recimo, koliko su vakcine zaista delotvorne, postoje li razlike u efikasnosti u zavosnosti od starosti ili istorije bolesti pacijenata? Isto tako, nije poznato koliko dugo vakcina pruža imunitet ili to može li da spreči komplikacije prilikom zaraze? Nisu razrešena ni pitanja oko cene vakcina, globalne dostupnosti i kako će ona, jednog dana kad siđe s fabričkih traka, biti raspodeljena ili skladištena.
Ipak, na neka pitanje je moguće već sada dati odgovor.

Koliko je vakcina efikasna

Prema tvrdnjama firme Bajontek, njihova vakcina, koje trenutno nosi oznaku BNT 162b2, pruža 90-procentnu zaštitu od kovida 19. Kompanija Moderna za svoju vakcinu tvrdi da pruža zaštitu u 94,5 odsto slučajeva. Ako se to pokaže kao istinito, to bi bila prava senzacija, jer se radi o neuobičajeno visokom stepenu zaštite.

Jer: prema podacima epidemiološkog instituta Robert Koch, u sezoni gripa 2018/2019 vakcine protiv gripa pružale su zaštitu u svega 21 odsto slučaja, a to znači tek kod svakog petog vakcinisanog.

Stopostotna zaštita kroz vakcinu u praksi je nemoguća, jer je svaki ljudski organizam drugačiji, a i virusi se konstantno menjaju. Zbog toga se i antigeni u vakcinama protiv gripa menjaju i prilagođavaju svake godine.No vakcine osetno smanjuju mogućnost zaraze. Efekat vakcinisanja pokazuju mnogobrojne studije. Pritom je presudan broj antitela koja su se stvorila u organizmu vakcinisane osobe.

Kako se sprovodi studija?

Da bi se došlo do ovog pokazatelja sprovode se tzv. nasumične kontrolne studije u kojima se ispitani dele u dve grupe. Fajzer i Bajontek istraživali su efikasnost svoje vakcine na ukupno 43.538 osoba u različitim zemljama. Tokom studije polovina ispitanih primila je pravu vakcinu, a a druga polovina placebo. Vakcina se davala u razmaku od tri nedelje.

Ispitani, naravno, nisu bili tokom studije namerno zaraženi Kovidom 19, jer to nije dozvoljeno iz etičkih razloga. Ali, tokom vremena se u svakodnevici 94 osoba zarazilo korona-virusom – i gotovo svi su pripadali grupi koja je primila placebo.
U grupi onih koji su primili vakcinu je u poređenju s placebo grupom 90 odsto ispitanih bilo zaštićeno. To znači je devet od deset ispitanih kod kojih bi se, matematički gledano, očekivala zaraza, ostalo nezaraženo. U direktnom poređenju to odgovara efikasnosti od 90 odsto.

Ovako visok stepen efikasnosti postoji kod vakcina protiv mumpsa, ospica ili rubeole gde 93 do 99 odsto vakcinisanih stekne imunitet. Kod vakcina protiv korona-virusa će u budućnosti, nakon studija, taj stepen efikasnosti da padne. Ispitani će biti posmatrani u periodu od dve godine.

Koliko su vakcine bezbedne?

U studiji Moderne učlestvovalo je 30.000 osoba kod kojih je takođe jedna polovina primila vakcinu, a druga placebo. I tu je 95 ispitanih bilo zaraženo korona-virusom. Njih 90 odsto pripadalo je grupi koja je primila placebo, a pet odsto grupi vakcinisanih.

U sklopu studije, ni kod Bajonteka, ni kod Moderne, kontrolni gremijumi (DMC i DSMB) nisu imali „ozbiljnije primedbe“. Ali činjenica da se do sada nisu pojavili ozbiljniji propratni efekti ne znači da se oni kasnije kod većih grupa vakcinisanih neće pojaviti. Isto važi i za reakciju kod prethodnih oboljenja.

Kod intramuskularnih vakcinisanja može takođe da dođe do lokalnih reakcija na mestu uboda. I reakcija na vakcinu, tokom stvaranja antitela, može uvek da izazove temperaturu, groznicu, bolove u mišićima ili glavobolje.
Osim toga, obe vakcine, i BNT 162b2 Bajontek/Fajzera i mRNA-1273 Moderne spadaju u novu vrstu vakcina koje još nisu klinički primenjene. Obe vakcine sastoje se od modifikovanih tzv. informacijskih RNA koje sadrže plan za stvaranje proteina od kojih je sadržan virus. U slučaju ubrizgavanja tog plana virusa u organizam, imuni sistem se podstiče na stvaranje antitela protiv tog proteina, a time i protiv samog virusa. Ćelije, dakle, same počinju da proizvode virusni protein.

Kada će vakcina dobiti dozvolu za upotrebu?

Postupak izdavanja upotrebne dozvole razlikuje se u SAD i EU. Međukontrole bi trebalo da ubrzatju taj proces. Bajontek i Fajzer su saopštili da su u trećoj nedelji novembra Američkoj upravi za kontrolu lekova (FDA) dostavili zahtev za izdavanjem dozvole za upotrebu u hitnim slučajevima. Uslov za tu dozvolu je da se pacijenti posmatraju dva meseca nakon primanje druge vakcine. I kompanija Moderna je najavila podnošenje zahteva za hitnom dozvolom „sledećih nedelja“.

Nije poznato kada će Bajontek da podnese zahtev za dozvolu Evropskoj agenciji za lijekove (EMA), koja ima strože kriterijume od američke nadležne agencije. U Nemačkoj izdavanja dozvola za vakcine nadgleda i ispituje Institut Paul Erlih.
Prema sadašnjim informacijama, EMA bi dozvolu mogla da izda krajem ove ili početkom sledeće godine.

Kako će građani Evropske unije doći do vakcine?

Evropska komisija već mesecima pregovara s Baojontekom i Fajzerom. Prvobitno se pregovaralo o 300 miliona doza vakcine, a sada se govori o 200, s otvorenom opcijom za dodatnih 100.
Evropska komisijia, kako sama navodi, pregovara i sa američkom kompanijom Moderna o isporuci 160 miliona doza vakcina, ali do sada još nije potpisan nikakav ugovor.

Uporedo se pregovara i s kompanijom AstraZeneka o kupovini 300 miliona doza, kao i sa firmama Sanofi-GSK i Džonson i Džonson.

Nemačka, Francuska, Italija i Holandija udružile su se još početkom juna u svojevrsnu alijansu koja bi trebalo da se pobrine za to da odgovarajuće količine vakcina što je brže moguće i na što više mesta u EU uđu u proizvodnju.

Kako će se obezbediti posebni uslovi za transport vakcine?

Evropska unija želi da vakcine s pristupačnom cenom stavi na raspolaganje na samo svojim zemljama-članicama, već i siromašnijim zemljama, recimo u Africi. Ta alijansa je otvorena i za druge zemlje.
Sledeće veliko pitanje jeste kako će vakcina protiv Kovida-19 biti podeljena širom sveta. Jer, velika većina vakcina mora da se skladišti na temperaturama ispod minus 80 stepeni, kako ne bi izgubile svoju efikanost. Logistika će u ovom slučaju biti ogroman izazov.

Izvor: Dojče vele

Foto: Pixabay

Чланак Čekajući vakcinu: više pitanja nego odgovora се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zakon je potpisan pošto su ruski poslanici predložili verziju zakona po kojoj se bilo kakvo izdavanje ili razmena kriptovaluta smatra protivzakonitim. Agencija napominje da je Putin potpisao blažu verziju prvog predloga zakona.

Prema novom pravilu, od 2021. godine biće dozvoljene transakcije digitalnim finansijskim sredstvima, ali se zabranjuje upotreba kriptovalute kao sredstva plaćanja.

Izvor: Srna-N1

Foto: Pixabay

Чланак Rusija zabranjuje upotrebu kriptovalute kao sredstva plaćanja се појављује прво на Biznis i Finansije.