– Usvajanje Statuta predstavlja sprovođenje Odluke Vlade i prvi je korak ka reformi EPS-a kojom će se upravljački organi profesionalizovati, a profesionalno rukovodstvo dovesti do efikasnijeg poslovanja i učiniti EPS regionalnim energetskim gigantom – navode u saopštenju.

– Nakon pažljivog razmatranja svih sugestija, u Statutu je definisano da jedan član Nadzornog odbora bude predstavnik zaposlenih, čime se dodatno štite prava radnika – kažu u ministarstvu.

Takođe je naglašeno da osim pretežne i ostalih delatnosti, društvo obavlja i delatnost Trgovina električnom energijom, kao i da nastavlja da vrši javno snabdevanje električnom energijom u skladu sa izdatom licencom Agencije za energetiku Republike Srbije iz 2016. godine i zakonom kojim se uređuje energetika.

Promena pravne forme donosi uređenje odnosa države i upravljanja

– Promena pravne forme donosi uređenje odnosa države i upravljanja. Statut predviđa da osnivač, Vlada Republike Srbije, imenuje Skupštinu društva. S obzirom na to da je osnivač jedini akcionar, Skupština je jednočlana i ona imenuje Nadzorni odbor na koji prenosi najveći deo nadležnosti – navodi se u saopštenju.

Nadzorni odbor ima sedam članova od kojih je jedan predsednik, a jedan predstavnik zaposlenih. Nadzorni odbor određuje strategiju i poslovne ciljeve društva i odgovoran je za njihovo ostvarivanje.

Takođe, Nadzorni odbor imenuje sedam članova Izvršnog odbora, odnosno izvršne direktore od kojih je jedan generalni direktor. Izvršni direktori, između ostalog, organizuju i rukovode procesom rada, prate sprovođenje planova, daju naloge i smernice i odgovaraju za sprovođenje odluka, kvalitet, obim i rezultate rada organizacionog dela kojim rukovode.

Ministarka Dubravka Đedović je poručila da je Elektroprivreda Srbije „žila kucavica našeg energetskog sistema i cele privrede“, i dodala da je „nacionalni interes da ova kompanija bude snažna i nezavisna i pokretač ekonomskog razvoja“.

Prema njenim rečima, promena pravne forme će doneti efikasnije upravljanje, nema otuđenja imovine, niti otpuštanja radnika, a EPS će nastaviti da bude i snabdevač i trgovac električnom energijom.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак EPS postaje akcionarsko društvo u stoprocentnom vlasništvu države Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preduzeća danas posluju u sve složenijem okruženju, koje karakterišu veoma brze promene na tržištu ali i u zahtevima kupaca, sve veća konkurencija i rast troškova poslovanja. Ovakve okolnosti nameću potrebu da se promeni i način na koji upravljamo finansijama, kako bismo i u ovom poslovnom segmentu mogli odgovarajuće da reagujemo na sve kompleksnije zahteve na tržištu.

Uloga finansija u poslovanju je višestruka, ali se u osnovi može podeliti na četiri dela:

• zapisničara (računovodstveno prikazivanje ostvarenih rezultata),
• komentatora (objašnjavanje poslovanja kroz brojeve i promene),
• staratelja (uspostavljanje kontrola kako bi se sprečilo kršenje propisa i poslovne prakse), i
• partnera u poslovanju (savetnik u poslovanju kako bi se došlo do najboljih komercijalnih odluka).

Tradicionalan pristup u upravljanju finansijama je polazio od računovodstvene osnove i dodatno se fokusirao na kontrolu, kako bi se smanjio rizik od kršenja propisa ili nenamenskog trošenja sredstava, dok se komentarisanje poslovanja uglavnom vodilo istorijskim ostvarenjima. Ovakav model, je međutim, bio stalno okrenut prošlosti i dovodio zaposlene u finansijskom sektoru u poziciju da reaguju tek kada se određeni rizici materijalizuju. Danas je vidljivo da finansijsko poslovanje dobija sve veći značaj u donošenju poslovnih oduka, odnosno da postoji potreba da se u uslovima brzih promena na tržištu predvide poslovni rizici i, ako je moguće, da se oni preduprede.

Ključne promene

Kao što je Stiv Džobs rekao da se uvek mora početi sa korisničkim iskustvom pa se vratiti na tehnologiju, tako bi i zaposleni u finansijskom sektoru trebalo da se okrenu očekivanjima koja imaju interni i spoljni korisnici njihovih usluga i krenu u promene koje će doneti bolje korisničko iskustvo. Korisnici finansijskih usluga danas očekuju pre svega pouzdane i ažurne finansijske informacije, transparentno izveštavanje, deljenje znanja i iskustava radi donošenja boljih poslovnih odluka, kao i strogu kontrolu da li se poštuju poslovne norme. Budućnost finansija će, stoga, odrediti četiri ključne promene: brža i efikasnija tehnološka rešenja, preraspodela radnih sati, nove veštine i drugačija uloga finansijskog direktora.

Stvaranje dobrog korisničkog iskustva će zavisiti pre svega od ljudskog kapitala sa odgovarajućim veštinama. Međutim, finansijski direktori, kao uostalom i sav poslovni svet, trebalo bi da se pripreme za novo doba u kome će ponuda radne snage biti sve manja. Prema procenama Ujedinjenih nacija, radno sposobno stanovništvo od 20 do 64 godine u Evropi će se smanjiti skoro 5%, odnosno za oko 20 miliona do 2030. godine. Ovo ukazuje da će u budućnosti uvećani zahtevi morati uspešno da se realizuju sa manje utrošenih radnih sati.

To će usloviti sve izraženiju potrebu za tehnološkim razvitkom u finansijskom sektoru, koji će se u narednih pet do deset godina odvijati brže nego ikada ranije. Razvijaće se i testirati različita rešenja, dok će se dalji razvoj softvera za upravljanje resursima (ERP) sve više oslanjati na „oblak“ (cloud-based), kako bi se lakše prilagođavao promenama u organizaciji.

U skladu sa ovim, drugačije će se preraspodeliti i vreme za realizaciju različitih aktivnosti. Finansijsko izveštavanje će postati još složenije, imajući u vidu sve veća očekivanja u pogledu transparentnosti, kao i sve veći značaj koji se pridaje nefinansijskom izveštavanju. Međutim, kako tehnologija postaje sve sofisticiranija a procesi automatizovaniji, zaposleni u finansijama će više vremena provoditi na postavljanju procesa, analizi rezultata, odlučivanju i kreiranju plana i strategije.

Uporedo će se menjati i potrebne veštine zaposlenih. Poznavanje računovodstvenih pravila biće sve važnije, pa time i uloga računovođa koji će nadgledati primenu postojećih i uvođenje novih računovodstvenih i drugih regulatornih standarda.

Budući da podaci postaju sve bitniji za poslovanje, podrazumevaće se da zaposleni u finansijama dobro poznaju informacione tehnologije i sisteme, znaju da obrađuju podatke i mogu da odgovore na poslovna pitanja. Radi bržeg prilagođavanja promenama, sve više će se tražiti znanja koja se odnose na osnovne ekonomske zakonitosti, računovodstvene standarde, prikupljanje i obrade podataka, dok će od manjeg značaja biti poznavanje tekućih rešenja, procesa i tehnologija.

Vrednost iznad profita

Sve ovo će uticati i na izmenu uloge finansijskog direktora, od koga će se očekivati da pokreće promene u celoj organizaciji kako bi se povećala vrednost koja se kreira za različite zainteresovane strane. Stavljanje vrednosti iznad profita, zahtevaće od finansijskih direktora veće razumevanje ne samo finansijskih, nego i nefinansijskih podataka, pa time i da prevaziđu organizacione i kulturološke barijere u kompaniji.

Promena u upravljanju finansijama neminovno će povećati troškove. Pored uvećanih ulaganja u tehnologiju, porašće i troškovi radne snage. Iako će primena novih tehnoloških rešenja povećati efikasnost i time ostvariti uštede, sve manja raspoloživost odgovarajućih kadrova će neminovno dovesti do rasta zarada.

Da bi odgovorio na ove izazove, svaki finansijski direktor bi već sada trebalo da razmišlja o tome kako će privući talente, omogućiti njihov dalji profesionalni razvoj, o ulaganjima u tehnologiju, kao i u sopstveno usavršavanje. Kompanije će morati više i sveobuhvatnije da se uključe u sistem obrazovanja, da bi na vreme obezbedile zaposlene sa neophodnim znanjima i veštinama i privukle mlade da se obrazuju u oblasti finansija.

S druge strane, ulaganja u tehnologije mogu da donesu bolje korisničko iskustvo ali i efikasniju operativu, kroz pojednostavljenje, automatizaciju i promenu načina rada, što će kompaniji uštedeti resurse koji postaju ređi i skuplji.

I na kraju, svi koji se bave finansijama, trebalo bi da pođu od sebe i da rade na sopstvenom stručnom usavršavanju i komunikaciji sa drugima, kako bi složena finansijska pitanja mogli da predstave na razumljiv način svim zainteresovanim stranama. To će doprineti jačanju finansijskog sektora i preneti fokus na kreiranje vrednosti za ulagače, društvo, zaposlene i ostale zainteresovane strane.

Nikola Ribar, partner u odeljenju revizije i povezanih usluga u kompaniji EY

Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Scott Graham Unsplash

Чланак Promene u upravljanju finansijama: Predviđanje rizika, umesto saniranja posledica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Savet je u Mišljenju o vladinom Nacrtu fiskalne strategije za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. za istakao da Srbijagas godinama kasni sa izgradnjom skladišta gasa dovoljnog kapaciteta, a pritom je čak i postojeće skladište nespremno dočekalo grejnu sezonu.

Ti propusti su, kako je ocenjeno, već koštali budžet oko 500 miliona evra, oko 300 miliona evra u 2021. i dodatnih oko 200 miliona evra u 2022. godini i vrlo je verovatno da će Srbijagas nastaviti da bude, nešto manji, budžetski trošak i u narednim godinama.

Ogromne probleme usled dugogodišnjeg lošeg upravljanja i nedovoljnog ulaganja u proizvodne kapacitete i distributivnu mrežu ima i EPS i to je, kako je navedeno, glavni razlog zbog kog EPS više ne može da proizvede dovoljno električne energije za domaće potrebe, pa se struja sada mora uvoziti, po veoma visokim cenama.

„Troškovi EPS-a zasad su se pokrivali kreditima koje je preduzeće uzimalo i još se nisu prevalili direktno na budžet, ali predstavljaju ogroman fiskalni rizik“, naveo je Fiskalni savet.

EPS-a generiše godišnje gubitke koji se mere stotinama miliona evra

Dodaje se da „ovakvo poslovanje EPS-a generiše godišnje gubitke koji se mere stotinama miliona evra, pa je budžetska intervencija vrlo moguća“.

Savet u svojoj analizi ocenjuje da je izrada Nacrta strategije za vođenje fiskalne politike pod, objektivno ograničavajućim okolnostima rata u Ukrajini, energetske krize i pre formiranja nove vlade Srbije dobar signal koji pokazuje da i u uslovima povećane neizvesnosti postoji institucionalna stabilnost.

Savet je u Mišljenju o tom dokumentu, koji je juče usvojila Vlada Srbije, naveo da je „najbitnija poruka nove strategije da se i pored rastućih neizvesnosti u srednjem roku ne odustaje od stabilizacije budžeta i umanjenja javnog duga“.

Srednjoročni plan javnih prihoda iz Strategije Fiskalni savet je ocenio „kao kredibilan, ali će zavisiti u velikoj meri i od makroekonomskih kretanja koja je trenutno teško pouzdano predvideti“.

Dodaje se da je rast BDP-a u 2022. umanjen sa očekivanih 4,5 odsto na 3,5 odsto, a u srednjem roku sa pet odsto na oko četiri odsto godišnje, dok je prosečna inflacija u 2022. povećana na 9,2 odsto i očekuje se njeno postepeno smanjivanje na tri odsto do 2025. godine.

Tekući deficit platnog bilansa u 2022. povećan je, kako je navedeno, sa oko četiri odsto BDP-a na oko sedam odsto BDP-a uz postepeno smanjivanje na šest odsto u 2025. godini.

Deficit konsolidovane države u narednim godinama postepeno se smanjuje

Strategijom je planirano da se deficit konsolidovane države u narednim godinama postepeno smanjuje, sa tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz 2022. na 1,5 odsto u 2023, zatim na jedan odsto u 2024. i na kraju na 0,5 odsto BDP-a u 2025. godini.

Dostizanje takve putanje fiskalnog deficita Fiskalni savet ocenjuje kao dobar strateški cilj jer deficit od 0,5 odsto BDP-a, kom se teži u srednjem roku, predstavlja trajno održivu visinu budžetskog deficita koji bi garantovao dugoročnu stabilnost javnih finansija.

Tim dokumentom se, kako je navedeno, planira primetno poboljšanje strukture budžeta u srednjem roku jer je predvidjeno da se u srednjem roku državni budžet u odnosu na BDP primetno smanji, javni prihodi sa 42 odsto BDP-a iz 2022. na oko 40 odsto BDP-a u 2025, a javni rashodi sa 45 odsto BDP-a na oko 40,5 odsto BDP-a.

Planirana ukupna izdvajanja za javne investicije, kako je ocenjeno „na papiru“ izgledaju dobro, ali se ne mogu preciznije oceniti jer je nepoznato koji konkretni projekti stoje ;iza njih i šta su uopšte investicioni prioriteti države.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Fiskalni savet: Pola milijarde evra na loše upravljanje energetskim preduzećima се појављује прво на Biznis i Finansije.