Prema podacima „Biznis insajdera“, vrednost uranijuma ovog leta beleži velike oscilacije.

Njegova vrednost je 27. juna počela da pada sa 56 dolara po funti na 42,5 dolara, koliko je zabeleženo 14. avgusta, a nakon toga je opet porasla na današnjih 58,2 dolara po funti.

Glavni razlog za rast cena ovog metala je stalni rizik prilikom snabdevanja usled zaoštrene političke situacije u svetu, navodi portal „Trejdink ekonomiks“.

Rusija ima skoro 50 odsto udela polovinu svetskog udela u obradi i obogaćivanju uranijuma, a glavni proizvođači su Kazahstan, Kanada i Australija.

Afrička država Niger, u kojoj se nedavno dogodio puč i kojoj Ekonomska zajednica država Zapadne Afrike (EKOVAS) preti vojnom intervencijom takođe je jedan od proizvođača tog energenta, a u svetskoj proizvodnji učestvuje sa oko pet ofsto.

Uranijum se koristi pre svega kao gorivo u nuklearnim elektranama.

Izvor: Novosti
Foto: Pixabay

Чланак Raste cena uranijuma zbog političke situacije u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oduvek je to u pravom redu bilo zlato. Da biste investirali u zlato, nije neophodno da kupujete realnu robu, poput poluga a naročito ne nešto poput nakita, ističu u domaćoj brokerskoj kući Ilirika Investments.
Plasman u zlato, možete ostvariti kroz ulaganje u takozvane zlatne ETF fondove čije hartije imaju realnu podlogu u zlatu.

SPDR Gold Shares ETF (GLD) je jedan od najpoznatijih ETF-ova koji u svojoj osnovi imaju imovinu u zlatu. Od juna 2020., fond je držao otprilike 36,49 miliona unci u trezorima u Londonu i drugim lokacijama.

Svaka akcija ETF-a vredi 0,093995 unci zlata. Investiranje u ovaj vid ETF-a je u stvari vid indirektnog posedovanja zlata. Umesto kupovine fizičkog zlata kupujete hartiju o vrednosti koja u svojoj podlozi ima zlato.

Prednost ovakovg vida investiranja je što ne morate fizički skladištiti zlato i što je lako unovčivo sredstvo. Tradicionalno je ovaj vid investiranja pogodan za vreme većih kriznih perioda ili inflacije. Kako se cena stvarnog zlata kreće, tako se menja i cena GLD-a, tačnije vrednost hartije, kažu u Ilirici.

Zlato međutim nije jedina aktiva u koju se mogu sredstva ukoliko želimo da ih zaštitimo od obezvređivanja. Za one malo sklonije riziku jedan od mogućih opcija je tržište uranijuma i ETF fonodvi na njegovoj bazi.

Tržište uranijuma je u strukturnom deficitu ponude/tražnje uprkos tome što je nuklearna energija suštinski i rastući oblik čiste energije. Događaji u Ukrajini obnavljaju interesovanje investitora za ovaj vid energetike.

Uranijum je kritično gorivo potrebno za nuklearne reaktore. Iako su istraživanja u toku kako bi se identifikovali drugi elementi sposobni da služe u nuklearnim reaktorima, za sada nema onih koji su komercijalno održivi.

Uranijum postaje kritični element svetske tranzicije zelene energije. Vetar i sunce su obećavajući ali još uvek nepouzadi, pa je najsigurniji oblik čiste energije zapravo nuklearna energija.

URNM ETF nudi 28% izloženost prema dve ključne kompanije iz globalne uranijum industrije, Camecou i Kazatomu. Takođe nudi 16% izloženost uranijumu između Yellov Cake PLC-a i Sprott Phisical Uranium Trust-a.

Drugi najpoznatiji fond iz ovog segmenta je URA ETF, Global Ks Uranium ETF je još jedna opcija, uz razliku da nudi veću izloženost prema Camecou i Kazatomu (oko 45%), a zatim slede NexGen Energy, Denison Mines Corp, Energy Fuels Inc, Paladin Energy i Uranium Participation Corp sa 5-3%.

Oba fonda od izbijanja krize u Ukrajini imaju tendenciju porasta vrednosti, kažu u domaćoj Ilirici Investments.

Izvor: Demostat, autor Vaso Dulovi’

Izvor: Pixabay

Чланак Pored zlata u kriznim vremenima može se ulagati i u uranijum се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, do nereda je prvobitno došlo zbog rasta cena goriva. Ovo poskupljenje izvelo je Kazahstance na ulice, a njihovi protesti pretvorili su se u krvave sukobe sa policijom u kojima su na desetine demonstranata ubijeno. U međuvremenu je kazahstanski predsednik raspustio vladu i rekao da će cene goriva biti vraćene na staro. Međutim, protesti su prerasli u političke, protiv autokratske vlasti, kontrole medija i gušenja sloboda.

Ova dešavanja podstakla su rast cene uranijuma za osam odsto na svetskom nivou, jer Kazahstan proizvodi 40 odsto uranijuma na globalnom tržištu. Analitičari se pribojavaju da bi nastavak nemira mogao dovesti i do nestašica ovog energenta, baš u situaciji kada svet ne stoji najbolje ni sa prirodnim gasom i naftom. A nuklearke su, upravo uoči aktuelne energetske krize, pominjane kao njeno rešenje.

Izvor: The Edge Markets

Foto: Pixabay

Чланак Nemiri u Kazahstanu podigli cenu uranijuma za osam odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, Iran već dve godine krši nuklearni sporazum iz 2015. koji su zaključile SAD, Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija i Nemačka, a koji toj zemlji brani da obogaćuje uranijum iznad četiri procenta.

U početku se mislilo da je odluka Irana da počne da krši sporazum inicirana povlačenjem Donalda Trampa iz ovog dogovora i uvođenjem američkih sankcija persijskoj zemlji.

Međutim, u poslednjih nekoliko meseci postalo je jasnije da je Iran uložio ozbiljna sredstva u proizvodnju obogaćenog uranijuma, od čak 20 odsto. Sada je to potvrdila i Međunarodna agencija za atomsku energiju, koju su osnovale Ujedinjene nacije.

Sve ovo se dešava u momentu kada je Belu kuću napustio Tramp koji nije bio u dobrim odnosima sa zvaničnim Teheranom, a zamenio ga Bajden od kojeg se očekivalo da unapredi saradnju, a možda čak i da Iranu ukine sankcije. No, zvanična potvrda proizvodnje obogaćenog uranijuma svakako neće olakšati neke buduće pregovore.

Foto: raandree, Pixabay

Чланак Stigla zvanična potvrda da Iran proizvodi obogaćeni uranijum се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međunarodna agencija za atomsku energiju obavestila je javnost o iranskim planovima da obogaćuje uranijum u jednom postrojenju izgrađenom duboko u planini. To doduše i nije bila neka tajna budući da je tamošnji parlament još prošlog meseca usvojio zakon koji omogućava obogaćivanje uranijuma od 20 procenata. Deo javnosti taj zakon vidi kao odmazdu zbog ubistva poznatog iranskog nuklearnog naučnika Mohsena Fakhrizadeha. Iračani smatraju da Izrael stoji iza ovog ubistva.

Kršenje sporazuma

Ovako obogaćeni uranijum i dalje neće biti dovoljno snažan za pravljenje nuklearne bombe, ali ipak izaziva veliku dozu opreza u spoljoj politici. U pitanju je kršenje sporazuma iz 2015. godine koji su zaključile SAD, Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija i Nemačka, a koji ovoj zemlji brani da obogaćuje uranijum iznad četiri procenta, što će Iran ozbiljno premašiti.

On je međutim i ranije kršio pomenuti sporazum, što mu je donelo i pooštravanje sankcija.

Zašto Iran obogaćuje uranijum?

Visokoobogaćeni uranijum poput ovog koji će Iran proizvoditi se inače koristi u istraživačkim reaktorima. Da bi bio pogodan za korišćenje u vojnoj industriji, pre svega za proizvodnju nuklearnog oružja, potrebno je da bude obogaćen 90 odsto.

Međutim, pojedini analitičari, ali i deo rukovodstva zapadnih država, smatraju da Iran time samo “kupuje vreme” potrebno za proizvodnju nuklearnog naoružanja. Drugim rečima, da će postepeno povećavati obogaćivanje uranijuma dok ne bude u mogućnosti da zaista proizvede ovo opasno oružje. Iranske vlasti pak odlučno demantuju te navode, tvrdeći da im je uranijum potreban za “mirnodopske svrhe”.

Foto: mostafa_meraji, Pixabay

Чланак Iran će proizvoditi obogaćeni uranijum od 20 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.