„U slučaju da se kao rezultat promene načina utvrđivanja paušalnog poreza utvrđeni iznos osnovice poveća za više od 10 odsto u odnosu na iznos utvrđen za prethodnu godinu, primenjivaće se povećanje od 10 odsto godišnje dok iznos obaveze ne dostigne iznos koji je u skladu sa novim načinom obračuna, zaključno za 2023. godinu“, stoji u novoj, izmenjenoj uredbi koju je Vlada Srbije usvojila na sednici u četvrtak.
O problemu sa kojima bi se paušalci, da nije ovog produžetka, susreli iduće godine, portal N1 je više puta pisao.

Reforma paušalnog oporezivanja

U reformu paušalnog oporezivanja država je krenula uoči 2020. godine, kada je ostavljen rok od tri godine preduzetnicima da se prilagode. Kako je u oktobru ove godine za N1 objasnila Sonja Žabić sa portala Pausal.rs, suština je što je trebalo da od 2020. godine paušalac koji obavlja istu delatnost, bez obzira u kom gradu se registruje, plaća isti iznos na ime poreza i doprinosa.

Ona je ovu promenu objasila na primeru dva programera – onaj koji je pre tri godine registrovan u Ivanjici, plaćao je poreze i doprinose 10.000 dinara, dok je programer u Beogradu plaćao 50.000 dinara.

„Od 2020. godine, gde god da se registruje programer, on će plaćati isti iznos, oko 35.000 dinara mesečno. Da onaj programer iz manjeg mesta ne bi odjednom plaćao 35.000 dinara, uvedena je ta norma od 10 odsto povećanja godišnje, da bi se u jednom momentu, kako je predviđeno 2023. godine, to izjednačilo“, pojasnila je ona.

Pošto u praksi nije došlo do izjednačenja, Digitalna zajednica i Naled su pokrenuli inicijativu da se zaštitna odredba uredbe produži i na naredni period dok ne dođe do realnog izjednačenja poreza i doprinosa.

Vlada Srbije izmenjenu uredbu usvojila je na sednici u četvrtak, 22. decembra.

„Uredbom o izmeni Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti produžen je za još jednu godinu period primene ograničenja povećanja poreske osnovice, najviše do 10 odsto godišnje u slučaju kada se iznos osnovice poveća u odnosu na iznos utvrđen za prethodnu godinu. Ograničenje povećanja poreske osnovice najviše do 10 odsto godišnje primenjivaće se zaključno sa 2023. godinom“, navela je Vlada Srbije u saopštenju posle sednice.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Nema rasta poreza iznad 10 odsto za paušalce се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podrška će se odnosi na proizvođače registrovane za obavljanje delatnosti mlinarstva na dan 15. novembra 2021. godine, a koji su isporučivali brašno u pakovanjima do pet kilograma (uključujući i pet kilograma) tipa T-400 glatko i T -500, navedeno je na sajtu Vlade.

Na taj način biće održan dosadašnji obim proizvodnje brašna i sprečen potencijalni poremećaj na tržištu koji bi mogao da dovede do nestašice, dodaje se.

Na sednici je, takođe, izmenjena Odluka o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo, kojom se, u cilju olakšanog izvoza te vrste proizvoda, sada uvodi kvantitativno ograničenje izvoza na tromesečnom nivou, umesto na mesečnom, kako je do sada bilo predviđeno.

– Ova mera doneta je u cilju sprečavanja nestašice tih proizvoda – zaključuje se.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Vlada donela Uredbu o podršci proizvođačima brašna се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlada Srbije usvojila je dopune i izmene Uredbe o utvrđivanju liste tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade nosiocima autorskog i srodnih prava. Nova uredba je 21. aprila objavljena u Službenom glasniku i na snagu stupa osam dana od dana objave.

Izmenama se broj uređaja na koje se odnosi ova uredba uvećava, pa su na spisku sada i: uređaji sa integrisanim hard diskom – desktop računari, laptopovi, TV sa hard diskom, DVD plejer sa mogućnošću snimanja i sa hard diskom, Blu-ray plejer sa mogućnošću snimanja i sa hard diskom, zatim tableti, ali i – pametni telefoni.

U Organizaciji muzičkih autora Srbije SOKOJ za portal N1 kažu da je plaćanje takozvane posebne naknade koju plaćaju uvoznici i proizvođači uređaja i praznih nosača zvuka slike i teksta uobičajeno u većini država Evropske unije, pa i u našem okruženju.

„Reč je o zemljama u kojima postoji razvijena svest o autorskom i srodnim pravima, pa se ova naknada naplaćuje već decenijama unazad“, ističu u SOKOJ.

Ta praksa, navode u ovoj organizaciji, postoji duže vreme i u Srbiji.

Naknada će se plaćati na osnovu obračuna i fakture, koju će im ispostavljati SOKOJ

„Dopuna liste, koju je svojom Uredbom donela Vlada, praktično znači da je lista osavremenjena i da su na nju dodati novi uređaji i prazni nosači zvuka slike i teksta“, navode u SOKOJ.

Obveznici plaćanja ove naknade su uvoznici i proizvođači uređaja i nosača zvuka, slike i teksta.

„Oni će ovu naknadu plaćati na osnovu obračuna i fakture, koju će im ispostavljati SOKOJ, koji tu prikupljenu naknadu, kada je naplati, dalje deli sa drugim autorskim i srodnim organizacijama za kolektivno ostvarivanje prava autora i nosilaca srodnih prava, a na osnovu sporazuma sa tim organizacijama“, ističu sagovornici portala N1.

Kako za ove nove uređaje i nosače zvuka, slike i teksta u postojećoj tarifi (Tarifa za ostvarivanje prava na posebnu naknadu, prim. nov.) nema utvrđenog iznosa naknade – ona će, ističu u SOKOJ, biti utvrđena u nastupajućem periodu.

„U ovom trenutku SOKOJ nema i ne može da ima informaciju da li će obveznici plaćanja ove naknade, istu prevaliti na krajnjeg kupca ili će svoj dodatni trošak, a u vezi sa ovom svojom obavezom, pokriti iz sopstvene zarade“, odgovorili su iz SOKOJ na pitanje portala N1.

Kolika je naknada za druge uređaje

Iako tarifa za uređaje dodate u novu uredbu još nije objavljena, ako je sudeći po važećem propisu – mogli bismo da očekujemo da naknada bude jedan odsto.

Naime, prema važećoj Tarifi za ostvarivanje prava na posebnu naknadu, koju donosi Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije, iznosi ove naknade kreću se od jedan do tri odsto. Jedan odsto za uređaje, tri odsto za gotovo sve prazne nosače zvuka, slike i teksta.

Tako se najniži procenat obračunava na cenu (prodajnu bez PDV za proizvođače, nabavnu za uvoznike – što uključuje i plaćenu carinu) USB fleš drajva, skenera, štampača, video rekordera… Dok se tri odsto ove naknade plaća na kompakt diskove, Blue Ray diskove, ali i na gotovo zaboravljene audio kasete i video kasete, na primer.

„Kao vrednost praznih nosača zvuka, slike i teksta sa liste Vlade koji se proizvode u Republici Srbiji uzima se njihova prodajna cena bez poreza na dodatu vrednost pri prvoj prodaji, a kad se prazni nosači zvuka, slike i teksta sa liste Vlade uvoze u Republiku Srbiju, kao njihova vrednost uzima se njihova nabavna cena preračunata u dinare po kursu na dan njihovog carinjenja, uvećana za carinu“, navodi se u Tarifi za ostvarivanje prava na posebnu naknadu iz 2017. godine.

Isto tako računa se i osnovica za obračun naknade za uređaje sa liste Vlade Srbije.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Dopunjena uredba: „Muzički dinar“ i na mobilne telefone i laptopove,….. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Realizacijom ovog programa, kroz podršku za nova investiciona ulaganja, biće obezbeđeni oporavak i razvoj privrednih subjekata u uslovima tokom i nakon pandemije koronavirusa, očuvanje zaposlenosti, podsticanje privrednog razvoja na principima održivog razvoja i unapređenje konkurentnosti kroz ulaganja u digitalizaciju i primenu novih tehnologija, navodi se u vladinom saopštenju.

Pravo da konkurišu za sredstva iz ovog programa imaju privredni subjekti sa manje od 250 zaposlenih, sa punim radnim vremenom, kao i privredni subjekti srednje tržišne kapitalizacije ili „Mid Cap“ sa minimalno 250, a manje od 3.000 zaposlenih, takođe sa punim radnim vremenom, koji su u privatnom ili zadružnom vlasništvu i koji su registrovani u Agenciji za privredne registre i drugim odgovarajućim registrima.

Sredstva za realizaciju Programa obezbeđena su iz kreditne linije Evropske investicione banke i iz sredstava Fonda za razvoj Republike Srbije.

Odobren izvoz dogovorenih količina merkantilne pšenice u Albaniju

Na sednici je usvojen i Zaključak kojim se odobrava izvoz merkantilne pšenice i merkantilnog kukuruza pravnim licima koji ove proizvode izvoze u Republiku Albaniju, na osnovu ugovora zaključenih pre stupanja na snagu Odluke o privremenoj zabrani izvoza osnovnih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo.

Ovaj zaključak, kojim se omogućava realizacija već ugovorenih poslovnih aranžmana, ima za cilj kako obezbeđivanje prehrambene sigurnosti u Srbiji, tako i uvažavanje neophodnosti regionalne saradnje i solidarnosti, kao osnove za buduće međusobno povezivanje i zajednički ekonomski razvoj.

Realizacija ugovora koje su privredna društva iz Srbije sklopila sa svojim ino partnerima, a koji se odnose na izvoz merkantilne pšenice, neće izazvati poremećaje u funkcionisanju poljoprivredno-prehrambenog sektora naše zemlje i neće ugroziti prehrambenu sigurnost stanovništva, a doprineće izgradnji poverenja i očuvanju dobrih trgovinskih odnosa u regionu.

Vlada je danas donela i Zaključak o saglasnosti da Republička direkcija za robne rezerve obavi naturalnu razmenu merkantilnog kukuruza za semensku pšenicu domaćih NS sorti, rod 2022. godine. Tržištu će biti ponuđene domaće sertifikovane sorte semenske pšenice, uz bolju dostupnost domaćim proizvođačima za jesenju setvu.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Usvojena Uredba za pružanje podrške sektoru malih i srednjih preduzeća i preduzetnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na isti način utvrđivaće se i maksimalna cena benzina evro premijum BMB – kao prosečna veleprodajna cena ovog derivata na teritoriji Srbije uvećana za šest dinara.

Vlasnici poljoprivrednih gazdinstava jedini će evro dizel i dalje plaćati po „zamrznutoj“ ceni od 179 dinara po litru.
Ovaj način obračuna maksimalnih cena te dve vrste goriva na pumpama važiće narednih mesec dana, od 11. marta do 11. aprila.

Uredbom se obavezuju benzinske pumpe da kupcima gorivo prodaju isključivo utakanjem u rezervoare vozila.
Prosečne veleprodajne cene evro dizela i evro premijuma BMB 95 obračunavaće Ministarstvo energetike svakog petka i najkasnije do 13 časova dostavljati Ministarstvu trgovine.

Ministarstvo trgovine će svakog petka, najkasnije do 15 časova, na internet stranici objavljivati cene koje će vozači plaćati na pumpama.

Vlasnici pumpi će morati da primene nove cene odmah po njihovom objavljivanju i tako će biti do prestanka važenja ove uredbe.

Kazne za one koji ne budu poštovali Uredbu Vlade Srbije su od 5.000 do dva miliona dinara.

Dizel za poljoprivrednike: NIS mora da prodaje, druge pumpe ako žele

Maksimalna cena evro dizela za poljoprivrednike može da bude 179 dinara.

„Naftna industrija Srbije će na svojim pumpama, uz upotrebu kartica izdatih registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, prodavati evro dizel po maksimalnoj ceni od 179 dinara po litru, isključivo točenjem u rezervoare poljoprivrednih mašina“, piše u Uredbi.

I druge pumpe mogu da prodaju dizel poljoprivrednicima, ali ne skuplje od 179 dinara.

Чланак Svakog petka znaćemo koja je cena goriva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Jasmin Hodžić istakao je za RTS da se inflatorni pristisci nastavljaju i da je u planu da se postojeća Uredba o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica, koja ističe u februaru produži na dodatnih 90 dana.

Osim loše žetve i energetske krize na rast cena hrane uticalo je i to što je Kina povećala tražnju i otkupila gotovo polovinu zaliha hrane u svetu. Podaci pokazuju da su zalihe ove zemlje na istorijskom maksimumu i da mogu da pokriju potrebe za godinu i po dana.

Sve promene koje se dešavaju na svetskom tržištu osete se i u Srbiji. Tako su i kod nas tokom prošle godine cene hrane rasle, zbog čega je država reagovala donošenjem Uredbe o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica.

Zamrznuto cena šest proizvoda

Jasmin Hodžić je istakao da je osnovni cilj te Uredbe bio da se zaštiti ekonomski životni standard građana, pre svega najsiromašnije populacije, ekonomski najranjivije, i da se zamrzavanjem cena šest proizvoda u tome i uspelo, prenosi RTS.

On je ukazao da će inflatorni pristisci biti prisutni prema procenama NBS i ostalih međunarodnih relevantnih orhanizacija, MMF i Svetske banke, sve do trećeg kvartala 2022. godine.

„Inflatorni pristisci se nastavljaju i ideja je da postojeću uredbu, koja ističe u februaru, produžimo na dodatnih 90 dana. Mi mi smo procenili da je dobro da se zamrznu cene ovih šest osnovnih životnih namirnica i za period koji dolazi posle 10. februara“, naglasio je Hodžić.

Objasnio je i da pored zamrzavanja cena osnovnih životnih proizvoda, država može da ograniči i trgovačke marže, podizanjem carinskih tarifa ako bi došlo do distorzije na tržištu da na neki način spreči izvoz određenih proizvoda, ali može da reaguje i plasmanom robe po diskontnim cenama iz Robnih rezervi.

Podsetio je da su, kada su doneli uredbu o ograničenju cene hleba Sava na 46 dinara, intervenisali sa 30.000 tona pšenice po diskontnoj ceni mlinarima.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Чланак Produžena Uredba o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica na još 90 dana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uredba o postupku i načinu odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 jasnije definiše obaveze privrednika i produžava rok za plaćanje obaveza, obzirom da je početkom korona-krize slična mera odgodila to obavezu do 4. januara 2021. godine.

Novim propisom, privredni subjekti koji su se prethodno prijavili za poreske pogodnosti se obavezuju na plaćanje mesečne rate ne manje od 1.000 dinara.

Privredni subjekti

Privredni subjekti odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na mesečne rate ostvaruju bez sprovođenja posebnog postupka.

Odlaganje plaćanja se može ostvariti za porez i doprinose na zarade i naknade zarada, kao i za porez i doprinose na ličnu zaradu preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika, u visini iznosa neplaćene obaveze.

Dodatno, ista pogodnost se može ostvariti za akontacije poreza na dobit pravnih lica, najviše do visine iznosa neplaćene poreske obaveze koja je obračunata u konačnoj poreskoj prijavi po osnovu poreza na dobit pravnih lica za 2020. godinu.

Slična pogodnost dostupna je i za akontacije poreza na prihode od samostalne delatnosti za preduzetnike i preduzetnike poljoprivrednike, nezavisno da li su se opredelili za isplatu lične zarade, a najviše do visine iznosa neplaćene poreske obaveze koja je obračunata u konačnoj poreskoj prijavi.

Paušalci

Preduzetnicima-paušalcima koji su se opredelili za odlaganje dospelosti obaveza po osnovu akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti takođe se odlaže plaćanje obaveza na 24 jednake mesečne rate bez kamate

Za obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske, koji konačnu poresku prijavu podnose do 31. januara 2021. godine, a čiji se poreski period završava u 2020. godini, prva rata takođe dospeva 10. februara 2021. godine, ali ona ne može biti manja od 2.000 dinara.

Privredni subjekti mogu i pre isteka 24 meseca da u celosti isplate dugovanja.

Doprinosi čije je odlaganje plaćanja odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom, kao i ostvarivanja prava u druge svrhe.

Pravo na odlaganje ne mogu ostvariti subjekti koji u propisanim roku ne podnesu konačnu poresku prijavu poreza na dobit pravnih lica za 2020. godinu, odnosno za poreski period koji započinje ili se završava u 2020. godini.

Statusne promene

Pravo na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa se gubi ukoliko se ne izmiri ratu u predviđenim rokovima.

Neplaćeni iznos obaveze privrednok subjekta preuzima pravni sledbenik, koji je obavezan da nastavi sa plaćanjemmesečnih rata.

Ako u statusnoj promeni pravnog lica koje prestaje da postoji ima više pravnih sledbenika, neplaćeni iznos dužna je da plati firma pre brisanja iz registra privrednih subjekata, koje se vodi kod Agencije za privredne registre.

Neplaćeni iznos obaveze pravnog lica prema kojem je pokrenut stečajni postupak prijavljuje se i naplaćuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.

U slučaju prinudne likvidacije pravnog lica, neplaćeni iznos obaveze koja je bila predmet odlaganja smatra se dospelim danom pokretanja postupka prinudne likvidacije u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

U slučaju likvidacije pravnog lica, neplaćeni iznos obaveze koja je bila predmet odlaganja plaćanja, to pravno lice je dužno da plati do okončanja postupka likvidacije.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Vlada donela uredbu kojom definiše plaćanje odloženih poreza i doprinosi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na te crne podatke treba dodati i pre nekoliko dana objavljeno saopštenje RGZ-a da je 50.000 građana oštećeno a njihova imovina dovedena u pitanje zbog „nezakonitosti u obradi predmeta od strane jednog broja javnih beležnika“.

Tvrde da je u prethodnom periodu morao da obustavi postupak u čak 23.924 predmeta upućena iz notarskih kancelarija.

Takođe, RGZ je optužio beležnike da „plagiraju“ njihov proizvod, list nepokretnosti koji preuzimaju iz njihove baze, jer na njemu samo kad ga izdaju notari, u zaglavlju stoji „Republika Srbija, Ministarstvo pravde“ što, tvrde, kod građana stvara zabunu i pravnu nesigurnost.

Uredbom je propisano

Na to saopštenje reagovalo je Ministarstvo pravde koje je ocenilo da su „ovakva istupanja očigledan pokušaj dezavuisanja javnosti sa ciljem skretanja pažnje sa sopstvenih upitnih rezultata rada“.

Objašnjeno je da na listu nepokretnosti koji izdaju beležnici, prema Uredbi koja je doneta krajem juna ove godine, mora da stoji naznake da se izdaje u okviru Pravosudnog informacionog sistema, zato što je ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa odgovorno za verodostojnost i garanciju prikaza preuzetih podataka.

Uredbom je propisano da su „ostali elementi izvoda iz lista nepokretnosti, a koji se razlikuju od izvoda RGZ – ime i prezime lica koje je pristupilo podacima, propisi na osnovu kojih se podacima pristupa i na osnovu kojih se podaci izdaju, što predstavlja dodatne elemente pravne i informatičke sigurnosti“ i da se u „izvodima bez izuzetka navodi da je izvor podataka RGZ“ kao i da „u izdavanju listova nepokretnosti od strane javnih beležnika nema govora ni o kakvom plagiranju, budući da ti izvodi ne predstavljaju autorsko delo“.Reagovala je i Komora javnih beležnika saopštenjem u kome negira optužbe.

Do 1. septembra ove godine javni beležnici su poslali 545.866 zahteva za upis u katastar

Navode da, prema zvaničnoj statistici objavljenoj na portalu RGZ, od jula 2018. i početka primene Zakona o postupku upisa u katastar, do 1. septembra ove godine javni beležnici su poslali 545.866 zahteva za upis u katastar, od kojih je 528.920 rešeno bez ikakvih primedbi.Razlika između ta dva broja, 16.946, su obustavljeni postupci, što se drastično razlikuje od broja koji je saopštio RGZ – 23.924. Naš list pokušao je da razreši tu dilemu i zatražili smo od RGZ-a objašnjenje tog podatka, kao i kako se od tog broja došlo do 50.000 oštećenih građana.

„Cenimo vaše interesovanje koje ste iskazali na ovu temu. Kako je složena i specifična materija koja podrazumeva poznavanje metodologije izrade statističkih izveštaja predlažemo da posetite naš web portal i detaljno se obavestite o argumentima koji potvrđuju izneto“, glasio je odgovor, dok su pitanje šta se krije iza stotine hiljada nerešenih predmeta – ignorisali.

Najveći broj zahteva odbačen

Umesto komentara na tvrdnje beležnika da je najveći broj zahteva odbačen jer nisu rešena prethodna pitanja, iz RGZ-a odgovaraju delom teksta iz svog saopštenja u kome se navode propusti notara.Predsednik Javnobeležničke komore Srbislav Cvejić kaže za Danas da su dve stvari predmet nesporazuma sa RGZ – izdavanje lista nepokretnosti i obustave postupka.

– Zakon o upisima u Katastar predvideo je da će javni beležnici i geodetske organizacije izdavati liste nepokretnosti a da će bliže uslove propisati Vlada Srbije. Međutim, ništa se nije dešavalo do ove godine iako smo i pismenim putem i usmeno na to podsećali predstavnike RGZ-a, koji su nadležni za predlog te uredbe.

Umesto toga, početkom ove godine kreću napadi iz RGZ-a koji tvrde da beležnici neće da izdaju liste nepokretnosti. U to vreme, oni su vodili kampanju da se taj posao poveri geodetskim organizacijama, koje bi dokument naplaćivale 50 evra.

Na kraju, Vlada je donela uredbu 1. jula ove godine, koja na različite načine propisuje kako će izdavati dokument beležnici a kako geodeti. Beležnici to rade preko Pravosudnog informacionog sistema koji daje veran prikaz podataka iz geodetskog katastarskog informacionog sistema. Tri meseca već izdajemo takav list nepokretnosti, a sada su se javili i tvrde da krademo podatke. Zamislite šta bi bilo da smo izdavali bez uredbe koja je regulisala i plaćanje, tvrdili bi i da smo oštetili budžet jer kada papir izdaju notari naplaćuje se 540 dinara, u RGZ-u cena je 1.250 – kaže Cvejić.

Dodaje da u katastru postoji ogroman broj nerešenih predmeta, zbog čega, kada se podnese još jedan zahtev u istom slučaju, on ne može da se okonča dok se ne reše prethodni. Službenicima je, kaže Cvejić, najlakše da obustave postupak jer kompletan predmet, sa prethodnim zahtevima, ne mogu da završe u propisanih pet dana.

Pravna sigurnost

RGZ je u obavezi da za svaku izdatu građevinsku dozvolu izvrši predbeležbu, odnosno da evidentira gradnju objekta koji će po dobijanju upotrebne dozvole biti uknjižen. Međutim, u Beogradu od stotine hiljada kvadrata koji se grade, predbeležen je samo jedan objekat. Iza tog „samo jedan“, čvrsto stojim. Koliko je tu država, Grad oštećen za nenaplaćenu taksu, nije teško izračunati, ali istovremeno to proizvodi i pravnu nesigurnost građana – kaže Srbislav Cvejić.

Izvor: Danas

Чланак U katastru postoji ogroman broj nerešenih predmeta се појављује прво на Biznis i Finansije.

‘Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada (Sl. glasnik RS br. 86/2019 i 89/2019)’, odnosno o takozvanoj eko – taksi.

Zahtevamo da se eko – taksa u sadašnjem formatu ukine

Svaki budući namet namenjen ekologiji treba da bude usklađen sa ostalim zakonima i da se predvidi nezavisno kontrolno telo sačinjeno od predstavnika ekoloških organizacija koje će kontrolisati da se sredstva namenjena za ekologiju troše isključivo namenski, jer to sada nije slučaj”, saopštilo je Udruženje “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije”, ko je zato podnelo i inicijativu Ustavnom sudu za obaranje ove uredbe.

Podsećamo, Nova.rs je pisala o tome da se iznos eko – takse kreće od 5.000 dinara pa do dva miliona dinara, a plaćaju ih sva preduzeća, ali i preduzetnici u Srbiji.

Tačan iznos takse zavisi od veličine firme i stepena uticaja njegove delatnosti na životnu sredinu.

Rok za podnošenje prijave za eko – taksu istekao je 31. jula.

Izvor: Nova.rs

Чланак Pokrenuta inicijativa pred Ustavnim sudom za ukidanje uredbe o eko – taksi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uzećemo primer preduzetnika sa ličnom zaradom koji se javio našoj redakciji. On je zamrznuo firmu po proglašenju vanrednog stanja, tako da ima pravo na državnu pomoć. U konkretnom slučaju on je sebi odredio minimalnu zaradu od 15.000 i na osnovu toga poreze i doprinose plaća 10.500 dinara.

Čovek postavlja pitanje, da li će mu sada država obračunati novu sumu za poreze i doprinose po osnovu isplate minimalca od 30.000 dinara, pa će morati da plaća 23.000 dinara umesto dosadašnjih 10.500? Takođe se pita zbog čega bi uopšte morao da plaća poreze i doprinose na državnu pomoć (jer kakva je to onda pomoć?!).

Zaključuje da ova državna pomoć za njega u slučaju povećanih davanja državi na ime poreza i doprinosa neće biti neka pomoć, jer kad sve to plati, plus kiriju koja mu nije umanjena, on će čak biti i u minusu.

Slična pitanja postavljaju i paušalci i kako se datum za prispeće prve tranše pomoći na namenske račune približava, preduzetnici se osećaju kao u Tamnom vilajetu – ne znaju da li da uzmu ili ne uzmu, ali slute da će biti baš kao u toj narodnoj pripoveci: „Uzeo, ne uzeo, kajaćeš se“.

Sama Uredba o direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru ne daje nikakva bliža uputstva o tome.

Na državne minimalce definitivno će se plaćati porezi i doprinosi

Tumačenja koja preko Privredne komore Srbije daje Ministarstvo finansija kao odgovore na pitanja privrede, kažu da će se na državne minimalce definitivno plaćati porezi i doprinosi. Ostaje neodgovoreno pitanje zbog čega, ako je u pitanju pomoć, i privrednici, čini se s pravom, povlače paralelu sa odlukom da se na novčane donacije na plaća PDV. Lazar Srdanov, predsednik Skupštine Udruženja poreskih savetnika Srbije kaže da je mnogo toga ostalo nedorečeno, ali da je definitivno rečeno da se direktna davanja tretiraju kao zarada, te da se na njih moraju platiti porezi i doprinosi.

– Drugo je pitanje da li je to onda pomoć, odnosno da li je tolika koliko se daje, a realno nije, jer više od 50% ide na poreze i doprinose – kaže Srdanov za eKapiju.

On ističe da se „poklonu u zube ne gleda“, ali da treba objasniti pravnu prirodu tih davanja.

– Neko mišljenje trebalo bi da se jako brzo pojavi kako bi popunilo praznine koje je ostavila uredba, i da se svi specifični slučajevi reše u skladu sa duhom uredbe – smatra Srdanov.

Aleksandar Vasić, osnivač kompanije Poslovni savetnik, kaže da mnogi preduzetnici imaju slične dileme, ali da jedinstvenog stava nema, i da većina dobija oprečne i nedorečene odgovore od nadležnih.

Većina dobija oprečne i nedorečene odgovore od nadležnih

– Recimo, preduzetniku paušalcu koji je zarmrznuo firmu ali ima pravo na direktna davanja, rečeno je da na državne minimalce neće platiti poreze i doprinose. A baš za slučaj preduzetnika sa ličnom zaradom kakav navodite, postavljeno je pitanje Ministarstvu finansija preko PKS, i dobijen je vrlo dvosmislen odgovor: „Uredba se ne bavi opredeljivanjem na koji iznos treba da se obračuna lična zarada, to je uređeno zakonom o porezu na dohodak građana. Ali sredstva dobijena od države moraju namenski da se koriste.“ – navodi Vasić.

On ističe da bi odluka o plaćanju ili neoplaćanju poreza i doprinosa na državne minimalce trebalo da bude ista za sve privrednike.

Na pitanje šta savetuje preduzetnicima koji ne znaju da li da iskoriste državnu pomoć, odnosno da li će im se isplatiti ili ne, naš sagovornik kaže da trebalo sačekati mišljenje Ministarstva.

– Oko 10. maja će pare da legnu i do tada stav po ovom pitanju mora doći, ili neko uputstvo o načinu kontrole. Preduzetnici se plaše da bi država mogla da povuče sredstva sa namenskih računa ukoliko se ona ne iskoriste, ali u Uredbi stoji da „banka gasi poseban račun zbog prestanka programa direktnog davanja“.  Dakle, neiskorišćena sredstva se neće vraćati u budžet pre isplate sve tri tranše – smatra Vasić.

On navodi i da bi preduzetnik ove pare mogao da iskoristi kao neto prihod od obavljanja delatnosti.

– Ne bih smeo to da savetujem, ali moje teorijsko razmišljanje je da to ne bi čak bilo pogrešno – kaže Vasić.

Milan Trbojević, poreski savetnik i knjigovođa, za naš primer preduzetnika sa ličnom zaradom kaže da je tu problem što bi on, ukoliko odluči da iskoristi državnu pomoć, a zatim produži period zamrznutog statusa firme jer proceni da neće imati posla, morao da tokom celog tog perioda isplaćuje zaradu i plaća poreze i doprinose.

– A to mu se ne isplati. Dakle on suštinski, ima pravo na ovu državnu subvenciju, ali ako produži zamrznuće praktično neće smeti da je koristi jer mu se neće isplatiti. Ostaviće novac na računu i kad se sve završi novac će se vratiti u budžet Srbije – objašnjava Trbojević za naš portal.

Izvor: Ekapija

Чланак „Uzeo, ne uzeo, kajaćeš se“ се појављује прво на Biznis i Finansije.