Očekivani rezultati:

• Podržana mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP) u ženskom vlasništvu u pokretanju novih kanala prodaje, razvoju e-prodavnica, uspostavljanju računa za elektronsko plaćanje (POS) i integraciji u postojeće platforme za e-trgovinu;
• Poboljšane ukupne legalne virtuelne poslovne performanse MMSP i izloženost na platformama za e-trgovinu, kao i povećana prodaja;
• Razvijena virtuelna tržišta ili platforme za e-trgovinu MMSP;
• Poboljšan digitalni marketing MMSP putem društvenih medija i medijskih sadržaja, kao i razvoj alata za digitalni dizajn;
• Omogućen pristup MMSP digitalnim alatima, platformama, i/ili instrumentima koji unapređuju njihove finansije, obrtna sredstva i kredite;
• Podstaknuta regionalna trgovina i saradnja;

CATALYZE Innovative Blended Finance – the Engines of Growth (EoG) projekat je dizajniran da olakša otpornost malih i srednjih preduzeća zapadnog Balkana u toku i nakon COVID-19 pandemije, pomogne njihov rast i otvaranje novih radnih mesta kroz poboljšanje pristupa odgovarajućim finansijama, kao i njihovog korišćenja.

Aplikacije se podnose elektronskim putem na email adresu – wbalkans.eog@thepalladiumgroup.com.

Rok za podnošenje prijava je 01.03.2022. godine.

Detaljnije informacije o konkursu na engleskom jeziku pogledajte ovde.

Чланак USAID-ov projekat „CATALYZE Innovative Blended Finance – the Engines of Growth“ objavljuje konkurs za uslugu: “Rešenja za digitalni marketing”. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Godinama unazad srpska privreda suočava se sa obimnom regulativom i velikim brojem pravilnika kojima je uređena oblast poreza na dodatu vrednost (PDV). U „Beloj knjizi“ Saveta stranih investitora u poreskim reformama iz oblasti PDV-a, ovaj problem zauzima prvo mesto. Sistem PDV-a je do sada bio uređen Zakonom o PDV-u, pomoću 27 pravilnika kojima se razrađuju pojedini instituti PDV-a, kao i tri uredbe kojima se propisuju posebna pitanja iz oblasti PDV-a. Dodatno, ovi propisi su propraćeni sa preko šest hiljada mišljenja Ministarstva finansija, što dodatno usložnjava primenu PDV propisa.

Suštinski, za bilo koje pitanje iz oblasti PDV-a, poreskom obvezniku nije dovoljno samo da konsultuje Zakon o PDV-u, već mora da pronađe u kojem pravilniku je konkretno pitanje detaljnije regulisano, zatim da proveri da li je Ministarstvo finansija izdalo mišljenje po tom pitanju, i na kraju da konsultuje praksu Poreske uprave. Tek nakon ovih koraka, može se reći da je obveznik sa dužnom pažnjom primenio propise iz oblasti PDV-a.

Prema globalnom istraživanju „Paying Taxes – The compliance burden“, revizorsko-konsultantske kompanije PwC, poreski obveznici zbog komplikovane poreske procedure troše za trećinu više vremena nego što je to potrebno na ispunjavanje svojih poreskih obaveza. Stoga je, objedinjavanje svih pravilnika iz oblasti PDV-a, kao i njihovo unapređivanje, bilo neophodno i važno rešenje koje će srpskoj privredi uštedeti značajno vreme i olakšati ispunjavanje obaveza u sistemu PDV-a.

Pojašnjenja nedoumica i pojednostavljenje postupaka

Ministarstvo finansija je godinama nameravalo da izradi jedinstven Pravilnik o PDV-u, ali je započinjanje ovog obimnog i složenog posla stalno odlagano. Zato je USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj ponudio podršku Ministarstvu finansija u izradi jedinstvenog Pravilnika. Uz pomoć poreskih stručnjaka iz konsultantske kompanije Deloitte, za devet meseci pripremljen je Predlog jedinstvenog Pravilnika o PDV-u.

O zahtevnosti i obimu ovog posla govore brojke i oblasti PDV-a na kojima se radilo. Zajedno sa Ministarstvom finansija, tim stručnjaka je objedinio 27 pravilnika o PDV-u u jedinstveni propis kojim se sprovode odredbe Zakona o PDV-u. Prema našim nalazima, stručni tim je pregledao oko 1.760 odredbi postojećih pravilnika o PDV-u sadržanih u oko 300 članova. Ukupno je izvršeno 350 intervencija na 266 odredbi, u vidu izmena, dopuna ili brisanja određene odredbe.

Intervencije su obuhvatile: pojašnjenja (rešavanje problema u tumačenju postojeće odredbe njenim izmenama ili izradom nove odredbe koja pojašnjava pitanja iz prakse); pojednostavljenje (neki postupak iz oblasti PDV-a je pojednostavljen); normativno-tehničko usklađivanje (prilagođavanje ili brisanje odredbi iz postojećih pravilnika o PDV-u u cilju pripreme normativnog teksta jedinstvenog Pravilnika o PDV-u). Od ukupnog broja intervencija, najbrojnija su bila pojašnjenja odredbi (49,71%), na normativno-tehničko usaglašavanje teksta se odnosilo 30% odredbi, dok je 20,29% intervencija dovelo do pojednostavljenja procedura i postupaka iz PDV-a.

Iz navedenog se može videti da izrada jedinstvenog Pravilnika o PDV-u nije obuhvatila samo spajanje i normativno usklađivanje 27 pravilnika u jedan podzakonski akt, iako bi i takav posao mogao da se smatra velikim poduhvatom i krupnim korakom u unapređenju regulatornog okvira PDV sistema u Srbiji. Kao krajnji rezultat, naša zemlja je dobila jedinstveni Pravilnik o PDV-u kojim se uvode brojna unapređenja u sistemu PDV-a, kroz pojašnjenja nedoumica koje su postojale u praksi i pojednostavljenje određenih postupaka za PDV obveznike i poreske organe.

Najviše intervencija je izvršeno u oblastima utvrđivanja i izmene PDV osnovice, zamene dobara u garantnom roku, ispravke odbitka prethodnog poreza, prenosa imovine bez naknade, usluga u oblasti građevinarstva, usluga u vezi sa nepokretnostima, kao i lizinga i zakupa dobara. Najmanje promena bilo je u oblasti PDV evidencija, postupaka registracije u sistem PDV-a, povraćaja PDV-a i primeni posebne stope PDV-a. Razlog je prvenstveno u tome što većina pitanja u ovim oblastima zahteva prethodne izmene zakona o PDV-u ili drugih propisa za koje Ministarstvo finansija nema ovlašćenje da izvrši izmene i dopune, kao što su posebne uredbe.

Kako da se poreski obveznici pripreme za novi Pravilnik o PDV-u?

Imajući u vidu važnost ove teme i potrebu da se privredi pomogne u boljem razumevanju regulatornih propisa i trendova, Ministarstvo finansija i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj sproveli su niz aktivnosti. Javna diskusija na ovu temu sa osvrtom na najvažnija pitanja i nedoumice iz ove oblasti, održana je u junu prošle godine.

Pripremljen je i materijal za poreske obveznike kako bi se što bolje upoznali i pripremili za primenu Pravilnika. Pored toga, objavljen je i detaljan vodič za primenu PDV-a za mala i srednja preduzeća. On omogućava MSP poreskim obveznicima da lako i brzo nađu odgovore na pitanja primene određenih instituta Zakona o PDV-u, nauče specifičnosti primene PDV-a za pojedine sektore, ali i da imaju pri ruci praktičan alat koji će im pomoći kako da u praksi usklade poslovanje sa PDV propisima i dobro se pripreme za PDV kontrole.

Sistem PDV-a u Srbiji je detaljno uređen i strogo kontrolisan, jer predstavlja jedan od najznačajnijih javnih prihoda državnog budžeta. Stoga, PDV obveznici moraju dobro poznavati ovaj sistem, kako bi u potpunosti koristili pogodnosti koje im on pruža. Jedinstveni Pravilnik o PDV-u je zato veoma bitan propis, koji sistematizuje i objedinjuje regulativu iz 27 pravilnika, pojašnjava određene nedoumice u primeni PDV pravila i olakšava obveznicima da usklade poslovanje sa pravilima PDV sistema.

Iz ovih razloga, bilo je od ključne važnosti da se ovakav propis, iako je u pitanju podzakonski akt za koji nije predviđena obaveza sprovođenja javne rasprave, predstavi kroz javnu diskusiju poreskim obveznicima, kako ne bi gubili vreme na prilagođavanje kada on stupi na snagu, ali i da bi skrenuli pažnju na probleme u praksi i predložili izmene za poboljšanje ove važne materije. Jedinstveni Pravilnik o PDV-u je stupio na snagu 22. aprila, a počeće da se primenjuje od 1. jula ove godine.

Slobodan Trivić, stručnjak u oblasti unapređenja poslovnog okruženja na USAID-ovom Projektu saradnje za ekonomski razvoj

Finansije TOP 2020/21, jun 2021.

Foto: Pixabay

Чланак Jedinstveni pravilnik o PDV-u: Zašto je ovaj propis toliko važan za privredu Srbije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Turizam i ugostiteljstvo su sektori koji su najviše pogođeni pandemijom, a slede ih kreativna industrija, saobraćaj i skladištenje, dok se kriza delimično prelila i na prerađivačku industriju i IT sektor, pokazao je drugi ciklus ankete „Zajedno kroz krizu“, koju su realizovali Privredna komora Srbije i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj. Proizvodni i uslužni kapaciteti su smanjeni kod dve trećine firmi. Sada već trećina ispitanika izveštava o delimičnom ili potpunom oporavku kapaciteta.

Petina firmi stopirala deo poslovnih procesa

Trećina preduzeća je započela pregovore sa poveriocima o odlaganju otplate duga, a petina firmi je bila primorana da zatvori deo poslovnih procesa.

Prema veličini, najugroženiji su bili preduzetnici i mikro firme, a gotovo sve firme očekuju pad prodaje i profita do kraja 2020. godine. Nešto više od petine ispitanika, 21 odsto, uspelo je da brzo promeni način poslovanja, što ukazuje da su te firme spremnije dočekale krizu.

Anketa pokazuje da postoji potencijal za dalji napredak, jer svako treće preduzeće može delimično ili potpuno da se prilagodi poslovanju putem interneta. Gotovo sve srednje i velike firme imaju veb stranu, dok je broj firmi sa onlajn prodajom porastao, pa svaka peta prodaje proizvode ili usluge preko elektronske prodavnice. Iako je najoptimalnija prodaja putem interneta ona u kojoj se kupcima nude sve opcije plaćanja, mali je procenat firmi koji kupcima i klijentima nudi više od jedne, ili sve opcije plaćanja.

Sporiji oporavak

U sedmoj nedelji krize privrednici ocenjuju da će im, pod pretpostavkom da je kriza prestala u poslednjim danima aprila, u proseku, trebati više vremena za oporavak nego što je to bilo na samom početku. Vreme oporavka procenjuje se najčešće na tri do šest meseci, ili na šest do 12 meseci. Vreme očekivanja teškoća u naplati potraživanja, pomerilo se uglavnom na period od početka jeseni.

Ubedljiva većina privrednih subjekata prijavila se za mere državne pomoći, a mere koje su privrednici ocenili kao najkorisnije jesu direktna pomoć MMSP sektoru kroz uplatu minimalne zarade; odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose; odlaganje plaćanja akontacije; kao i pristup povoljnim kreditima u okviru garantne šeme. Značajnom broju privrednika između 10 i 14 procenata potrebna je dodatna pomoć u korišćenju mera državne pomoći.

Anketa pokazuje da pad poslovanja u sektorima saobraćaja, turizma i industrije znatno utiče na pad poslovanja ostalih firmi u njihovom lancu snabdevanja. Većina firmi, dve trećine njih, promenama u poslovanju utiče na do 30 njihovih dobavljača, i na do 100 njihovih poslovnih kupaca.

Rezultate prethodnog istraživanja možete pogledati ovde.

Izvor: PKS

Foto: Pixabay

Чланак PKS-ova anketa: 85% poslodavaca tokom krize zadržalo isti broj zaposlenih се појављује прво на Biznis i Finansije.