U Vladi Srbije potpisan je i ugovor o zajmu između Vlade i EBRD-a, čija je vrednost 40 miliona evra a potpisali su ga direktor Poslovnog sistema Elektrodistribucije Srbije Saša Stefanović i generalni direktor Sektora održive infrastrukture u EBRD Nandita Paršad.

„Potpisali smo ugovor o garanciji Vlade Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) kao i ugovor o finansiranju prve faze projekta za pametna brojila ukupne vrednosti 40 miliona evra. Na ovaj način smo načinili jedan od najznačajnijih koraka u realizaciji najvažnijeg cilja energetske politike Vlade Srbije koji podrazumeva uvođenje novog načina merenja utroška električne energije“, rekao je državni sekretar Stevanović.

Ukupna vrednost projekta uvođenja pametnih brojila 80 miliona evra

On je dodao da je ukupna vrednost projekta uvođenja pametnih brojila 80 miliona evra i da se sprovodi u dve faze, pri čemu smo je danas zaključen ugovor o finansiranju prve A faze, navedeno je u saopštenju.

„Realizacija podrazumeva nabavku i instalaciju sistema, pripadajućeg softvera i zamenu oko 205.000 pametnih brojila. Projekat kreće sa realizacijom tokom ove godine i završava se do 2025. godine kada je reč o prvoj fazi, dok je za realizaciju čitavog projekta rok 2027. godina“ , kazao je Stevanović.

Stevanović se zahvalio timu EBRD-a na ažurnosti i kooperativnosti prilikom preuzimanja svih aktivnosti koje su prethodile zaključenju ova dva veoma važna ugovora.

Predviđeno je uvođenje pametnih brojila u Čačku, Nišu i Kraljevu. Ovo su tri prva grada u Srbiji u koja će do 2025. godine biti instalirana pametna brojila, a koja će smanjiti gubitke na distributivnoj mreži, emisiju ugljen-dioksida i obezbediti kvalitetnije snabdevanje električnom energijom.

Potpisivanju ugovora prisustvovala je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Ministarka je istakla da Srbija pravi gubitke u distributivnoj mreži u iznosu od oko 200 miliona evra i dodala da je instalisanje pametnih brojila jedan od načina da se ti gubici smanje. Ukazala je da će pametna brojila smanjiti emisiju ugljen-dioksida za oko 5.000 tona godišnje, a biće od pomoći i onima koji će električnu energiju proizvoditi i trošiti iz solarnih panela.

Smanjenje emisija ugljen-dioksida za pet hiljada tona godišnje

„Ali to nije jedina prednost ovog projekta, on će doprineti smanjenju emisija ugljen-dioksida za pet hiljada tona godišnje, ali i pomoći svima koji su na putu energetske tranzicije, odnosno prozjumerima koji će proizvoditi i trošiti energiju iz obnovljivih izvora. Da bismo živeli kvalitetno, moramo imati kvalitetnu električnu energiju, to najbolje znaju građani u određenim delovima Srbije. Danas smo potpisali ugovor za prvih 40 miliona evra, država je dala garancije za to, razgovaraćemo sa svim međunarodnim partnerima kako da uložimo više u distributivnu mrežu jer je to osnova da budemo energetski bezbedni“, navela je Mihajlovićeva.

Direktor poslovnog sistema „Elektrodistribucije Srbije“ Saša Stefanović rekao je da će se kroz ovaj projekat nabaviti savremeni sistem upravljanja potrošnjom električne energije, saopšteno je.

„Benefiti su veliki, kako za „Elektrodistribuciju Srbije“, tako i za građane. Moći ćemo da pratimo kvalitet isporučene energije i da građanima isporučimo energiju kakvu zaslužuju, a moći ćemo i da identifikujemo svako oštećenje i smanjimo gubitke“, poručio je on.

Чланак Uvođenje pametnih brojila za struju, jedan od načina da se gubici smanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Indikator podseća da je Facebook-ova najava projekta pokretanja vlastite digitalne valute u leto 2019. (u početku nazvan Libra, ali sada Diem) bila poziv na uzbunu za centralne bankare i vlade širom sveta.

Dosezanje 2,7 milijardi korisnika vlastitim digitalnim tokenom, vezanim za suverene valute, regulatorno telo je shvatilo kao pretnju.

Neke centralne banke, uključujući Švedsku i Kinu, već su radile na digitalnim verzijama vlastitih valuta. No, mnogi su više odlučili istražiti ideju – nakon objave Facebooka – kako bi zaštitili svoj monetarni suverenitet.

G7 je 18. jula nabrojao zahteve koje bi trebala ispuniti nova Facebookova “kovanica” Libra, jer su regulatori sve oprezniji zbog “ozbiljnih rizika” koje predstavlja ova digitalna valuta.

Potencijal digitalnog evra ogroman

ECB je 12. januara zaključio javnu raspravu koja je privukla masovne povratne informacije sa više od 8.000 odgovora.

“Dobili smo rudnik informacija koje trenutno obrađujemo”, rekla je predsednica ECB-a Kristin Lagard 21. januara, objasnivši da će to dovesti do izveštaja koji će biti javno dostupan.

“Tek u proleće, verovatno u aprilu, mi ćemo odrediti da li ćemo nastaviti posao koji ćemo trebati uraditi”, dodala je.

Izvori iz Španske banke objasnili su da će, nakon tog izveštaja, ECB odlučiti hoće li pokrenuti pilot-projekat za testiranje održivosti digitalnog evra i prikupljanje više praktičnog znanja.

Ipak, Lagard vjeruje da će digitalni evro na kraju ugledati svetlo dana.

“Pretpostavljam, ali ovo je odluka koja će se zajednički doneti, ali mogli bismo ići u tom smeru”, rekla je prošlog novembra. Ali, kao što je ponovila mnogo puta, njegovo uvođenje ne znači da će novčanice i kovanice nestati.

Projekat takođe ima snažne pristalice u Komisiji.

“Mislim da nam treba digitalni evro”, rekao je potpredsednik za ekonomiju Valdis Dombrovskis grupi novinara 19. januara.

Potencijal digitalnog evra ogroman je, ali ima i svojih izazova, kao što je primetila Lagard.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Digitalni evro: Trenutak odluke u aprilu се појављује прво на Biznis i Finansije.