Iznenadne troškove u Srbiji ne može da podmiri 39,8% stanovništva. Skoro dve petine građana u našoj zemlji ne može od svojih prihoda da plati vanredne troškove kao što su neplanirana operacija, sahrana, niti da zameni neki veći uređaj u kući koji se pokvario poput veš mašine.

To pokazuje najnovije istraživanje Eurostata o procentu stanovništva u Evropi koje nije u mogućnosti da podnese vanredne finansijske rashode. Istraživanje je sprovedeno s ciljem da se dobije objektivnija slika o standardu stanovništva u situaciji kada se zbog restriktivnih mera u suzbijanju pandemije znatno povećao rizik od gubitka prihoda.

Svaki treći stanovnik EU nema za neplanirane troškove

Podaci pokazuju da je situacija još teža u Severnoj Makedoniji, gde 54,2% stanovništva ne može da izdrži iznenadni finansijski trošak. Najveći procenat onih koji nemaju novca za neplanirane situacije u našem okruženju je u Crnoj Gori, čak 73% stanovništva, dok Bosna i Hercegovina nije bila obuhvaćena istraživanjem.
Slika nije ohrabrujuća ni na nivou Evropske unije, jer nanjovija statistika upozorava da skoro svaki treći građanin EU nema sredstava za iznenadne troškove.

Najugroženiji samci i samohrani roditelji

U poređenju sa prosekom EU, najlošija situacija je u Hrvatskoj. Više od polovine hrvatskih državljana (52%) ne može da izdrži iznenadni finansijski trošak, a slede Letonija (50%), Grčka i Kipar (po 48%), Litvanija (47%) i Rumunija (44%). Najbolja situacija je na Malti, gde samo 15% stanovništva ne može da podmiri vanredne troškove iz redovnih prihoda.
Podaci pokazuju da su najugroženiji samci, pre svega žene, i samohrani roditelji. Najmanje ugrožena su domaćinstva koja čine dve odarsle osobe.

Чланак Skoro dve petine ljudi u Srbiji živi od danas do sutra се појављује прво на Biznis i Finansije.