Koliko će taj namet biti uvećan za sada je neizvesno, jer lokalne samouprave još uvek nisu usvojile odluke o prosečnoj ceni kvadrata, ali ono što je izvesno to je da bi ovi dokumenti trebalo da se donosu do kraja ovog ili početkom sledećeg meseca. Doduše, predloge osnovice su neki gradovi i opštine već uradili, poput Niša i Kragujevca, ali ovi dokumenti još uvek nisu usvojeni.

Obračun poreza će biti veći za većinu poreskih obveznika u 2022. godini

I bez tih zvaničnih dokumenata jasno je da će osnovica za obračun poreza biti za većinu poreskih obveznika u 2022. godini uvećana, jer gotovo da nema sredine u Srbiji u kojoj nije zabeležen skok cena kvadrata. Ipak, kao i ranijih godina, postoje nekretnine u nekim zonama koje nisu bile interesantne za kupce, pa oni koji u njima žive, platiće manji iznos od onog u ovoj godini.

Ono što će izgleda ostati isto kao prošle godine to su stope poreza, koje, bar po najavama lokalaca, neće biti uvećane a kreću se između 0,3% i 0,4%.

– Preliminarni podaci ukazuju da bi osnovica za obračun poreza na imovinu za sledeću godinu trebalo da bude nešto veća. U kojoj meri, zavisi od više faktora, jer se osnovica za obračun poreza na imovinu određuje prema vrsti nepokretnosti, površini, kao i prosečnoj ceni kvadrata po zonama. Treba da se zna da o podeli opština na zone i ceni kvadrata odlučuje svaka lokalna samouprava i to u zavisnosti od proseka vrednosti nekretnina u transakcijama u periodu od 1.oktobra 2020. do 30 septembra 2021. godine. Važno je da se kaže da rast cena kvadrata nije isti po zonama u istoj lokalnoj samoupravi, a razlikovaće se i u odnosu na to o kojoj vrsti nepokretnosti se radi – ističu iz lokalnih poreskih administracija koje je kontaktirao Blic.

Promet vikendicama u prošloj godini doživeo ekspanziju

U Nišu i Kragujevcu su ove službe već uradile predloge odluka iz kojih se vidi da će u većini zona porez na imovinu biti uvećan. Međutim, ima i onih gde će ovaj namet biti niži, jer su cene kvadrata pale zbog malog prometa.

Primera radi u Nišu za stan u trećoj zoni, koji je star 20 godina i površine 60 m2, porez će biti 8.466,14 dinara, dok je ove godine bio 8.040 dinara. Za kuću u četvrtoj zoni u Njegoševoj ulici, staroj 30 godina i površine 100 m2, porez će biti 7.085 dinara, dok je ove godine bio 6.887. Porez će biti smanjen za građevinsko zemljište u šestoj zoni sa 3.477 na 3.350 dinara, kao i za poslovni prostor u četvrtoj zoni,i to sa 13.555 na 13.482,61 dinara.

I u Kragujevcu je situacija šarenolika, jer je u odnosu na prethodnu godinu najviše porasla cena kvadrata kuća u ekstra zoni, 15,8%, a najmanje stanova u prvoj, gde je uvećanje 0,5%. Tako će, za kuću od 100 m2u ekstra zoni, izgrađenu 70-tih godina, porez 2022. godine biti veći za 1.020 dinara i iznosiće 7.469,48 dinara dok će za stan od 55 m2 u ovoj zoni, istog godišta, vlasnik platiti 7.258 umesto 6.925 dinara. Vlasnici kuća u prvoj, trećoj i petoj zoni su u boljem položaju jer će za 100 m2 platiti stotinu dinara manji porez .

Osnovica poreza na imovinu za nepokretnost može da se umanji za amortizaciju

Što se tiče Beograda, Blic nije imao uvid u predlog odluke ali prema podacima Republičkog geodetskog zavoda za treći kvartal ove godine, cene stanova novogradnje najviše su porasle na Paliluli i to za 20% i Zvezdari za oko 17%. Na Voždovcu je kvadrat skuplji za 13%, Vračaru 10% a u Starom gradu 2% u odnosu na treći kvartal prošle godine, dok su na Savskom vencu cene u novogradnji u proseku ostale iste kao 2020.

Stručnjaci za nekretnine kažu da je promet vikendicama u prošloj godini doživeo ekspanziju zbog čega se može očekivati značajano povećanje poreza na ove nepokretnosti.

– Ta vrsta objekata doživela je pravi „bum“ na tržištu. Može se desiti da porez na imovinu za takve objekte bude mnogo skuplji nego ranije – smatra član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije, Aleksandar Vasić.

Treba da se zna da osnovica poreza na imovinu za nepokretnost može da se umanji za amortizaciju po stopi koja iznosi do 1% godišnje, a najviše 40%.

Oporezivaće se i nasleđeni bitkon

Od ove godine uvedeno je i oporezivanje nasleđene, odnosno poklonjene digitalne imovine. Naime, stari zakon određivao je porez na poklon, novac, štedne uloge, nepokretnosti i slično, a sada je uveden i porez na digitalnu imovinu. To znači ako se nasleđuje bitkoin, i on će biti predmet oprezivanja. Istovremeno, kod prodaje kriptovaluta sada se plaća i porez na kapitalnu dobit, kao i kod nepokretnosti i iznosi 15%.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Veći porez na imovinu u 2022. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njegovim rečima, inflacija je po zvaničnim podacima već 6,5 procenata godišnje, ali, dodao je, svi u prodavnicama vide da je poskupljenje još veće.

„Postoje i inflaciona očekivanja, mada Narodna banka kaže da ne postoje, ali svako ko sada planira neku kupovinu on anticipira promene cena naviše. To je dodatni poremećaj koji može da dalje utiče na povećanje cena“, izjavio je Stojanović.

On je ocenio da država i Narodna banka Srbije ne čine dovoljno da očuvaju stabilnost opšteg nivoa cena, koja je pretpostavka i za makroekonomsku stabilnost.

„Država treba da nadje mehanizme iz svog domena koji će da spreče dalji rast cena, odnosno početak spirale koja može da odvede i u dvocifrenu inflaciju. Takva situacija u privredi dodatno destabilizuje i stabilne odnose na tržištu i to je jedan začarani krug iz kojeg se teško izlazi“, naglasio je Stojanović.

Plate ne prate rast cena

Monterna i fiskalna politika, kazao je, treba da budu umrežene sa ciljem da se obuzda rast cena i da se na taj način utiče na životni standar stanovništva koji je zbog rasta cena osetno smanjen.

Kupovna moć stanovništva, dodao je, i u stabilnim uslovima je veoma slaba.

„Istraživanje je pokazalo da je za kupovinu bilo koja četiri proizvoda iz oblasti bele tehnike u Nemačkoj potrebno 40 odsto plate, a u Srbiji su potrebne četiri prosečne plate za kupovinu tih istih proizvoda“, izjavio je Stojanović.

Prema njegovim rečima, sa rastom cena kupovna moć opada jer plate ne prate rast cena i to je ono što je dugotrajno veoma loše za široke slojeve stanovništva.

„Inflacija ima progresiju u srednjem i u dugom roku i što se ranije obuzda i sistem vrati u ravnotežu, to je naravno bolje“, kazao je Stojanović.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Srbija ima problematičan skok cena, inflacija viša od ciljane се појављује прво на Biznis i Finansije.