Predstavljena je kao Aitana, dvadesetpetogodišnji model iz Barselone, i njen vlasnik je agencija The Clueless. Osnivač te agencije Rubén Cruz kaže da su na ideju o kreiranju virtuelne influenserke došli prošlog leta u periodu kada nisu imali mnogo klijenata: “Tada smo analizirali naše poslovanje i zaključili da su nam mnogi projekti otkazani ili stavljeni na čekanje zbog okolnosti na koje nismo mi mogli da utičemo, kao što su na primer specifični zahtevi koje pred nas postavljaju modeli i influenseri. Može se reći da smo u tom trenutku zavisili od ljudi koji imaju nezasit ego ali i veoma visoko mišljenje o sebi, te su za svoj angažman tražili novac koji klijenti nisu hteli da plate”. Zato su odlučili da počnu da prave veštačke modele.

Sada se razni brendovi raspituju za Aitanu, a neki od njih su spremni i da plate za njene usluge. Iznajmljivanje ovog modela za reklame košta 1.000 evra. Osim za klijente, ona radi i “sa strane” objavljujući svoje slike na sajtovima sličnim OnlyFans-u.

Njena popularnost raste iz dana u dan a dešava se čak i da joj ljudi pišu da žele da izađu sa njom, nesvesni da ona nije prava žena.

Kritike sa svih strana

Rubén Cruz se nada da bi širenje novih tehnologija u ovom smeru moglo spustiti cene usluga realnih influensera kao i ublažiti njihova nerealna očekivanja od klijenata. “Ta očekivanja su zaista apsurdna. Na primer, Kim Kardašijan zarađuje milion evra po jednoj fotografiji na Instagramu. Ona ne leči rak, već samo ispozira fotografu i to naplaćuje toliko”, tvrdi on.

Međutim, i ovaj kritičar poznatih ličnosti i modela doživeo je salve kritika u javnosti. Mnogi su zabrinuti da će osobe savršene spoljašnosti poput njihovog virtuelnog modela loše uticati na mlađe generacije i stvoriti im nerealna očekivanja. Kritike su takođe upućene i za preteranu seksualizaciju ovakvih modela.

Foto: fit_aitana, Instagram
The Clueless Agency

Чланак Španska kompanija kreirala virtuelnu influenserku za marketing na društvenim mrežama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na Samitu o upravljanju veštačkom inteligencijom Svetskog ekonomskog foruma u San Francisku, čiji je domaćin bio Centar za četvrtu industrijsku revoluciju (C4IR), Srbija se kao 33. država pridružila Alijansi upravljanja veštačkom inteligencijom.

Članstvo u Alijansi Srbiji će doneti brži razvoj veštačke inteligencije (AI) uz ekspertsku podršku, fokusirajući se na održivost, otpornost i bezbednost AI.
Cilj Samita, koji je okupio lidere i stručnjake iz preko 200 vodećih svetskih kompanija, organizacija, bio je da se promovišu odgovorne inovacije veštačke inteligencije, stavljajući etičke smernice kao prioritet u tehnološkom napretku.

Na Samitu, Srbiju je predstavljao savetnik predsednice Vlade Republike Srbije Stefan Badža, koji je istakao da su 2019. usvojili smo Strategiju razvoja veštačke inteligencije i da je Srbija lider u regionu u razvoju ove oblasti.

Izvor:Telegraf.rs
Foto: Pixabay

Чланак Srbija postala članica Alijanse upravljanja veštačkom inteligencijom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj zaključak se logično nameće na bazi onoga što se može čuti i vidjeti na Web Summitu u Lisabonu, gdje se okupilo oko 70.000 profesionalaca, iz cijelog svijeta direktno ili indirektno povezanih sa IT industrijom, sa lica mesta prenosi dopisnik Biznis i finansija

Bez obzira da li je riječ o marketingu, podršci klijentima, razvoju ili nekoj drugoj oblasti poslovanja, svima su puna usta priče o vještačkoj inteligenciji.

Brojne start-up kompanije pokušavaju da profitiraju na novom modnom trendu, pakujući šta god da im je proizvod, u omot vještačke inteligencije, nadajući se da će to biti dovoljno da privuče investitore. Za razliku od prethodnih godina kada je na tržištu očigledno bilo više para nego pameti, sada su investitori postali puno probirljiviji, nakon što je i doba jeftinog novca okončano.

I dok je prošle godine na Web Summitu glavni trend bio „Web3“ odnosno blockchain tehnologija i njena primjena kod NFT tokena, u koju su se svi zaklinjali, ove godine niko od „cool djece“ to više i ne spominje.

Mada se među stotinama štandova startup kompanija na ovogodišnjem Web Summitu, može pronaći i nekoliko štandova na kojima rođeni optimisti i dalje investitorima nude proizvode poput aplikacija za mobitele za direktno kreiranje sličica kao NFT i njihovo direktno slanje na blockchain. Očigledno, vijesti o kolapsu NFT manije gdje se vrijednost „sličica“ preko noći srozala sa desetina hiljada dolara na nulu, nije još uvijek stigla do svih ili je ipak riječ o nepopravljim optimistima, koji bi i na Titaniku dok je tonuo, šansu da sjednu u prazan salon prve klase tretirali kao sjajnu poslovnu priliku da se predstave bogatim i moćnim putnicima.

Uticaj političke i ekonomske krize

Ono što je izvjesno je da je u odnosu na prošlu godinu na Web Summitu broj kompanija sa zakupljenim štandovima znatno manji.

Koliko je to rezultat skandala prouzrokovanog postovima osnivača i direktora, Paddy Cosgravea, kojima je podržavao Palestince i kritikovao Izrael, što je rezultiralo njegovom ostavkom povlačenjem tradicionalnih učesnika, kompanija kao što su Google, Amazon, Meta, Oracle i niz drugih , a koliko je to rezultat klasične ekonomske krize, teško je tačno utvrditi.

Novi CEO Web Summita, Katherine Maher, na press konferenciji priznala je da je broj prisutnih kompanija smanjen, ali je kao profesionalni optimista, odmah objasnila da je reakcija prisutnih kompanija bila pozitivna jer sada „ima više prostora između štandova i lakše je kretati se“, kao i da očekuje da se globalne tehnološke kompanije koje su ove godine „pauzirale“ vrate iduće godine.

Bez obzira na politiku, jasno je da je na sceni ekonomska kriza, bez obzira na to šta pokazuje nominalni BDP.
I to se vidi ne samo po smanjenom broju prisutnih kompanija, radikalno smanjenim budžetima za promociju, jer se na štandovima za razliku od ranijih godina kada su se i šakom i kapom dijelile majice, boce za vodu, dukserice, kripto valute i novčanici, sada se u najboljem slučaju nude naljepnice i grafitne olovke.

Važnije od svega je priznanje profesionalnih investitora da su i oni u „stanju hibernacije“, pažljivo mjerkajući nove kompanije i planirajući, ali bez trošenja para, čekajući da se situacija popravi. U takvoj situaciji prve se na udaru nađu male i tek formirane kompanije, dok oni etablirani će se već nekako snaći i preživjeti, piše Drađen Simić za bif.rs.

Чланак Vještačka inteligencija kao modni trend се појављује прво на Biznis i Finansije.

-Ove godine imamo 70.000 učesnika iz čitavog svijeta, kao i 2.600 startup kompanija, najavila je na ceremoniji otvaranja u ponedeljak naveče Katherine Maher, nova direktorica Web Summita, koja je na ovu funkciju postavljena prije dvadesetak dana i koja je prije toga bila direktorica Wikimedia.

Iznenadna smjena na vrhu uslijedila je nakon što je osnivač i CEO Web Summita, Paddy Cosgrave, zbog posta na twitteru kojim je izrazio podršku Palestincima u Gazi, bio prinuđen da podnese ostavku.
Inicijalno Cosgrave je insistirao da se radi o njegovom ličnom stavu, ali nakon što su se Google, Amazon, Facebook, tradicionalni partneri Web Summita, demonstrativno se povukli i Cosgrave je podnio ostavku.

Istovremeno i Portugal potresa politička kriza pošto je premijer Antonio Costa podnio ostavku nakon što su uhapšeni njegov šef kabineta i savjetnik zbog sumnje na korupciju a tužilaštvo potvrdilo da je i sam premijer predmet istrage.
Tako da nije preveliko iznenađenje da umjesto uobičajene prakse da Web Summit otvara premijer Portugala a zatvara portugalski predsjednik, sinoć je na otvaranju, umjesto premijera, Vladu Portugala predstavljao ministar ekonomije, Antonio Costa Silva.

Iznenada je i sam portugalski predsjednik, Marcelo Rebelo Souza, koji je ranijih godina uživao da se pojavljuje na sceni Web Sammita u maniru rok zvijezde, zagrljen sa Paddy Cosgraveom, izgleda odlučio da preskoči ovogodišnji samit , pošto se na programu Web Summita on više ne pominje kao glavni gost na završnoj ceremoniji.

Prevruć krompir

Po svemu sudeći, Web Summit je iznenada, barem za lokalne političare i globalne kompanije postao prevruć krompir koji je za sada najbolje izbjegavati.

Kada političari počnu odustajati od pojavljivanja pred publikom od nekoliko desetina hiljada ljudi i masom domaćih i stranih medija, to je onda loš znak za organizatore takvog skupa i dovodi u pitanje njihov dugoročni opstanak.
U međuvremenu, čini se da će jedna od glavnih tema ovogodišnjeg Web Summita biti pitanje vještačke inteligencije, oličene u ChatGPT, pri čemu su mišljenja podijeljena.

Za jedne, poput portugalske investitorice Cristine Fonseca, vještačka inteligencija je u cjelini pozitivna stvar, te da će u narednih desetak godina, po njenom mišljenju, „svaki software sadržavati i dio vještačke inteligencije“.
Jimmy Wales, osnivač Wikipedije, je malo skeptičniji, upozoravajući da je ChatGPT, zbog tendencije da „halucinira“, odnosno da jednostavno laže i izmišlja odgovore, „još ima da prevali dug put da bio postao pouzdan izvor podataka“, piše Dražen Simić, bif.rs.

Чланак Web Summit u sjeni politike се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kineske institucije su 2022. godine prijavile 29.853 patenata u vezi sa veštačkom inteligencijom, što je porast u odnosu na 29.000 patenata godinu ranije, prema podacima koje je Svetska organizacija za intelektualnu svojinu dostavila Blumberg njuzu.

Ovaj broj je za 80 odsto veći od ukupnog broja američkih patenata vezanih za AI, koji se u 2022. godine smanjio međugodišnje za 5,5 odsto, na 16.805 patenata. Treće mesto pripada Japanu sa 8.870 patenata, a četvrto Južnoj Koreji koja je registrovala 7.899 patenata iz oblasti veštačke inteligencije.

Brojevi ilustruju kako je Peking podstakao kineske kompanije i agencije da steknu prednost u oblastima kao što su proizvodnja čipova, istraživanje svemira i vojne nauke.

Predsednik Kine Si Đinping je nedavno naredio da se ubrzaju fundamentalna istraživanja u Kini kao odgovor na napore SAD da se Pekingu organiči pristup naprednim tehnologijama. To je izazvalo poplavu ulaganja kineskih kompanija u AI i kvantno računarstvo.

Patenti se ne pretvaraju uvek u izume koje imaju primenu u starnom svetu, ali kineske firme kao što je Hjuavei tehnolodžis su uspostavile evidenciju vodećih inovacija u prošlosti u sektorima kao što su umrežavanje, superračunari i prepoznavanje slika.

Kina je nadmašila SAD po broju prijava patenata koji koriste veštačku inteligenciju još 2017. godine, kada su lokalne firme ubrzale upotrebu algoritama u nizu poslova od kupovine automobila do onlajn kupovine.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Kina povećava svoju prednost u odnosu na SAD, jaz sve veći се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izvršni direktor japanske investicione korporacije „SoftBank“ Masajoši Son nedavno je izneo smelu tvrdnju na korporativnoj konferenciji „SoftBank World“ – da će opšta veštačka inteligencija (AGI) prestići ljudsku inteligenciju u gotovo svim oblastima u narednih 10 godina. Ovaj optimističan pogled na budućnost veštačke inteligencije izazvao je pažnju i raspravu širom sveta.

Son je istakao da je greška tvrditi da veštačka inteligencija ne može nadmašiti ljudsku, naglašavajući da AGI sada ima sposobnost samostalnog učenja, samoobuke i zaključivanja, slično ljudima. Ovaj naglasak na autonomiji i samostalnosti AGI otvara vrata novim horizontima u oblasti veštačke inteligencije.

– Smatram da je pogrešno reći da veštačka inteligencija ne može biti pametnija od ljudi jer su je stvorili ljudi. Ona sada samostalno uči, samostalno se obučava i samostalno zaključuje, baš kao i ljudska bića – izjavio je Son.

Dramatične promene u mnogim industrijama

Japanski preduzetnik je dalje izneo svoje predviđanje da će AGI u budućnosti biti deset puta inteligentnija od zbira celokupne ljudske inteligencije. Ovo je zvučalo kao hrabar korak, jer je Son prvi put dao konkretan vremenski okvir za razvoj veštačke inteligencije. Ovo predviđanje, ako se ostvari, moglo bi doneti dramatične promene u mnogim industrijama i aspektima naših života.

Nije prvi put da je Son govorio o potencijalu AGI, često koristeći termin „singularnost“, kako bi opisao trenutak kada bi veštačka inteligencija mogla transformisati poslovanje i društvo. On je prepoznat kao osoba sklona radikalnim tvrdnjama o transformativnom uticaju novih tehnologija. Njegova ranija predviđanja, poput onih o mobilnom internetu, često su se ostvarivala, dok su druga, poput Internet of Things (IoT), naišla na izazove.

Opšta veštačka inteligencija (AGI), kako je opisana na portalu Teh tardžet, predstavlja tip veštačke inteligencije sposoban da obavlja bilo koji intelektualni zadatak koji čovek može da izvrši. AGI takođe ima sposobnost da samostalno pronađe rešenje kada se suoči sa nepoznatim zadatkom, što ga čini izuzetno moćnim alatom u širokom spektru industrija.

Iako ostaje da se vidi da li će Sonova prognoza o prestizanju ljudske inteligencije u narednih 10 godina biti tačna, njegove reči podstiču diskusiju o budućnosti veštačke inteligencije i njenom potencijalu da oblikuje naš svet. U svakom slučaju, jedno je sigurno – razvoj AGI ostaje jedno od najuzbudljivijih i najizazovnijih područja u tehnologiji koje će pratiti svet u godinama koje dolaze.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Masajoši Son: Veštačka inteligencija će prestići ljudsku za 10 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Angvila se nalazi u Malim Antilima, ima oko 13.500 stanovnika i veoma popularan domen, čija ekstenzija je AI, odnosno skraćenica za veštačku inteligenciju (artificial intelligence).

Taj domen ono poseduje od devedesetih godina prošlog veka, međutim tek skoro je on postao “vruća roba”, a posebno od kraja prošle godine kada je interesovanje za veštačku inteligenciju i .AI domen buknulo posle lansiranja ChatGTP-a.

Iz tog razloga sve više tehnoloških startapa ali i velikih i poznatih IT kompanija (uključujući i Gugl i Majkrosoft) registruje .AI domene kako bi na svoje sajtove privuklo posetioce zainteresovane za veštačku inteligenciju.

Prošle godine se broj registracija angvilskog domena udvostručio na 287.432, a ove godine očekuje se još veći rast broja njegovih korisnika koji bi, prema procenama tamošnjeg registra nacionalnog internet domena, mogao doneti prihode od 25 miliona do 30 miliona dolara.

Koliko je ovo veliki novac za Angvilu pokazuje podatak da je BDP celog ostrva u 2021. iznosio 300 miliona dolara.

Izvor: Blumberg

Foto: Ramon Kagie, Unsplash

Чланак Malo tropsko ostrvo privuklo milione dolara zahvaljujući svom nacionalnom domenu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, poslovni prihod ove kompanije u fiskalnom drugom tromesečju skočio je 101,6 odsto na 13,51 milijardu dolara, što je bilo znatno više od očekivanja. Taj rast je predvodio najprofitabilniji deo ove firme – biznis sa Data centrima.

Za ovaj uspeh američka tehnološka kompanija može da zahvali pravovremenom ulaganju u generativnu veštačku inteligenciju. Kako piše brokerska kuća Momentum, njeni čipovi A100 i H100 su trenutno jedina rešenja za funkcionisanje aplikacija kao što su čet botovi tipa ChatGPT i drugih usluga koje na jednostavne upite odgovaraju konverzacijski ili u slikama. Pomenute čipove će uskoro koristiti i mnoštvo data centara, koji su jedna od najperspektivnijih niša za tu kompaniju.

NVIDIA je dobar pokazatelj koliko je važno uočiti, pa čak i predvideti promene u tehnološkom sektoru, i adekvatno reagovati na njih. Prema portalu TechCrunch, nekada joj je najveće prihode donosio sektor koji se bavio igricama, a sada je njegovu slavu preuzela veštačka inteligencija. Istina, poslovanje ove kompanije je poraslo i u sektoru koji se bavi igricama, i to za 22 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali je sektor za data centre porastao čak za 171 procenat. I čini se da taj rast neće u skorije vreme usporavati.

Izvor: Momentum, TechCrunch

Foto: Mizter_X94, Pixabay

Чланак Zašto NVIDIA posluje tako dobro? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U njoj korisnici mogu „da razmenjuju poruke“ sa Isusom, kao i brojnim drugim likovima iz Biblije uključujući Mariju, Josipa, Petra i Mateja, javlja Religion News.

Aplikacija nazvana Text With Jesus dostupna je na Apple App Storeu. Dizajnirana je za „odane hrišćane koji traže dublju povezanost s najznamenitijim likovima Biblije“, stoji u opisu.

Text With Jesus koristi sve javno dostupne verzije Biblije. Korisnici mogu da razgovaraju s odabranom „osobom“ putem chata koji podseća na Apple-ovu aplikaciju iMessage. AI će odgovoriti onim što misli da je najprikladniji citat ili dijalog.

„Aplikacija koju pokreće AI ne tvrdi da pruža stvarne božanske uvide niti poseduje bilo kakav oblik božanske svesti, nego jednostavno koristi svoj jezički model za generisanje odgovora zasnovanih na širokom korpusu biblijskih i religijskih tekstova“, stoji u objašnjenju na web stranici.

Satana se potpisuje emotikonom s rogovima

„Svrha aplikacije je da podstakne na razmišljanje, da produbi razumevanje verskih tekstova i pokrene smislene razgovore o veri.“

Na primer, na pitanje: „Kako mogu da pokažem dobrotu prema drugima na poslu?“, AI Isus odgovara: „Dakle, sve ono što vi hoćete da drugi ljudi učine za vas, učinite vi to sami za njih: To su Zakon i Proroci (Mateja 7:12).“

Kompanija Catloaf Software stoji iza ove aplikacije, a njen predsednik i izvršni direktor Stefan Piter izjavio je za Christian Headlines da se AI aplikacija temelji na širokom spektru javno dostupne hrišćanske literature, uključujući različite verzije Biblije na više jezika.

„Razumem da bi koncept veštačke inteligencije Isusa mogao da izazove zabrinutost ili da se nekima čak čini bogohulnim. Međutim, Text With Jesus nema nameru da zameni veru ili molitvu. To je jednostavno alat za pomoć korisnicima u istraživanju teoloških pitanja na interaktivniji i nadamo se ugodniji način“, rekao je Piter.

Aplikacija je besplatna, iako korisnici mogu da plate 2,74 evra mesečno za razgovor s dodatnim „osobama“, uključujući Adama i Evu, neke od Isusovih učenika, Mariju Magdalenu, pa čak i Satanu, koji sve svoje poruke potpisuje emotikonom s rogovima.

Чланак Najnovija AI aplikacija najbizarnija do sada се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživačka kuća Gartner procenjuje da 35% firmi u svetu već koristi veštačku inteligenciju i da će taj procenat u narednim godinama vrtoglavo rasti, na čelu sa kompanijama iz zdravstvenog i finansijskog sektora. Banke prednjače u uvođenju inovacija zato što posluju na veoma dinamičnom tržištu, na koje iz dana u dan ulazi sve veći broj kompanija iz tehnološke industrije.

Međutim, nijedna od dosadašnjih novina nije toliko podelila javnost kao primena veštačke inteligencije u poslovanju, niti pobudila takve strahove od masovnih otpuštanja. No, iskustva banaka su sasvim drugačija.

Raiffeisen banka je pre šest godina započela pionirski poduhvat u Srbiji, kada je uvela uslugu zasnovanu na veštačkoj inteligenciji. To je bila elektronska asistentkinja, odnosno četbot pod imenom Rea (Raiffeisen Electronic Assistant), koja pruža korisničku podršku 24 sata tokom sedam dana, putem više kanala kao što su Viber, Facebook i Webchat na sajtu ove banke.

Nebojša Jovanović, direktor Sektora za digitalno bankarstvo i razvoj proizvoda u Raiffeisen banci, kaže za B&F da Rea klijentima odgovara na srpskom ili engleskom jeziku, glasovno ili tekstualno. Korisnici najčešće postavljaju pitanja vezana za ponudu banke, a Rea ih po potrebi i edukuje kada su u pitanju druge digitalne usluge. To je njena osnovna funkcija, međutim prateći želje klijenata, stručnjaci u Raiffeisen banci su dodavali četbotu nove funkcionalnosti. Zahvaljujući tome, Rea sada i pomaže registrovanim korisnicima da svako od njih obavi niz aktivnosti, kao što je provera stanja na računu, izmirenje rate kartice ili kredita, slanje novca putem QR koda, plaćanje računa i drugo.

Iako se u javnosti često pominje da ljudi ne vole da se o stvarima koje su im važne informišu komunicirajući s „virtuelnim sagovornikom“, iskustvo Raiffeisen banke je nešto drugačije. „Već u prvim mesecima rada četbota, zabeležili smo neočekivano veliki broj interakcija, od nekoliko stotina hiljada. Klijentima sa najviše dopalo to što u svako doba dana ili noći, za samo nekoliko sekundi mogu da dobiju odgovor na svoja pitanja“, objašnjava Jovanović.

Četbot trenutno opslužuje 50.000 klijenata mesečno, bezmalo koliko i Kontakt centar Raiffeisen banke, u kojem rade ljudi. Ipak, imajući u vidu da neki klijenti više vole da razgovaraju sa osobama „od krvi i mesa“, banka ne planira da prebaci celokupnu komunikaciju na veštačku inteligenciju, čak ni kada je reč o najjednostavnijim pitanjima. „Ukoliko klijenti ne žele da komuniciraju sa četbotom, Rea će ih povezati sa zaposlenim u banci i to za samo desetak sekundi“, ističe Jovanović.

Podrška, a ne zamena za ljude

Prema njegovim rečima, početna ulaganja u uvođenje rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, kakav je četbot, nisu velika, ali razvoj takvih tehnologija zahteva stalan rad. Zato je Raiffeisen banka pre pet godina formirala sopstveni tim za naprednu analitiku.

„Iako je Rea vrlo brzo opravdala ove investicije, svesni smo da je moglo da bude i obrnuto“, skreće pažnju Jovanović na rizike koje nosi svaka inovacija, ali naglašava da bez toga nema ni napretka, a još manje prilika da se postane predvodnik u svojoj industriji. U ovom slučaju, procena o ulaganju u razvoj četbota se pokazala kao uspešna i višestruko isplativa, jer kako objašnjava Jovanović, zadovoljni su i klijenti i zaposleni. Banka je s jedne strane, upotrebom veštačke inteligencije, mašinskog učenja i neuronskih mreža uspela da bolje razume potrebe svojih klijenata i da u skladu s tim ponudi i odgovarajuće usluge. S druge strane, zaposleni su zahvaljujući obavezama koje je na sebe „preuzela“ Rea, sada manje opterećeni operativnim poslovima i mogu da posvete više vremena i pažnje drugim aktivnostima od značaja za banku i njene klijente.

Jovanović napominje da četbot, naravno, ne može da zameni operatere kada su u pitanju složenije usluge, niti kada je potreban ljudski kontakt. Ipak, odgovarajući na jednostavna i često postavljana pitanja, Rea ostavlja dovoljno vremena operaterima banke da se posvete klijentima sa složenijim zahtevima. „Zato rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji posmatramo kao pomoć i podršku zaposlenima i klijentima, a ne kao zamenu za komunikaciju i odnose među ljudima“, precizira Jovanović.

Komentarišući oštre društvene debate o masovnom korišćenju komercijalnog četbota ChatGPT koji je počeo da daje netačne odgovore, naš sagovornik ističe da Rea funkcioniše na potpuno drugačijem principu. U pitanju je „intent-driven“ četbot, čiji opseg i sadržaj komunikacije kontroliše banka, pa Rea ne može da odgovori netačno klijentu ako je jasno formulisao pitanje.

Lako je navići se na bolje

UniCredit banka takođe koristi veštačku inteligenciju kako bi omogućila klijentima da lakše, brže i jednostavnije dođu do informacija. Tim poslom se i u okviru ove banke bavi sektor specijalizovan za nove tehnologije, koji je u saradnji sa spoljnim partnerima razvio četbota za podršku klijentima, a uskoro će javnosti predstaviti i svog Digitalnog asistenta. Zahvaljujući ovakvim tehnologijama klijenti su zadovoljniji i ostaju lojalni, kaže za B&F Zoran Ristić, direktor za Razvoj kanala prodaje i poslovnog modela u UniCredit banci.

Ristić ne krije da u početku nisu bili sigurni kako će klijenti reagovati na ovakav, potpuno nov način komunikacije, „ali kao i drugim oblastima života, kada ljudi uvide koliko konkretna inovacija može biti korisna, vrlo brzo se naviknu na novu tehnologiju“. Prema njegovom mišljenju, nisu opravdana strahovanja da nas tehnologije, kao što je veštačka inteligencija, vode ka potpunoj dehumanizaciji. „Naprotiv, one su sredstvo koje nam pomaže da se oslobodimo obaveza poput birokratskih procedura ili čekanja u redovima, da bi nam ostalo više vremena za bitnije stvari“, uveren je Ristić.

UniCredit banka zbog uvođenja četbota nije otpuštala radnike, već je napravila organizaciju rada koja zaposlenima ostavlja više vremena za druge aktivnosti i omogućava im da budu efikasniji. Naravno, za klijente koji ne žele da razgovaraju sa mašinom, ostavljena je mogućnost da popričaju sa operaterom.

Uvođenje svake nove tehnologije, pa i veštačke inteligencije, zahteva ulaganja u tehnička i softverska rešenja, ali i u usavršavanje zaposlenih. Sve to se isplati, nekada brže i veoma „opipljivo“, a nekada je potreban nešto duži period da bi prednost novih tehnologija svima postala vidljivija. Ipak, ono što vredi i koristi ljudima, gotovo uvek uspeva da se izbori za svoje mesto na tržištu, ističe Ristić.

Tako i banke i njihovi klijenti već prepoznaju koristi od primene veštačke inteligencije, ali je potrebno još vremena da bi se pokazale sve njene prednosti, a naravno i rizici. „Banke bi u tom procesu trebalo da izmere potencijale ove tehnologije i da njome upravljaju na način koji će im obezbediti sigurno poslovanje na internetu”, zaključuje Ristić, koji ističe da je bezbednost klijenata jedna od najvažnijih stavki za svaku banku.

Marija Dukić

Biznis & finansije, Finansije Top 2022/23

Foto: Mohamed Nohassi, Unsplash

Чланак Upotreba veštačke inteligencije u bankarstvu: Neumorni pomoćnik се појављује прво на Biznis i Finansije.