Kako se navodi u saopštenju ovog udruženja potrošača, upitna je prirodnost porekla šećera i etanola u navedenim proizvodima, ali i dodate vode.

Kada je u pitanju med, ističu da, prema istraživanju, čak 22 uzorka (88 odsto) od ukupno 25 testiranih uzoraka meda iz sedam najvećih trgovinskih lanaca, nisu prošla test autentičnosti.

To znači da veliki deo meda koji se trenutno nalazi u sedam velikih trgovina ne ispunjava kriterijume autentičnosti i nije med, tvrdi pančevačko udruženje i dodaje da su medu dodavane razne vrste šećera u ne malim količinama.

88,89 odsto vina ne zadovoljava kriterijume

Prema istraživanju, čak 16 uzoraka vina (88,89 odsto) od ukupno ispitanih 18 uzoraka vina iz najvećih trgovinskih lanaca i uglavnom iz uvoza, nije zadovoljilo kriterijume autentičnosti.

Ovo izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu kvaliteta vina dostupnih na tržištu, kao i informacija o njihovom poreklu, navodi udruženje potrošača iz Pančeva.
Vinu je dodavana i voda i alkohol koji nije poreklom od grožđa.

6 od 7 rakija sumnjivog porekla

Čak 85,71 odsto ispitanih uzoraka voćnih rakija (6 od 7) nije prošlo ispitivanje botaničkog porekla etanola, rekli su iz pančevačkog udruženja.

Ovo, prema njihovim navodima, ukazuje na ozbiljan problem vezan za kredibilitet deklaracija proizvoda i potvrđuje da je neophodno hitno delovati kako bi se obezbedio kvalitet voćnih rakija.

Udruženje apeluje na nadležne organe, proizvođače i trgovce da hitno preduzmu mere kako bi se obezbedila autentičnost i kvalitet proizvoda na tržištu prehrambenih proizvoda u Srbiji.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Ispitivanje pokazalo alarmantnu situaciju u kvalitetu meda, vina i rakije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sve više ljudi u Francuskoj i Evropi pije kraft pivo, a vinska industrija ima problem i sa prekomernom proizvodnjom, pase zbog toga Vlada Francuske odlučila za jedan, na našim prostorima, neuobičajeno potez. Izdvojiće 200 miliona evra za smanjenje tržišnih viškova, kako bi se održala cena i odgovarajuća proizvodnja, prenosi BBC.

Većina novca biće iskorišćena za kupovinu viška zaliha, a alkohol će se prodavati za upotrebu u proizvodima kao što su sredstva za dezinfekciju ruku, proizvodi za čišćenje i parfemi.

Istovremeno, vinogradarima će biti na raspolaganju i novčana pomoć za prelazak vinogradara na druge proizvode, poput uzgajanja maslina.

Prema podacima Evropske komisije, do juna ove godine potrošnja vina opala je za sedam odsto u Italiji, za 10 odsto u Španiji, 15 odsto u Francuskoj, 22 odsto u Nemačkoj i 34 odsto u Portugalu.
Proizvodnja na nivou Evropske unije povećana je, istovremeno, za četiri procenta.

Izvor: 24sedam.rs/RTS

Foto: Pixabay

Чланак Vlada u Parizu će izdvojiti 200 miliona evra za uništavanje viška vina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Već nekoliko godina, Stefan Simonović, mladi školovani mlekar, najtraženiji je proizvođač sireva i mlečnih proizvoda u istočnoj Srbiji. Prestižni hoteli u Srbiji proizvode iz Stefanove mlekare nude kao tražene specijalete brojnim domaćim i stranim gostima.

Najbolja preporuka sireva, pored vrhunskog kvaliteta je njihovo apsolutno prirodno poreklo, od mleka dobijenog sa ispaša na obrnocima Homolja. Prosečna nadmorska visina Homoljskih planina je oko 900 metara, a udaljenost od industrije čini mleko s ovih prostora jedinstvenim delikatesom.

“Zapisi Homolja” pokrenuli su biznis od svojih para, uz podršku grada Bora dokazali da znaju i umeju, a onda im je bilo potrebno da prošire proizvodnju. U tome im je pomogla i Evropska unija (EU), koja je kroz EUPRO Plus program obezbedila sredstva za kupovinu nove opreme: dozatora za mleko i kiselomlečne proizvode i duplikator kapaciteta 500 litara.

EU PRO plus program podržan je sa 40 miliona evra, a realizuje ga Ministarstvo za evropske integracije, dok aktivnosti na terenu sprovodi UNOPS. I nije aktuelan samo u Homolju, već u dva regiona: Šumadije i Zapadne Srbije i regionu Južne i Istočne Srbije. Njegov je cilj da doprinese ekonomskom rastu i unapredi socijalnu infrastrukturu i koheziju u 99 jedinica lokalne samouprave.

Stefan Simonović i „Zapis Homolja“ dobro su iskoristili ono što im pruža EU. U investiciju od oko 20.000 evra, Stefan je ušao uz minimalno učešće i maksimalnu podršku.

Uskoro će u “Zapisu Homolja” zaposliti još dva radnika, a potom predstaviti i nove proizvode i nove jedinstvene ukuse traženih sireva. Sada već čuveni sir u vinu mogao bi da krene i na osvajanje inostranih tržišta, pa da se nađe i na trpezama sladokusaca u zemljama EU.

EU vam pomaže investiranjem u vaš biznis – jer dobra ideja sada može biti kvalitetan proizvod na tržištu sutra. Pronađite sve informacije na www.eumogucnosti.rs.

Pridružite se EU nedelji mogućnosti 21. do 26. juna u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i saznajte kako da iskoristite dostupne fondove i sredstva za svoje projekte. Registracija je jednostavna i ceo program je besplatan, posetite veb sajt eumogucnosti.rs i prijavite se!

Чланак Delikates par ekselans: Homoljski sir iz crnog vina na evropskim trpezama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sa obeležavnjem slave Sveti Trifun, vinogradari su započeli novu sezonu, u nadi da će rod i kvalitet grozdova biti kao i do sad. Ovo je prvi put da su uzeli makaze u ruke i orezali vinovu lozu.

U selu Lipovac, nadomak Topole, nalazi se devet vinarija i ovo je jedino selo u Srbiji koje broji toliko vinarija.

U malo selo je, poslednjih godina, došlo dosta kupaca i zasadi se intenzivno šire, a ovdašnji meštani neguju tradiciju orezivanja vinove loze sredinom februara.

Vredni ljudi, dobra zemlja i tradicija koja datira od davnina – svrstali su Lipovac na vinsku mapu.

– Vinogradarsko selo od davnina, devet vinarija (neke su još u izgradnji, neke su već i registrovane)… Mi, meštani, imamo uglavnom manje površine, dok su vinogradari sa vinarijama zakupili veće površine. Malo nam je otežano plasiranje vina i grožđa, naročito stonog… Ovo selo ima određenu nadmorsku visinu, ružu vetrova, zemljište, sunce greje grozd od izlaska do zalaska, tako da vinskim sortama to daje posebnu notu – kaže Milojica Ristović, vinar iz Lipovca.

Na Oplencu je tradicionalno lozu orezao i princ Mihailo Karađorđević, u prisustvu upravnika zadužbine i sveštenika.

– Ovo je jedino mesto, bar koliko je meni poznato, gde princ reže lozu, iza crkve su kraljevi vinogradi i tu se svake godine na ovaj dan okupljamo. Nadamo se da ćemo proširiti naše zasade i u rekonstruisanom objektu vinarije dočekati goste – priča Dragan Reljić, upravnik zadužbine kralja Petra I na Oplencu.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Selo Lipovac u Srbiji ima čak devet vinarija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vremešni američki rok bend Grateful Dead u prošlom veku bio je poznat po eksperimentisanju sa različitim muzičkim žanrovima i inovativnim nastupima. U to vreme je mnoštvo muzičara, pa i članovi ove grupe, eksperimentisalo ne samo sa zvukom već i sa raznim ilegalnim supstancama za podizanje raspoloženja. Zato alkohol definitivno nije bila prva asocijacija na Grateful Dead. Pa ipak, ovaj bend je sada pokrenuo proizvodnju vina pod svojim imenom. Zašto?

Sajt Food&wine piše da je razlog ovome starenje publike. Njihovi fanovi više nisu mladi ljudi koji ekstatično jure sa jednog muzičkog festivala na drugi, već uglavnom starije osobe koje sada povremeno uživaju u čaši vina. Kod kuće, naravno.

Menadžment grupe Grateful Dead, zahvaljujući praćenju promena na tržištu, se verovatno u jednom trenutku poveo onom starom izrekom “Ako breg neće Muhamedu, hoće Muhamed bregu”. Možda ne mogu da organizuju ogromne koncerte ali mogu da se nađu u domovima svojih slušalaca i na drugi način. Tako je sklopljeno partnerstvo između ovog benda i kompanije Gnarly Head koja proizvodi vina. Zajedno sa njima Grateful Dead će izbaciti na tržište limitiranu količinu crvenih vina koja leže u vinariji već decenijama. Da, i vina su vremešna u ovom slučaju.

Na flašama će se nalaziti nalepnice koje stilski, sa svojim lobanjama i ružama, potpuno odgovaraju vizuelnom imidžu ovog benda. Vino će se prodavati u prodavnicama širom SAD a predviđena cena flaše je 12 dolara.

Izvor: Food&wine

Foto: Nils Guj, Unsplash

Чланак Zašto bend Grateful Dead pravi svoje vino? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Restorani i drugi lokali u kojima se služi vino na čašu moraće da izlože na vidnom mestu podatke o kvalitetu vina i njegovom geografskom poreklu, baš kao i na standardnoj vinskoj etiketi.

Lokali koji ne urade tako izložiće se riziku od novčane kazne u iznosu od 1.500 evra.

Novi propis donet je u okviru izmena i dopuna Zakona o transparentnosti podataka o hrani, koji je trebalo da stupi na snagu 2020. ali je primena odložena usled pandemije koronavirusa.

Ova godina je naročito podesna za donošenje zakona čiji je prevashodni cilj zaštita domaćih vinara, budući da se vinski sektor još uvek oporavlja od katastrofalne 2021. godine tokom koje je pozni mraz desetkovao berbu u mnogim krajevima Francuske.

Zajedno sa ovom vešću, francuski mediji preneli su da je u toku i inicijativa za strogu zaštitu regionalnih recepata, što bi, zajedno sa obaveznim isticanjem podataka o rinfuznim vinima, značajno poboljšalo ukupni. nivo francuske gastronomske scene.

Iza kampanje za zaštitu regionalnih recepata i njihovu obaveznu primenu u restoranima, što bi u praksi značilo da, na primer, da čuvena salata iz Nice (salade niçoise), ako se u meniju vodi pod tim imenom, ne bi smela da ima sastojke kao što su krompir ili pasulj, a koji se danas često stavljaju u nju.

Izvor: Vino & fino/Ekapija.com

Чланак Vino na čašu u Francuskoj od sada sa obaveznim „pedigreom“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za ovog dvadesetdvogodišnjeg mladića 2017. godina bila je prelomna – tada je odlučio da se preseli u Srbiju, da na njenom istoku zasadi vinovu lozu, da osnuje imanje „Tenuta EST“, i da tako očuva tradiciju proizodnje vina u podnožju Rajačkih i Rogljevskih pimnica koja datira još iz doba starih Rimljana.

Na 10 hektara vinograda on uzgaja sorte Cabernet Sauvignon, Merlo, Pinot Noir Vranca, Prokupca, Začinjaka, Frankovke, Crne Tamjanike, Chardonnaya i Rieslinga, koji po ukusu i kvalitetu pariraju vinima Francuske i Italije.

„Odlučio sam da se vratim i započnem svoj biznis u Rogljevu zbog ogromnog potencijala ovog kraja koji je jedan od najboljih što se tiče proizvodnje crvenih sorti, prema kojima gajim veliku strast“, priča Marko.

“Ljudi ovde žive na zlatu, a da toga nisu svesni”

Ljubav prema vinogradima, Marko je, kaže, nasledio od oca.

“Sa porodicom sam u slobodno vreme često obilazio mesta oko Bolonje gde sam rođen, i Toskanu, koja je poznata po vrhunskim crvenim vinima“.

Međutim, poseban utisak na njega, ipak je ostavila poseta Rogljevačkim i Rajačkim pimnicama.

„Ljudi ovde žive na zlatu, a da toga nisu ni svesni“, konstatuje mladi vinogradar.

Možda i vipe od nas toga su bili svesni stari Rimljani, ali i Francuzi, koji su u Negotinskoj krajini sve do 1860. i pojave bolesti filoksere iz naše zemlje točili vino.

Izvor: PKS

Foto: Pixabay

Чланак Mladić iz Italije od Rogljeva pravi srpsku Toskanu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podmornica je potopila brod Liburn kod obale Kornvola 29. septembra 1918. godine, samo nekoliko nedelja pre kraja Prvog svetskog rata. U to vreme su trgovački brodovi često bili žrtve nemačkih podmornica, a nekad su ih potapale i do 15 dnevno.

Liburn se vraćao u Veliku Britaniju s misije koja je podrazumevala dostavu uglja savezničkim snagama. Isplovio je iz Bordoa istog dana kada je potopljen, a bio je pun vina, šampanjca i drugih alkoholnih pića. Na odredište u Liverpulu nikad nije stigao jer ga je pogodila i potopila podmornica U-54 čiji je kapetan bio Helmut fon Ruktešel.

Brod je potonuo za manje od pola sata, tri mornara su poginula u eksploziji, dok ih je 30 preživelo. Sada, nakon više od 100 godina, olupina broda Liburn je ponovo u centru pažnje, a bitku za njeno blago vode istraživači i vlast.

Ekspert za podvodne operacije Danijel Džejson, pomorski istoričar Ijan Hadson i belgijski kapetan i ekspert za olupine Luc Hejmans pretražuju britanske vode tražeći olupine koje se mogu spasiti. Britansku obalu su odabrali jer je dozvoljen lov na morsko blago.

Iako je zabranjeno dirati „ratne grobnice“, olupine koje sadrže posmrtne ostatke žrtava, Velika Britanija nije potpisala UNESCO-ov sporazum iz 2001. godine koji zabranjuje iskorišćavanje podvodnih olupina za komercijalnu korist.

Tim je pronašao olupinu broda Liburn 2015. godine i poslao ronioce da je istraže. Oni su otkrili da olupina krije mnogo više alkoholnih pića u odnosu na količinu navedenu u dokumentaciji. Osim različitih rakija i šampanjaca, u olupini se nalazi mnogo crnog i belog vina.

Dozvoljeno je vađenje nekoliko boca na procenu

Međutim, vlada je odbila zahtev spomenutog tima iako je obećano da će se donirati deo profita. Dozvoljeno je vađenje nekoliko boca na procenu, ali je nemoguće dobiti investicije za tako malu količinu pića. Sada postoji opasnost da sve propadne jer čepovi nekih boca pokazuju znakove degradacije, a opasnost predstavljaju i ribarski brodovi.

Procenjuje se da piće u olupini ima višemilionsku vrednost jer morske dubine predstavljaju savršen vinski podrum i brojne vinarije čuvaju svoja vina pod vodom.

Izvor: Index.hr/021.rs

Foto: Pixabay

Чланак U olupini broda nalazi se vino milionske vrednosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Francuzi su uparivanje nazvali „mariage“ tj. venčanje, jer bi slaganje vina i hrane trebalo da bude savršen spoj u gastronomskom doživljaju, gde se ova dva međusobno dopunjuju, zajedno formirajući intezivniji doživljaj od svakog pojedinačno. Hrana i vino se uparuju na osnovu intenziteta, jer ne želimo da jedno dominira nad drugim, ali je zato poigravanje sa kombinacijama različitih ukusa, aroma i tekstura ono što ovaj doživljaj čini kompletnim.

Postoji dosta smernica za uparivanje crvenih, belih ili roze vina sa različitim internacionalnim kuhinjama, ali šta je sa slatkim vinima? Sa njima se retko eksperimentiše. Njihov siguran partner su poslastice koje sadrže sušeno voće poput grožđica, smokava ili urmi, voćni tartovi ili plavi sirevi. Međutim, ove godine, vinarija Eden, napravila je mali gastronomski izlet sa ciljem da svoje nagrađeno prirodno desertno vino sorte Semillon i uopšte ovaj stil vina, prikaže konzumentima na jedan drugačiji način.

Naime, ova vinarija je u saradnji sa beogradskim restoranom “27” uparila pomenuto slatko vino sa internacionalnim menijem i zanimljivim zalogajima, među kojima su karpaćo od cvekle, gambori u korici od bibera, grilovana guščja džigerica, juneći biftek iz Wok-a. Opšti utisak među prisutnima (ljubitelji vina, somelijeri, kuvari, kao i vinski novinari) je da je eksperiment uspeo, te da se kombinacija navedenih ukusa savršeno uklopila s jedinstvenim ukusom Semillon desertnog vina.

Samo vino Eden Semillon, progalašeno je za najbolje vino u 2021. godini u kategoriji slatkih i poluslatkih vina, jedinstveno je na tržištu domaćih vina. Rađeno je u Sauternes stilu, kada grozdovi na lozi pod uticajem plemenitih plesni dostignu izgled suvog rožđa i visok nivo slasti. Zbog zahtevanih specifičnih vremenskih uslova za proizvodnju ovakvog stila vina, serija je ogrničena, a vino se više neće proizvoditi.

Vinarija Eden nalazi se u selu Ranilović kod Aranđelovca, na samo sat vremena vožnje od Beograda. Koristi isključivo grožđe iz sopstvenih vinograda kojima je okružena i u kojima se uzgajaju najpoznatije internacionale sorte grožđa Sauvignon Blanc, Chardonnay i Semillon od belih i Merlot, Cabernet Franc i Cabernet Sauvignon od crvenih.

Ceo svoj proizvodni pogon kao i barik sala vinarije nalaze se pod zemljom, dok je predivna degustaciona sala smeštena na najvišoj tački poseda sa pogledom na vinograde. Vinarija je otvorena za posete.

Više o karakteristikama Semillon vina možete saznati na ovom i ovom linku

Više o vinariji Eden možete saznati na ovom linku

Чланак Da li postoje neka opšta pravila prilikom slaganja vina i hrane? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dva britanska državljana, Stiven Barton i Džejms Velsli, se sada u Njujorku suočavaju sa mogućih 20 godina zatvora zbog učestvovanja u prevari sa vinom. Oni su optuženi za kriminalno udruživanje, finansijsku prevaru i pranje novca jer su ubedili investitore da im pozajme 99 miliona dolara za investicije, za šta im je kolateral bila vredna kolekcija vina. Međutim, ispostavilo se da oni ta vina nisu posedovali.

Ali, kako je to moguće, zapitaće se svako ko čita ove redove, jer ni investitori ne bi trebalo da su naivni. Oni se valjda uvek raspitaju kome daju svoj novac, zar ne?

Pitali su se i ovi investitori, ali nisu bili svesni da su uvučeni u piramidalnu prevaru.

Prevaranti su navodno držali podrume Bordoa za bogate klijente a svako ko je investirao u njih dobijao bi pristojan prinos. Tako su privlačili nove klijente. Problem je samo što stari, na čije ime su privukli nove, nisu ni postojali, te su novim investitorima od nijhovog novca isplaćivali mali procenat kao kamatu a ostalo zadržavali za sebe. To je trajalo od 2017. do 2019. godine kada su stali sa plaćanjima.

Tada je pokrenuta istraga koja je otkrila između ostalog i da mnoga vina kojima su se ovi „investitori“ hvalili, oni zapravo nisu ni imali.

Izvor: Food and wine

Foto: Pixabay

Чланак Vinska piramidalna prevara vredna 100 miliona dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.