„U uzorcima u Srbiji detektovana je podvarijanta omikrona XBB 1.5 (kraken)“, rekla je za Euronews Srbija dr Sanja Jeremić, zamenica direktora Instituta za molekularnu genetiku i genetsko inženjerstvo gde se sada radi sekvenciranje virusa korona.
Inače u poslednja 24 sata u Srbiji je na prisustvo koronavirusa testirano 10.350 osoba od kojih je virus potvrđen kod 825. Od posledica infekcije preminule su dve osobe, objavljeno je na sajtu covid19.rs.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da je podvarijanta omikrona XBB.1.5 „najprenosivija podvarijanta koja je do sada otkrivena“. Lekare brine što „Kraken“ izbegava postojeća antitela u organizmu, koja su stečena kao posledica prethodnih infekcija korona virusom.

Koliko se brzo prenosi najbolje govori podatak iz SAD. Nova podvarijanta omikrona otkrivena je u državi Njujork krajem oktobra, a već do decembra više od 40 odsto slučajeva kovida 19 u toj zemlji uzrokovano je sojem XBB.1.5, navodi se u podacima američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti.

Samo u poslednjoj nedelji decembra, nova podvarijanta omikrona duplirala je broj zaraženih u ovoj zemlji, a stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije izrazili su bojazan da bi on mogao izazvati novi talas infekcija širom sveta.

„Zabirnuti smo zbog brzine kojom se prenosi. Posebno u nekim zemljama Evrope i Severne Amerike, uglavnom na severoistoku SAD, XBB.1.5. je brzo zamenio druge varijante koje su bile u opticaju“, rekla je epidemiolog dr Marija Van Kerkhov početkom januara na konferenciji za medije u Ženevi.

Brzo se širi, ne daje tešku kliničku sliku

Kraken je vrlo zarazna podvarijanta omikron soja virusa korona. Karakteriše je to što se brzo širi, ali su dosadašnja iskustva i istraživanja pokazala da ne daje težu kliničku sliku. Uglavnom se radi o povišenoj temperaturi, slabosti, grlobolji, kijanju, pojačanom curenju nosa, glavobolju, bolu u kostima.

Kraken je vrlo brzo postala dominantna podvarijanta omikrona na američkom kontinentu, a zatim je krenula da se širi u Evropi. Registrovan je u skoro svim evropskim zemljama. Među poslednjim zemljama u regionu detektovan je u Hrvatskoj 28. januara.

Kako je preneo Jutarnji list, prvi slučajevi u Hrvatskoj, pojavili su se među obolelima u januaru 2023, a očekuje se da će broj zaraženih krakenom brzo rasti, s obzirom na njegov potencijal zaražavanja.

Naučnici kažu kako je XBB.1.5 jednako dobar u izbegavanju antitela postignutih vakcinacijom i ranijim preboljenjem, kao i varijante XBB i XBB.1, koje se dosad smatralo najinvazivnijim sojevima. Podvarijanta XBB.1.5 ima mutaciju koja omogućuje da se čvršće veže za stanicu, što joj daje prednost za bržu infekciju.

„Od 341 pozitivnog na kovid-19, čiji su se uzorci analizirali njih 12 imalo je kraken varijantu virusa, ili njih 3,5 posto. Očekujemo da će se taj broj u narednim nedeljama brzo povećavati, s obzirom na potencijal širenja tog soja“, rekla je dr. Dijana Majer, epidemiolog Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo.

Ona je navela da je reč o osobama različitog životnog doba, ali s komorbiditetom, odnosno drugim zdravstvenim problemima, što ih čini dodatno osetljivima na virus.

Izvor: Euronews Srbija

Foto: Pixabay

Чланак Registrovan prvi slučaj „krakena“ u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zlonamerni softver je pronađen u aplikaciji pod nazivom „Ažuriranje sistema“ koja je potrebno da se instalira izvan Google Play-a, Android prodavnice aplikacija. Jednom kada je korisnik instalira, aplikacija se sakriva i krišom hakerima šalje podatke sa uređaja žrtve.

U kompaniji za mobilnu zaštitu Zimperium, koja je otkrila malicioznu aplikaciju, rekli su da nakon što žrtva instalira zlonamernu aplikaciju, telefonom može da se upravlja sa daljine.
Špijunski softver može da krade poruke, kontakte, obeleživače pregledača i istoriju pretraživanja, snima mikrofonske pozive i ambijentalni zvuk i snima fotografije pomoću kamera telefona. Zlonamerni softver takođe prati lokaciju žrtve, pretražuje datoteke dokumenata i uzima kopirane podatke iz privremene memorije uređaja.

Ova aplikacija se i vešto sakriva, ali i pokušava da izbegne hvatanje, tako što šalje delove fotografija sa telefona umesto celih fotografija, i time ne troši veliku količinu podataka.

Ciljan napad

Izvršni direktor Zimperijuma Shridhar Mital rekao je da je to verovatno bio deo ciljanog napada.

„To je nešto najsofisticiranije što smo videli“, rekao je Mital i dodao da misli da je mnogo vremena i truda utrošeno na stvaranje ove aplikacije. „Verujemo da postoje i druge ovakve aplikacije i trudimo se da ih pronađemo što je pre moguće“, kaže.

S obzirom da su istraživači potvrdili da je virus instaliran van Google Play prodavnice, sugeriše se da korisnici dobro provere pre nego što instaliraju bilo šta što nije na proverenim mestima poput zvaničnih prodavnica aplikacija, uz napomenu da je najbolje da se aplikacije koje nisu na sigurnim mestima uopšte ne instaliraju.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Novi Android virus, pazite šta instalirate се појављује прво на Biznis i Finansije.

Putem e-mail poruke i započinje napad, objašnjava Vanja Svajcer iz kompanije Cisco Talos, koja je i otkrila ovog trojanca, prenosi portal The Register.

„Prvo se šalje tzv. fišing mejl kako bi se korisnici ‘upecali’, i to uglavnom sa naslovom koji se odnosi na neko preduzeće. U prilogu se obično nalazi .RAR dokument koji pravi fajl sa ekstenzijom ‘r00’ i ‘.chm’. Upravo je ‘.chm’ datoteka ona koja sadrži JavaScript, što pokreće proces zaražavanja uređaja“, rekao je Svajcer.Mada nije prvi put da se ovaj trojanac, tzv. Massloger, pojavljuje, čini se da su napadači sada na umu imali poseban region koji ciljaju – srednju i istočnu Evropu. Tako su štetni mejlovi za sada stigli u Letoniju, Litvaniju, Tursku, Bugarsku, Estoniju, Rumuniju, Mađarsku, Italiju i Španiju.

Još uvek nema izveštaja za Srbiju, ali nije nemoguće da stigne ili da nije otkriven, s obzirom da na deo Evrope koji je napadnut.

Kako biste smanjili mogućnost da budete meta hakera, trebalo bi da redovno vršite skeniranja memorije, kao i da koristite ažurirane antivirus programe. Naravno, morate i da obratite pažnju na štetne mejlove, odnosno da otvorite „oba oka“ i da ne reagujete na sumnjive poruke.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Otkriven je novi „trojanac се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako bi se izbegle opekotine usled zagrevanja na 90 stepeni, maska će biti zaštićena neoprenom, sintetičkom gumom. Neopren ima dobru hemijsku stabilnost i održava fleksibilnost u širokom temperaturnom opsegu.

Ukoliko prođe testove, maska će raditi na bateriju od devet volti i biće skuplja od pamučne, hirurške ili N95 maske, dodali su istraživači.

Međutim, toplotna maska će biti idealna u situacijama gde je rizik od infekcije povećan, kao sto su zdravstvene ustanove ili javni prevoz i neće morati da se sterilizuje posle upotrebe. Istraživači su već počeli da prave prototip maske, koja će proći i fizičke testove.

„Za razliku od svih maski koje filtriraju virus, ova maska pušta da virus izađe kroz masku, ali ga ujedno usporava i ubija“, rekao je Majkl Strano, hemijski inženjer.

Maska će moći da se nosi bez ograničenja, a baterija od devet volti bi trebalo da omogući funkciju maske na nekoliko sati.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Toplotna maska koja ubija korona virus се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukoliko tokom jeseni ili zime naiđe novi talas korona zaraze, biće i znatno teže. Doduše, Srbija ne bi bila izuzetak, mnoge države bi mogle lako da se nađu pred bankrotom.

Posle prvih sedam meseci, budžetski deficit Srbije je dostigao 2,8 milijrade evra, čak četiri petine od predviđenih 3,5 milijarde za celu godinu. Razlog je jasan, uvećani troškovi države uslovljeni naletom opasnog virusa.

Kako je ekonomija usporena, priliv u budžet je za pet odsto manji nego lane u istom periodu. Nasuprot tome, troškovi države su uvećani za 24,8 odsto. Reč je, pre svega, o pomoći države privredi da u teškim okolnostima očuva vitalnost.

Samo za podršku zaradama zaposlenih u najugroženijim delatnostima, Srbija je iz budžeta isplatila 1,35 milijarde evra. Efekat podrške je vidljiv, do sada su izostala masovnija otpuštanja.

Kamate narasle

No, epidemija traje znatno duže nego što se u početku predviđalo, pitanje je koliko dugo će država moći da podržava privredu i da pomaže pojedine slojeve stanovništva. Odgovor nije težak, onoliko koliko će se moći da se zadužuje.

Jer, podsetimo, ne postoji nikakva prikrivena državna ušteđevina koja bi se sada koristila. Jedini prihod države je onaj budžetski. A sve što se potroši iznad visine budžeta pokriva se pozajmicom.

Još u aprilu Srbija je emitovanjem sedmogodišnjih euroobveznica na londonskom tržištu pozajmila dve milijarde evra. Novac je uneo sigurnost u svakodnevni život, međutim cena zajma u otežanim uslovima nije izostala; kamata je 3,375 odsto.

Podsetimo, lane u jesen, takođe emitovanjem euroobveznica, Srbija se zaduživala uz kamatu od 1,25 odsto. Očito da je korona zaraza povećala procenu rizičnosti, bar prema viđenju investitora.

Percepcija investitora

Pre dve nedelje, Srbija se zadužila i emitovanjem dinarskih obveznica na rok od čak 12 godina. Mada je pred izlazak na domaće finansijsko tržište bilo skeptika, kupaca je bilo.

Istina, kamata je četiri odsto, naspram 3,8 odsto koliko je bila na srpske hartije emitovane u avgustu. Tokom februara, pre epidemije, Srbija je dugoročne dinarske pozajmice dobijala i uz prinos od 3,4 odsto.

Očigledno, cena zaduživanja je porasla. Bilo da je reč o kreditima u devizama ili dinarima. Šta je pak razlog da rastu kamata?

S obzirom na to da je inflacija minimalna, kurs dinara stabilan, preostaje jedino da su investitori povećali stepen rizičnosti plasiranja novca u Srbiju. Pojedine zemlje koje po ekonomskim parametrima tokom epidemije stoje uočljivo slabije od Srbije, posuđuju uz manju kamatu.

Tako, recimo, Hrvatska svojim euroobveznicama zajmi na pet godina uz samo 1,5 odsto prinosa. Prednost suseda, čija je glavna delatnost turizam ozbiljno pogođen zarazom, jeste članstvo u Evropskoj uniji, što u ovakvim situacijama investitori možda i previše boduju.

Stabilni inflacija i kurs dinara

Svakako da kamata raste što se dužnik više zadužuje. Rast prinosa od bezmalo 20 odsto za samo šest meseci na srpske dinarske obveznice, umnogome je posledica i aprilske evro pozajmice od dve milijarde evra.

Pogoršao se odnos visine duga naspram BDP i takav trend investitori percipiraju kao nov rizik. Rast kamata je pak prva posledica povišene rizičnosti. Ipak, mora se primetiti da je ugodno iznenađenje da ima ulagača spremnih da državi Srbiju, u jeku opasne epidemije, pozajmljuje na rok od čak dvanaest godina, i to u lokalnoj valuti.

Investitori, dakle, predviđaju da će na duže vreme u Srbiji biti stabilni i inflacija i kurs valute.
Tokom trajanja opasne boljke i sledstvene redukcije ekonomije, Srbija se, finansijski posmatrano, ponaša opreznije od većine zemalja. Svi se, i ne samo države, već i korporacije, zadužuju, pa je prema poslednjoj proceni Međunarodnog monetarnog fonda ukupna zaduženost 3,3 puta veća od globalnog BDP, dok je zbir javnih dugova svih država sasvim blizu vrednosti jednogodišnje proizvodnje.

Korona epidemija je prinudila sve države da uvećavaju budžetske deficite i tako nastale rupe „krpe“ novim pozajmicama.

Virus prva briga

Istovremeno, MMF štetu nastalu kao posledicu pandemije procenjuje na 11.000 milijardi dolara, od čega polovina otpada na umanjeni budžetski priliv, polovina na pomoć države privredi i stanovništvu.

Međutim, rast kredita ima granicu koja zavisi od stanja ekonomije države. Mnoge države su gotovo dodirnule liniju do koje se može zaduživati pa je „dežurni svetski policajac“ upozorio da bi novi pandemijski talas mnoge države mogao dovesti pred bankrot, što zbog daljeg usporavanja ekonomije, što zbog sve skupljih kredita. Posebno su u opasnosti veće države u znatnoj meri oslonjene na turizam, poput Italije, Španije, Grčke, Turske, Hrvatske, Egipta…

Gotovo sve ove zemlje su važni ili veći naši ekonomski partneri, pa bi (i) tako novi nalet korona virusa ostavio ozbiljan pečat i na srpsku ekonomiju.

Očito, dok neobičan virus žari po svetu nema nam drugo do učiniti sve da njegovo prisustvo u Srbiji bude što manje. To će nam i narednih meseci biti prva obaveza, važna ne samo za zdravlje svakog od nas, već i za što bolje funkcionisanje ovdašnje ekonomije.

Izvor: 021.rs

Чланак Znatan rast budžetskog deficita i nagli rast zaduživanja Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Maske su već bile obavezne od 11. jula u javnom saobraćaju, prodavnicama, bioskopima, verskim objektima, muzejima i bibliotekama.

Lokalne vlasti će odrediti koja su to mesta sa velikom frekvencijom gde će biti obavezno nošenje maski.

Kada je reč o hotelima, kafeima i restoranima, maske neće biti obavezne za stolom, ali gosti će morati da daju imejl adresu ili broj telefona da bi mogli da se prate u slučaju zaraze.

“Treba da smo u stanju da nabrojimo osobe koje smo videli tokom nedelje”, rekla je premijerka na konferenciji za novinare.

Belgijancima je sada dozvoljeno da vide 15 osoba nedeljno, ali taj broj od 15 nije definitivan i od ponašanja svakog pojedinca će zavisiti da li će se zadržati, dodala je premijerka.

Predviđa se da će  aktivnost biti nastavljena od 1. septembra

“Objava o zaoštravanju pravila je udar na naš moral, ali više volimo da preduzmemo mere danas nego da žalimo sutra”, istakla je premijerka Vilmes.

Ona je rekla i da još ne mogu da se otvore sajmovi i saloni, a predviđa se da će ta aktivnost biti nastavljena od 1. septembra, uz strogo praćenje.

Noćne prodavnice će morati da se zatvaraju u 22 časa da bi se izbeglo riskantno okupljanje, jer su ranije primećene teškoće oko tih prodavnica.

Vilmes je rekla da nove cifre zaraze ne treba da uplaše ljude, ali da treba da budu vrlo ozbiljno shvaćene.

U Belgiji je broj novozaraženih u periodu od 13. do 19. jula porastao 91 odsto sa prosečno 193 slučaja novozaraženih dnevno, u odnosu na 101 slučaj prethodne nedelje.

Do danas je u zemlji zabeleženo 64.627 zaraženih od koronavirusa i 9.808 umrlih.

Sa 846 umrlih na milion stanovnika, Belgija je jedna od zemalja sa najvećim brojem umrlih od koronavirusa u odnosu na broj stanovnika.

Izvor: Beta

Чланак Belgijancima je sada dozvoljeno da vide 15 osoba nedeljno zbog korone се појављује прво на Biznis i Finansije.

Aplikacija je uspela da „prevari“ Google-ove bezbednosne barijere, zato što je bila „uspavana“. Naime, nekoliko prvih nedelja nakon što je prihvaćena na Google Play radila je ono što je i navedeno od strane autora. U prodavnici se pojavila u martu i u početku nije činila ništa što bi ukazivalo da je u pitanju trojanac. Čak se pokazala kao koristan alat.

Međutim, nakon što je stekla poverenje korisnika i raširila se, u aplikaciji je trigerovan kod koji je poznat kao „ključ“ za ubacivanje Cerberus trojanca. On je konektovao aplikaciju sa komandnim serverom koji je naložio aplikaciji da preuzme dodatne Android aplikacije na uređaje. Inače, u pitanju je relativno nov trojanac, koji se prvi put pojavio u junu 2019. godine. On čuči u pozadini i čeka da korisnik ukuca svoje kredencijale, koje zatim šalje na server. Istraživači iz Avast-a su utvrdili da je malware dovoljno inteligentan da može da pročita tekstualne poruke preko kojih se često šalju kodovi za jednokratnu upotrebu, a prepoznaje i detalje dvofaktorske autentifikacije, koji se često koriste prilikom bankarskih transakcija.

Izvor:Bankar.rs

Чланак Novi virus trojanac u Google Play се појављује прво на Biznis i Finansije.

Korišćenje “digitalnog konobara” gostima omogućava maksimalnu zdravstvenu bezbednost, kao i minimalan kontakt sa eventualno zaraženim površinama i osobama, što je izuzetno važno u trenutno osetljivoj epidemiološkoj situaciji.

Servisu “digitalni konobar” se jednostavno pristupa, tako što se kamerom mobilnog telefona skenira QR kod koji se nalazi na stolu, nakon čega se na telefonu korisnika otvara kompletan meni restorana u kome se nalazi, gost bira porudžbinu koju konobar dobija na svom tabletu i za veoma kratko vreme gost je poslužen.

Znači da gost ne mora da čeka da se pojavi konobar, već naručuje ili traži račun kada to želi. Takođe je veoma važno što gost ne mora da dolazi u kontakt sa papirnim menijem, koji nije moguće dezifinkovati, čime je u velikoj meri smanjen rizik od prenosa zaraznih bolesti. Na ovaj način je značajno smanjeno vreme čekanja na uslugu konobara, a u isto vreme i gost i konobar su zaštićeni.

Još jedna velika prednost servisa KONO.BAR je što meni restorana može da bude dostupan na gotovo svim svetskim jezicima, a ugostiteljima je, ukoliko nemaju željene prevode menija, dostupna mreža profesionalnih prevodilaca koji njihov meni mogu prevesti na više od 15 svetskih jezika.
Naime, gost pregleda meni na jeziku koji odabere, a konobar prima porudžbinu na maternjem jeziku, što znatno olakšava komunikaciju posebno kada se radi o turistima sa kineskog, francuskog, nemačkog, ruskog, turskog, španskog govornog područja.

Digitalni konobar olakšava komunikaciju

Takođe, “digitalni konobar” olakšava komunikaciju sa konobarom i gluvonemim osobama. Digitalni meni se lako menja i omogućava detaljne opise artikala sa slikama i cenama, kao i da svaki restoran može posebno da istakne svoju dnevnu ponudu hrane i pića kad god to želi.

Svim segmentima servisa se pristupa preko kamere telefona ili čitača QR koda, te nema potrebe da se instalira aplikacija koja dodatno zauzima memoriju telefona, a ugostitelji besplatno dobijaju opremu koja je potrebna za rad.

Pored restorana, kafića i klubova, servis može da se koristi i u hotelskim sobama za uslugu room-servisa, kao i u restoranima brze hrane i self-servisa kada gost na telefonu prima informaciju kada je njegova porudžbina spremna za preuzimanje.

Slična vrsta servisa postoji i u svetu, ali servis koji su razvili naši IT stručnjaci je toliko napredan i lak za korišćenje da se srpski servis već koristi i u nekoliko zemalja Evrope, a samo naši ugostitelji imaju priliku da kompletan servis dobiju besplatno.

Već više od 200 restorana širom Srbije koristi usluge “digitalnog konobara”, a ovaj servis se koristi i u restoranima u Španiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Grčkoj, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Izvor:Danasonline

Чланак Digitalni konobar dostupan na svim jezicima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Janković je najavio da će se o ograničavanju rada noćnih klubova i kafića razgovarati na sednici Kriznog štaba za suzbijanje epidemije.

„Tu se prelamaju potrebe o kojima vode računa medicinski stručnjaci ali i činjenica da ogroman broj ljudi može ostati bez posla ako životne aktivnosti svedemno na minimum“, rekao je Janković i dodao da koronavirus prisutan u populaciji ima dovoljan potencijal da naudi građanima.

Sve više mladih koji su se zarazili

„Sve vreme smo znali da epidemija nije gotova, bez obzira što smo se s pravom nadali da ćemo tokom leta imati nula slučajeva. Mi se sada nalazimo u drugom naletu prve faze i trenutno smo u četvrtoj nedelji toga, po modelima možemo očekivati da takav talas traje šest do osam nedelja.“

Prema Jankovićevim rečima, u Srbiji je prethodnih dana sve više mladih koji su se zarazili.

„To je s jedne strane dobro jer mladi nisu najrizičnija grupa ali u svakoj grupi ima osoba koje su osetljive, a da to ne i znaju. Zato ne bih stao iza ideje da treba dopustiti zaražavanje u ime bržeg sticanja kolektvnog imuniteta tako ćemo razbuktati epidemiju i dobiti veći pritisak na zdravstveni sistem“, ocenio je imunolog.

Dodao je da je struka iznenađena vremenskim okvirom u kom se dogodio novi nalet epidemije, jer UV zraci i visoka tempreratura donekle odmažu virusu.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji su korona virusom zaražene još 242 osobe, dok je četvoro ljudi preminulo, broj aktivnih slučajeva je 1433, a od tog broja 36 pacijenata je na respiratorima, prenosi RTS.

U četiri grada, Novom Pazaru, Tutinu, Kragujevcu i Vranju proglašena je vanredna situacija.

Чланак Epidemiolozi iznenađeni, visoki UV zraci i temperatura nisu omeli novi nalet virusa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svaka šesta mlada osoba koja je bila zaposlena, izgubila je radno mesto tokom pandemije korona virusa, a među njima je više žena nego muškaraca. Mladi koji su zadržali posao uglavnom rade manje, odnosno broj radnih sati je u proseku smanjen za 23 odsto, upozorava se u najnovijem istraživanju Međunarodne organizacije rada (ILO).

Anketa je sprovedena među više od 11.000 mladih u svetu, starosti od 18 do 29 godina, a nalazi ukazuju i na veoma negativne posledice po dalje obrazovanje. Prema istraživanju, 10 odsto studenata očekuje da neće moći da završi školovanje zbog posledica pandemije, dok je čak polovina izjavila da će dalje obrazovanje morati da odgodi za „bolja vremena“.

Trostruka šteta

U Međunarodnoj organizaciji rada ocenjuju da su mladi pretrpeli trostruku štetu zbog kolapsa svetske ekonomije: gubitak radnog mesta, drastično smanjene prilika za nalaženje posla, posebno za one koji su tek završili školu, te znatno pogoršanje uslova za obrazovanje, počev od formalnog školovanja pa do različitih neformalnih obuka za dokvalifikaciju ili prefalifikaciju za tržište rada.
Sve to će prouzrokovati dugoročne negativne efekte za „karantin generaciju“, počev od ogromnih teškoća u pronalaženju posla, pa do niskih nadnica i kada uspeju da ga nađu.

Najugoženije generacije od kojih zavisi budućnost

Ovakav scenario je krajnje zabrinjavajući za celo društvo, imajući u vidu da su mladi bili najveće žrtve i prethodne, globalne finansijke krize, a njihov položaj se sada dodatno pogoršava, i to darastično. Naime, neposredno pre izbijanja pandemije, stopa nezaposlenosti mladih u svetu je iznosila 13,6 odsto, što je znatno više nego pre izbijanja finansijske krize 2008. godine i ubedljivo najviše u odnosu na sve druge starosne grupe.

Takođe, mladi su bili najbrojniji i kada je reč o zapošljavanju na takozvanim povremenim i privremenim poslovima. Takva egzistencija „od danas do sutra“ će najverovatnije postati još masovnija imajući u vidu sve veću neizvesnost oko toga koliko će trajati oporavak privrede od posledica pandemije.

U najtežem položaju će biti mladi u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, a žene će znatno teže dolaziti do posla nego muškarci, predviđaju u Međunarodnoj organizaciji rada.
Kako su u pitanju generacije koje bi trebalo da budu nosioci budućeg razvoja, a posledice izazvane pandemijom mogu potrajati godinama, potrebno je da se hitno donose konkretne i delotvorne mere za podršku odgovarajućem obrazovanju i zapošljavanju mladih, poručuje se u saopštenju.

Чланак Mladi su najveće žrtve i ove krize се појављује прво на Biznis i Finansije.