Jedan od velikih izazova za svetsku ekonomiju je nestašica radne snage, koju razvijene države pokušavaju da reše tako što uvoze kadrove iz nerazvijenih, a potonje, izmorene ekonomskom krizom i uglavnom lošom epidemijskom situacijom, kao da su digle ruke od rešavanja ovog problema. Doduše, i ne treba da nas začudi nedostatak ideja kako privući bilo koga u siromašne države sveta, osim na odmor i jeftin provod. Jer, deficitarne radnike treba platiti, a siromašni jednostavno nemaju od čega da ih plate.

Međutim, ispostavilo se da, kako kaže naslov jedne meksičke telenovele, i bogati plaču. Naime, ni razvijene Sjedinjene Američke Države ne mogu da uvezu onoliko radne snage koliko im je potrebno. Različite savezne države ovaj deficit pokušavaju da nadoknade na različite načine, a pažnju medija nedavno je privukao Viskonskin.

Koliko deca smeju da rade?

Senat ove države na krajnjem severu SAD odobrio je zakon kojim se tinejdžerima, odnosno osobama od 14 i 15 godina starosti, određenim danima dozvoljava rad do 23 sata. Zakon je prosleđen skupštini na usvajanje.

Međutim, federalni zakoni o dečijem radu kažu da deca ispod 16 godina starosti smeju da rade samo između 7 ujutru i 9 uveče od juna do septembra, dakle tokom raspusta, i od 7 ujutru do 7 uveče u ostatku godine. No, vlasti ove savezne države smatraju da tinejdžeri mogu da rade i duže, posebno tokom letnje sezone kada kafićima i restoranima najviše nedostaje radna snaga.

Ukoliko i skupština usvoji ovaj zakon, u Viskonsinu bi deca mogla dobiti novo radno vreme. Ipak, ova država bi se i dalje pridržavala nekih članova federalnih zakona koji kažu da đaci ne mogu da rade više od tri sata dnevno tokom školskih dana, osam sati u danima kada ne pohađaju nastavu, i ukupno više od šest dana nedeljno.

Izvor: Biznis Insajder

Foto: Pixabay

Чланак Zbog nestašice radne snage Viskonsin menja zakon o dečijem radu се појављује прво на Biznis i Finansije.