„Er Srbija je najveća avio-kompanija u regionu. Od kompanije koja je bila u bankrotu napravili smo lidera koji sada leti na četiri kontinenta, u velikom broju zemalja i postali smo primer na koji način, kroz jednu avio-kompaniju koja je uspešna, možete dalje da doprinesete ekonomskom razvoju vaše zemlje“, rekao je Mali.

Dodao je da će država posvetiti punu pažnju daljem razvoju „naše Er Srbije“ i naveo da sledi nabavka velikih aviona, otvaranje novih destinacija.

„Želim da zahvalim ljudima iz Etihad ervejza koji su od 2013. naši partneri i suvlasnici Er Srbije. Oni iz Er Srbije izlaze zbog njihovih poslovnih odluka, a na nama je da razvijamo našu kompaniju“, rekao je Mali.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Država postala 100 odsto vlasnik Er Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

NIN (skraćenica za Nedeljne informativne novine), najstarije su nedeljne novine na Balkanu koje je osnovala grupa intelektualaca 26. januara 1935. godine.

Чланак NIN dobio novog vlasnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ovom poslednjom transakcijom završili smo proces kupovine koji je zapravo započet još 2014., a posebnu simboliku za nas ima i činjenica da je taj zadnji korak napravljen upravo na treću godišnjicu poslovanja Fortenova grupe. Bio je to dugotrajan i zahtevan proces, s puno pravnih i finansijskih međukoraka koji su svi vodili ka istom cilju – formiranju vodećeg regionalnog maloprodajnog lanca robe široke potrošnje u regiji.

U protekloj godini, od formalnog transfera Mercatora u vlasništvo Fortenova grupe, zaključili smo postupak isključenja malih deoničara, ali što je još važnije, počeli smo da ostvarujemo pune potencijale od našeg poslovnog modela u maloprodaji, postizanjem značajnih sinergija u poslovanju, koje reinvestiramo nazad u Grupu“ – rekao je Fabris Peruško, član Upravnog odbora i glavni izvršni direktor Fortenova grupe povodom sticanja 100 posto udela u vlasništvu Mercatora.

On je ujedno naglasio kako je Mercator vodeći trgovac robom široke potrošnje u Sloveniji, sa značajnim udelima u Srbiji i Crnoj Gori, Konzum je vodeći maloprodajni lanac robe široke potrošnje u Hrvatskoj, dok Konzum i Mercator imaju značajan kombinovani udeo u Bosni i Hercegovini. „Brojne su mogućnosti sinergija koje se Konzumu i Mercatoru pružaju kroz zajednički rad u okviru najveće regionalne maloprodajne grupe, a upravo to predstavlja polugu za dalje jačanje naših liderskih pozicija na tržištima“ – rekao je.

James Pearson, izvršni direktor Fortenova grupe za finansije je povodom te transakcije izjavio: „Isplata manjinskim deoničarima od 22,4 miliona EUR izvršena je korišćenjem vlastitih novčanih sredstava Fortenova grupe i pokazuje našu sve veću finansijsku i poslovnu snagu. Grupa je ostvarila veliki napredak tokom proteklih nekoliko godina, a ovom poslednjom transakcijom završen je još jedan korak u našim planovima, što nam daje dalje mogućnosti za investiranje i rast“.

Чланак Fortenova grupa postala jedini vlasnik Mercatora се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sredstva će pomoći Forbesu da u prvom tromesečju sprovede planirani izlazak na berzu spajanjem sa jednom kompanijom posebne namjene za akvizicije, ili SPAC, koja kotira na tržištu, rekli su američkoj televiziji izvori upoznati s dogovorom.
Binance će preuzeti od institucionalnih investitora polovinu od 400 miliona dolara obaveza koje je Forbes najavio u avgustu, rekli su neimenovani izvori američke televizije.

To će Binance učiniti jednim od dva najveća vlasnika Forbesa, pri čemu će ova izdavačka kuća biti izlistana na Njujorškoj berzi pod oznakom FRBS, dodaje se u tekstu.

Kriptokompanija će takođe dobiti dva mesta u devetočlanom bordu direktora Forbsa.

Ovaj potez ukazuje na sve veći uticaj u stvarnom svetu kriptosektora, koji beleži rast vrednosti i stvara novu klasu milijardera usled globalnog interesovanja za digitalnu imovinu. Ovo je prva velika investicija neke kompanije iz kriptosektora u jedan tradicionalni medij u SAD.

Forbes je pre više od jednog veka osnovao ded glavnog urednika i dvostrukog predsedničkog kandidata Stiva Forbsa.

Ova izdavačka kuća je 2014. godine prodala 95 odsto udela kompaniji Integrated Whale Media, sa sedištem u Hong Kongu, za 475 miliona dolara.

Forbs je poznat i po svojoj godišnjoj rang listi najbogatijih poslovnih ljudi na svetu.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Kriptoberza Binance postaje drugi najveći vlasnik Forbesa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izmena tek nekoliko članova ovog zakona izvela je, verovatno za vlast neočekivano, i građane pred Skupštinu. Prema tvrdnjama pravnika radi se o tome da se dira u nepovredivost privatne svojine i otvaraju mogućnosti da se privatni interes proglasi javnim i na osnovu toga ljudima oduzima imovina eksproprijacijom. Prema rečima profesorke prava Vesne Rakić Vodinelić, pored dosadašnjeg javnog interesa po osnovu kog se gubilo pravo na svojinu uz nadoknadu a to su putevi, pruge, bolnice… otvorena je mogućnost da se javnim interesom proglasi projekat iz međudržavnog ugovora u kom je jedna strana država, a druga strana kompanija.

Projekat  od nacionalnog značaja, to može da se smatra javnim interesom

„Ako se taj projekat proglasi da je od nacionalnog značaja, to može da se smatra javnim interesom i to utvrđuje Vlada. Tako se menja smisao instituta eksproprijacije. Poseban problem je što se to radi po hitnom postupku, bez prave javne rasprave. Jeste da je to izmena zakona, ali njom se koncepcijski menja zakon i potrebna nam je prava, a ne fingirana javna rasprava“, napominje ona dodajući da je Srbija od brojnih međunarodnih organizacija, a pre svega Evropske komisije prepoznata kao zemlja koja se nije izborila sa korupcijom, a pre svega visokom korupcijom i da je zato jako opasno donositi ovako nejasan zakon.

Za advokata Čedomira Kokanovića najveći problem kod ove izmene zakona je to što nije definisano šta može biti javni interes.

„Linglong je dobio zemljište za fabriku od države, ali zamislimo da su hteli da grade fabriku na nečijoj privatnoj zemlji. Zaključili bi međudržavni ugovor sa Republikom Srbijom, država bi to mogla da proglasi javnim interesom i zemljište bi bilo eksproprisano. Po dosadašnjem zakonu to ne bi bilo moguće, po novom jeste moguće“, objašnjava Kokanović.

On ističe da su Vladi ostavljena preširoka ovlašćenja, te da ona odlučuje za svaki projekat da li jeste ili nije od javnog interesa.

„Ne mora to da bude fabrika koja zapošljava hiljade ljudi. Može biti recimo i objekat na Pančićevom vrhu ili tako nešto. Imamo situaciju u kojoj javnim interesom mogu da se proglase i stvari koje to nisu“, upozorava on.

Vlasnik imovine može šest godina da bude lišen prava korišćenja

Rakić Vodinelić ukazuje i na još neke potencijalno sporne izmene zakona.

„Sada se izričito navodi da predmet eksproprijacije mogu biti privatna, zadružna i javna svojina. Javna svojina, koju koriste svi građani, može biti park, priobalje, reka, rudna bogatstva… Može se dogoditi da država radi koristi privatnog partnera ekspropriše svojinu koju su koristili svi. Druga stvar je nejasnoća u vezi privremenog zauzimanja zemljišta i zgrada zbog izgradnje, za držanje mašina, smeštaja radnika itd. Po novom to može trajati tri godine plus još tri godine vanredno, ali se ne kaže koje su to okolnosti. Tako da vlasnik imovine može šest godina da bude lišen prava korišćenja, a nigde nije određeno kakvu će naknadu dobiti. Za eksproprijaciju određena je tržišna vrednost, ali za ovo se ne zna“, ističe Rakić Vodinelić.

Tu je i stavka da se bespravni objekti neće isplaćivati po tržišnoj već građevinskoj vrednosti, što u praksi u kojoj legalizacija pred državnim organima traje jako dugo može značiti da građani dobiju manje novca nego što bi trebalo, zbog sporosti javne uprave.

Rio Tinto otkupio zemlju

Protestanti ispred Skupštine u prvi plan su stavili tezu da se zakon menja zbog Rio Tinta i otkupa zemljišta u dolini Jadra. Predsednica Vlade Ana Brnabić je u skupštini „jasno i glasno“ rekla građanima Srbije da „to nikakve veze sa istinom nema“ i da je „potpuna glupost i budalaština“.

„Taj zakon će služiti samo i isključivo tome da se projekti strateški važni za Srbiju brže implementiraju. Da smo imali takav zakon o eksproprijaciji mi bismo za Svetog Nikolu imali završen auto-put do Požege.“

Ona je istakla i da nema veze sa Rio Tintom, jer je njihova firma u Srbiji Rio Sava već pokupovala zemlju od ljudi.
Rakić Vodinelić smatra da upravo hitnost sa kojom se donosi izmena zakona ukazuje na to da se to radi zbog nekog tekućeg projekta ili nekog čija će realizacija uskoro početi.

„Premijerka tvrdi je Rio Tinto otkupio zemlju, ali oni su otkupili tek oko trećine ili četvrtine potrebnog zemljišta. Uostalom, vidimo ljude iz Gornjih Nedeljica koje pritiskaju da prodaju zemlju“, napominje ona.

Kokanović, koji zastupa rudarske kompanije tvrdi pak da je još 2015. godine izmenom zakona o rudarstvu dozvoljena eksproprijacija u korist privatnih rudarskih firmi.

„Ako postoji mogućnost da vlasnik jedne parcele neće da je proda onda je faktički zabranjeno rudarstvo. Rudarske kompanije generalno ne vole eksproprijaciju, jer je tada komplikovana regulativa i postoje standardi međunarodnih finansijskih institucija. Oni će radije platiti malo više da izbegnu to“, tvrdi Kokanović.

Proces eksproprijacije se ovim izmenama ubrzava i skraćuje

Proces eksproprijacije se ovim izmenama ubrzava i skraćuje. Za početak, vlasnik ima pet dana da odgovori na poziv za eksproprijaciju, što je prema mišljenju Rakić Vodinelić jako kratko.

Kokanović tvrdi da je ovom izmenom proces eksproprijacije učinjen brzim i efikasnim iz ugla države, ali vlasniku imovine, građaninu, smanjuje prava da ospori eksproprijaciju ili da izvuče veću cenu.
Građevinski inženjer Danijel Dašić se plaši da bi se na ovaj način mogla progurati i eksproprijacija ne samo kod otvaranja rudnika nego i kod istraživanja.

„Ako se to proglasi javnim interesom, mada nikada nije bio, može se ljudima uništiti zemlja, a šta ako je istraživanje neuspešno“, pita se Dašić, dodajući da do sada nije bilo većih problema kod eksproprijacije za pravi javni interes kao što je put ili pruga.

Često je država kada je učestvovala u velikim projektima sa privatnim partnerima, pribegavala leks specijalisima, posebnim zakonima kako bi zaobišla domaće propise koji im samo komplikuju i otežavaju poslove. Sada, prema tvrdnjama Rakić Vodinelić, za tim neće biti potrebe.

„Da su imali ovaj zakon ne bi morali da donose leks specijalis za Beograd na vodi. Bila bi dovoljna izmena detaljnog urbanističkog plana. Ili recimo leks specijalis za gasovod Turski tok, mada je pre nekoliko meseci njime uvedena promena shvatanja javnog interesa, kako bi se olakšalo prihvatanje interesa kompanije kao javnog“, napominje ona.

„Ovo je ozbiljna povreda svojinskih ovlašćenja i nejasan propis. Trebalo je osim pravnog sagledati i ekonomski aspekt i eventualne tužbe pred Evropskim sudom pravde. Ako Skupština usvoji zakon, na potezu je predsednik Srbije da odbije da potpiše ukaz“, poručuje Vodinelić.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Eksproprijacija, ko dobija a ko gubi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prvih 50 radnika kompanije za proizvodnju električnih kamiona dobiće tako šest miliona akcija koje im je Milton obećao kada su prihvatili da rade za njega.

„Kada sam pokrenuo ovu kompaniju tražio sam najbolje zaposlene na svetu i to je bio ogroman rizik. Verovatnoća da ćemo ikada uspeti bila je minimalna, i srećom, pronašao sam neverovatnu grupu ljudi koja je sa mnom od prvog dana”, rekao je Milton u videu objavljenom na Instagramu.

Vrednost akcija kompanije sa sedištem u Finiksu koje će pokloniti zaposlenima trenutno iznosi oko 233 miliona dolara. Njihova vrednost je porasla od kada se akcijama kompanije trguje na Nasdaku od početka juna, podstaknuta apetitom investitora za proizvođačima električnih vozila, iako kompanija tek treba da proizvede svoje prvo vozilo.

Milton prema Blumbergovom indeksu milijardera vredi 4,6 milijardi dolara čime se nalazi među 500 najbogatijih ljudi na svetu.

Na Tviteru je rekao da ne planira da prodaje sopstvene akcije i da je dobio odobrenje od Upravnog odbora.

“U budućnosti bi to moglo da vredi milijarde ako budemo poslovali dobro. Ko zna gde će to ići. Ali ja ispunjavam svoje obećanje”, rekao je Milton.

Sigurno je da ovom odlukom neće baš svi biti oduševljeni jer je nekoliko zaposlenih koji su radili na početku, otišlo iz kompanije.

Izvor: BIZLife

Чланак Vlasnik kompanije Nikola poklanja radnicima akcije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Već od februara APR, će prekršajne prijave podnositi i protiv novoosnovanih pravnih lica i njihovih zastupnika ako u roku od 15 dana od osnivanja ne evidentiraju stvarne vlasnike. Raspon novčane kazne za ovu vrstu prekršaja je od 500.000 dinara do 2.000.000 dinara za pravna lica, dok je za odgovorno lice predviđena kazna od 50.000 dinara do 150.000 dinara, upozorilo je Ministarstvo privrede.Podaci o stvarnim vlasnicima podnose se elektronski, a obavezni da prijave podatke su zastupnici privrednih društava i društava u likvidaciji, zadruga, ogranaka stranih privrednih društava, udruženja i poslovnih udruženja, fondacija, zadužbina, ustanova i stranih predstavništava privrednih društava.

Tanjug/Kamatica

Чланак Rok za evidentiranje stvarnog vlasnika u APR-u ističe u petak се појављује прво на Biznis i Finansije.