Aleksandar Glišić iz sela Šume kod Topole ovu sezonu pamtiće, kako kaže, po izuzetno niskoj ceni koja je jedva pokrila troškove proizvodnje.

Još uvek ostaje veran ovom voću, ali ako cena svežih plodova naredne godine ne bude bolja ističe da će biti prinuđen da poseče na hiljade stabala jabuka.

„Ako se nastavi ovakva još jedna godina, možemo da dovedemo bager i da ovo povadimo, pa da se vratimo na ratarenje ili stočarenje, situacija je poprilično nezavidna. Cena za prvu klasu koja se još ne prodaje je do 30 dinara, sa našom proizvodnjom koja dostiže 50 tona po hektaru ona taman pokriva troškove rada, hemije, đubriva, nafte a zarade nema“, izjavio je Aca za Rinu.

Ono što im dodatno otežava je što druge klase na tržištu nema, tako da su voćari prinuđeni da sve plodove koji ne zadovoljavaju kriterijume prve klase za izvoz, odbace u padalice i prodaju po veoma niskoj ceni.

„Padalica je pet dinara, taman pokriva troškove rada za njeno kupljenje, a troškove proizvodnje ne pokriva uopšte. Ona je ostala sitnija zbog suše, kalibar koji zahtevaju trgovci je oko 70 mm u prečniku, s obzirom da je manja od toga, ona ide u industrijsku preradu za sokove, baze, kašice. Neka ide za šta god, ali cena od pet dinara preniska. Košta manje ili isto kao jedna žvakaća guma“, naglašava Glišić.

Prva klasa jedina prolazi na stranom tržištu

Da su inostrani kupci izuzetno zahtevni i žele plod bez ijedne tačke na sebi pokazuje i primer voćara iz sela Mikovci kod Čačka. Godinama unazad sarađivali su sa Rusijom, ali kako je vreme odmicalo oni su, kako kažu voćari, počeli da gledaju svaku pecku i dešavalo se da vrate pune kamione robe. Ono što je novitet za sve proizvođače i predstavlja nadu u bolje sutra kad su u pitanju jabuke je moguć izvoz u Indiju.

„Sve su prilike da će moje voće po prvi put završiti i u Indiji. Pregovori su u toku i pitanje je dana kada će me pozvati da kažu količinu, vreme i mesto i to uglavnom crvena sorta jabuka. Međutim, da biste nešto dobili morate i da uložite. Kupci su postali zahtevniji i mora da im se izađe u susret, jer ako to ne uradite vi – neko drugi hoće. Jabuka se sada i preko 10 puta tretira kako bi imala odgavrajući kvalitet i veličinu, jer samo takvu možete da je izvezete“, kaže voćar Darko Topalović.

Krajem novembra ove godine ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović, istakao je i mogućnost otvaranja tržišta u Indoneziji.

„To je za našu zemlju izuzetno značajno jer se radi o ulasku ključnih sprskih proizvoda na tržište od skoro 300 miliona stanovnika. U potpunosti je pripremljen sporazum kojim će biti rešen izvoz pšenice, kukuruza i jabuka, a zatim i ostalih proizvoda iz Srbije, kao što su meso i mesne prerađevine, dogovoreni su i konkretni koraci da se u najkraćem roku započne njegova realizacija“, izjavio je minsitar Nedimović.

Izvor: Rina

Foto: Pixabay

Чланак Otkupna cena druge klase jabuka 5 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nije samo pandemija koronavirusa smanjila izvoz srpskog voća i povrća. Problem izazvan koronavirusom rešiće se do jeseni kada dolazi jabuka kao voće koje najviše izvozimo, ali ostaje pojava „patriotske poljoprivrede“ koja jača u svetu i koja podrazumeva zatvaranje najrazvijenijih tržišnih zemalja u svoje granice.

Ovo je mišljenje agrarnog ekonomiste i nekadašnjeg zamenika resornog ministra Milana Prostrana. Prema njegovim rečima za izvoznike malina neće biti problema, jer je to voće koje se u svetu najmanje proizvodi. Problem bi mogao da postoji sa izvozom ranih sorta voća kao što su trešnja, breskva i kajsija.

Jačanje „patriotske poljoprivrede“ smanjuje izvoz iz Srbije

„Srbija očekuje generalno od izvoza voća da se devizni priliv što više ostvaruje. Ali svi se sada presabiraju, i danas se javlja taj termin „patriotska poljoprivreda“. Odnosno, ponovo se zatvaraju i najrazvijenije tržišno razvijene zemlje u neke svoje granice. Sa druge strane, velike količine voća celoj u Evropi, odnosno u Evropskoj uniji propašće iz dva razloga. Prvo, sada nemaju dovoljno sezonske radne snage, pa nema ko da obere voće i drugo, zbog korone postoje problemi pre svega u transportu“, smatra Prostran.

Rusija kao jedno od dominantnih izvozih tržišta Srbije uložila je ogromna sredstva u podizanje sopstvenih voćnjaka, tako da su, prema rečima našeg sagovornika, Rusi počeli da zadovoljavaju svoje potrebe pre svega za jabukom iz domaće proizvodnje. Kao što je Rusija ulaganjem u proizvodnju žita poslednjih godina postala i njegov veliki izvoznik, tako Prostran isto očekuje i na nivou voćarske proizvodnje. Uprkos tome, rusko tržište je veliko, pa za sada srpski izvoznici ne treba da strepe.

Izvoz u Rusiju i nadalje

„Rusko tržište je veliko i tu će još ta trgovina da postoji, ona će samo da se zaoštrava sa stanovišta kvaliteta. Moraće da se ispoštuju svi zahtevi. Ja sam se bavio tim tržištem. Prvo smo morali da dogovorimo fitosanitarne i veterinarsko-sanitarne uslove i to je potpisano 2010. godine. Od tada je u toj trgovini puno novih elemenata i momenata. Kupci su u Ruskoj federaciji postali i probirljivi i zahtevniji, tako da na trgovcima ostaje da ta pitanja doteruju, da upakuju bolje, da budu solventniji partneri. Ali, i korona će ostaviti nekog traga“, smatra Prostran i dodaje da će ova sezona biti prebrođena i da će i uprkos vremenskim nepogodama koje su smanjile određene prinose viškovi biti potrošeni u Srbiji, a oni kvalitetniji će naći svoj put i u svet.

Jedan deo voća ostaće za domaće potrebe

Na pitanje, kako bi država mogla da pomogne izvoz u uslovima štete koju je nanela pandemija koronavirusa po svetske ekonomije, naš sagovornik odgovara da je Srbija davala povoljne kredite za podizanje savremenih zasada voća, a da sada može samo da utiče na otklanjanje izvoznih barijera u saradnji sa državama u koje se tradicionalno vrši izvoz:

„To je njen posao da u pregovorima sa zemljama u koje izvozimo otkloni sve te sisteme vanserijske zaštite. Ali, država se očigledno ne bavi tržištem, ona to ostavlja na rizik poslovnim ljudima. Hoću ipak da verujem da će tržište funkcionisati pre svega prema zemljama u kojima imamo tradicionalne kupce“.

Srbija nije spremna na nova tržišta

U vezi sa otvaranjem novih, dalekih izvoznih tržišta, Prostran nije naročito optimističan:

„Nisam neki veliki optimista kada su u pitanju dalekoistočne zemlje. Video sam da će neke količine ići za Kinu, Japan, Kazahstan, Tursku, ali mislim da mi još nemamo tako velike kapacitete da možemo ozbiljno da budemo prisutni na tim tržištima. Na kraju krajeva kalkulacija izvoza nije baš tako jednostavna, ona je dosta opterećena dalekim troškovima transporta“.

Naš sagovornik zaključuje da ove godine neće biti lako na surovom tržištu kome je koronavirus dodatno zagorčao život, i da će jedan deo voća ostati za domaće potrebe. Kako kaže, bilo bi dobro da imamo prerađivačke kapacitete pa da se sav višak prevede u više faze prerade, ali je u Srbiji veliki broj kapaciteta ugašen, pa ćemo višak sami morati da pojedemo.

Izvor: Bojana Stojadinović, Sputnjik

Чланак Zbog „patriotske poljoprivrede“ širom sveta ugroženi srpski voćari се појављује прво на Biznis i Finansije.