Nevelik broj produkta može se u našoj radinosti naći tokom cele godine, ali druge namirnice kojim smo navikli da se sladimo svih 12 meseci jednostavno ne sazrevaju na ovoj klimi tokom cele godine.

Odakle nam onda stižu mlad krompir, crni luk, jagode ili kruške kada im ovde „vreme nije“?

Prema podacima i analizama Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, tokom 2022. godine uvezeno je 305.990,5 tona voća, odnosno 9.1 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu.

Vrednost uvezenog voća i povrća, saopštili su za N1, iznosi 295.7 miliona evra, što je za 3.2 odsto više u odnosu na vrednost uvoza u 2021. godini.

Najveću vrednost uvoza u 2022. godini ostvarile su banane u iznosu od 61.2 miliona evra, a odmah posle njih slede limun i pomorandže, što je i logično, jer reč je o kulturama koje nisu karakteristične za našu klimu.

U 2022. godini najviše su se uvozile banane i to iz Ekvadora, Кostarike i Кolumbije.
Slede citrusi, tj. pomorandže iz Grčke, Turske, Španije, klementine iz Grčke i Turske, mandarine iz Grčke i Turske, limun iz Turske, Argentine, Španije i Grčke, kao i grejpfrut iz Turske.

U 2022. godini uvezeno je 26.126 tona jabuke, u vrednosti uvoza od 3,7 miliona evra.
Jabuka se najviše uvozila iz Severne Makedonije i to u količini od 23.837,8 tona i u vrednosti od 3,1 miliona evra.

Jagode se najviše uvoze iz Grčke, Albanije i Turske, kruške iz Italije i Poljske, nektarine i breskve iz Grčke, Italije i Španije.

Povrće od Holandije do Krigistana

Tokom 2022. godine uvezeno je 169.752,1 tona povrća što je za 10.3 odsto više u odnosu na prethodnu godinu a u vrednosti od 155.1 miliona evra što je za 29 odsto više u odnosu na 2021. godinu, pokazuju podaci koje nam je dostavilo Udruženje za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.

Кoličinski, u prošloj godini najviše se uvozio mladi krompir, paradajz (koji je tehnički voće) i pasulj, a u nešto manjoj količini crni luk, zamrznuto povrće i krastavac .

Najveću vrednost uvoza u 2022. godini imao je paradajz u iznosu od oko 21 milion evra ili 14 odsto od ukupne vrednosti uvoza.
Pasulj je ostvario ukupnu vrednost uvoza od 20,6 miliona evra ili 13,3 odsto od ukupne vrednosti uvoza.

Tokom 2022. godine krompir se najviše uvozio iz Holandije i Francuske,pasulj iz Кirgistana, paradajz iz Albanije i Severne Makedonije, crni luk iz Holandije i Severne Makedonije, dok se beli luk najviše uvozio iz Кine.
Кupus se uvozio iz Severne Makedonije, sveža paprika iz Severne Makedonije i Albanije, krastavci iz Albanije, dok su se zamrznuti grašak, zamrznuti spanać i ostalo zamrznuto mešano povrće uvozili u manjim količinama.

Lubenice su se uvozile najviše iz Grčke, a znatno manje iz Albanije i Severne Makedonije, dok su se dinje najviše uvozile iz Španije i Albanije, ali u znatno manjoj količini od lubenice.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Koje voće i povrće se najviše uvozi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Količina svežeg voća u prodaji u Evropi, koje je kontaminirano najopasnijim pesticidima, dramatično se povećala – za čak 53% tokom protekle decenije.

To pokazuju podaci devetogodišnjeg istraživanja državne agencije Akcijska mreža Evrope za pesticide (PAN). Analizom je utvrđeno da trećina jabuka i polovina svih kupina stavljenih u prodaju sadrže ostatke najtoksičnijih kategorija pesticida, od kojih se neki povezuju sa izazivanjem kancera, srčanih oboljenja i deformitetima pri rođenju, piše Gardijan.

Procenat ostataka pesticida na plodovima kivija porastao je sa 4% u 2011. godini na 32% u 2019, a kontaminacija trešanja se takođe više nego udvostručila sa 22 na 50 procenata u istom vremenskom periodu.

Sve u svemu, analiza skoro 100.000 uzoraka domaćeg voća u Evropi otkrila je da je kontaminiranost najopasnijim pesticidima skočila 53 posto tokom devet godina.
Istraživanje nije uključilo britanske proizvode, napominje Gardijan, ali dodaje da Ujedinjeno Kraljevstvo svake godine uvozi više od 3,2 miliona tona svežeg voća i povrća iz EU, čime podmiruje oko 40 procenata domaće potražnje.

– Potrošači su sada u užasnoj poziciji. Savetuje im se da jedu sveže voće, a pritom je većina kontaminirana najotrovnijim ostacima pesticida koji se povezuju s ozbiljnim zdravstvenim problemima. Jasno nam je da vlade ne sprečavaju korišćenje ovih pesticida, šta god da zakon kaže. Previše se plaše poljoprivrednog lobija, koji se oslanja na moće hemikalije i propali poljoprivredni model – izjavila je portparolka PAN Evrope, Salome Rojnel:

Istraživanje je pokazalo da je 87 posto krušaka u Belgiji i 85 posto u Portugaliji bilo kontaminirano najmanje jednim toksičnim pesticidom. Najzagađenije uzorkovano voće bile su kupine (51%), breskve (45%), jagode (38%), trešnje (35%) i kajsije (35%).

Od povrća su najkontaminirajini proizvodi bili celer u listu (50%), koren celera (45%) i kelj (31%), prema prisanju britanskog dnevnog lista.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак U zemljama EU kontaminiranost voća najopasnijim pesticidima skočila za 53 posto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posle pada izvoza naših poljoprivrednih proizvoda u Rusiju, Bliski istok je postao jedno od najvažnijih alternativnih tržišta za plasman hrane iz Srbije, pre svega za proizvođače svežeg voća i povrća. Budući da potražnja za hranom u tom regionu ubrzano raste, konkurencija nam je ceo svet, naročito proizvođači iz zemalja EU koji su se ovom tržištu znatno više okrenuli od kada ne mogu da izvoze u Rusiju, kaže Julka Toskić, direktorka konsultantske agencije „Agrobrend“ i autorka „Vodiča za izvoz svežeg voća i povrća na tržište Bliskog istoka – Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija“, koji je publikovan uz podršku FAO i EBRD u Srbiji.

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) su četvrta najveća ekonomija i drugi potrošač hrane na Bliskom istoku, sa rastućom privredom i prosečnim standardom koji je među najvišima u svetu. Iz tih razloga, dolazi sve veći broj stranaca da tamo radi, što je dodatno ubrzalo rast stanovništva u poslednjoj deceniji sa tri na blizu 10 miliona i značajno uvećalo ali i promenilo prehrambene potrebe i navike. Istovremeno, zemlja je izuzetno zavisna od uvoza hrane, zbog ograničenih poljoprivrednih resursa i veoma nepovoljnih vremenskih uslova.

Jabuke u pustinji

Toskić napominje da je naročito izražena tražnja za svežim voćem i povrćem, pa ovo tržište vredi oko 3,7 milijardi dolara sa procenom da će rasti po prosečnoj stopi od skoro 10% do 2025. godine. Analize pokazuju da među voćem pada tražnja za nekim vrstama, poput kajsija, lubenica i citrusnog voća, a raste interesovanje za bobičasto voće, jabuke i što je posebno zanimljivo – za sveže šljive, kojima je prodaja porasla prošle godine za 7,5%, sa prognozama da će ona rasti godišnje za 8,8%.

Prema poslednjim podacima o deset najvećih uvoznika voća u Emirate, Srbija se probila na ovu listu sa izvozom jabuka koji je od 2016. do 2020. porastao za 166%, a količine su se uvećale sa 135 tona u 2015. na 4.786 tona u 2020. godini. Emirati su te godine uvezli blizu 130.000 tona svežih jabuka, čija je vrednost iznosila 100 miliona dolara. Za razliku od većine konkurenata, poput Italije, Francuske i Španije, kojima je uvoz u ovom periodu opadao, Srbija beleži rast, „a samo od septembra prošle do marta ove godine, izvezli smo na to tržište jabuka u vrednosti od preko pet miliona evra“, saopštava Toskić.

Tržište povrća ima približnu godišnju vrednost od milijardu dolara, a krompir, paradajz i luk čine skoro 60% ukupne potrošnje. Primetno je da posle izbijanja pandemije korona virusa, raste interesovanje za skupljim povrćem, kao što su brokoli, karfiol i zeleno povrće, pre svega zbog visokih nutritivnih vrednosti, ističe Toskić.

Korona je promenila i naviku da se sveže voće i povrće najradije kupuje na pijaci, pa poslednja istraživanja pokazuju da čak 58% potrošača u Emiratima nabavlja i ove namirnice preko onlajn platformi, a procenjuje se da će prodaja osnovnih namirnica preko interneta ove godine vredeti oko 11 milijardi dolara.

Ipak, trgovinski lanci su glavni distributivni kanal prodaje, koji robu iz inostranstva većinom nabavljaju od lokalnih uvoznika, a mnogo ređe sklapaju ugovore direktno sa izvoznicima. Primetno je i da u distribuciji sve značajniji kanal postaju ugostiteljski objekti, sa učešćem od 40% i 18% u nabavci voća, odnosno povrća.

Saudijci traže voće i povrće za preradu

Saudijska Arabija je, pak, vodeća ekonomija na Bliskom istoku, koja sa više od 34 miliona stanovnika predstavlja najveće tržište u ovom delu sveta. Tržište voća i povrća je peto po veličini u regionu, ali zato potrošnja ovih namirnica raste godišnje u proseku za 41% i po najvećoj stopi po glavi stanovnika u poređenju sa okolnim zemljama. Vrednost ovog segmenta tržišta iznosi 1,8 milijardi dolara, a tri četvrtine ukupne potrošnje dolazi iz uvoza.

Najviše se traži citrusno i bobičasto voće, a na trećem mestu su jabuke. Srbija zauzima 10. mesto na listi najvećih uvoznika jabuka, sa rastom izvoza od 2106. do 2020. od čak 249%. Kada je reč o povrću, najviše se kupuju paradajz, patlidžan, kupus, krastavac i luk. Kao i u Emiratima, od izbijanja pandemije ubrzano raste onlajn prodaja, takođe je značajno učešće ugostiteljskih objekata u distributivnom lancu, ali je bitna razlika između ova dva tržišta u tome što se u Saudijskoj Arabiji najviše traži sveže voće i povrće za dalju preradu.

Toskić skreće pažnju da obe zemlje poslednjih godina sve više vode računa o zdravstvenoj bezbednosti namirnica, pa su pojedinim doskorašnjim velikim dobavljačima, poput Irana, zabranile uvoz zbog prevelike količine pesticida u voću i povrću. Slabost ovih tržišta je u tome što se često menjaju propisi bez prethodne najave, a za naše proizvođače je dodatni problem dug i sve skuplji transport i nedovoljno poznavanje tamošnjih poslovnih običaja.

Entuzijazam nije strategija

Dobra vest za naše proizvođače je to što, za razliku od zapadnih, na tržištima Saudijske Arabije i Emirata hrana iz Srbije ima jako dobru reputaciju i ne postavlja se pitanje njenog kvaliteta. Ali ovo su vrlo surova tržišta, bez trunke sentimentalnosti, a dva glavna faktora koja određuju konkurentnost su cena i rokovi isporuke, ističe Marko Selaković, rukovodilac kancelarije Privredne komore Srbije u Dubaiju.

Srbija je trenutno na ovim tržištima najprisutnija sa jabukama, jagodičastim i bobičastom voćem i u ovim segmentima se prognozira i najveći rast našeg izvoza. „Ali neke zemlje koje su nam ljuti konkurenti u oblasti hrane, kao što su Turska i Poljska, ulažu ogromna sredstva da uspostave kontinuirano prisustvo u Emiratima. One su sistemski obezbedile zajednički nastup svojih kompanija i zatvaraju ceo lanac nabavke i plasmana. Mi bismo morali da uradimo nešto slično u što kraćem roku“, ističe Selaković.

Prema njegovom mišljenju, država ima tri prioritetna zadatka. Prvi je da se odredi koji su to poljoprivredni proizvodi sa kojima možemo da budemo najkonkurentniji, jer ne možemo da plasiramo sve. Drugi je da moramo da obezbedimo stalne količine i kontinuitet u snabdevanju.

„Tu se vraćamo na značaj dobro organizovanog lanca snabdevanja. Mi nemamo još uvek direktnu brodsku liniju do tih tržišta, nego prevozimo našu robu iz luka u zemljama u okruženju. Nemamo kargo avion sa hladnim lancem, na primer iz Beograda do Dubaija, što predstavlja veliko ograničenje za proizvođače jagodičastog i bobičastog voća. Ovdašnji kupci su vrlo orijentisani ka tome da odmah podmire potrebe. U jeku korone, ali i kasnije, dobijali smo jako puno upita za izvoz naše hrane“, priča Selaković, „i ispostavilo se da imamo i robu i količine, ali da one mogu da stignu tek za više od mesec dana. Kako mislimo da razvijamo prodaju, kad nemamo nijedan magacin ili hladnjaču, bilo na aerodromu, u luci ili na glavnim pijacama, odakle se vrši svakodnevna isporuka. Takvi magacini mogu da se zakupe, samo je pitanje da li hoćemo to da uradimo i uvrstimo i takvu vrstu podrške u podsticaje za rast izvoza“.

Treći važan državni posao je ulaganje u organizovanu promociju na ovim tržištima, što čine mnoge države čak i sa drugih kontinenata, poput Perua. U takvoj konkurenciji marketinška strategija ne može da se svede na entuzijazam nekolicine domaćih preduzeća, smatra predstavnik Privredne komore Srbije.

„Treba imati u vidu da su Emirati i Saudijska Arabija mesta odakle se snabdevaju ceo Bliski istok, Afrika i jugoistočna Azija. Primera radi, Indija se snabdeva ekskluzivno iz Dubaija. Indija je drugo najveće tržište na svetu iza Kine, sa tom zemljom imamo jako dobre odnose i kad bismo uspeli da snabdevamo samo jednu indijsku provinciju, dobili bismo tržište koje ima veći broj stanovnika od Rusije. Ali za to je potrebno da pokažemo mnogo veću agilnost u podršci našim proizvođačima“, poručuje Selaković.

Izvor: Biznis i finansije, majski broj 197

Piše: Zorica Žarković

Чланак Šanse za izvoz voća i povrća u Emirate i Saudijsku Arabiju: Bliski istok nije tako blizu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručnjaci napominju da za nove zasade treba izabrati zemljište na kojem je prethodno urađena hemijska analiza. Nedostatak humusa u zemljištu treba dopuniti zgorelim stajnjakom i po potrebi dodati mineralna đubriva.

Pravac pružanja redova treba uskladiti sa položajem parcele, odvođenjem viška vode i erozijom zemljišta. Od velikog je značaja i čišćenje zemljišta koje podrazumeva krčenje rastinja, vađenje panjeva i uklanjanje kamenja.

Uspeh sadnje zavisi od izbora lokacije, pripreme zemljišta, pripreme sadnice za sadnju, same sadnje, zalivanja i nege.

Na kraju dolazi fina priprema zemljišta odnosno tanjiranje po dijagonali u odnosu na smer oranja, u dva navrata – unakrsno. Zatim se setvospremačem usitni zemlja i traktorskom bušilicom se kopaju jame za sadnju sadnica.

Značaj kvalitetnih sadnica

Agronomi ističu da je od velikog značaja za kvalitet sadnje i kvalitet ploda kupovina sadnica iz proverenih rasadnika sa postojećom deklaracijom.

Sadnice moraju biti zdrave sa dobro razvijenim korenom i nadzemnim delom. Preporuka za idealnu sadnju su sadnice sa prevremenim grančicama koje rađaju već u drugoj godini.

Potrebno je odstraniti sve koje su suve i mehanički oštećene i na kojima je primetan znak bolesti i štetočina. Povređene žile se skraćuju do zdravog dela a zdrave prekraćuju kako bi se „osvežile“. Neophodne su oštre makaze i da rezovi budu što manji da lakše zarastu.

Korenov sistem sadnice potrebno je skratiti na oko 30 cm od korenovog vrata, dobro raspoređen u zemljištu i tek tada pristupiti zatvaranju iskopanih jamića.

Voćke se sade na dubinu na kojoj su bile u rasadniku. Spojno mesto ne bi trebalo da bude više od 2 cm iznad zemlje.

Poželjno je zaliti sadnice nakon sadnje radi boljeg kontakta korena sa zemljištem. Takođe i tretirati sadnice sa nekim fungicidom kako bi u procesu razvića i rasta sadnica bila zaštićena od bolesti i patogena.

Preuzimanje i transport sadnica

Preuzimanje i transport sadnica voćaka obavlja se kada je temperatura iznad 0°C. Sa sadnicama treba postupati oprezno kako se ne bi prilikom rukovanja mehanički oštetile, osušile ili izmrzle. Veće količine sadnica transportuju se hladnjačama ili kamionima sa ciradom. Bitno je dobro zaštititi ne samo koren već i celu sadnicu, kako prilikom transporta ne bi došlo do oštećenja i sušenja.

Ukoliko su sadnice duže vreme transportovane, njihov koren pre sađenja treba potopiti u čistu vodu i u njoj držati do 24 časa, kako bi se osvežile.

Više o ovoj temi možete pročitati na sajtu Traktori i priključne mašine.

Foto: Pixabay

Чланак Sadnja je moguća i tokom zimskog perioda ukoliko su vremenski uslovi pogodni се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sprovodeći zakon iz februara 2020. godine, vlada je objavila spisak od oko 30 vrsta voća i povrća koje će od 1. januara morati da se prodaje bez plastične ambalaže, javlja Rojters.

Lista voća i povrća uključuje praziluk, patlidžan i okrugli paradajz, kao i jabuke, banane i pomorandže.

„U svakodnevnom životu koristimo strahovitu količinu plastike za jednokratnu upotrebu. Cilj zakona o kružnoj ekonomiji je da se smanji upotreba plastike za jednokratnu upotrebu i poveća njena zamena drugim materijalima ili ambalažom za višekratnu upotrebu i recikliranje“, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Procenjuje se da se 37 odsto voća i povrća prodaje sa ambalažom i očekuje se da će mera sprečiti više od milijardu beskorisnih plastičnih ambalaža godišnje.

Predsednik federacije francuskih prodavaca voća Fransoa Roh rekao je da će prelazak na karton biti težak za tako kratko vreme.

Postepeno ukidanje plastike

„Takođe, prodaja sirovih proizvoda je komplikovana jer mnogi kupci dodiruju voće i ljudi ne žele da njihovo voće bude dodirivano“, rekao je.

Zabrana pakovanja deo je višegodišnjeg vladinog programa za postepeno ukidanje plastike.

Od 2021. godine Francuska je zabranila plastične slamčice, šolje i pribor za jelo, kao i kutije od stiropora za poneti.

Ograničen broj delikatnog voća, kao na primer isečeno voće, za sada se mogu prodavati u plastičnoj ambalaži, ali to će biti ukinuto do kraja juna 2026. godine.

Plastična ambalaža biće zabranjena do kraja juna 2023. godine za čeri paradajz, boraniju i breskve, a do kraja 2024. godine za špargle, pečurke, zelenu salatu, bilje i trešnje.

Krajem juna 2026. godine maline, jagode i druge delikatne bobice će biti takođe u prodaji bez plastičnih pakovanja.

Od januara 2023. godine Francuska će takođe zabraniti bacanje posuda za jelo u restoranu brze hrane koja se konzumira na licu mesta.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Francuska će od januara 2022. godine zabraniti plastičnu ambalažu za voće i povrće се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema pisanju Blica – definitivno više nego prošle. Stručnjaci kažu da su visoke februarske temperature prouzrokovale ranije i intenzivnije cvetanje voćnih kultura. Potom su u martu i aprilu usledile velike oscilacije u temperature koje će dovesti do smrznuća cvetova, odnosno do smanjenja roda u ovoj godini, i to najviše kod kajsije. Ista sudbina je zahvatila i maline, trešnje i višnje. I to će na kraju, kao što smo osetili i mnogih ranijih godina, doneti i paprene cene voća na pijacama, kako na početku sezone, tako i tokom cele godine. Jednostavno, manja ponuda uticaće i na skuplju „robu“.

Prošlog jula za kilogram kajsije, prema podacima STIPSa (Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede), bilo je potrebno izdvojiti od 150 do 250 dinara, u zavisnosti od mesta prodaje.

Kilogram trešnje, od maja do jula, kretao se u rasponu od 100 do 400 dinara, u zavisnosti od mesta i meseca prodaje. Cena kilograma višanja kretala se u rasponu od 40 dinara, do 200 koliko je iznosila početkom svoje sezone.

Ove godine, s obzirom na nepovoljne uslove, stručnjaci smatraju da će se cene drastično menjati, pa bi kajsiju mogli plaćati i 300 dinara.

Pred nama je neizvesna godina

Prema mišljenju Milana Prostrana, agroekonomiste, pred nama je jedna neizvesna godina, i neminovno je da će doći do rasta cena, i to sigurno kod kajsije koja je najviše nastradala.

“Doći će do rasta cena zbog smanjene proizvodnje stradalih vrsti voća, konkretno kajsije, rane breskve i trešnje”, kaže Prostran za „Blic Biznis“.

On ističe da, što se tiče cene, višnja neće biti toliko pogođena, jer najdominantnija sorta, Oblačinska višnja, kasnije i cveta i daje plod. Prostran kaže i da postoji nekoliko faktora koji će uticati na nivo cene stradalog voća.

“Biće različitih pokušaja da se amortizuje cena. Kombinovanjem raznih faktora, uvoza i izvoza, ponude i kupovne moći stanovništva, pokušaće da se ublaži rast cena na domaćem tržištu”, kaže on.

I malinari u problemu

Nepovoljno vreme uticalo je i na maline, a predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije Dobrivoje Radović upozorava da je najveću štetu pretrpelo voće koje je već „izbilo“.

“Malinari su povezali stabljike, prihranili zasade, velika je verovatnoća da je izgubljeno najizdašnije ‘prvo kolo’ berbe. Malina je bila puna soka, odmah posle smrzavanja videćemo po listu koliko je oštećena”, kaže Radović.

Iako pojava prolećnog snega i mraza, od kako su počele klimatske promene u Srbiji, nije novost, s obzirom koliko se malo primenjuju agrotehničke mere, poljoprivrednici sada nisu u situaciji da učine nešto više.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Ove godine ćemo kajsije, trešnje i drugo voće kupovati po višim cenama се појављује прво на Biznis i Finansije.

I roba osetljiva na temperaturne promene, nesmetano putovala u pandemijskim uslovima zahvaljujući specijalizovanom transportu u strogo kontrolisanim uslovima.

Srpska poljopivreda je prošle godine zabeležila rekordan rast izvoza. Za poslednje dve godine dostigao je čak 50 odsto. Naši proizvodi stigli su do rafova trgovina gotovo svih evropskih zemalja, Amerike, Rusije, ali i Azije, Australije i sve više osvajaju i najzahtevnija tržišta poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina, Indije, Kine. Prošla godina je završena sa oko 4,2 milijarde dolara prihoda od izvoza, a nadležna ministartsva kažu da se srpskom voću i povrću, ali i drugim namirnicama, uskoro otvaraju vrata Vijetnama i Indonezije.

Statističke podatke da je lane izvoz bio za 20,5 odsto, odnosno za 312,7 miliona dolara veći u odnosu na 2019. godinu, stručnjaci tumače kao buđenje domaćih izvoznih potencijala.
Sudeći po brojkama Republičkog zavoda za statistiku, širom sveta završilo je i na tone naših malina u vrednosti od 296 miliona dolara, smrznutih kupina za 46 miliona dolara i ostalog zamrznutog voća vrednosti od 882 miliona dolara, kao i sveže jabuke za 125 miliona dolara.

Nesmetano su putovale, čak i u pandemijskim uslovima i ove namirnice koje zahtevaju temepraturni režim i specijalan način taransporta. Mogućnost da se za nekoliko sati nađu na teritoriji i najudaljenijih zemalja, spasonosna je i nesumnjivo je doprinela skoku izvoza hrane osetljive na temperaturne promene.

Transport specijalizovanom vrstom avionskog prevoza

Među domaćim strateškim proizvodima prema rečima agrarnih analitičara je i malina, po čijoj proizvodnji smo proteklih godina zauzimali treće mesto u svetu, a po zamrznutoj smo svetski lider i ispred Poljske i Čilea. Iz Privredne komore Srbije kažu da je u Srbiji dominantno gajenje maline, borovnica je u ekspanziji, a jagoda ima veliki potencijal. Oko 40.000 hektara u našoj zemlji je pod jagodičastim voćem, a 2019. je izvezeno 209 miliona evra smrznute maline.

Da bi naša malina, ali i jabuka koju gajimo na pola miliona hektara, povrće, prerađevine, pa i smrznuti pekarski prozvodi stigli do svetskih metropola i trgovinskih lanaca, neophodan je transport u posebnom pakovanju i po posebnim standardima. Mnogi proizvođači voća koji svoje proizvode izvoze u Centralnu Evropu ili na Daleki Istok, redovno šalju uzorke smrznutog voća budućim kupcima avionskim putem. Oni se transportuju specijalizovanom vrstom avionskog prevoza na suvom ledu. Veće količine smrznute robe uglavnom putuju posebnim rashladnim kontejnerima -„Envirotainers“, a manje pošiljke u specijalnim kutijama, hlađene suvim ledom.

Avio-transport ima prednost u odnosu na pomorski

Da avionski prevoz predstavlja najefikasnije rešenje za transport osetljivih proizvoda koji do bilo kog kraja sveta može stići za svega nekoliko sati, smatra Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja u kompaniji cargo-partner Srbija. Smatra da avio-transport ima prednost u odnosu na pomorski kada je rok trajanja proizvoda kritičan faktor. Usled kvarljivosti i kratkog roka trajanja, transport svežeg i smrznutog voća neophodno je da bude organizovan na temperaturnom režimu. Ovo su takozvane PER-PERISHABLE pošiljke i sam naziv ukazuje na njihovu osetljivost.

„Data loger“

– Brz, pouzdan servis, kao i efikasna organizacija, ključni su faktori uspešnog transporta voća, koji ne trpi propuste ni u jednoj od ključnih vezivnih tačaka hladnoga lanca – kaže Đekić. – Suvi led koristi se za transport smrznutog voća poput bobičastog, smrznutog povrća, kao i uzoraka hrane poput bureka, pita i drugog peciva. Koristimo ga i za transport kompleta COVID testova, kao i za reagense, lekove i određene hemikalije koje predstavljaju sastavni deo medicinskih uređaja. Roba osetljiva na promene temperature može da se transportuje i pomoću termo-gelova, a dodatno se štiti i pomoću termo ćebadi, kako bi na usputnim stanicama bila što više zaštićena od temperaturnih razlika. Važno je naglasiti da za svaku pošiljku možemo da obezbedimo tzv. „data loger“, pomoću koga mogu da se prate i temperatura i vlažnost vazduha tokom celog transportnog ciklusa.

– Iako suvi led sam po sebi ne stvara otpad, usled isparavanja u vazdušnom prostoru smatra se opasnom supstancom, pa pošiljke sa suvim ledom podležu ograničenjima – objašnjava naš sagovornik. – Aviokompanije ih klasifikuju kao opasni teret, što automatski iziskuje specifičnu dokumentaciju i dužu manipulaciju, a samim tim i dodatne troškove – dodaje Đekić. – Za rad sa opasnim teretom neophodna je specifična obuka i poznavanje propisa i ograničenja aviokompanija, kako bi svaka pošiljka bila transportovana po važećim IATA regulativama. Nasuprot suvom ledu, termo gelovi ne tretiraju se kao opasna roba, ali su skuplje rešenje, i pakovani su kao tečno rashladno sredstvo koje absorbuje toplotu i održava konstantnost temperature.

Tražnja za voćem neprestano raste

Globalna tražnja za voćem neprestano raste. Danas, kupac u svakoj tački sveta može da bira između najboljih sorti sa Balija, ili Tajlanda, šumadijsku šljivu, jabuku iz Čelareva ili ariljsku i ivanjičku malinu ubranu nekoliko sati ranije.

– Trenutno smo broj jedan u svetu po kvalitetu maline – kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara i kupinara. – Uz bolji sadni materijal, mogli bismo da imamo 25.000 hektara pod malinom i izvoz od 170.000 tona, pa bismo i po količini bili prvi. Trenutno oko 600.000 uzgajivača gaji malinu na oko 15.000 hektara. U sezoni berbe “crvenog zlata”, malinarstvo direktno i indirektno uključuje oko milion i po ljudi. Velika je potražnja za tim voćem u svetu i zato naš ogroman potencijal. Srpska malina je stigla i do Japana, olakšan je transport do Turske, a uskoro će osvojiti arapske zemlje. Izuzetno nam je važan i pravovremen, dobro organizovan i bezbedan transport koji omogućava da voće ne izgubi kvalitet.

Iz Srbije se svake godine izveze i nekoliko stotina hiljada tona jabuke na daleke destinacije poput Indije, Kine, Rusije i Amerike. Stručnjaci kažu da su neoohodna nova tržišta, jer Rusija koja nam je glavni kupac, sve više ima svoje zasade. Pošto je ovo podneblje veoma povoljno za gajenje jabuke visokog kvaliteta, proizvođači moraju pažljivo da biraju način na koji će one biti transportovane do kupaca na drugim kontinentima, a da zadrže svežinu kao kada su ubrane.

Sveobuhvatna podrška

Nebojša Đekić objašnjava da je to moguće sa cargo-partner Srbija i da domaćim proizvođačima voća i povrća nude sveobuhvatnu podršku i ekspertizu pri delikatnom transportu prehrambenih proizvoda. Zahtevana temperatura hlađenja mora biti ravnomerno održavana prilikom manipulacije i tokom transporta tereta, koji dodatno treba da bude zaštićen od uticaja vlage. Važan je i odabir tačno odgovarajuće dimenzije pakovanja, jer se tako onemogućava prevrtanje, klizanje ili međusobno oštećenja.

– Međunarodni smo pružalac transportno-logističih usluga, prevozimo i kvarljive namirnice pomorskim, vazdušnim i drumskim linijama – kaže Đekić. – Poslujemo u skladu sa ISO, IFS I GDP standardima i posedujemo specijalizovana skladišta širom sveta, kao i posvećen, sertifikovan tim. Danas za zatvoreni “hladni lanac” transporta svežeg voća i povrća obezbeđujemo savremeno GPS praćenje, uređaje za merenje temperature i vlažnosti i razna druga aktivna i pasivna rashladna rešenja.

Ne samo poljoprivrednici, već i stručnjaci smatraju da su potencijali naše zemlje u izvozu voća i povrća – nemerljivi. Nedavno je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović poručio da je tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina otvorilo širom vrata za sve naše poljoprivredne proizvode, sudeći da ove zemlje mogu da proizvedu tek četvrinu potreba. Poštovanjem svetskih pravila transporta, srpski proizvođači jabuka, testenine, kukuruza, jagodičastog voća mogu slobodno da zakucaju na ta vrata.

Isplanirano do detalja

Kod transporta termo gelovima speciijlanim frigo vozilima pošiljka se najpre preuzima, prevozi vodeći računa o temperaturnom režimu, a potom i dostavlja na adresu – objašnjava Đekić proces transporta osetljive robe. – Ovaj tip pošiljaka zahteva pravovremenu rezervaciju expres servisa. To podrazumeva preuzimanja pošiljke, smeštaj u aerodromski magacin, takođe na temperaturnom režimu, proveru prateće dokumentacije, carinjenje, buking i otpremu, pakovanje u posebne termo kutije, suvi led, termo gelove, obezbeđenu termo ćebad, praćenje pošiljke, monitoring hladnog lanca i na kraju isporuku na adresu.

Suficit

U Srbiji posluje oko 20.000 stranih kompanija, a 60 odsto stranih direktnih investicija koje su prisutne na Zapadnom Balkanu su realizovane u Srbiji. Prema podacima Privredne komore Srbije, sektor hrane i usluga je interesantan jer beleži konstantan suficit.

Чланак Siguran transport često presudan се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je za Betu rekao da je najviše stradala kajsija, u proseku oko 55-60% cveta, a u ravničarskim krajevima Vojvodine i do 80%.

– Šteta na jabukama crveni delišes u ravničarkim krajevima je oko 90%, na breskvama oko 30%, a na trešnjama do 10% – rekao je Keserović i dodao da je napravljena karta regionalizacije sa preporukama gde je najpogodnije saditi određenu vrstu voća.

Područje Vojvodine nije, kako je rekao, pogodno za kajsiju koja zbog niskih temperatura u vreme cvetanja ne može da donese rod ispod 170 do 190 metara nadmorske visine, pa su u Vojvodini, gde ima dosta kajsije za poslednjih deset godina proizvođači, zbog klimatskih promena i kasnih mrazeva uspeli da uberu rod samo dve godine.

Bumbari lete i na temperaturi od šest stepeni

Drugi problem ovog proleća je, prema njegovim rečima, niska temperatura i kišno vreme i tokom ovog meseca, zbog čega pčele ne izlaze iz košnica i ne mogu da opraše cvetove voća, pa se preporučuje da se u voćnjake unose košnice sa bumbarima.

– Bumbari lete i na temperaturi od šest stepeni, a košnice sa tim insektima se uvoze iz Holandije i koštaju oko 100 EUR- rekao je Keserović.

Dodao je da je zbog velikog rodnog potencijala dovoljno da se kod jabuke opraši sedam-osam odsto, a kod koštunjavog voća 15-20%.

Bumbari, koji su korisni i za oprašivanje povrća, posle 20 dana uginu, a na jedan hektar voća dovoljna je jedna košnica bumbara, a tri-četiri košnice pčela.

Rod će biti veći nego 2020. godine

Keserović je rekao da je 2013. godina bila rekordno rodna u voćarstvu i da je ukupan rod bio 1,6 miliona tona, a prošle godine 1,598 miliona tona.

Ove godine se, prema njegovim rečima, očekuje da rod bude za sedam-osam odsto veći nego 2020. godine.

On je rekao da je u najboljem periodu za kajsije od izvoza ostvaren devizni priliv od 7 mil EUR, a da je u usponu uzgajanje borovnice čijim izvozom, uglavnom u zemlje EU, ali i u Ameriku, je prošle godine zarađeno 16 mil EUR.

Cena borovnica je u proseku, prema njegovim rečima, prošle godine bila 5,60 EUR po kilogramu, a godinu dana ranije 5,8 EUR.

Keserović je rekao da u voćarstvu, ako se želi da se ostane u trci za tržište, najvažnije uvoditi najsavremeniju tehnologiju, koja se „već primenjuje u Srbiji zbog čaga je postala prepoznatljiva na mapi Evrope“.

– Mnogi sportisti su u Srbiji zasnovali voćarske plantaže, počev od bivših vaterpolista do tenisera – rekao je Keserović.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Potrebno uneti bumbare u voćnjake се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je rekao da u trenutku kada je država podigla procenat subvencija za osiguranje voća od vremenskih nepogoda u rizičnim područjima na oko 70 odsto, pojedine osiguravajuće kuće su pomerile datum važenja polise za štetu od mraza.

„Država traži od proizvođača voća da ga osiguraju od nepogoda i opredelila je subvencije za premiju osiguranja kako bi stimulisala proizvodjače da ga osiguraju, a osiguravajuće kuće sada pomeraju rok važenja polisa za mraz“, rekao je Radović.

Dodao je da je u nekoliko poslednjih godina nevreme pravilo ogromne štete u centralnoj i južnoj Srbiji, a da su procenitelji izlazili na teren da utvrde štetu tek posle deset-petnaest dana.

Posle toliko vremena, kako je rekao, biljka počinje da se oporavlja, pa osiguravači obračunavaju manju štetu, što odvraća proizvodjače da osiguravaju proizvodnju.

I pre nekoliko dana je, kako je rekao temperatura bila sedam dana u dubokom minusu od 15 stepeni i mladi malinjaci su oštećeni.

Osiguranje poskupelo

Radović je rekao da poljoprivrednici „teško dobijaju pomoć države, a i kada je dobiju kao za premiju osiguranja ne može da im donese dobro za razliku od drugih koji dobijaju minimalce i poluminimalce“.

Podpredsednik Udruženja voćara i vinograda iz Ražnja Zoran Stojanović rekao je da je osiguranje poskupelo, a da su mu u jednoj od osiguravajućih kuća rekli da su pomerili rok važenja polise za april jer su „promenili smernice“.

On je rekao da je osiguranje poskupelo oko 20 odsto i da ga ne bi iznenadilo da osiguranje od mraza „pomere za jun ili jul“.

„Osiguravajuće kuće traže da potpišemo ugovor o osiguranju voća do kraja februara, a da ono za mraz važi od 4. aprila, a uz to postoji još jedna klauzula u ugovoru koju je bez lupe teško pročitati, a to je da se šteta od mraza računa tek kada voće procveta“, rekao je Stojanović.

Osiguravajuće kuće, prema njegovim rečima, obračunavaju štetu od mraza ne nakon mraza, već kada voćka procveta i opadne više od pola cvetova.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Udruženja voćara: Osiguravajuće kuće ne priznaju više štetu od mraza od 1. marta već od 4. aprila се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ako je, primera radi, izvoz poljoprivrede 2019. godine iznosio 3,62 milijarde dolara, oko 600 miliona dolara prihodovali smo od izvoza voća. Shodno tome da ovaj deo agrara beleži veliki napredak i pruža najbolju iskorišćenost zemlje, stručnjaci nekoliko godina unazad preporučuju proizvodnju borovnice, jabuke, jagode, maline i trešnje“, napominje naš sagovornik.
U prilog tome, Gulan navodi da Srbija samo od izvoza jabuka godišnje prihoduje od 100 do 120 miliona dolara. „Tu smo i najviše napredovali. Kada je reč o proizvodnji, samo 2019. godine imali smo 490.000 tona jabuka i značajno smo izvozili, pre svega na rusko tržište. Sada treba tražiti nova tržišta jer Rusija ima i svoje zasade i za nekoliko godina zadovoljiće sopstvene potrebe“.

Kako napominje član Nacionalnog tima za preporod sela, naš značajan proizvod je i malina. „Ako je poljoprivreda u 2019. godini izvezla agrarnih proizvoda za 3,62 milijarde dolara, malina je učestvovala sa 215 miliona dolara. Bilo je godina i kada je donosila i značajnije prihode, i do 300 miliona dolara“, navodi Gulan.

Zasadi koji najbrže vraćaju uložen novac

Na pitanje koji zasadi najbrže vraćaju investiciju i ulaganja, naš sagovornik odgovara da je to ovih pet zlatnih voćki Srbije – jabuka, borovnica, malina, trešnja i jagoda. Ipak, i za to su neophodna ne tako mala sredstva za investiranje.

„U Vojvodini, primera radi, hektar odlične zemlje, najboljeg, prvog kvaliteta, košta oko 20.000 evra. Za hektar zasada bilo koje vrste, bilo da je u pitanju borovnica, jabuka, jagoda, malina ili trešnja, potrebno je oko 20.000 i isto toliko neophodno je za mreže zaštite od leda i da bi se njiva osposobila. Prema tome, to je 60.000 evra“, naglašava Gulan.

Kao pozitivan primer, naš sagovornik navodi zemljoradničku zadrugu u Kisaču, gde su se udružili mladi ljudi i konkurisali za novčana sredstva Ministarstva za regionalni razvoj od kog su dobili značajna sredstva.
„Od tih sredstava kupili su traktor i mehanizaciju. Međutim, reč je o devet mladih ljudi koji su zemlju od roditelja nasledili, što znači da su već u startu imali za oko 20.000 evra manja ulaganja“, kaže Gulan.

Prema njegovim rečima, u toku je izrada regionalnog plana, koji će mladima pružiti direktne preporuke šta, gde i na koji način treba gajiti. Ipak, svi oni koji žele da se bave ovim poslom, najpre treba da se obrate stručnjacima koji će im pomoći, savetuje naš sagovornik.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак Najveći napredak u srpskom agraru beleži voćarstvo се појављује прво на Biznis i Finansije.