Hteo je da imitira Groupon, američku veb-stranicu koja svojim korisnicima obećava popuste na razne proizvode i usluge. Nakon dve godine na tržištu, Kim je shvatio da neće biti dovoljno nuditi popuste na vebu. „Hteo sam da kreiram svet u kom se klijenti pitaju: kako sam uopšte mogao do sada da živim bez Coupang-a“, kaže ovaj 42-godišnji preduzetnik, prenosi Dojče vele.

Na temelju te jednostavne ideje „narastao“ je koncern težak nekoliko milijardi dolara. Coupang je najveći onlajn trgovac u Južnoj Koreji, firma beleži sjajan rast. Konkurent Amazona je u protekloj godini zabeležio promet od 12 milijardi dolara – rast od 91% u odnosu na godinu dana ranije. Amazon je u istom razdoblju zabeležio plus od „samo“ 38 posto. Ekspanzija onlajn giganata je ipak skupo plaćena, dugovi su već godinama ogromni. Coupang na jednoj strani u poslovnim knjigama ima evidentiran promet od oko 12 milijardi dolara u 2020. Ali tamo stoji i da je ta kompanija u međuvremenu nagomilala i gubitke u iznosu od pola milijarde dolara.

Veliki investitori

To je jedan od glavnih razloga zašto je Coupang hteo da izlista svoje deonice na Vol stritu, na najpoznatijoj berzi sveta – New York Stock Exchange (NYSE). Azijski e-commerce ljubimac tržišta, firma koju između ostaloga finansira i veliki investitor Softbank, nada se svežem kapitalu – ali i spektakularnoj proceni vrednosti kompanije u iznosu do 52 milijarde dolara. Ako se to potvrdi, Coupang neće biti samo najveći ovogodišnji izlazak neke firme na berzu, već i najspektakularniji debi na tržištu kapitala od 2014. Tada je na berzovnom parketu NYSE svoje vrednosne papire izlistao kineski onlajn gigant Alibaba.

Južnokorejska firma će svoje deonice emitovati u rasponu cena između 27 i 30 dolara po deonici. Coupang bi tako mogao da prikupi i do 3,6 milijardi dolara kapitala. Firma želi da profitira pre svega od „apetita“ onih investitora koji špekulišu vrednosnim papirima kompanija iz tehnološke branše i koje imaju dobre perspektive rasta. Tokom pandemije koronavirusa dvocifrene stope rasta konkurencije zabeležile su pogotovo deonice onlajn trgovaca poput Amazona, Alibabe i sličnih preduzeća.

Južnokorejskoj firmi ide u prilog i činjenica da je tržište za emisije deonica u SAD-u trenutno jako, poslednji put je bilo tako jako pre 20-ak godina. Skoro sve firme koje su ove godine kročile na berzovni parket, uspele su da ostvare znatan porast cena deonica – dosta veći od cene po kojima su plasirane na tržište. Po podacima analitičke veb-stranice Stock Analysis samo u ovoj godini zabeležene su već 292 nove emisije deonica. Poređenja radi: u prošloj godini, koja je bila rekordna po pitanju berzovnih emisija, bilo ih je ukupno 480.

Tajna uspeha?

„Coupang već odavno praktično svako veliko preduzeće vidi kao cilj moguće akvizicije: Amazon, Alibaba i slično“, kaže Endru Ros Sorkin (Andrew Ross Sorkin), sa CNBC. Zahvaljujući niskim cenama i prilično brzoj dostavi Kim je u vrlo kratkom roku uspeo da pridobije oko 15 miliona mušterija, to je oko 30% južnokorejske populacije. Sedam od deset stanovnika Južne Koreje živi u neposrednoj blizini (maksimalno 11 kilometara) jednog od 100 Coupang-ovih dostavnih centara.

Coupang se ne mora bojati poređenja s Amazonom, upravo suprotno. Slično kao i Džef Bezos, i Kim je brzo shvatio problematiku takozvane „poslednje milje“ u dostavi. Drugi onlajn trgovci dostavu svojih pošiljki delegiraju eksternim dostavljačima paketa, što znači i sporu dostavu, a nekad i gubitak paketa, Kim je taj proces hteo da usavrši. Zato Coupang od 2015. ima vlastitu super-brzu dostavljačku mrežu.

„Čini se da Coupang sledi strategiju Amazona“, kaže Im Il, profesor na Univerzitetu Jonsej u Seulu. Ta je firma uspela da izgradi efikasnu logističku mrežu, povećala je poslovni volumen, iskoristila efekte skaliranja i pritom uvela izvanredan sistem koji mušterijama omogućava lakše korištenje servisa – i tako je Coupang uspeo da ostvari dominaciju kompletnim tržištem. Za razliku od SAD-a, Coupang se ipak nalazi pred znatno većim izazovima: cene u Koreji su takve da nema baš mnogo prostora za ostvarivanja neke marže.

Troškovi dostave u SAD-u se kreću između 3 i 35 dolara, u Južnoj Koreji u proseku samo 2,50 dolara. „Coupang ima dakle znatno manji manevarski prostor za uštedu novca prilikom izgradnje svoje logističke mreže”, kaže Il. A da bi na tržištu bio konkurentan cenama, Coupang mora insistirati na nižim troškovima nabavke. „Ali to nije tako jednostavno zbog intenzivne utakmice na korejskom e-commerce tržištu.”

Dostava u roku od 24 sata

Za južnokorejskog onlajn diva u međuvremenu radi više od 15.000 vozača. Oni su garancija da će 99% pošiljki biti dostavljeno kupcima u roku od 24 sata nakon narudžbine. A ko se odluči za ekspresnu dostavu Dawn Delivery i proizvode naruči pre ponoći, svoj će paket dobiti već sledeće jutro pre 7 sati. Takav servis još ne nudi ni Amazon.

Coupang profitira pritom od jedne jednostavne činjenice: Južna Koreja je znatno manja od brojnih drugih zemalja. To pogotovo upada u oči u poređenju s SAD-om: površina Južne Koreje je 100.000 kvadratnih kilometara, to je otprilike površina američke savezne države Virdžinije.

Južna Koreja je svejedno omiljena među onlajn trgovcima. Po navodima Euromonitora, firme koja istražuje kretanja na tržištu, Južna Koreja je na najboljem putu da postane treće najveće e-commerce tržište na svetu. U Južnoj Koreji živi 52 miliona ljudi visoke kupovne moći, uglavnom u urbanim regijama koje su lako dostupne. Mnogi od njih (čak 95%) poseduju pametne telefone, Južna Koreja raspolaže dobrom 5G infrastrukturom.

Coupang nije jedina kompanije koja želi da profitira od te populacije. U zemlji vlada ogromna konkurencija, i svi oni rado kopiraju rešenja Boma Kima. Onlajn šopovi kao što su GMarket, Auction, SSG.com i Lotte.com moraju da reaguju na rat cenama – koji je pokrenuo Coupang. I te firme, kao reakcija na Coupang-ov servis, sad nude i sami dostavu preko noći.

Visoki dugovi

Kako bi opstao na tržištu, Coupang je morao da posegne duboko u džep. Bom Kim je u izgradnju firme uložio tri milijarde koje su stigle uz pomoć japanske investicione kompanije Softbank. Južnokorejska firma pritom „igra“ na isti način na koji deluju i startapovi poput WeWork-a ili Uber-a. Takozvano „blic-skaliranje“ bi trebalo da garantuje brzi rast, a tako bi trebalo da se savladaju konkurenti – bez obzira koliko visoka cena te taktike bila…

I jedanaest godina nakon utemeljenja firme, Coupang gomila dugove. Kompanija još nije profitabilna, i to neće biti u skoroj budućnosti, kaže profesor Il. „E-Commerce je branša s mizernom maržom, tu je jako teško ostvariti neku dodatnu maržu preko prodaje proizvoda”. Šanse za ostvarivanjem profita postoje, ali samo ako Coupang proširi područje delovanja, smatra on. Bom Kim se tako suočava s problemom koji je Džef Bezos već odavno rešio. On je diverzifikovao poslovanje, i tako postao nepobediv.

Izvor: Dojčevele/Kamatica.rs

Foto: Pixabay

Чланак Prinova na Vol stritu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Te transakcije su se, kako navodi, zasnivale na tome da imate obaveštenja o tome koje će akcije da poskupe, a koje da pojeftine, a onda da ih kupite.

„Oni koji to prate, poput Čosudovskog, ocenjuju da je reč o jednom od najvećih transfera bogatstva u istoriji. Možda malo preteruju, ali se u svakom slučaju radi o velikom transferu bogatstva. S druge strane u tom bankarskom sistemu urušili su se, nestali, mali ulozi malih štediša. Dakle, svaka situacija ima svoje dobitnike i gubitnike, pa i ova sa koronom. Zahvaljujući smanjenim kontaktima i kupovini na daljinu, odnosno onlajn trgovini, svoje bogatstvo uvećao je i osnivač Amazona Džef Bezos, ali i Bil Gejts sa svojim kompjuterskim programima“, primećuje Reljić.

Karakteristika ove faze kapitalizma, dodaje naš sagovornik, koji se zasniva na informatičkim tehnologijama, je da se bogatstvo koncentriše u vrlo malom broju ruku.

Drastično će se uvećati razlika između bogatih i siromašnih

„Nikada u istoriji nije bilo koncentrisano tako veliko bogatstvo kod tako malog broja ljudi, niti je bila tako velika razlika između bogatih i siromašnih. Ona je uvek bila značajna, ali nikada tolika da imamo situaciju da osam najbogatijih ljudi na svetu imaju vlasništvo kao tri i po milijade najsiromašnijih na zemaljskoj kugli“, objašnjava Reljić.

Prema njegovim rečima, nikada u istoriji nije bilo tako velikih socijalnih razlika.

„Ovu situaciju Naomi Klajn zove „korona kapitalizam“, a promene koje se dešavaju drastično će uvećati tu razliku između bogatih i siromašnih. Procesi koji se odigravaju praktično vode uništavanju malog i srednjeg kapitala. To je ono što imamo u Americi, postoji Vol Strit i Mejn Strit, a ovaj drugi predstavlja proizvodni deo tog kapitala i računa se da će on drastično da opadne i bude uništen.

Ovih dana je američki ekonomista Nuriel Rubini imao tu paralelu pa je objasnio da će, recimo, u Njujorku svaki drugi restoran biti zatvoren u ovoj krizi, ali će opstati Mekdonalds zato što će država od para koje štampa da pomaže korporacije, dok će mali i srednji kapitalisti koji su do sada bili ponos kapitalizma, taj srednji sloj koji je bio stabilizacioni sloj, on će praktično u ovoj fazi biti uništen, samleven“, ukazuje Reljić i dodaje da povratak u neko normalno stanje u ovom trenutku uopšte ne može da se predvidi.

Korona se, smatra bolest malih razmera

„Imate niz bolesti koje su stalno u toku i koje su neuporedivo veći problem čovečanstva, a jedna od njih je recimo glad. Svake godine u svetu od gladi umre deset miliona ljudi. I to nikoga ne zanima. A korona je „pokrivalica“za velike promene koje se dešavaju u svetu. Ali, u ovom trenutku ona najviše služi da pokrije promene na Zapadu koje su regresivne, društvo je u velikoj krizi i ono sada mora da promeni svoj politički sistem, mora svoju ekonomiju da prilagodi, jer su oni praktično izgubili ekonomsku trku sa Kinezima. Sada je potpuno jasno da oni tu trku ne mogu da izdrže i održavaju se samo preko dolara kao centralne valute preko koje se transferiše bogatstvo“, objašnjava sociolog.

Reč je, kako kaže, o užasno velikoj preraspodeli bogatstva, piše Sandra Čerin za Sputnjik.

„Prvo to imate unutar jednog društva, tu unutarklasnu preraspodelu u kojoj sve ide u jednom pravcu, a onda imate i globalnu preraspodelu, gde ste izgubili niz tih poslova, prihoda u odnosu na Kineze, Rusiju, Indiju, koje sada postaju važni faktori, prvo u ekonomiji, a onda postaju i sila kojoj vi ne možete da otmete to što proizvode. To jeste zapadni problem i pitanje je kako će se razrešiti. To je dosta komplikovano. Amerika jeste velika sila ali nema ni stabilan ekonomski sistem ni pregovaračku strukturu sa kojom bi mogli da uspostavite neke relacije. Tako da je glavni problem na Zapadu i u ovom trenutku se ne vidi rešenje“, kaže Reljić i dodaje da se to stanje na Zapadu odražava i kroz rasni sukob.

Jasno se vidi da se sve završava u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji

Klasni i rasni problemi zapadnog društva do sada su na različite načine bili prikrivani i „hendlovani“, ali sada to postaje nemoguće u društvu koje nema jasnu perspektivu šta treba da se radi. Korona, navodi Reljić, samo ogoljava sve slabosti, a posebno probleme i slabosti Zapada.

„Zapadna ideja je bila da se formira „svetska vlada“ koja bi upravljala svetom i to je kod Zinovjeva odlično objašnjeno. Ta vlada koristi Sjedinjene Američke Države za ostvarivanje svojih ciljeva, ali se u SAD ne donose odluke za osnovne stvari. I ta vlada se pojavljuje u svim segmentima, a korona je samo jedan od njih.

Međutim, korona je ogolela i njihov moćan proizvod manipulacije kakav je „teorija zavere“, koji je svaku ozbiljnu kritiku nečega činio polusumnjivom. Ali i ta njihova sredstva sopstvene odbrane su potrošena i slaba jer ako bilo ko krene da analizira šta se dešava sa koronom, jasno vidi da se sve završava u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji iza koje, tu nema nikakve sumnje, stoji Rokfeler fondacija, Bil Gejts i ta ekipa, a farmaceutska industrija je u svojoj sopstvenoj utopiji u kojoj su životi ljudi nevažni“, zaključuje dr Slobodan Reljić.

Izvor:Sputnjik

Чланак Koncentrisano veliko bogatstvo kod malog broja ljudi pokazuje Vol Strit се појављује прво на Biznis i Finansije.